Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 57. Predloga zakona tražila sam da se u prvom stavu briše deo rečenice koji smo imali i kod Zakona o sudijama, a gde se kaže da javni tužilac mora da bude dostojan za dužnost javnog tužioca. Kakva je to paušalna ocena i šta je to, koji su to moralni kriterijumi i ko je taj ko određuje da li je neko dostojan da bude javni tužilac ili nije dostojan. Ako se već nešto hoće, ako se traži od kandidata, a zna se koji su uslovi i da bi neko konkurisao na mesto javnog tužioca, koje sve zakonske uslove mora da ispuni, zašto se onda sada uvodi ovakva definicija koja može vrlo široko da se tumači. Da bude dostojan dužnosti javnog tužioca, da se dopadne vladajućoj strukturi iz DOS-a ili, možda, da bude dostojan javnog tužioca, da ima određenu visinu, težinu, boju očiju, tako da smatram da je ovo zaista jedna besmislica koju smo imali kod usvajanja Zakona o sudijama i predlažem da se ovaj deo stava 1. briše amandmanom koji sam predložila.

Amandman na član 71, stav 2, a neću izlaziti povodom istovetne primedbe u amandmanu  na član 73, stav 3, odnosi se na naše neprekidne primedbe od početka rasprave o ovom zakonu u pojedinostima na direktni upliv, na direktno mešanje ministra pravde u rad samostalnog organa, Republičkog javnog tužilaštva i javnih tužilaštava.
U članu 71. se upravo govori o tome da postupak za razrešenje kada su u pitanju formalni razlozi, a nekome mogu da izgledaju kao razlozi tehničke prirode kada neko završi radni vek, može da pokrene ministar za pravosuđe. Ali, kada su drugi razlozi u pitanju, kao što je predlagač naveo nesavesno vršenje dužnosti, ovlašćenje za pokretanje postupka, pored ostalih koji su navedeni, takođe ima ministar pravde.
Pitanje je kako će ovaj zakon o javnom tužilaštvu da izgleda posle svih ovih amandmana i pitanje je da li i sam predlagač zna koji je amandman usvojen, a koji nije, ali jedno je sasvim sigurno - da će ovi zakoni dati široka ovlašćenja ministru Batiću, ne samo kroz odredbe članova 71. i 73, nego kroz primenu čitavog zakona, tako da može da nastavi da se ponaša bahato, kao i do sada: da mu se jedan tužilac sviđa, drugi ne sviđa; da ih udaljava po ličnim simpatijama i antipatijama; da o tome vodi kampanju; da on o tome, kao deo izvršne vlasti, otvoreno priča, i to iz dana u dan, na svim DOS-ovskim medijima, na svim televizijama, i onda kaže - pa ima podršku naroda. A ti koji su zaposleni u DOS-ovskim medijima, hodajući po beogradskim ulicama, gotovo da nikoga nisu mogli da pronađu od građana koji bi dali opravdanje za takve Batićeve postupke.
I vi mu, i ovim zakonom, i ovakvim članovima dajete još veća ovlašćenja, da radi šta hoće, da se ponaša kako hoće. Uostalom, gospodo iz DOS-a, zbog takvog Batića, zbog ovakvih zakona, vi ćete snositi konsekvence pred biračima Srbije. To nikako nisu zakoni, kao što ste vi govorili tokom ove skoro 10-todnevne rasprave, koji će dovesti do nezavisnog pravosuđa, do mogućnosti da ljudi odgovorni, visokomoralni, visokoprofesionalni, na najbolji mogući način obavljaju svoj posao. Vi ste sami toga svesni. Sada je ovako, a u budućoj političkoj trgovini pitanje je kako će stvari da stoje i ko će tu odneti prevagu, da li neki novi Batić, sličan njemu, ali ne daj bože da dođe još neko gori nego što je Vladan Batić, teško onda tužiocima, sudijama i svima onima koji treba da potraže sudsku zaštitu.

Ovo je poslednji amandman koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS. Približavamo se kraju rasprave u pojedinostima o paketu zakona. Doduše, ostao je još jedan zakon o područjima i sedištima tužilaštava i sudova, koji ćemo uskoro da razmatramo.
Međutim, ono što bih vas podsetila i što bih rekla zbog javnosti, koja prati ova skupštinska zasedanja, je činjenica da je ove pakete zakona o pravosuđu predlagač dao a da ni sam verovatno nije bio, niti je u ovom trenutku, svestan posledica koje će po čitav pravosudni sistem imati usvajanje ovako nakaradnih zakonskih projekata. Zakonskih projekata koje je pisao neko iz Jugoslovenske levice, a koje je bivši ministar, takođe iz Jugoslovenske levice, 1998. godine pokušao da proturi na usvajanje u Vladi Republike Srbije.
Zakone oko kojih su se lomila koplja danima, zbog kojih smo bili prinuđeni, mi poslanici SRS-a i drugi poslanici opozicije koji su u međuvremenu revidirali svoj stav, da odu do svojih kuća, pa da se vrate na poziv predsednika Skupštine tek onda kada je postignut nekakav dogovor, politička trgovina između dve najjače poslaničke grupe u okviru nekada jedinstvenog DOS-a.
