Gospođo Čomić, na sednici Odbora za odbranu i bezbednost smo izdvojili mišljenje, s obzirom na činjenicu da smo u prethodnoj diskusiji, odnosno setu ratifikacija imali ove vojne sporazume. Ovde se sada u ovoj novoj seriji, kao što je gospodin Martinović rekao, preko 10 tačka dnevnog reda nalaze i sporazumi o potvrđivanju Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije o olakšanoj proceduri za izdavanje viza i Vlade Srbije i Vlade Republike Kazahstana o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša.
Kao poslanici SRS nismo bili protiv ovih sporazuma na sednici Odbora, ali smo u odnosu na Odbor imali drugačiji stav. Najpre, zbog činjenice da su pojedini od tih sporazuma potpisani, što se kaže, navrat-nanos, a sa druge strane, zato što smo smatrali da je odbor pre ovoga trebao da razmotri neka druga pitanja koja smo tražili.
Bili su tu i saradnici, gospodin Spasojević i ostali saradnici gospodina Šutanovca na toj sednici Odbora, da Odbor treba da se bavi onim što je prioritet za ovu državu, a to je stanje bezbednosti u zemlji, a ne ratifikacija ovih sporazuma što su u tom trenutku bile tačke dnevnog reda.
Nismo uspeli da dobijemo informaciju od gospodina Bajatovića koji trenutno i dalje vrši funkciju zamenika predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, mada još uvek javnost nije obavestio o svom sukobu interesa i o svojim funkcijama kojih ima, kao što znate, više od ove poslaničke.
Insistirali smo i posle, kada nam je predloženo da o tome raspravljamo pod tačkom razno, napustili smo Odbor, jer se u tom trenutku nismo izborili, a s time apsolutno nisu imali nikakve veze prisutna gospoda iz Ministarstva odbrane, već sam zamenik predsednika Odbora, da razgovaramo o onome što je trenutno prioritet.
Jer, očigledno je da posle svih naših upozorenja i upozorenja ondašnjeg predsednika, gospodina Todorovića, koji je zato i smenjen, a svih nas i članova Odbora, i koji nismo, da mafija preti državi i da su to ozbiljne pretnje i da je u pitanju ne samo proces destabilizacije političkih prilika preko SNS i njenih čelnika, kako ovde u parlamentu, tako i njihovim delovanjem svuda, pa evo i sada, u kampanji za lokalne izbore, koje naravno finansiraju tajkuni i organizovane kriminalne grupe, već i zbog činjenice da ta tema treba da se otvori ovde u parlamentu.
Zbog toga smo izdvojili mišljenje, a Odbor je bio drugačijeg. Mi ćemo kasnije, u toku rasprave po ovim tačkama dnevnog reda koje su predložene, konkretno govoriću o onome što je vezano upravo za tu temu koju mi želimo da nametnemo, zbog interesa građana Srbije i zbog opasnosti u kojoj se država nalazi i svih ovih pretnji koje stižu od strane organizovanih kriminalnih grupa, mafije, koja naravno ne želi dobro i koja, u tom smislu, čini sve da se sve institucije sistema, pa uključujući i parlament, jer je to bio početak njihovog procesa pre godinu i po dana, kada je stvorena jedna nova vanparlamentarna grupa, pošto su oteti mandati SRS.
Ali, kasnije zaista imamo odličnu priliku da govorimo više o tome i nadam se i očekujem, gospodine Šutanovac, vi ste, pre svega, potpredsednik DS koja je na vlasti, čovek ste koji u pravom smislu reči je zadužen za jedan sektor bezbednosti, da se aktivno uključite u diskusiju.
Jer, ministar pravde, gospođa Malović, kojoj se takođe upućuju te pretnje, kao i gospodin Homen, državni sekretar koji je takođe pozvan, trenutno nisu u sali, možda će da pristignu, da razgovaramo o toj najozbiljnijoj i najopasnijoj stvari po našu državu i po naše društvo u celini.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ne samo da nije gospodin Šutanovac sada trenutno u sali, već je ostao jedan od njegovih saradnika i hoću da nastavim ovu vrlo ozbiljnu priču koju je započela koleginica Radeta, a pre toga gospodin Krasić, kao naš ovlašćeni predstavnik.
