Kako su svi ovi zakoni koje je predložio poslanik Dejan Mihajlov konfuzni i međusobno neusklađeni, tako se ta konfuzija pojavljuje i u skoro svim odredbama i članovima, a tako i ovog zakona o uređenju sudova.
U članu 51. govori se o delokrugu rada i o nadležnosti sekretara suda, a napisano je tako da nas stavlja u dilemu da li svi sudovi koji imaju preko 20 sudija mogu da imaju sekretara suda ili samo oni koji imaju preko 20 sudija. Uopšte predlagač nije bio do kraja jasan kada je ovako nešto predložio kod delokruga rada sekretara suda. Ovde su jasno navedene odredbe šta sve sekretar suda može da radi, ko ga predlaže, pomaže predsedniku suda, ali nam zaista nije jasno da li sekretara suda mogu imati i oni sudovi koji imaju preko 20 sudija. Zbog čega uopšte da se napravi neki donji limit koliko jedan sud treba i može da ima sudija da bi imao sekretra suda, ako se zakonom već išlo na to da se precizira šta sekretar suda može da radi?

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, ali tako ne smatraju, da je amandman potrebno prihvatiti, poslanici skupštinske većine i oni koji su se pridružili ovakvom predlogu JUL-ovskog zakona.
U članu 7. piše, a amandmanom tražim da se taj član izbriše, "sudije imaju, radi zaštite svojih interesa, pravo da se kao sudije udružuju, mogu preduzimati mere radi zaštite i održavanja svoje nezavisnosti i samostalnosti".
Sudijska funkcija i uloga sudija je definisana po Ustavu Republike Srbije i zakonima naše zemlje i apsolutno je neprihvatljivo da se ovakva odredba stavi u Zakon o sudijama, zbog toga što mi već imamo na delu nešto što se zove Soroš fond, tzv. udruženje Društvo sudija Srbije. I ako pogledate koliko je članova imalo to Soroš udruženje, koje se direktno finansira iz Soroš fonda i koje propagira sve ono čemu se oštro protivi SRS, ako pogledate koliko sudija je bilo u članstvu tog društva prošle godine, do petooktobarskog puča, a koliko ih je sada, vi ćete videti da je na delu neviđeni teror nad sudijama u opštinskim i okružnim sudovima širom zemlje.
Kao što se to radi u opštinskim sudovima u Šumadiji, kao što se to radi u Okružnom sudu Kragujevcu, takva je situacija u celoj zemlji, da se bukvalno na silu teraju ljudi, da bi opstali na toj funkciji, da budu članovi tog Soroš udruženja - Društva sudija Srbije. Vi znate da je jedan od glavnih agitatora tog društva i jedan od glavnih organizatora nekakvih seminara bila i predsednik Vrhovnog suda, gospođa Leposava Karamarković, i znate da smo se tome odlučno usprotivili.
Kada sada pogledate kako su pravljene liste nepodobnih, kako Vladan Batić voli da kaže, režimlija, vi ćete verovatno moći da vidite, oni koji to hoće, kao što to hoće poslanici SRS, da su i među onima koji su nepodobni na listi Vladana Batića. A on kaže - nije to ništa, to je tek samo početak, 200, pa idemo redom, čak i one sudije koji nisu članovi tog Soroš udruženja, Društva sudija Srbije, jer takvih je primera i u opštinskim sudovima na području Šumadijskog okruga, gde se na listi za odstrel Vladana Batića, na listi za odstrel DOS-a, upravo nalaze takve sudije koje su sudile po pozitivnim zakonskim normama, po važećim zakonima, a šta vi njima stavljate na teret i zbog čega su oni nepodobni?

Ja govorim o članu 7. i o Društvu sudija Srbije, a vi, ako pratite kako povezujem činjenice, stvari i ljude, vi ćete da shvatite.

