Nastaviću tamo gde sam stala. Dakle, ne samo zbog usvojenog ISO 9001 standarda nego i zbog činjenice da su se građanima Srbije, nažalost, dešavale mnoge ružne stvari, ne samo povodom ove najnovije letošnje afere nego u tradiciji dugoj više decenija u Srbiji, kada su postojale samo društvene turističke agencije, kao što je čuveni srpski "Putnik" ili neki drugi na prostorima bivše Jugoslavije.
Mogu da kažem da, što se tiče ovih privatnih agencija, među kojima su sada izdiferencirane mnoge koje se pružanjem kvaliteta i nivoa usluga izuzetno kvalitetno bave ovim poslom, postoje svakako one koje mi možemo da izdvojimo. Zbog čega?
Pa zbog toga što su to ljudi koji imaju visoko profesionalno obučeni kadar, zbog toga što se oni usuđuju da se na tržištu i na sajmovima turizma i kod nas i u svetu nadmeću sa mnogo snažnim konkurentima iz čitavog sveta i mislim da je trebalo da prihvatite i ovaj amandman, jer mnogo nedostataka ima u ovom zakonu, naročito kada se određuju pojmovi iz oblasti turizma, a koji se uopšte ovde ne pojavljuju.
Za vas kao da je vreme stalo, kao da se ništa nije promenilo, kao da nema ovih novih pravaca o kojima je govorio malopre kolega Mirko Munjić. Pa i zdravstveni turizam, on je pominjao samo neki, nautički, eko itd, do svemirskog još nismo stigli, kao što i on reče, ali očigledno je da i mnogi ministri i predstavnici vladajuće koalicije žive u oblacima i nikako da se spuste na zemlju i da vide šta su potrebe i turističkih poslenika i građana Srbije uopšte.

Gospođa Dimitrijević je podnela amandman po onoj narodnoj "što južnije, to tužnije". Nažalost, tako je i u njenom Leskovcu i okolini, tako je i u junačkoj Toplici, ali kada je tamo tako, zamislite kako je svakome ko posmatra kako je zapušten agrar, što je preduslov za razvijanje tog ruralnog turizma, kod mene u Šumadiji.
O tome dovoljno govori podatak da u selu Pečenjevci kod Leskovca, odakle je gospođa Dimitrijević, ima visoko obrazovanog stručnog kadra mladih ljudi koji su došli na školovanje u Beograd, neki od njih su završili fakultete u Nišu ili Kragujevcu, i nažalost niko ne može da se vrati u Pečenjevce. Zbog čega?
Zbog toga što ih tamo ništa ne čeka. Nemaju posao, kraj je zapušten i vi niste hteli da prihvatite amandman kojim ona traži da i lokalna samouprava može da daje podsticajne mere, zato što to ne rade mnoge lokalne samouprave.
U svakom gradu u Srbiji gde je gradonačelnik ili predsednik opštine bio srpski radikal mi smo uveli agrarne budžete, uveli smo fondove za razvoj turizma. Kako bi Srbija mogla da napreduje? Tako što bi se strateški opredelila za poljoprivredu i kada bi imalo podsticaja u oblasti poljoprivrede, kada bismo imali dovoljno hrane za naše tržište, kada ne bismo morali da uvozimo mleko koje sada nemamo da kupimo za srpsku decu u našim prodavnicama, mi bismo imali i hrane za izvoz, a samim tim i za razvoj seoskog turizma.
Ona je insistirala na tome zbog činjenice da u njenom kraju i u Kuršumliji na jednom kvadratnom kilometru živi samo devet stanovnika. Ako ovim tempom nastavimo, a vi nastavljate stazama Josipa Broza, jer on je deagrarizaciju tzv. Srbije izvršio svojom komunističkom vladavinom, a sada se to nastavlja. Za 15 godina, dame i gospodo narodni poslanici, a pre svega se obraćam srpskim seljacima, nestaće svako četvrto selo u Srbiji. To je ocena stručnjaka.
Kada ste se u 1. članu izmena i dopuna ovog zakona pozvali na kodeks UN, onda je trebalo da budete iskreni, ali mi nemamo ovde kompetentnog predlagača zakona u ime Vlade, da kažete da nas je upravo Svetska turistička organizacija, to zna i gospodin državni sekretar i svi ljudi koji se bave ovom oblašću, usmerila na to da Srbija razvojem agrarnog turizma strateški, ako se za to opredeli, u narednih 10 godina i te kako može mnogo da inkasira u budžet, nekoliko milijardi dolara ili evra.
Vi to ne želite. Vi pravite neke zakone po meri EU i Brisela i zbog toga propada srpsko selo i zbog toga je ova priča o razvoju turizma ovde nažalost prazna.