Član 77. ovog zakona dovoljno govori o nedoslednosti i predlagača i onog celokupnog dela DOS-a koji će glasati za ovaj zakon. Ali, ne verujem uopšte da mnogi poslanici, koji su danima bili odsutni iz skupštinskih sala, koji su prouzrokovali nedostatak kvoruma, a iz poslaničkih grupa su nekada jedinstvenog DOS-a, znaju o kakvim je zapravo zakonskim projektima ovde nekoliko dana bilo reči. Da ste nedosledni, govori i stav člana 77. u kome kažete da javni tužilac, koji treba da bude razrešen ili koji treba da podnese zahtev, zahtev podnosi Visokom savetu pravosuđa.
A, vrlo dobro znate da ga imenuje Narodna skupština Republike Srbije. Samo zamenike javnih tužilaca, za koje još uvek niste definisali gde po Ustavu treba da ih smestite, to vam još uvek nije jasno, imenuje Visoki savet pravosuđa za koji ste glasali.
Sve ovo u isto vreme pokazuje da će ta nedoslednost da bude prisutna, ne samo kod ovakvih zakonskih predloga, već i u daljem vašem delovanju, a ja sam isto tako uverena, a to je ujedno danas moja poslednja poruka kolegi Mihajlovu, koji je samo pro forme ovde predlagač ovih zakona, da ni njegova poslanička grupa nije upućena u ono šta se dešava kroz ovakve zakonske predloge. A da ne govorimo o onima koji će danas pukim pritiskim na taster - za da izglasaju Zakon o tužilaštvu i sledeći zakon kojim se završava ovaj set zakona o pravosuđu.

Gospođa Čomić je na početku rasprave o Zakonu u pojedinostima rekla da je Vlada Republike Srbije prihvatila ovaj predlog zakona, što uopšte nije tačno. Ako vi onaj upad Vladana Batića na par minuta u salu Skupštine pre nekoliko dana nazivate pozitivnim stavom Vlade, onda je ovo neozbiljna Skupština, neozbiljan predlog, jer vi koji se smejete, morate da obratite pažnju na ovo šta piše na ovom papiru.
Verovatno ste to zagubili, bacili i pitanje je da li otvarate svoje koverte. Ovde piše, 11. oktobar, potpisao se potpredsednik Vlade Jožef Kasa, koji je rekao da Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini, slušajte šta vam kaže Vlada, ovo ovde nisu članovi Vlade, slučajno sede u njenim klupama - Vlada Republike Srbije kaže da predlaže Narodnoj skupštini da ne prihvati ovaj predlog zakona.
Verovatno je Jožef Kasa imao u vidu to da nije tačno obrazloženje predlagača da ovaj zakon ne iziskuje posebna budžetska sredstva. Upravo na to se odnosi amandman na član 6. koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS, u kome se govori o područjima trgovinskih sudova.
Prvo, ovaj termin, šta vam to znači, iz kog ste to zakona, koje države preuzeli - trgovinski sudovi. SRS se zalaže za jedinstveno sudstvo i da bi ovaj zakon, kao što ste vi napisali u obrazloženju, bio integralno normativno uobličen, to stoji u rečenici predlagača, morao bi i morao je da se donese samo jedan zakon o sudovima i sudijama. A ne da imamo ovakve zakone i da ustanovljavate trgovinske sudove, da mi ne znamo koja će budžetska sredstva za to biti potrebna i kako ćete to da objasnite onom malom, kako se zove, ministru Božidaru Đeliću, kako ćete da mu objasnite kod projektovanja budžeta za 2002. godinu da su vam potrebna tolika i tolika sredstva za trgovinske sudove.
Umesto da u okviru redovnih sudova imamo odeljenja za privredne sporove, umesto da i privredne sudove ukinemo, što je stav SRS, vi idete na osnivanje trgovinskih sudova. I sam taj termin svakome ko pogleda bode oči kada se zna da to nisu samo trgovački sporovi, nego različiti sporovi između različitih privrednih subjekata.
Ustanovljavate nove sudove a da ne znate, nemate objašnjenje, niti ga ima većinska grupacija u okviru DOS-a, niti ga ima predsednik Skupštine - zašto mi još uvek nemamo Ustavni sud Srbije. Zašto ne možemo ovu vašu tiraniju koju sprovodite u Skupštini, naročito tiraniju koju sprovodi Vlada Reublike Srbije na čelu sa Zoranom Đinđićem, da osporavamo pred Ustavnim sudom Srbije. Te neustavne uredbe, a njih je skoro 100, koje je donela Vlada Republike Srbije.
Pa znate, vi treba da se samoopomenete da se nalazite u Supštini, u sali Narodne skupštine Republike Srbije, da se ovde govori o veoma ozbiljnim zakonima, a ne da dobacujete i da urličete iz poslaničkih klupa.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 59. se odnosi na postupak prigovora sudije protiv kojeg je pokrenut postupak za njegovo razrešenje. Ovaj 1. stav, da sudija ima pravo da bude odmah obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna sa predmetom i pratećom dokumentacijom, tokom postupka i izveštajem sudije izvestioca i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenje i dokaze za svoje tvrdnje, mogli bismo reći da je u redu.