Ne, gospodine Maršićanin, vi ne možete to da pratite na način koji je primeren predsedniku Skupštine, zbog toga što je vaše ponašanje primereno onima koji se nalaze u cirkusu. Ono što vi radite iza mojih leđa, trenutno, ono što vi radite, kako gledate i posmatrate poslanike dok sede u poslaničkim klupama, zaista je neprimereno.
Molim vas da mi ne oduzimate dragoceno vreme i dopustite mi da završim.
Dakle, tražimo i predlažemo da se ova odredba zakona, član 7, briše, zbog toga što smatramo da će takvim načinom udruživanja, kao u slučaju Društva sudija Srbije, uglavnom DOS praviti listu podobnih i nepodobnih, ucenjivaće sudije, koji samo treba da se drže visokomoralnih kriterijuma profesionalnosti i da na takav način po Ustavu i zakonima u našoj zemlji presuđuju i donose odluke, "sprovode sudske procese, a ne na način na koji im se diktira iz" Soroš udruženja Društva sudija Srbije.

Podnela sam amandman na član 13. koji se tiče opoziva predsednika Vrhovnog suda Srbije. Vi znate kako je tekao izbor predsednika Vrhovnog suda Srbije Leposave Karamarković, po čijoj preporuci i sećate se koliko je bilo protivljenja nas poslanika Srpske radikalne stranke. Rekli smo da je taj sud u rukama gospođe Karamarković potpuno instruisan da radi onako kako želi ministar pravde Vladan Batić i većinska DOS-ovska koalicija.
Međutim, ovde se dešava nešto što je neka vrsta preuranjenosti od kolege Dejana Mihajlova, predlagača ovog seta zakona. Znamo da poslanička grupa Demokratske stranke Srbije i te kako želi da se Ustav promeni po konceptu gospođe Radović. Dakle, on pre promene Ustava oduzima nadležnost Narodnoj skupštini Republike Srbije, koja jedino može, i preko Odbora za pravosuđe i upravu treba, da odlučuje o načinu izbora nosilaca pravosudnih funkcija, o njihovim kvalitetima, preporukama. Ali, na predlog tog istog odbora vi ste, gospodo iz DOS-a, izabrali predsednika Vrhovnog suda Srbije, gospođu Karamarković.
Mi smatramo da (to je bila vaša volja, taj izbor, gospođa Karamarković), dok ne dođe do eventualne promene Ustava i kod opoziva, odnosno udaljenja predsednika Vrhovnog suda Srbije ključnu ulogu treba u svemu tome da ima najviše zakonodavno telo, Narodna skupština Republike Srbije, a ne nekakvo veliko personalno veće, koje zaista liči na ono što mi zovemo politbiro DOS-a, što se u narodu odomaćilo. Nešto slično se predlaže kroz visoki savet pravosuđa i smatramo da je kršenje aktuelnog Ustava i zakona, na ovakav način po kojem se oduzima Narodnoj skupštini Republike Srbije pravo da radi i odlučuje o onome što je njena nadležnost, neprihvatljivo i zato je potrebno da prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, već ste čuli stav SRS-a po pitanju redosleda prijema i ulaska predmeta u proceduru u sudovima, i naše mišljenje da raspodelu predmeta treba organizovati po redosledu prijema i zavođenja, da ne bi došlo do zloupotreba od strane predsednika suda, zamenika, šefova odeljenja itd.
U sklopu takvog našeg zalaganja, za nas je apsolutno neprihvatljiv član 22. Predloga zakona, za koji tražim i predlažem da se briše. Član 22. Predloga zakona kaže: "Od redosleda prijema predmeta može se odstupiti samo zbog opterećenosti ili opravdane sprečenosti sudije. Sudiji predmet može biti oduzet samo ako duže odsustvuje ili odugovlači postupak."
Tu se sada otvaraju mnoga pitanja. Najpre, pitanje zloupotrebe ovako komotnog člana 22. Predloga zakona i mogućnosti da se kroz ovaj član zakona traže mogućnosti da po nečijem nalogu sudija odustane od tog predmeta, da iz nekog razloga on bude neažuran, ako mu pripadne taj predmet, da bi se prebacio nekom drugom i, na kraju krajeva, te manipulacije i mahinacije preko određenih klanova u sudovima su i do sada bile izražene, pa se i ovakvim članom zakona daje takva mogućnost.
