Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu izbor članova Saveta regulatornog tela za kontrolu elektronskih medija.
Dobili smo i pažljivo smo poručili biografije svih šest predloženih kandidata, od kojih bi troje trebalo da bude izabrano za članove Saveta. Proučili smo ne samo njihove biografije, koje su nam dostavljene od strane Narodne skupštine, već i sve ono što smo mogli da pronađemo o njima iz drugih izvora.
Potpuno je jasno da su svi predloženi kandidati zapravo partijski kadrovi, koji su ponikli iz redova stranaka bivšeg režima - Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata, G17 plus i koji su se sada priklonili Srpskoj naprednoj stranci zarad neke svoje lične koristi.
Obzirom da su u pitanju partijski kadrovi koji se prebacuju iz stranke u stranku u zavisnosti od promene režima, nama je jasno da su to lica koja nisu u stanju da nezavisno i objektivno obavljaju svoj posao.
Imali ste priliku da čujete detaljno izlaganje narodnog poslanika Vojislava Šešelja o svakom od predloženih kandidata i na osnovu toga mogli ste da zaključite da narodni poslanici Srpske radikalne stranke neće glasati ni za jednog od predloženih kandidata.
Naravno, mi ne osporavamo poslanicima vladajuće većine pravo da obzirom da imaju skupštinsku većinu, podrže kandidate za koje smatraju da su najbolji za ovu funkciju.
Međutim, ishod glasanja je već unapred poznat i mi svi ovde prisutni znamo koji će kandidati biti izglasani, a koje će mesto ostati upražnjeno.
Dakle, član koji je predložen ispred Odbora za kulturu i informisanje, a na predlog Udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara u Srbiji, biće izglasan Goran Peković.
Kao predlog nadležnog Odbora za kulturu i informisanje AP Vojvodine biće izglasan Đorđe Vozarević.
Član koji se bira na predlog Udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece neće biti izabran, zato što neće imati dovoljno glasova ni za Milana Antonijevića, ni za Snežanu Stojanović Plavšić.
Dakle, to su informacije kojima mi raspolažemo. Videćemo nakon što se obavi glasanje da li su nam informacije tačne.
U svakom slučaju, obzirom da ne možemo da utičemo na ishod glasanja, mi se nećemo baviti više pojedinačnim biografijama kandidata.
Ono o čemu želim da govorim i na šta se odnosi moja današnja primedba jeste samo funkcionisanje regulatornog tela, odnosno pitanje opravdanosti postojanja ovakvog tela.
Dakle, Zakonom o elektronskim medijima Regulatorno telo za elektronske medije je definisano kao samostalna, nezavisna regulatorna organizacija sa svojstvom pravnog lica koja vrši javna ovlašćenja u cilju delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji, zatim u cilju unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija i u cilju doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja.
Postavlja se pitanje da li regulatorno telo obavlja sve gore navedene dužnosti? Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da to nije slučaj i sada ću vam objasniti zbog čega.
Dakle, regulatorno telo, odnosno REM prethodnih godina najčešće se oglašavao zbog incidenata koji su se događali u rijaliti emisijama koje se emituju na komercijalnim televizijama. Znači, bilo da je u pitanju neka tuča, vređanje na nacionalnoj osnovi ili nešto tome slično.
Najavljeno je bilo donošenje obavezujućeg uputstva kojim bi se obavezali emiteri da rijaliti programe prikazuju samo u večernjim satima, dakle, nakon 23,00 časa. Očekivalo se da će takvo uputstvo biti brzo doneto. Međutim, ispostavilo se da uputstva neće biti. U borbi između rijalitlija i zaštite javnog morala pobedile su rijaliti emisije i interesi komercijalnih televizijskih stanica.
Regulatorno telo, osnovano 2003. godine, do danas nije uspelo da donese pravilnik kojim bi se maloletnici zaštitili od scena nasilja, opasnog i nepristojnog ponašanja, verbalne agresije i različitih vidova vulgarnosti.
Ovo je naročito apsurdno kada se uzme u pitanje da jedan od tri člana, koji se danas biraju za članove Saveta REM-a, se bira na predlog Udruženja za zaštitu dece.
Predsednik Saveta REM-a, znači, predsednik od pre nekoliko meseci Goran Karadžić izjavio je da bi usvajanje ovakvog uputstva bilo u suprotnosti sa preporukama Evropske komisije i Saveta Evrope, obzirom da Evropska komisija i Savet Evrope regulišu da se može cenzurisati, odnosno da se može regulisati i kontrolisati samo sadržaj koji je već emitovan i da se ne može vršiti apriori kontrola medijskog sadržaja.
Ovo je u suprotnosti sa ovlašćenjem regulatora da vrši javna ovlašćenja u cilju unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija.