Ali, problematičan je 2. stav, za koji tražimo amandmanom da se promeni i da sudija protiv kojeg se vodi postupak može svoje tvrdnje usmeno da iznese, ne pred Velikim personalnim većem, protiv čijeg osnivanja je SRS, već pred Odborom za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije. Zaista je neprimereno da predlagač kroz sve članove zakona provlači veliko personalno veće, visoki savet pravosuđa i time direktno oduzima nadležnost najvišeg zakonodavnog tela. O tome smo više puta govorili danas, a verovatno ćemo i do kraja rasprave o ovom setu zakona to morati da promenimo.
Tačno se zna šta je nadležnost Narodne skupštine. Ovde sede i sada vrlo nezainteresovano sede na sednici Narodne skupštine, članovi našeg republičkog Odbora za pravosuđe i upravu, skoro čitavu deceniju pojedini sede u tom odboru, slušamo kako Odbor za pravosuđe i upravu radi po zakonu, kako daje najkvalitetnije predloge kandidata za sudije, tužioce i zamenike javnih tužilaca. Sada ti isti ljudi će pritiskom na taster da glasaju za to da se upravo o tom odboru, koji jedini sada po Ustavu ima to pravo, oduzmu njegove nadležnosti.
Time se te sudije protiv kojih se eventualno pokrene postupak stavljaju u situaciju da idu pred neko vaše formirano DOS-ovsko telo, verovatno potpuno instrumentalizovano, Veliko personalno veće, gde će morati da dokazuju suprotne tvrdnje od onoga što stoji u pritužibi na njihov rad. Zbog toga smatramo da je neophodno da se i ovaj amandman prihvati.

Član 62. Predloga zakona je neodrživ sa stanovišta Zakona o radnim odnosima. Juče je bilo dosta reči o tome šta je potrebno da bi se neko prijavio na konkurs za sudiju bilo kog suda u našoj zemlji i zaista je neverovatno da mi imamo Predlog zakona u kome se, u bukvalnom smislu, reči planira da se za sudije uvede neka paralelna Udba. Zaista ne znam kako to drugačije da tumačim, kada u Predlogu zakona imamo takav predlog da se za sudije vodi lični list, da taj lični list bude deponovan u Ministarstvu pravde i da za svakog sudiju Ministarstvo pravde vodi taj lični list.
Tačno se zna koji su to uslovi da bi neko konkurisao za sudiju. Mora da ima položen pravosudni ispit i radno iskustvo u sudu, a u zavisnosti od toga za koje mesto sudije konkuriše, od dve do osam godina, pa mi smatramo da je ovo neodrživo, jer se direktno suprotstavlja aktuelnom Zakonu o radnim odnosima, koji jasno precizira šta sve neko mora da ima, šta da poseduje, da bi konkurisao na mesto sudije.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, približavamo se raspravi u pojedinostima Zakona o sudijama koji je predložio poslanik Dejan Mihajlov. Želim na kraju još jednom da vas pozovem da ne glasate za ovaj predlog zakona, bar vi koji imate ili ako vam je ostalo iole razuma, ovako ustanovljen predlog zakona o sudijama, zbog toga što SRS smatra, a mislim i većina onih građana koji će potražiti sudsku zaštitu (a što je njihovo ustavno pravo), da sudska nezavisnost treba da bude temelj nezavisnog demokratskog sistema, nezavisnog pravosuđa. On ne sme da bude prepušten milosti ili nemilosti DOS-ovske vlasti, a naročito ne ministru Vladanu Batiću, za koga znamo da ovih dana hara po opštinskim i okružnim sudovima širom Srbije, pravi spiskove nepodobnih. Njegova obrazloženja zašto te ljude ostavlja bez posla su uglavnom ta što su sudili po zakonima koji su važili u vreme dok su oni obavljali svoju sudijsku funkciju.
Ovaj amandman na član 81. je u skladu sa stavom koji smo neprekidno iznosili, po pitanju prethodnog zakona, i iznosićemo ga do kraja rasprave o setu predloženih zakona, a tiče se uspostavljanja specijalnih sudova. Bilo je reči o tome zašto upravni sud Srbije, zašto apelacioni sud. Mi smatramo da apelacioni sud uopšte nije potreban u situaciji kada ono što bi taj sud radio, za šta će biti, kao i za njegovo osnivanje, potrebna ogromna budžetska sredstva, već sada radi Vrhovni sud Srbije. Ako bi taj novoustanovljeni apelacioni sud Srbije odlučivao po žalbama na presude okružnog suda, onda je buduća uloga Vrhovnog suda Srbije samo da se stara o primeni zakona. To je zaista besmisleno.