Zbog toga smatramo da treba da se izbriše ovaj član zakona kako bi se svaka sumnja otklonila da bi neko mogao u budućnosti da manipuliše, da radi šta hoće ili po nečijem nalogu.

Koleginica Gordana Pop-Lazić je tražila da se briše član 28. Predloga zakona i to s razlogom, jer se ovaj sledeći 29. nadovezuje kod postupka odlučivanja o nespojivosti funkcije. Mi koji se zaista zalažemo da potpuno nesmetano funkcioniše ta grana, sudska grana vlasti, mi koji se zalažemo za profesionalizaciju našeg pravosudnog sistema, sa pravom tražimo i s razlogom da se briše ovakav predlog i ovaj član Predloga zakona.
Ovde se govori, zapravo u prethodnom članu, a onda se nadovezuje u članu 29, koji tražim da se briše, o nespojivosti određene funkcije sa dužnošću funkcije sudije. Mi svi dobro znamo koji su to zakonski uslovi, koje vi DOS-ovci niste poštovali prilikom usvajanja predloga podobnih sudija pre mesec dana, ali koji su to zakonski uslovi koji su potrebni da bi neko konkurisao za sudiju u nekom sudu. Znači, pored položenog pravosudnog ispita, to je radno iskustvo od dve do osam godina u sudu, u zavisnosti od toga na koju sudijsku funkciju se taj neko kandiduje.
I sasvim je normalno, ako taj neko, ko je kandidat za funkciju sudije u nekom od sudova, zna, pre svega, da bi savesno i profesionalno obavljao svoju funkciju, postoje neke dužnosti i neke funkcije koje su nespojive sa dužnošću sudije, neprimereno je da se veliko personalno veće bavi time da tom nekom, za koga sud i predsednik suda ustanove da ima nespojivu funkciju, daje upozorenje. Jer, ako se već nespojivost funkcije utvrdi, najnormalnije je da taj neko više ne može da obavlja funkciju sudije, ako je ta njegova funkcija i ta njegova dužnost u kontradiktornosti sa poslom koji treba da obavlja i potpuno nespojiva sa funkcijom koju jedan sudija, koji treba da sudi po Ustavu i zakonu, treba da ima.
Vi dobro znate i na primeru naše Skupštine kako to funkcioniše - poslanici SRS u više navrata upozore predsednika i sekretara Skupštine da ne mogu da krše Poslovnik o radu Narodne skupštine, da ne mogu da puste u proceduru amandmane odbora, koji inače nije nadležan da ih predlaže, već može da ih usaglašava, i to sa zakašnjenjem od 10 i više dana od roka koji je predviđen Poslovnikom za podnošenje amandmana, i mi to jednom, dva puta kažemo, i nemamo šta više da upozoravamo ni gospodina Maršićanina, ni gospodina Marića.
Onda se preduzimaju sve zakonske mere, onda poslanici SRS, koristeći zakon ove zemlje, idu na to da se sa svojih funkcija opozovu i da odgovaraju za svoje postupke, i gospodin Maršićanin i gospodin Marić. Isto vam je sa sudijskom funkcijom i sa nespojivošću tih dužnosti i funkcija sa funkcijom sudija, tako da svako od njih unapred treba da zna, kada konkuriše, da ne može da konkuriše ako nije dobro sagledao svoju situaciju, ili ako se ne odrekne neke druge dužnosti, neke druge funkcije.
Predlažem vam da svakako ovaj amandman na član 29. prihvatite.

I ovlašćeni predlagač, gospodin Aleksandar Vučić i zamenik predsednika stranke, gospodin Tomislav Nikolić, su mnogo argumenata izrekli za govornicom u prilog našem zalaganju da se briše veliko personalno veće. Danas se sa pravom postavlja pitanje - zašto se ono uopšte uvodi i kome je ono potrebno? Šta će ovo veće da radi sa svojih devet članova i na koji način će da odlučuje?