Gospođo Čomić, da ne mislite da je ovo neki smišljeni performans, ova divna jabuka koju držim u ruci je poklon kolege Vitomira Plužarevića, našeg narodnog poslanika koga znate. On je otac četvoro dece i on u Vrdniku na svom imanju proizvodi ove divne jabuke, evo i ovu crvenu. Bio je džentlmen, kao i uvek, pa je svakoj srpskoj radikalki poklonio po jednu jabuku. Dakle, malopre je došao i ovo ništa nije smišljeno.
Da nastavim ovu priču od malopre o razvoju seoskog turizma i agrara, pre svega, da bismo mogli da ga razvijamo. Mi u Kragujevcu, u srcu Srbije, u Šumadiji nemamo uopšte nikakve podsticajne mere za razvoj seoskog turizma. Sela u okolini Kragujevca, selo Veliki Šenj, Stragari, što je nekada bila opština, selo Kamenica i mnoga druga sa neiskorišćenim potencijalima, sada nemaju mogućnosti da uposle nekoga i da ljudi kroz neke mere, koje bi Vlada Srbije preduzela, razvijaju seoski turizam u tom divnom području Srbije.
Vi kadrove možete da vidite u ovom novom serijalu, kao i u starom serijalu serije "Moj rođak sa sela", koja se prikazuje nedeljom uveče i da vidite kako izgleda srednjovekovno mesto Borač u opštini Knić. Tamo se ljudi snalaze sami. Svako od njih koji je napravio neki etno-kompleks nije imao apsolutno nikakvu pomoć nijedne Vlade Srbije od 2000. godine do današnjeg dana.
Zbog toga je izuzetno teško da mi samo ovako propagandno govorimo o tome da je to potrebno, da možemo da uposlimo ogroman višak radne snage, naročito žena koje su ostale u ovom procesu nemilosrdne tranzicije bez posla. U mnogim drugim zemljama, koje su imale sluha da razvijaju seoski turizam i da Vlada izdvaja te podsticajne mere, stopa nezaposlenosti naročito među pripadnicama, uslovno rečeno, nežnijeg pola je svega 8%, jer su sve zaposlene.
Kompleksi koje sad već poznaju turisti širom sveta u tim zemljama, spomenuću samo Švajcarsku, mada je i na severu, pa čak sada i na jugu Italije, a da ne govorim o čitavoj Grčkoj, jer nisu samo mora i ostrva turizam Grčke, već i ono što se nalazi po središtu i unutrašnjosti, i te kako izuzetna ponuda za turiste širom sveta. Nažalost, mi nismo učinili ono što je najvažnije, da Srbiju proglasimo za zemlju koja je centar regiona koji se bori i koji je protiv genetski modifikovanih organizama.
Kako mi to da uradimo, gospođo Čomić, kada ste u vašoj Vladi pre samo nekoliko godina imali i Vitoševića, i Ivanu Dulić Marković, koji su na stotine hiljade tona genetski modifikovane soje, do dana današnjeg ne znamo tačan podatak, uvezli u Srbiju. Prema tome, ne može ništa dobro da očekuje ni srpski seljak, a ovakvi pojedinci kao što je gospodin Vitomir Plužarević i njegova porodica će nastaviti da se bore i da proizvode ovako divne jabuke i ostale proizvode koje imaju na svojim imanjima.