Ovde smo čuli od predlagača u više navrata kako se on sam i DSS zalažu za striktnu podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, i kako je on rekao da bi se ta podela striktno sprovela u okviru pravljenja ovakvih paketa, a rekla bih, možda, nimalo modifikovanih JUL-ovskih paketa predloga zakona o pravosuđu. A da bi se taj princip podele vlasti sproveo do kraja, između ostalog je potrebno da se formira i upravni sud Srbije; tu se postavlja pitanje zašto, kada u upravnim sporovima mogu da sude za to specijalizovana odeljenja koja bi se formirala u okviru redovnih sudova.
I na kraju, još jednom, da istaknemo to da je pravo i suviše ozbiljna stvar da bi se njime bavili pojedinci koji za to nisu dovoljno stručni i kompetentni, u smislu da prave i predlažu zakonske projekte, sa kojima se čak i ne slaže mnogo poslanika ili većina u koaliciji koja sebe naziva DOS. Ali, zarad nekog mira u kući (ja bih pre rekla da tog mira uopšte nema, jer stalna napetost, trvenje, uznemirenost, u toj DOS-ovskoj kući produkuju mnogo velike probleme u našoj zemlji), na kraju se dolazi i do toga da neki od koalicionih partnera, koji su do juče tvrdili, a preko svog predstavnika u Vladi Jožefa Kase, rekli, kako ovi zakoni uopšte nisu dobri, da se zakoni slažu sa predlogom Vlade u 80%. Onda mora jadan Batić da dođe ovde i da potvrdi to isto. U stvari, svi mi znamo da se postižu neki truli kompromisi, da se pravi politička trgovina. Sve će to biti na štetu našeg pravosudnog sistema, građana Srbije i zato vas pozivam da kod glasanja u pojedinostima o Zakonu o sudijama glasate protiv.

Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi i u raspravi o prethodna dva predloga zakona čuli ste stav SRS - da se mi protivimo osnivanju i ustanovljavanju Visokog saveta pravosuđa, koji će, prema Predlogu zakona, ubuduće imati tu mogućnost, a koja se u isto vreme oduzima Odboru za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, a samim tim i poslanicima u Narodnoj skupštini, da predlaže sudije, javne tužioce i da imenuje zamenike javnih tužilaca.
Interesantno je obrazloženje predlagača, u kome on kaže da će to biti neko posebno pravosudno telo, ekspertske prirode, republičkog ranga. Postavlja se pitanje - ko su ljudi, po Predlogu zakona, koji će biti članovi Visokog saveta pravosuđa? Zaista, relativno je to koliko je ko kompetentan iz oblasti prava da o nečemu odlučuje. Međutim, ako se ima u vidu samo jedna činjenica, da su članovi Visokog saveta pravosuđa ministar pravde u Vladi Republike Srbije, predsednik Vrhovnog suda Srbije, onda imamo situaciju gde se izvršna vlast direktno meša u predlaganje, a samim tim i u izbor sudija.
Narodna skupština se stavlja u situaciju da može da prihvati ili da ne prihvati listu koja stigne od Visokog saveta pravosuđa.Postavlja se onda pitanje - dokle bi to moglo da ide u nekom procesu predlaganja kandidata za nosioce sudijskih i javnotužilačkih funkcija u situaciji kada bi, recimo, skupštinska većina odlučila da ne prihvati takav predlog Visokog saveta pravosuđa.
S druge strane, u nadležnost Visokog saveta pravosuđa stavljeno je i odlučivanje o položaju javnih tužilaca i njihovih zamenika, dok o tome za sudije odlučuje Vrhovni sud Srbije. Budući da je Javno tužilaštvo samostalni državni organ, ali ne i nezavisan, nema osnova da o nosiocima javnotužilačkih funkcija i njihovih zamenika odlučuje ovo telo, koje se ovim zakonom ustanovljava, a koje nikako nije nezavisno od izvršne i od zakonodavne vlasti.
Negiranje sadašnjeg Ustava i onoga što po Ustavu u nadležnosti ima Odbor za pravosuđe i upravu takođe se potencira u obrazloženju Predloga ovog zakona. Predlagač kaže da u Odboru za pravosuđe i upravu sede ljudi koji su pripadnici političkih stranaka, pa samim tim oni su pristrasni kod predlaganja kandidata za sudije. Zbog toga je potrebno da ovo, navodno ekspertsko, telo, za koje ponovo kažem da nikako neće biti nezavisno, nego u koje se direktno meša izvršna vlast, predlaže kandidate za sudije, za javne tužioce i imenuje zamenike javnih tužilaca.
Uz to se predlagač poziva na to da postojeći Ustav nije do kraja definisan, pa da zato predlaže ovakav zakon i to da se ustanovi Visoki savet pravosuđa. Ne, dame i gospodo poslanici, Ustav je i te kako definisan, ali postavlja se jedno drugo pitanje - zašto ljudi, koji po pravilu treba da budu iz pravne struke, diplomirani pravnici, oni koji se bave pravom, a sede u Odboru za pravosuđe i upravu, po nalazima svojih političkih stranaka vrše u opštinama i u gradovima iz kojih dolaze kadrovisanje i na taj način vrše izbor podobnih, a nepodobne otpuštaju sa posla, kao što to ovih dana imamo slučaj, ili u najavi još uvek aktuelnog ministra pravde.