Da bi medijski stručnjaci Evropske komisije i Saveta Evrope mogli u potpunosti da razumeju ozbiljnost problema, neophodno bi bilo dostaviti im emisije srpskih rijalitlija i to sa prevodom.
Naravno, Srpska radikalna stranka smatra da ne treba ograničavati uređivačku političku komercijalnih televizijskih stanica u privatnom vlasništvu, ali ne zbog toga što je to preporuka Evropske komisije i Saveta Evrope, već zato što bi to predstavljalo određeni vid cenzure.
Vlasnici televizijskih stanica na svojim televizijskim stanicama u privatnom vlasništvu imaju pravo da emituju sve ono što nije protivzakonito, a ukoliko želimo da negujemo javni moral, da podstičemo pozitivne vrednosti i da od nacije koja primarno gleda rijaliti emisije postanemo nacija koja gleda naučno-obrazovni, kulturni i istorijski program, onda je potrebno da takav sadržaj ponudimo svim građanima Srbije.
Zabranama se ništa ne postiže. Neophodno je da se REM angažuje na proveri kvaliteta programskog sadržaja onih televizija koje se finansiraju iz budžeta, a to su Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine.
Premijer Aleksandar Vučić je 2003. godine dao sledeće obećanje, citiram – „TV pretplata kao što sam i obećao građanima Srbije biće ukinuta, jer ja ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima. Ukidanje TV pretplate je naša obaveza od koje nećemo odustati.“
Kakvom tipu ljudi pripada Aleksandar Vučić to procenite sami, ali činjenica je da televizijska pretplata nije ukinuta, već je samo preimenovana u taksu koja se plaća putem računa za struju. Iznosi 150 dinara, od kojih 120 dinara se izdvaja za Radio televiziju Srbije, a 30 dinara za Radio televiziju Vojvodine.
Iznos od 150 dinara zaista nije velika suma i svako to može da izdvoji, ali sporne su dve stvari. Prvo što je sporno jeste da građani koji ne žele da gledaju Radio televiziju Srbije ili Radio televiziju Vojvodine nemaju mogućnost da im se ti kanali ukinu i da bude izuzeti od TV pretplate. Kada nekome naplaćujete dobro koje on ne želi da koristi i ne koristi ga, onda je to pljačka.
Druga sporna stvar je što građani izdvajaju tu zaista minimalnu sumu, ali postavlja se pitanje - šta oni dobijaju za taj novac koji izdvajaju za Radio televiziju Srbija?
Dakle, direktor Radio televizije Srbije Dragan Vujošević, sudeći po podacima sajta Agencije za borbu protiv korupcije, a informacija je od juna prethodne godine, ima platu 255.000 dinara. Mediji u januaru ove godine saopštavaju da je njegova plata 284.000 dinara. Ne znam da li Agencija za borbu protiv korupcije ima netačnu informaciju, odnosno da nisu ažurirali njegovu platu i o čemu se tu radi. U svakom slučaju plata je previsoka za ono što Radio televizija Srbije nudi građanima Srbije.
Direktor Radio televizije Srbije najavio je da će RTS ove godine emitovati 12.000 minuta novog programa, a to su uglavnom prenosi Olimpijskih igara i svetskih i evropskih prvenstava i ostalih takmičenja na kojima učestvuju naši sportisti.
Radio televizija Srbije zapravo je Javni servi evropske Srbije, zbog čega evropske nama to nije jasno. Srbija nije član EU i kako stoji stvar neće u skorije vreme postati.
Međutim, sam naziv Javni servis govori da ova televizija ima obavezu prema građanima Srbije da ažurno i objektivno i bez cenzure izveštava o svim relevantnim, spoljnim i unutrašnjim dešavanjima pre svega u domenu politike.
Radio televizija Srbije ne ispunjava ovu obavezu, a regulatorno telo ne reaguje. Samim tim, postojanje Regulatornog tela za kontrolu elektronskih medija dovedeno je u pitanje.
Znam da poslanici Srpske napredne stranke prepoznaju ovaj problem. Kada su bili u opoziciji 2011. godine, organizovali su protest ispred zgrade Radio televizije Srbije.
Aleksandar Vučić, u to vreme zamenik predsednika stranke, izjavio je da se u Srbiji vodi monstruozna i brutalna kampanja protiv lidera naprednjaka Tomislava Nikolića, koji je u to vreme štrajkovao glađu. Da li je Tomislav Nikolić štrajkovao glađu ili nije štrajkovao glađu, to ne znamo. Ja verujem gospodinu Martinoviću koji je tvrdio da nije. U svakom slučaju, Aleksandar Vučić tada je rekao jednu pametnu i tačnu stvar – svi plaćaju pretplatu RTS-u, ali moraju znati da je plaćaju i građani Srbije koji su protiv režima Borisa Tadića. To je apsolutno tačno. Međutim, ono što ignorišu i vlast i REM jeste činjenica da i ovu sada taksu plaćaju svi građani Republike Srbije, pa i oni koji su protiv Aleksandra Vučića.