Ne samo zbog mere opreza, gospođo Čomić, i vama se ovde isključivo moram da se obraćam, jer gospodinu državnom sekretaru, koji je jedini ovde kompetentan, ne mogu lično, vama kao predsedavajućem mogu, nego i zbog potrebe da se zaštite potencijalni korisnici usluga turističkih agencija. Mi smo intervenisali i podnela sam ovaj amandman.
Mislim da je veoma važno da neko, ako se opredelio da se bavi tom delatnošću, ima na ulazu svake poslovnice, kao što smo ovde tražili poslovni prostor, istaknut naziv sedišta privrednog društva, naročito zbog činjenice da to ne bi smetalo svima onima koji imaju svoje poslovnice širom Srbije.
Mi danas u Srbiji imamo na tržištu, koje je bilo nemilosrdno proteklih dvadeset godina, nekoliko takvih velikih turističkih agencija koje imaju i svoja predstavništva u drugim gradovima Srbije i zašto je onda to smetalo predlagaču zakona da prihvati.
Tako, kažu, usklađeno je nekim drugim članom kojim se poslom bave i na koji način deluju turističke agencije. Gospodin Filip Stojanović je lepo primetio da to sada nije samo zabava, već potreba ljudi. Kako mi možemo da iskoristimo tu potrebu? Tako što turističke agencije moraju da imaju mnogo značajniju ulogu od odvođenja turista iz Srbije ka ovim danas popularnim destinacijama, kao što su Egipat, pre svega, Tunis, Grčka, Turska i tako dalje, pa i crnogorsko primorje, već da se bavimo dovođenjem stranih gostiju ovde.
Sećam se kada je još Srba Vasović bio gradonačelnik Kragujevca, to je bila mislim 1990 -1991. godina. Mi smo jedan dogovor pokušali da napravimo da dovodimo iz određenih gradova iz Evrope, a naročito gradova pobratima Kragujevca, veći broj turista da obiđu ne samo Kragujevac, već i čitavu Srbiju. I ne znam zašto onda služi to da neki grad u Srbiji ima grad pobratim širom sveta, verovatno zbog toga da promovišemo koje su kulturne i istorijske vrednosti naše tradicije i da bismo privukli te strane turiste da dođu ovde.
Moram sada da se vratim na jedini pozitivni korak zato što otuda stižu takvi signali, a to je nedavno ratifikovanog sporazuma između Srbije i Brazila, jer vi vrlo dobro znate da Brazil ima nekoliko miliona, dva do tri miliona turista iz svoje zemlje koji putuju širom sveta svake godine.
Sada, pošto ste se konačno setili da ukinete vize za građane Brazila, očekujem da ćemo i od njih, kao i mnoge druge zemlje što su imale u okruženju, mi u Srbiji imati tako koristi i da je to budućnost da dolaze da posećuju naša etno-sela, a ne da idete u etno-selo "Bajka" kod Aranđelovca da tražite slavnog generala Ratka Mladića. Nije on u "Bajci". On je već sada u pesmama koje imaju simbol i karakter otpora Srba prema svemu što nas je saletalo poslednjih dvadeset godina.
Pre svega simbol otpora prema neprijateljima srpskog naroda i prema haškom kazamatu, gde se evo već osam godina nalazi, što bi se reklo, na pravdi boga i naš predsednik doktor Vojislav Šešelj.