Prema tome, ustanovljavanje tog, navodnog ekspertskog, tela nije nikako u službi osnivanja nekakvog nezavisnog pravosuđa u našoj zemlji, već direktnog mešanja izvršne vlasti, što smo i do sada imali slučaj. Imali smo slučaj direktnog mešanja izvršne vlasti u izbor sudija u bivšem levičarskom režimu. On se nastavio i sada, kod vas dosmanlija. Prema tome, mi vam predlažemo da kroz amandmane koje smo dali na svih 20 članova zakona odbijete ovakav Predlog zakona. Hvala.

Naše generalno protivljenje ovom predlogu zakona je i zbog mnogih nelogičnosti koje se pojavljuju u svakom članu i skoro u svakom stavu. Upravo član 8, na koji sam podnela amandman da se briše, govori o toj nelogičnosti i nedorečenosti. Tu se pojavljuju vrlo rastegljivi termini, gde nije definisano šta je to neuredno, nesavesno ili pristrasno vršenje dužnosti pozivnog člana Visokog saveta pravosuđa, niti  ko je taj ko će da to ustanovi, na osnovu čega, na osnovu čije pritužbe. Nigde ne stoji u zakonu šta spada pod neuredno, nesavesno ili pristrasno vršenje dužnosti pozivnog člana Visokog saveta pravosuđa.
Zatim, u drugom stavu se pojavljuje isto ono što smo imali kod Zakona o sudijama, a to je da stalni član, izabran od Narodne skupštine, treba da bude razrešen ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od šest meseci. Zašto samo na kaznu zatvora dužu od šest meseci? Šta je sa onima koji su zbog prekršajne prijave bili osuđeni na mesec ili dva dana? Zar i oni nisu nedostojni da obavljaju funkciju člana vašeg Visokog saveta pravosuđa?
Šta je sa ovim gde se ponovo pojavljuje da član Visokog saveta pravosuđa ne može da bude neko ko čini stvari koje su nedostojne dužnosti člana Visokog saveta pravosuđa? Šta su i čiji su ti moralni kriterijumi i kodeksi ustanovljeni ovim predlogom zakona, koji kažu šta je to nedostojno ponašanje zbog kojeg neko ne može da bude stalni član Visokog saveta pravosuđa?
Vratila bih se na nešto o čemu su malopre govorile kolege, a to je član 73. Ustava. Predlagač, a to je samo formalno ovde poslanik Dejan Mihajlov, ili onaj ko je pisao ovaj predlog zakona, napisao je u obrazloženju da se imenovanje zamenika javnih tužilaca, kao što je do sada bio slučaj, od strane Narodne skupštine Republike Srbije, kosi sa Ustavom, što uopšte nije tačno. Gospodine Mihajlov, ako pročitate član 73. još uvek važećeg Ustava Republike Srbije videćete da, pored ostalih nadležnosti, Narodna skupština bira i razrešava i republičkog javnog tužioca i javne tužioce. A šta su zamenici u slučaju kada javni tužilac ne može iz opravdanih razloga da obavlja svoju funkciju. Po našem Ustavu i zakonu i zamenici javnih tužilaca apsolutno imaju iste ingerencije i do sada su birani na isti period kao i javni tužioci.

Dame i gospodo narodni poslanici, da smo mi srpski radikali bili u pravu kada smo sve vreme tvrdili da se osnivanjem Visokog saveta pravosuđa izvršna vlast direktno meša, ima direktnog upliva i imaće u budućem radu Visokog saveta pravosuđa, govori stav 2. člana 17. Predloga zakona.  
I još samo nešto, radi dodatnog objašnjenja. Bližimo se kraju rasprave zakona u pojedinostima. Svaki amandman poslanika SRS-a od 1. do 20. je bio "briše se". Zbog toga i zbog našeg prethodno iznetog stava da se mi protivimo osnivanju Visokog saveta pravosuđa, bilo je neumesno od strane pojedinih poslanika, što su davali takve primedbe - ako se briše, kako će dalje da funkcioniše Visoki savet pravosuđa. Mi koristimo priliku, poslovničku, da izađemo po svakom amandmanu, da ukažemo zbog čega smo protiv osnivanja Visokog saveta pravosuđa.
Stav 2. člana 17. kaže: "Stručne i administrativne poslove za visoki savet pravosuđa radi ministarstvo nadležno za pravosuđe". Sada se tu postavlja pitanje, kako to nije direktno ministar pravde umešan u rad Visokog saveta pravosuđa, njegov će da bude član i još uz sve to uvlači zaposlene iz Ministarstva pravde. Još ste samo nešto, gospodo predlagači iz DSS i iz JUL-a, odakle god da ste, propustili da kažete, da ćete već novi balast da stavite ljudima, novi teret.