U članu 38. tražila sam da se "Veliko personalno veće" zameni rečima "Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije." Mi smatramo da kao i, institucija koja se uvodi, visoki savet pravosuđa i veliko personalno veće ima za cilj da vrši dalju birokratizaciju u našem pravosudnom sistemu, dalju politizaciju.
Samo, bih vas, a pre svega gospodina predlagača Dejana Mihajlova, podsetila na ono šta se desilo 11. oktobra, deset dana pre početka ove sednice i kako ga je o ovakvom predlogu, a naročito velikom personalnom veću, obavestila o svom stavu Vlada Republike Srbije, a to je potpisao podpredsednik Jožef Kasa. Naravno, sve političke trgovine su u igri, možda i neke nove koje su ovde na pomolu, mi to vidimo kroz proces glasanja o amandmanima, o zakonima u načelu, i to je logično, obzirom na činjenicu da znamo i već smo rekli ko je pisao ovaj set zakona, dakle JUL još 1996, 1997. godine. Podsetiću gospodina Mihajlova, zarad njega samog i celokupne javnosti koja prati ovaj prenos, šta je to rekao Jožef Kasa kada je u pitanju veliko personalno veće. Pored mnogobrojnih primedbi koje je Vlada Republike Srbije dala u svom jedinom obraćanju poslanicima, jer povodom naših amandmana, osim onog kratkog ali neuverljivog govora gospodina ministra Vladana Batića, mi nismo dobili nikakvo zvanično obaveštenje Vlade. Mi smo jedino obavešteni 11. oktobra da Vlada ne prihvata ove predloge zakona. Tu gospodin Kasa, u ime Vlade, kaže: "Predlogom zakona ustanovljava se Veliko personalno veće kao telo Vrhovnog suda Srbije, koje odlučuje o određenim pitanjima položaja sudija, pri čemu su odredbe nepotpune i za Vladu Republike Srbije u tom momentu neprihvatljive."
Šta se u međuvremenu desilo, vi to najbolje znate. Javnost je mogla da prati kako sad sa osmehom trijumfuje gospodin Dejan Mihajlov, koji je ovde samo u svojstvu zvaničnog predlagača, a već smo rekli ko je pisao ove zakone. Međutim, ostaće zabeležen način predlaganja ovih zakona, način ulaska u proceduru amandmana Odbora i, kao najvažnija stvar kada je u pitanju ovaj amandman, nepotrebno uvođenje velikog personalnog veća, koje će da odlučuje kao deo DOS-ovske državne mašinerije, koja želi da stavi potpunu kontrolu nad oblašću pravosuđa.

U članu 42. tražila sam da se reči "visoki savet pravosuđa" zamene rečima "Vrhovni sud Srbije". Zaista je neprihvatljivo i neprimereno da predlagač zakona, ma ko da ga je pisao imenom i prezimenom, predloži da izbor sudija oglašava visoki savet pravosuđa.
Postavlja se onda pitanje o kakvoj nezavisnosti sudske grane vlasti je ovde reč, kada imamo u vidu ko su, po vašem predlogu i po posebnom zakonu, članovi visokog saveta pravosuđa - ministar, a to je direktno mešanje izvršne vlasti u oglašavanje izbora sudija, i predsednik Vrhovnog suda, koja je takođe vašom voljom izabrana.
Dakle, na način na koji je to zamislio predlagač uopšte nema mogućnosti da se dođe do potpune nezavisnosti pravosuđa i do nemešanja izvršne grane vlasti u odlučivanje. A ovo je zaista nešto skandalozno i potrebno je da se poslanici pozitivno izjasne o ovom amandmanu, jer je neprihvatljivo za svakog sudiju koji konkuriše na tu dužnost da visoki savet pravosuđa oglašava izbor sudija.