Gospođo Čomić, da bi se jedan potpuni kvalitet pružio za putnika, namernika, za svakoga ko se pojavi u jednom gradu, svi verovatno imate takva iskustva da vam se to desi, bez obzira na to da li ste u organizovanom turističkom aranžmanu ili ste otišli sami negde sa svojom porodicom, pojavite se negde, a to je sada već ljudima prihvatljivije da krenu sa decom automobilom i da sami istražuju i prave sebi kako oni žele paket aranžman. Onda morate da dobijete neophodne informacije i publikacije o tome gde ste došli, šta imate u okruženju itd.
Prema tome, zbog toga je i bilo neophodno da se u delatnosti turističkih agencija uvrsti ovo što sam predložila amandmanom - davanje turističkih informacija i propagandnog materijala. To je valjda tako normalno. Neće neki čovek koji se pojavio u nekom gradu u Srbiji, evo sad i malo pre sam govorila o tome i priželjkujemo da što veći broj ljudi, a pogotovo iz nama prijateljskih zemalja, dođe i vidi našu prelepu Srbiju. Pa, zbog čega? Pa, zbog toga što smo i gostoljubiv narod, zbog toga što i u ovakvoj teškoj situaciji ipak nastoje turistički poslanici da pruže sve od sebe da se kvalitet usluge bude na zadovoljavajućem nivou.
Sad, vi zamislite jednog takvog putnika, neki mladi bračni par iz Brazila, a jedan takav je krenuo i pre ove ratifikacije sporazuma, pa su ih vratili sa aerodroma "Nikola Tesla", ljudi pošli na bračno putovanje, ali nisu znali da još uvek nije stigla ratifikacija u Skupštinu i na levo krug otišli u neku drugu zemlju.
E, sada, ako takav dođe u Srbiju, najnormalnije da ćete mu pružiti osnovnu informaciju, a kada dođu ovde, kako kaže gospođa Čomić, ovo je vaša kuća, Dom Narodne skupštine, sva ova deca i ljudi organizovani u grupama, ova devojka koja je kustos naše Skupštine u ovom impozantnom Ilkićevom izdanju ispriča sve ono što je u delokrugu njenog posla.
Još uvek nemamo ovde, mada biste mogli da razmislite o tome, pa i tako, gospodine Odaloviću, da poboljšamo imidž Narodne skupštine, da odštampamo i neku brošuru, pa ti ljudi kada dođu ovde, da im se da na uvid i da imaju bar osnovni predlog toga gde su došli i kada je napravljena Skupština i kako se razvijala parlamentarna demokratija, neki siže, kao neki informator.
Mislim da ste trebali da prihvatite ovaj amandman, zbog činjenice da je svakom putniku veoma važno da kada dođe u bilo koji kraj u svetu, a naročito želimo
da pokažemo da u Srbiji i te kako mnogo toga ima da se vidi, treba da dobije bar osnovnu informaciju, odnosno publikaciju, a ne da uđe i kroči nogom u agenciju, a da mu se tako nešto naplati.

Imali smo dve intervencije, koleginica Lidija Vukićević, zbog toga što je potpuno neshvatljivo, naročito sada u ovoj eri čarter letova i organizovanja putovanja i transfera od Beograda do Temišvarskog aerodroma, od Beograda do aerodroma u Budimpešti, da vi po svakom prevoznom sredstvu tražite da pratilac ili turistički vodič bude ili da pratite putnike.
Molim vas, kako ćete to u onom mini van, odnosno kombiju ili minibusu da tražite, ako se samo vrši transfer do početne destinacije, odnosno do mesta odakle je avionski čarter prevoz? To je apsolutno neshvatljivo.
Umesto da ste rekli i da ste vršeći ispravku ovog zakona, a on je pojmovno i stručno i u poređenju sa drugim zakonima drugih zemalja morao mnogo kvalitetnije da se uradi, umesto da ste taj krajnji limit putnika od 75 brisali i da ste rekli, naročito zbog činjenice da ima tih avionskih prevoza i gde ima po 200 putnika u avionu, da se to nelimitira na taj način, ovde to tražite.
Neshvatljivo je da ulazite u ono što je dobra praksa i način na koji se vrši diferencijacija kvaliteta turističkih usluga, turističkih agencija, da tražite da se vidno istaknu usluge koje su promenljivog karaktera, kao što su usluge rezervacije i usluge viziranja.
Turistički agent nikada ne može da zna u pravom smislu reči, jer je to promenljiva kategorija, koliko to košta. Ovo nikako nije smelo da ostane obavezujuće u zakonu, jer na ono što oni naplaćuju, svaka turistička agencija, ono što je oporezivo, svako mora da plati porez, a vi ne možete da znate, jer se to stalno menja, u zavisnosti od toga s kime sarađujete na kom području vršite rezervaciju itd, da to bude vidno naznačeno.
U ukupnom aranžmanu i specifikaciji usluga na kraju to će da stoji prilikom plaćanja te cene i prilikom onog dela koji je oporeziv, država će od tog agenta da uzme porez koji pripada.