A čime ćete da ih platite i kako za sve to što pored svog delokruga rada moraju da rade u Ministarstvu pravde. Ako ste već u članu 18, a o tome će govoriti gospodin Nikolić, predvideli naknade za članove, pozivne članove Visokog saveta pravosuđa, ako ste već u članu 13. predvideli i to da će Visoki savet pravosuđa u proširenom sastavu da predlaže dodatak na platu sudija, da odlučuje o povećanju osnovne plate itd, koji će to dodaci biti za one koji su zaposleni u Ministarstvu pravde.
Još samo da ste nam rekli da će Visoki savet pravosuđa, to navodno ekspertsko, nezavisno i stručno telo, da se sastaje i da održava svoje sednice zatvorene za javnost u Ministarstvu pravde, apsolutno sve bi nam bilo jasno. Mi do sada imamo slučaj da ministar pravde aktiviste svoje strančice saziva u Ministarstvu pravde i tamo im daje instrukcije za njihovo dalje delovanje.
Sada nam je potpuno jasno u šta će sve dalje da se pretvara Ministarstvo pravde i šta će sve zaposleni morati tamo da rade. Zbog toga što vi daljom birokratizacijom sudstva i celokupnog pravosudnog sistema, osnivanjem ovakvih tela kao što je Visoki savet pravosuđa, ne samo da nećete da sprovedete reforme, nego ćete i položaj zaposlenih u Ministarstvu pravde time da učinite još težim.

U Predlogu zakona o javnom tužilaštvu predlagač nam je rekao da se ovim predlogom zakona na najbolji način uređuju nadležnosti i organizacija javnog tužilaštva, položaj javnih tužilaca i njihovih zamenika i njihov izbor i imenovanje.
SRS se oštro protivi ovakvom predlogu zakona, jer je već iz prvih članova Predloga zakona apsolutno jasno da se ovaj zakon u mnogim njegovim odredbama protivi važećem Ustavu Republike Srbije.
U članu 22, u stavu 2, a moj amandman se odnosi na drugi stav, upravo se dešava ono o čemu smo govorili tokom rasprave u pojedinostima o prethodnom zakonu koji ste malopre usvojili o Visokom savetu pravosuđa. Naime, i ovaj zakon o javnom tužilaštvu se u najvećem svom delu oslanja upravo na malopre usvojeni Zakon o Visokom savetu pravosuđa, čemu smo se mi, kroz detaljnu argumentaciju, oštro usprotivili.
Međutim, ja bih, pre nego što nastavim da obrazlažem svoj amandman, zamolila predsednika Narodne skupštine da primeni član 102. Poslovnika o radu Narodne skupštine - dok neki šetaju sa desne strane, a jedan stoji sa leve, kod društva u ćošku, dok ostali pričaju, a neki žvaću žvakaće gume, mi treba da govorimo o stvarima koje će i te kako da se tiču građana Srbije, a pre svega onih koji su zaposleni u organima državne uprave i u Ministarstvu pravde.
Dalje, zakon je, kao što je to nekoliko puta rekao i u načelnoj raspravi i u raspravi o pojedinostima gospodin Aleksandar Vučić, neusaglašen. Da je sa svakim od ovih iz seta zakona, i jedan sa drugim, zapravo u potpunoj kontradiktornosti, pa i sami njegovi članovi, govori upravo i ovaj član 22. stav 2. gde se kaže: "Visoki savet pravosuđa rešava o zahtevu za izuzeće republičkog javnog tužioca ako se postupak vodi za krivično ili drugo kažnjivo delo određeno propisima Republike Srbije."
Kako taj neko ko je pisao, a pretpostavljamo ko je taj neko, ovaj predlog zakona nije obratio pažnju na ono što stoji u članu 1. Predloga zakona, gde se kaže da je javno tužilaštvo samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela. Postavlja se pitanje kako, zbog malopre ustanovljenog nekog navodnog ekspertskog Visokog saveta pravosuđa, može sada samostalni državni organ, republički javni tužilac, da polaže račune i da po nalozima Visokog saveta pravosuđa odustaje ili da mu se nalaže šta treba da radi.
Ubuduće, gospodo, kada budete predlagali neki zakon iz bilo koje oblasti morate dobro da sagledate šta piše u prvom članu ,a šta u drugom da biste nastavili dalje, morate da čitate važeći Ustav Republike Srbije, gde se apsolutno kaže šta treba da radi republički javni tužilac, dokle ide njegova samostalnost, kome odgovara za svoj rad.

Dame i gospodo narodni poslanici, prava je šteta što je sednicu napustio, još uvek aktuelni, ministar pravosuđa gospodin Vladan Batić. Njegovo današnje pojavljivanje na sednici Narodne skupštine, sa zakašnjenjem više od 10 dana, veština je plivanja uz vodu. Jer, kako vaša dosovska štampa piše, Vladan Batić će, od strane nekoga, a možda i predlagača ovog zakona, u dogovoru sa koalicijom i partnerima, biti pušten niz vodu. Njegova nebulozna objašnjenja da je Vlada Republike Srbije prihvatila ili ne prihvatila neke od ovih amandmana...
(Glas iz sale: Tema.)