Ako je RTS 2011. godine vodila brutalnu i monstruoznu kampanju protiv Tomislava Nikolića, onda ista ta televizija danas vodi još brutalniju i još monstruozniju kampanju protiv SRS i Vojislava Šešelja, a kampanja koju vode zasniva se na potpunoj medijskoj cenzuri. Godine 2014. RTS potpuno je bojkotovala SRS nakon proglašenja izborne liste, iako su imali zakonsku obavezu da u dnevniku emituju priloge o aktivnostima SRS u istom trajanju kao i priloge ostalih stranaka. Mi u SRS svaki dan smo slali dopise na adresu regulatora obaveštavajući ih o minutaži koju su dobile ostale stranke u izbornom bloku i koju nije dobila SRS. Regulator je ignorisao sve naše dopise, ali je paralelno objavljivao na sajtu dopise sličnog karaktera upućene od strane drugih stranaka. Tek kada je izborni proces završen obavestili su nas da smo bili u pravu i da nismo bili dovoljno medijski zastupljeni tokom izborne kampanje. Međutim, nije izdata nikakva sankcija RTS-u.
Dana 12. novembra će se navršiti dve godine od kako se Vojislav Šešelj vratio u Srbiju. Za to vreme on je davao različite izjave za mnoge svetske televizije, i CNN, BBC, „Raša Tudej“, za hrvatski HRTL, više stanica sa nacionalnom frekvencijom u Francuskoj, u Italiji, u Makedoniji itd. Međutim, nije nijednom dobio priliku da gostuje na Javnom servisu građana Srbije. Izgovor zbog čega srpskih radikala nema na RTS-u do nedavno je bio taj da nismo parlamentarna stranka. Međutim, činjenica je da srpske radikale nisu bojkotovali samo u domenu politike, već su bojkotovane i druge vesti koje imaju veze sa SRS, a nisu usko vezane za politiku.
Na primer, RTS je potpuno bojkotovala promociju knjige „Srpski narod mora da oslobodi Kosovo i Metohiju“, koja je održana pred prepunim Sava centrom. Nakon što su raspisani izbori i nakon što je SRS predala izbornu listu i sakupila potpise, RTS je dobila obavezu da emituje naše priloge u jednakoj minutaži kao i priloge ostalih stranaka. Međutim, to naravno nije bio slučaj i nismo svi imali isto emisiono vreme u izbornom bloku.
Takođe, došlo je do još jedne neregularnosti, a to je da je RTS emitovala u izbornom bloku priloge o aktivnostima svih onih stranaka koje su najavile učešće na izborima, pa i onih koje u tom trenutku nisu predale izbornu listu. Svaka politička stranka postaje učesnik u izbornom procesu onog trenutka kada sakupi potpise i preda listu, a ne kada najavi kandidaturu. Naravno, Regulatorno telo se ni tada nije oglasilo i nije izreklo meru upozorenja RTS-u.
Srpska radikalna stranka je nakon izbora prešla cenzus, tako da taj argument danas na javnom servisu nema zbog toga što nismo parlamentarna stranka više ne važi. Bojkot, naravno, i dalje traje, ne prenose se naša saopštenja, ne prenose se informacije sa naših konferencija za novinare, sa naših skupova, niti bilo šta što imamo da poručimo građanima Srbije kao druga po veličini stranka u Srbiji. Regulator, naravno, ne reaguje na sve ove nepravilnosti.
Kolege iz SNS su bile u pravu kada su pričale da je na Televiziji Vojvodine bila jako dugo postavljena celokupna antisrpska agentura, koja je veoma neobjektivno izveštavala o svemu što se dešava. Međutim, problem nije rešen kada je promenjeno rukovodstvo na RTV-u, obzirom da na RTS-u takođe postoje antisrpske strukture na čelu sa Draganom Bujoševićem, koje sprovode proevropsku politiku i namerno cenzurišu glas svih onih koji su protiv NATO pakta i protiv EU. Problem sa cenzurom u Srbiji nije rešen onog trenutka kada je SNS prestala da biva cenzurisana.
Predsednik Saveta za kontrolu elektronskih medija prima platu u visiti tri prosečne mesečne neto zarade u Srbiji, a članovi Saveta primaju platu u visini dve prosečne neto zarade. Samim tim, mi smatramo da su oni previše plaćeni za posao koji očigledno ne obavljaju adekvatno i smatramo da ovakvo telo treba rasformirati, a da prethodne članove REM-a, dakle u svim prethodnim sazivima, treba krivično goniti, ne samo zbog cenzure, već i zbog mnogih drugih propusta o kojima je juče bilo reči, a koji se tiču dodele frekvencija i manipulacije sa dodelama oglasnog prostora na stranim televizijama. Hvala vam.