Samo kratko. Uopšte se ne slažemo i nije trebalo ovako grubo da intervenišete kada je kolega Perić pričao, najpre zbog činjenice da je rok od 15 dana sasvim dovoljan da se pozitivno odgovori.
Drugo, gospođo Čomić, predstavnici Ministarstva uopšte nisu konsultovali veći deo nosilaca licenci za organizovanje putovanja u Srbiji jer ne možete u isti rang da stavite, da ne pravim sada besplatnu reklamu, ali nekoliko profilisanih na svetskom tržištu srpskih tur-operatora sa nekom turističkom agencijom koja će da ispuni minimalne tehničke i kadrovske uslove i da ima apsolutno istu licencu organizatora putovanja.
Ovo ste mnogo loše uradili. Da ste se rukovodili iskustvom koje putnici imaju i korisnici usluga trebalo je da napravite jasnu normu, a bilo je predloga, ne od strane "Jute", jer verovatno ovi moraju da aminuju svemu što predložite, ne govorim uvek, ali to je tako.
Pouzdano znam, to se desilo u mojoj matičnoj firmi, koja je prva turistička agencija u Srbiji i nalazi se u Kragujevcu, da ste samo poslali preko udruženja turističkih agencija informaciju da imate nameru da jednu opštu licencu organizatora putovanja uvedete za sve, što nije dobro, zato što se svako svojim kvalitetom na nemilosrdnom tržištu bez pomoći države izborio za svoj status. Hvala. To je u prilog amandmana. Ne znam zašto nije prihvaćen.