Gospođo ili gospođice, to što je tema morate da pogledate prilikom dostavljanja predloga za dnevni red i za sednicu Narodne skupštine i prilikom proučavanja materijala. Nemojte meni da govorite i poslanicima SRS šta je tema, nama koji se ozbiljno pripremamo za sednice, blagovremeno podnosimo amandmane na sve vaše predloge zakona i ozbiljno se spremamo da branimo stav i koncept SRS.
Kada je u pitanju amandman na član 12., koji sam podnela, on je u skladu sa insistiranjem srpskih radikala da nikako ne smemo da dozvolimo, a mi se zalažemo za kodifikaciju i unifikaciju pravosudnog sistema po našem programu i našem konceptu, da dođe do stvaranja nekih specijalnih sudova, iako to piše u ustavnom aranžmanu doktorice Zorice Radović.
Tako u amandmanu na član 12. tražim da se iza reči: "okružnih", brišu reči: "i trgovinskih sudova", jer smatramo da u okviru redovnih opštinskih i okružnih sudova mogu da se osnuju odeljenja za privredne prestupe i da nema potrebe da se za ovu oblast osnivaju neki posebni sudovi. Naročito zbog toga što ne može predlagač, a to je gospodin Dejan Mihajlov (on je predlagač, opet protivno Poslovniku o radu Narodne skupštine) da nas uveri u to da je neophodno ustanovljavanje specijalnih, posebnih sudova i da za to nisu potrebna dodatna budžetska sredstva, zbog toga što je sasvim očigledno i laiku je jasno da će ogromna budžetska sredstva biti potrebna za osnivanje ovih specijalnih sudova i zbog toga što mi unapred znamo da i kod sadašnje situacije u pravosuđu ministar pravde namerava da uz vašu pomoć, vas koji činite većinsku koaliciju u ovoj skupštini, ostavi bez posla preko 200 sudija u ovoj zemlji. Nije moguće da neko poveruje da i u ovim sudovima neće raditi ljudi moralno-politički podobni za DOS, kao u najcrnje komunističko vreme, još gore nego u vreme Josipa Broza.
Nama je apsolutno neshvatljivo da mi ovde raspravljamo o setu zakona, koje je podneo Dejan Mihajlov, u pojedinostima, a da nemamo mišljenje Vlade, da nam upadne kad hoće odlazeći, ili već kako hoćete, ministar pravde, već ćete vi da se dogovorite oko toga, da nam kaže - Vlada je prihvatila ili nije prihvatila, i onda on, kao veliki pravni stručnjak, kao neko ko se razume u Poslovnik o radu Narodne skupštine, kaže - pa, mi ćemo da prihvatimo amandmane koje nam je dostavio Odbor za pravosuđe i upravu, a neko je trebalo, a to je predsednik Narodne skupštine, da ga podseti kada je bio krajnji rok da se podnesu amandmani.
Još nešto, u toku rasprave o setu ovih zakona koje je podneo poslanik Dejan Mihajlov videćete da samo od četiri poslanika SRS govore u pojedinostima i imaju amandmane na ove zakone. To je iz razloga što je, po nalogu sekretara Narodne skupštine Georgija Marića, u tri navrata odbijen svaki pokušaj da ovlašćeni predstavnik SRS podnese autentične amandmane svih 23 poslanika srpskih radikala. Zbog toga što se, kao čuveni ekspert iz oblasti grafologije, gospodin Georgije Marić bavio čak i time da li je nečiji potpis autentičan ili nije, pa je dobio dopis od zamenika predsednika naše stranke, gospodina Tomislava Nikolića, gde ga obaveštava da je na taj i taj član podnosilac amandmana taj i taj poslanik SRS.
(Predsednik: Vreme.)
Međutim, taj ekspert Georgije Marić je rekao - nije to taj radikal, i nadležna služba nije prihvatila amandmane.

Član 24. Predloga zakona kaže da se njime definiše nadležnost upravnog suda Srbije. SRS, dakle, a to je samo produžetak onog amandmana na član 12. koji sam obrazlagala malopre, je za ukidanje tih specijalizovanih sudova. Mi smatramo da nije adekvatno situaciji, a ni onome šta će tek da zadesi budžetske obveznike u Srbiji posle osnivanja ovakvih specijalnih sudova. Prava katastrofa, kada ćete morati do neba da dižete poreze, koje ste već ionako podigli do stepena neizdržljivosti, da biste finansirali osnivanje ovako specijalizovanih sudova. Mi smatramo da treba ukinuti postojeće privredne sudove i da redovni sudovi treba da sude u svojim redovnim postupcima. Dakle, da treba da postoje samo dvostepeni sudovi, a samo izuzetno, kod izricanja najtežih krivičnih dela, trostepeni sudovi.
Takođe smatramo da bi odeljenje za upravne sporove, sa već sada angažovanim sudijama, koji dugo godina, a neki i po nekoliko decenija (ako sada nisu na listi za otkaz ministra Batića), rade na upravnim sporovima - da bi oni mogli da zadovolje funkciju tog odeljenja i da je nepotrebno osnivanje posebnog upravnog suda Srbije.