Iako 80% poslanika DOS-a nije slušalo šta smo govorili u prilog tome šta je zalaganje SRS, jedino pravedno, a to je da Narodna skupština Republike Srbije, ali tek pošto se u tom smislu promeni Ustav, bira članove i predsednika Vrhovnog suda Srbije, a da Vrhovni sud Srbije bira sudije i predsednike opštinskih i okružnih sudova. Nismo bili dovoljno uverljivi, zbog toga što mnogi od vas apsolutno nezainteresovano prate ovu sednicu.
Ovde su samo da bi im isteklo vreme do 18,00 časova, uz to onemogućavaju narodne poslanike da iznose svoje primedbe i da obrazlažu amandmane, a očigledno je da je predsednik Narodne skupštine nesposoban da svojim autoritetom uvede red u salu i da možemo da razgovaramo u jednoj atmosferi, koja treba da bude atmosfera Narodne skupštine Republike Srbije.
Jer, upravo svojim amandmanom govorim o tome da izabrane sudije, znači posle promene Ustava, na onaj način na koji se zalaže SRS, polažu zakletvu, umesto pred predsednikom Narodne skupštine, pred predsednikom Vrhovnog suda. Ostalo je još u odredbama stupanja sudija na dužnost nejasno - koje su posledice po izabranog sudiju ako ne bude položio zakletvu.
Zaista je nemoguće da vi mirno posmatrate, ili uopšte ne posmatrate, ne znate o čemu se ovde radi, da se na ovakav način, kroz ovakav predlog zakona, sadašnje ustavne nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije, kao najvišeg zakonodavnog tela, suspenduju kroz uvođenje specijalnih, posebnih tela, navodno nezavisnih od zakonodavnog i izvršnog dela vlasti.

U članu 50, u sklopu zalaganja Srpske radikalne stranke da je za nas neprihvatljivo postojanje velikog personalnog veća, zatražila sam da se ono izbriše. Međutim, apsolutno je nedopustivo da u trenutku kada vladajuća politička grupacija, i Demokratska stranka Srbije i njen predlagač, žele da Narodna skupština izglasa ovaj set pravosudnih zakona nema kvoruma u sali. Ima nas nekoliko i preko nekoliko, a koliko je to molim vas da utvrdite po Poslovniku, ustanovljavanjem kvoruma.

Predložila sam mnogo bolje rešenje za član 54. nego što je to dao predlagač, i taj član 54, po amandmanu, koji ne verujem da imate ispred sebe, jer pojedini ne znaju ni koji zakon je iz ovog seta zakona na dnevnom redu i sada kada bismo anketirali poslanike ne bi znali, glasi: "Sudija se razrešava kad je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora, kada nesavesno ili nestručno vrši dužnost ili kada krajnje izgubi radnu sposobnost za sudijsku dužnost."
Imajući u vidu značaj sudijske funkcije za predstavnike Srpske radikalne stranke, a verujem da takvo mišljenje ima i ogromna većina našeg naroda, smatram da je ovo rešenje mnogo bolje i da doprinosi očuvanju ugleda sudijske funkcije. Ako vi kažete u vašem predlogu člana 54. da onaj koji je osuđivan na kaznu zatvora do šest meseci može da ostane na funkciji sudije, onda je to prosto neverovatno.
Zamislite svi u vašem gradu nekog sudiju, može to da bude i predsednik opštinskog, okružnog suda ne daj bože, da se taj svuče go i takav ide po glavnoj ulici vašeg grada, da prekršajno odgovara mesec ili dva dana, ne znam koliko bi mu već odredio sudija za prekršaje i da ga vi vratite, da taj bude predsednik opštinskog ili okružnog suda. Ili da imamo takve slučajeve da je neko agresivan, nasilan, da remeti javni red, da vozi u alkoholisanom stanju, ali mene to ništa ne bi začudilo, obzirom na to da još uvek imamo u vidu i to će ostati pečat i ljaga vama DOS-ovcima koji ste se bavili takvim kadrovisanjem, da ste u Žabarima predložili za predsednika suda čoveka koji je fizički maltretirao i zlostavljao jednu ženu.