Gospođo Čomić, ovo je možda i najvažniji amandman, ako možemo sada zaključak neki da napravimo. Naime, najpre je poslanička grupa SRS, o čemu će uskoro da govori mr Marko Milenković, podnela amandman. Onda je usledio amandman gospodina Perića, a jutros amandman Odbora za trgovinu i turizam. Zbog čega?
Zbog toga što je najveći problem i nastao, to zna gospodin državni sekretar i ljudi iz Ministarstva, upravo početkom septembra ove godine, kada je održan jedan zajednički sastanak zdravstvenih centara Srbije i Privredne komore Srbije, čini mi se, 8. ili 9. septembra, gde su oni zaključili da je donošenje izmena i dopuna ovog zakona, kako su oni rekli, netransparentno, zbog toga što oni koji treba da koriste ovaj zakon, odnosno da se njime služe u pružanju svojih usluga, ne mogu to da urade na pravi način.
Taj zdravstveni turizam, ma koliko da ste sve degradirali proteklih deset godina vašom katastrofalnom vladavinom i vladavinom Tomice Milosavljevića – evo, već koji mu je ovo mandat po redu, ovih deset godina je na mestu ministra zdravlja – zdravstveni turizam u Srbiji je i te kako na ceni u svetu.
Zbog čega? Zato što imamo vrhunske stručnjake i lekare u našoj zemlji, i kardiohirurge i očne hirurge i sve one zbog kojih mnogi ljudi dolaze u naše bolnice i u naša banjska i klimatska mesta da se leče. Banjska i klimatska mesta u Srbiji su zapuštena i mi, valjda je to krajnji red, posle toliko godina treba da imamo poseban zakon, složićete se, verovatno i ovi ljudi koji nemaju mogućnost da govore, a usko se bave time, jer gospođa ministar jednostavno nije u ovoj temi. Moramo da imamo poseban zakon o banjskim i klimatskim mestima i da to uopšte nema potrebe da se nađe u opštem zakonu o turizmu.
Čega su se sada dosetili? Pošto su videli da je pritisak ljudi zaposlenih u ovim ustanovama, o kojima je govorio gospodin Perić, izuzetno veliki i da oni neće da trpe diktaturu Vlade Srbije, da na svakih godinu dana moraju da idu i da moljakaju.
Inače, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, gospodine Periću, to biste kao pripadnik PUPS verovatno morali da znate, za gotovo sve bolesti u Srbiji uglavnom se opredeljuje za tri, eventualno četiri, banje koje korisnici mogu da dobiju.
Jedino ako ljudi žive na području AP Vojvodine, možda je to prošireno i sa nekom banjom tamo, ali, verujte mi, to pouzdano znam, Republički zavod za zdravstvo za ljude, recimo, koji boluju od degenerativnih promena kičmenog stuba ili su imali operaciju diskus-hernije itd, ne daju mogućnost da se ti ljudi leče, osim ponekad u Selters banji, u Ribarskoj, na primer, koja je daleko poznata i koja ima obučeni kadar i koja jednostavno pomaže ljudima u toj situaciji, nego ih šalje u Sokobanju. Da li je to normalno?
Da se to sve ne bi dešavalo i da oni ne bi morali da zavise i od Ministarstva i od Vlade, mi smo tražili da to bude četiri godine. Ali, kada budemo, ako uopšte budemo, ne verujem, pod ovom vlašću, dobili zakon o banjskim i klimatskim mestima, kada se mnogo više bude izdvajalo para za oporavak tih ustanova, onda će i korisnicima, nažalost, onima koji su bolesni, ali, dobro, i mnogi ljudi idu čisto preventive radi, to znaju lekari, u ta banjska i klimatska mesta, biti mnogo bolje.
Ljudi tamo sa najvećim entuzijazmom, verujte mi, bila sam i u Ribarskoj i u Sokobanji nedavno, sa jako malim prihodima, odnosno platama, pružaju neverovatno, kao ljudi, kao humanisti, od sestara, preko lekara, skoro dvadesetčetvorosatni nadzor nad pacijentima koji koriste tzv. beo dan. Ali, s druge strane, vidite da Vlada Republike Srbije, eto, to ste i vi shvatili, kao deo vladajuće koalicije, ne vode računa o njima.
Sada će kolega Marko Milenković da objasni kakva je zloupotreba na kraju došla od strane Odbora na kome jutros nisam bila, ali gospodine Nikoliću, iako je to pravo Odbora, trebalo je još ranije da budete, a ne sad što se kaže u pet posle dvanaest, kolegijalni, pa da nam, kao članovima Odbora za trgovinu i turizam, saopštite da je vaša namera, kao predsednika Odbora, da ovu anomaliju u Vladinom predlogu zakona ispravite.
Kakogod, i ove tri godine što ste predložili nikako nije logično, jer mandat Vlade valjda traje četiri godine, pa ako se traži dozvola, onda zašto to ne bi bilo na četiri godine?

Koristim pravo na repliku…

Dobro, onda po Poslovniku, jer vi niste na kraju obratili pažnju, kolega Nikolić je, kao predsednik Odbora, povredio dostojanstvo Narodne skupštine…

Vi ste to uradili, gospođo Čomić. Pričali ste sa kolegama Novakovićem i Odalovićem i niste zbog toga pratili i obratili pažnju zašto se javljam po Poslovniku…

Hoćete samo da mi kažete čiji privatni život?

Onda ću da se javim po vremenu koje imamo kao poslanička grupa. Ne može ni to?

Gospodine Novakoviću, verujem da je sada ta smena za stolom predsedavajućeg. Reklamiram član 27, pošto verujem da ćete moći da pomognete, u stvari morate jer sada predsedavate, da ispravite grešku vašeg prethodnika…

Gospodine Novakoviću, da li možete da me saslušate do kraja?