Ovaj amandman i član 26. su vezani, a to se provlači kroz kompletan set zakona, za Zakon o osnivanju visokog saveta pravosuđa, o kome je dosta bilo reči u načelnoj raspravi o predlogu zakona iz oblasti pravosuđa, poslanika Dejana Mihajlova.
Srpska radikalna stranka smatra da je apsolutno neprihvatljivo obrazloženje, a i osnivanje visokog saveta pravosuđa, naročito obrazloženje koje nam je dao predlagač, a to je da u postojećem Ustavu (koji vi nameravate da promenite kroz koncept viđenja Srbije i regionalizacije, po modelu dr Zorice Radović) postoje nekakve šupljine po kojima je pravljen, zapravo želi se da se popravi postojeći Ustav, dok se ne donese novi, ovakvim predlogom zakona.
Visoki savet pravosuđa, kao nekakvo posebno specijalno ekspertsko telo, navodno nezavisno od zakonodavne i izvršne grane vlasti, treba da predlaže poslanicima, Narodnoj skupštini, sudije za sve sudove u državi i za ove nove, specijalizovane, koje vi osnivate. Sada nas ubeđuje Dejan Mihajlov, i čitava poslanička grupa DSS, kako će to da budu ljudi visokoprofesionalni, visokomoralni itd. Međutim, imajući u vidu na koji način ste vi, poslanici DOS-a, poslanici većinske koalicije, birali sudije pre mesec i nešto dana, mi smo apsolutno sigurni da će to takvo kadrovisanje da se nastavi u ovom specijalnom telu koje želite posebnim zakonom da osnujete, a u članu 26. tražim da se to briše.
Mi smo apsolutno sigurni u to da nikako neće to specijalno telo, visoki savet pravosuđa, da bude nezavisan od političkih odluka i od kadrovisanja u okviru većinske koalicije, zbog toga što tamo stoji da su predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar pravde takođe članovi visokog saveta pravosuđa.
I sada neko da nas ubedi ovde da Vladan Batić ne obilazi i ne jurca po Srbiji skoro svakoga dana sve opštinske i okružne sudove, gleda koje su sudije podobne, koje nisu. I onda u DOS-ovskoj štampi naslovi, kao što je onog "odlaze režimlije" (verovatno misli na sudije koje su sudile i radile svoj posao unazad 10, 20 i 30 godina).
A ko su ti novi koje ćete vi da imenujete, a ko su oni koji su prošli na vašim kadrovskim listama pre mesec dana? Videli smo da su to ljudi koji su jedva, posle ko zna koliko godina studiranja, završili Pravni fakultet. Neki nisu ni jedan jedini dan proveli u sudu, pa su istoga dana imenovani za sudiju i istoga dana čak postavljani za predsednike opštinskih sudova. Oni koji su fizički nasrtali na žene, oni koji su se služili raznoraznim mahinacijama i malverzacijama, a onda treba da prihvatimo vaš predlog da se osnuje nekakvo specijalno telo, nekakav novi politbiro DOS-a, u kome će da sednu jedno do drugog Leposava Karamarković i Vladan Batić, zamislite tu kombinaciju, da gledaju ko su ti ljudi koji su predloženi i da onda daju predlog Narodnoj skupštini.
Malo je požurio Dejan Mihajlov sa predlaganjem ovog visokog saveta pravosuđa i sa ovakvim konceptom. Ako je već postojeći Ustav takav, ako je već postojeća uloga Narodne skupštine Republike Srbije kao najvišeg zakonodavnog organa da na predlog Odbora za pravosuđe i upravu, u kome valjda sede neki stručnjaci iz oblasti pravne nauke, pretresaju i usvajaju predloge za predsednike sudova i za visoke pravosudne funkcije u našoj zemlji, kako je onda moguće da nam neko kaže da nam je za to poseban organ potreban i kako je moguće da nas neko ubedi u to da će on biti apsolutno nezavisan, kada znamo da tamo sede svi oni koji su produžena ruka Vlade Republike Srbije i režima DOS-a.

U članu 36. SRS kroz amandman koji sam podnela izlaže svoj stav da je do sada bilo neopravdano postojanje instituta sudija porotnika.
Mi smatramo da to treba da se briše i da se ukinu sudije porotnici zbog toga što se u dosadašnjoj praksi to nije pokazalo kao opravdano jer su oni samo obezbeđivali na neki način javnost tokom suđenja, a nisu, niti bi ubuduće imali ikakav uticaj na donošenje presude od strane nadležnog suda u toku sudskog procesa.
Prema tome, mi smatramo da sredstva koja se izdvajaju za sudije porotnike, a njih nije baš tako mali broj, po našim sudovima mogu biti znatno bolje upotrebljena za popravljanje materijalnog statusa sudija, u opštinskim i okružnim sudovima, i da bi tako bila bolje korišćena. Ali taj institut sudija porotnika, pored toga što nije opravdao dosadašnju funkciju, u svakom slučaju ne bi ni postigao to, što je navodno namera predlagača, da sudovi rade efikasnije i bolje, i zbog toga vam predlažem da se prihvati ovaj amandman.