Gospođo Mićić, vi koja ste poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i potpredsednik Skupštine, a trenutno na mestu predsedavajućeg, treba da mi dostavite listing na uvid i opominjem vas da u poslaničkim jedinicama, a zahtevam da to nadležna služba utvrdi, ima mnogo više identifikacionih kartica nego što je prisutnih poslanika u sali.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi pred sobom imamo predloge zakona iz oblasti pravosuđa, pet zakona koje je predložio narodni poslanik Dejan Mihajlov. Dakle, Dejan Mihajlov je predlagač ovih zakona  protiv kojih će glasati SRS, u kojima ništa dobro ne može da se pronađe, da bi naš pravosudni sistem, kao jedan od osnovnih stubova državne vlasti, u svakoj zemlji, bio nezavisan. To govorim da bi se otklonila svaka dilema oko toga ko je predlagač ovih zakona, ne Demokratska stranka Srbije, koja verovatno stoji iza ovakvih predloga zakona, već Dejan Mihajlov, i u tom smislu su se izjasnili i Vlada Republike Srbije i odbori Narodne skupštine.
Ono što mi imamo ispred sebe je paket međusobno potpuno neusklađenih zakona i zakona koji neće da dovedu do toga da naše sudstvo bude nepristrasno, nezavisno, visoko profesionalno, da sudije mogu da sude po Ustavu i zakonu, već će striktna kontrola onih koji su danas vlast u našoj zemlji nad pravosudnim sistemom biti još veća. I kako je to predlagač jednom prilikom rekao, da li ovde ili u nekom od televizijskih nastupa, oni kroz ovaj predlog žele da razgrade postojeći pravosudni sistem a toje nešto što će građanima Srbije umnogome iskomplikovati traženje sudske zaštite da ostvare to svoje pravo. Jer, postavlja se pitanje kako će jedan običan građanin znati koji je to nadležni sud, u gomili specijalizovanih sudova koji nam se predlažu, gde će moći da traži svoju sudsku zaštitu.
Uostalom, da pored redovnih postoje i specijalizovani sudovi, a što nam Dejan Mihajlov nudi kao predlagač, to je zacrtano u novom projektu Ustava doktorice Zorice Radović, gde ona nedvosmisleno ukazuje na neophodnost postojanja takvih sudova, što se protivi programu i našim opredeljenjima koje ističemo. Istinski se zalažemo za nezavisno pravosuđe unazad 12 godina, kada govorimo o tome da čak treba ukinuti postojeće privredne sudove i na saveznom nivou, kao i vojni sud, a da samo treba ostaviti dvostepene sudove i u izuzetnim slučajevima, kod najtežih krivičnih dela, trostepene sudove. Ne može predlagač da nas ubedi, kroz projekat postojanja visokog saveta pravosuđa, da će to, navodno ekspertsko i nezavisno od izvršne i zakonodavne vlasti novosačinjeno telo, da predlaže visoko profesionalni sudski kadar, kada se ima u vidu da u tom telu sedi ministar pravde, predsednik Vrhovnog suda Srbije itd, a dobro znamo da su izabrani većinom i voljom većinske grupacije DOS-a.

Ovaj zakon i odnos Vlade Republike Srbije prema amandmanima koje su podneli poslanici SRS,pokazuje da Vlada Srbije na čelu sa Zoranom Đinđićem polako uvodi diktaturu u Srbiji, jer nezainteresovanost Vlade za rad Narodne skupštine Republike Srbije i za ono za šta se zalažu opozicioni poslanici, u cilju da poprave ovako nakaradne predloge zakona Vlade Republike Srbije, dovoljno govori o odnosu Vlade, a i njenih pojedinaca, kao i sama činjenica da Vlada Republike Srbije uredbama definiše određene kategorije u našem društvu sa preko 90 uredaba koje je donela.        Sa druge strane, gospodine Maršićanin, vi neprekidno govorite o tome da Zakonodavni odbor nije ili jeste prihvatio nečiji amandman. Mislim da je vreme da se i vi kao predsednik Skupštine, zamenik sekretara ili sam sekretar, naučite tome da Zakonodavni odbor može samo da kaže da li je neki amandman pravno moguć ili nije moguć. To nije matični odbor koji bi odlučivao o ovom predlogu zakona i o amandmanima koji su na njega podneti.
Što se tiče mog amandmana, on se odnosi na član 7, a menja se prethodni zakon u članu 13, gde se kaže - da se u stavu 2. daje produžetak roka od 31. marta 2001. godine do 31. marta 2003. godine.
I sam predsednik Narodne skupštine je rekao da mu nije jasno kakvo je to sada zalaganje poslanika SRS sa jedne strane kritikuju Vladu Republike Srbije - zato što je nesposobna, nezainteresovana da sprovede popis, a rok je istekao već odavno, zašto se tek u oktobru stavlja na dnevni red - a sa druge strane tražimo da se taj rok produži.
Mi tražimo da se taj rok produži zbog toga što verujemo da će nova, ali u pravom smislu reči demokratska - radikalska vlast 2003. godine da sprovodi popis stanovništva u Srbiji.
Verujemo da će se to desiti ne samo zbog nezainteresovanosti i zbog ovakvog odnosa Vlade Republike Srbije prema popisu stanovništva, već i zbog sve goreg stanja u svakom pogledu, u svakom segmentu našeg života u kome se naša zemlja nalazi. Da bi poslanicima, a pre svega grupacijama raspadnutih iz DOS-a, pojasnila o čemu se radi u ovom zakonu i ovom amandmanu, iako mnogi nisu završili sa čitanjem današnje dnevne i nedeljne štampe, reći ću vam da se odnosi na produžetak roka za Republički statistički zavod i Republički geodetski zavod.
Šta je u stvari posao Republičkog geodetskog zavoda pri popisu stanovništva? On treba da sarađuje sa Republičkim zavodom za statistiku u fazi priprema popisa, i u skladu sa zakonom i metodološkim uputstvima savezne organizacije nadležne za poslove statistike, obezbeđuje ažurirane granice statističkih krugova. Te ažurirane granice statističkih krugova verovatno bi neki iz DSS-a, iz celog DOS-a, želeli da budu po uzoru doktorice Zorice Radović, novog tvorca Ustava Republike Srbije, pa da se tako jedan statistički krug ili granica u budućoj metodologiji uokviri sa regionom na način kojim će biti rascepkana Srbija po Ustavu gospođe Zorice Radović, supruge predsednika Vojislava Koštunice.
Veoma je važno da poslanici znaju, a i celokupna javnost da je Vlada Republike Srbije nezainteresovana da izvrši popis stanovništva, između ostalog zbog toga što ne može da objasni porodicama preko 1.300 nestalih, otetih, kidnapovanih Srba sa Kosova i Metohije, kakva je njihova sudbina i kako će biti uvršteni u budući popis stanovništva.
Sa druge strane, moramo da znamo i to da je Savezna vlada popis odložila za sledeću godinu, a verujemo da neće biti u ovakvom sastavu ni Savezna vlada, a ni Republička vlada da ga sprovedu ni 2002. godine, iz tog razloga što su ta odlaganja diktirali separatisti iz Crne Gore, jer i u samom obrazloženju ovog predloga zakona o odlaganju popisa za sledeću godinu lepo stoji da je separatistička crnogorska vlast sama preduzela mere, kao što sve sama radi, ne poštujući odluke savezne administracije, i vi i sam Koštunica, imate mnogo problema sa njima, i zbog toga ste bili prinuđeni da i vi pomerite rok za 2002. godinu, ali verujemo da će popis ipak sačekati radikalsku vlast sledeće 2003. godine.

Imajući u vidu celokupnu atmosferu od jutros i vaše ponašanje, gospodine Maršićanin, prema poslanicima poslaničke grupe SRS, a i vaš lični animozitet prema meni više puta iskazan, očekujem da pre nego što ukažem na primedbu na zapisnik sa Druge redovne sednice, vi kažete da to nije razumno. Ali, ja ću vas ubrzo uveriti da je moja primedba i te kako razumna zbog toga što se odnosi ne samo na moj stav ovde izrečen, nego na stav cele poslaničke grupe SRS.
Dakle, primedba se odnosi na zapisnik na strani 12. stav 4, reći ću vam i vreme, to je bilo u 15,55, gde stoji, pošto je posle pauze utvrđen kvorum za rad i odlučivanje, da je sednica nastavljena u 15,55, a da se za reč javila narodni poslanik Nataša Jovanović, koja je, pozivajući se na član 1. Poslovnika, obrazložila razloge zbog kojih poslanici SRS neće učestvovati u daljem radu ove sednice.
Ne samo da je ovaj deo zapisnika štur i nedorečen, nego vređa i dostojanstvo i celokupno zalaganje poslanika SRS, koji se više od 10 godina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, preko svojih predstavnika, predstavnika naroda, bore za razvoj parlamentarne demokratije. Vi niste udostojili poslaničku grupu SRS u zapisniku sa te sednice ni jednom jedinom rečenicom iz celog mog izlaganja, a prenosila sam stav poslaničke grupe, da kažete zbog čega smo mi napustili sednicu. Znate, gospodine Maršićanin, ta sednica i sve ono što se tada dešavalo, kada je sada već važeći poslovnik, najrestriktivniji, usvojen, ostaće zabeleženo i upamćeno, mnogi će učiti i naučiti kako ne treba da se radi u Narodnoj skupštini i kroz 10, 20 i 50 godina. Zaista je neprimereno da vi ni jednom jedinom rečenicom u zapisniku ne ukažete na to što sam rekla zašto poslanici SRS napuštaju sednicu.
Tog dana je kvorum bio na ivici, mnogi poslanici vladajuće koalicije i vladajućih grupacija nisu bili prisutni na sednici. Možda mnogi nisu mogli da prate putem direktnog TV prenosa šta se ovde dešavalo, pa ako ni zbog čega drugog, onda zbog narodnih poslanika, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolaze, zapisnik treba da bude do kraja dorečen.
Za razliku od toga, gospodine Maršićanin, vi na 13. strani, u prvom stavu, kažete (tad sam izašla i nisam pratila šta se u sali dešavalo jer sam unapred znala da će takav poslovnik biti izglasan, koji će pre svega da pokuša da utiče na poslanike SRS-a da nekim drugačijim rečnikom govore, koji bi se vama, možda, dopao, a vi od jutros vidite da to nije tako i da ni jedan poslovnik nas neće onemogućiti da iznosimo naše argumentovane primedbe) da ste se dogovarali sa poslaničkim grupama SPS-a i Stranke srpskog jedinstva da ograničite raspravu o amandmanima, a prethodno ste 250 uredno podnetih amandmana poslanika SRS-a odbacili kao amandmane koji navodno vređaju dostojanstvo Skupštine, pojedinaca, što nije tačno. Niste nam dozvolili da ih obrazlažemo.
Nakon toga zapisnik je zabeležio da ste obavestili narodne poslanike kako ste sa njima imali nekakve dogovore. I to dogovore koji su tada bili u suprotnosti sa tada važećim, a i sada važećim poslovnikom da se prave dogovori, da se ograniči rasprava u pojedinostima i da se zadovolji neka forma, neko vreme. Videli ste da mi na takve dogovore nismo, niti ćemo ikada pristati, ali zato tražimo da se u zapisnik unese izneti stav SRS zbog čega nismo prisustvovali, a to je zbog toga što se ne slažemo sa ovako usvojenim poslovnikom, i zato što smo bili onemogućeni da branimo 250 uredno podnetih amandmana srpskih radikala.