Molim vas, vi ste ozbiljna žena i političar koji je na čelu jedne od najvažnijih institucija u zemlji, da shvatite ozbiljno da ovo što ćemo sada da govorimo ovde u ovoj plenarnoj debati je jedini prozor u svet, jedina mogućnost da građani Srbije čuju mnoge stvari koje mi pokrećemo na sednicama skupštinskih odbora, konkretno na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, koje mediji prilično korektno prenose, ali nema direktnog prenosa sednica Odbora.
Takva jedna je bila kada je većina u Odboru odlučila da izvrši smenu gospodina Todorovića sa mesta predsednika Odbora, a kada smo otpočeli, odnosno nastavili, iz ko zna koje etape, priču o organizovanom kriminalu, o tajkunima, o mafiji i o opasnosti i ugroženosti državnih funkcionera.
Pomenula je gospođa Radeta, a pre toga je govorio i gospodin Krasić, da ovo nije za SRS priča tek zbog marketinga, zato što je sada tobož država krenula u borbu sa organizovanim kriminalom, zato što je rat mafiji objavio predsednik države Boris Tadić, već je to zaista osnov našeg političkog delovanja u beskompromisnoj borbi protiv organizovanog kriminala od 5. oktobra do današnjeg dana.
Ako se setite, a seća se toga gospodin Šutanovac, jer smo malopre i u par rečenica i neformalno o tome pričali, godine 2002. je prof. dr Vojislav Šešelj čitavu političku kampanju, najpre za izbore kao kandidat za predsednika Srbije, a zatim i u parlamentu, kako ovde, tako i u Skupštini SRJ, posvetio borbi protiv organizovanog kriminala.
Ova knjiga koju smo pominjali, koju je kamera u jednom trenutku zabeležila, koju je on napisao, ''Stanko Subotić Cane Žabac, kralj duvanske mafije''', samo je jedan deo od tog materijala koji je on prikupio i u timu u kome su bili i gospodin Krasić, i gospođa Radeta i drugi pravni stručnjaci iz naše stranke, zato što smo mislili i on je smatrao tada, kao što i sada smatra, a čuli ste da je pre mesec dana na jednoj statusnoj konferenciji poručio iz Haškog tribunala, iz kojeg očekujemo da se uskoro vrati u otadžbinu, da on još nije u mogućnosti, da nije krenuo po Srbiji da hapsi, ali kada bude bio u mogućnosti, biće veoma opasno za mnoge pojedince.
Budite sigurni da mi ne samo da smo taj put koji je trasiran tada nastavili, već hoćemo do kraja sve da isteramo na čistac i da građani Srbije vide da li zaista država ima nameru da krene u oštri obračun sa organizovanim kriminalnim grupama, jer ne bi nijedan, da ga ne reklamiram, ali, evo, to je naslov u jednom od čitanijih i poznatih nedeljnika u Srbiji objavljen danas i ovakav naslov "Mafija ponovo ugrožava državu" i ovde se vidi kako predsednik Republike ulazi u onaj stari, a sada će verovatno, po odluci državnih organa, koristiti bezbedniji automobil.
Prošle godine u ovo vreme, Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i jedan od ovih ugovora, na koji ću da se osvrnem u toku diskusije, potpisan je 29. maja, nekoliko dana pre održavanja parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, to je u ime Vlade Republike Srbije i ministarstva uradila gospođa Snežana Malović, koju smo takođe očekivali da danas dođe ovde.
Još tada sam razmišljala kada će uopšte taj, kao i ovaj drugi ugovor koji se tiče pomoći u izvršenju sudskih presuda, da dođe na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije.
Uverena sam, gospođo Đukić-Dejanović i prisutna gospodo, da se to ne bi desilo možda do redovnog jesenjeg zasedanja da nije bilo ove ne afere Šarić, već čitave uznemirenosti i političkog, državnog vrha zbog činjenice da organizovani kriminal preti, počev od predsednika Republike pa, čuli smo od gospodina Homena koji je danas pozvan, a nažalost nije na sednici, i gospođi Malović, gospodinu Radisavljeviću, specijalnom tužiocu i svim ostalima koji su, kako su sami rekli, deklarativno, a videćemo šta će uraditi do kraja, odlučili da krenu u obračun protiv organizovanog kriminala.
Međutim, šta se desilo u međuvremenu dok ovo nije došlo na dnevni red? Srbija je, a malopre se zapitao gospodin Krasić - pa ko je taj čovek, po izjavi gospođe Maje Kovačević, Darko Šarić je čak jedno vreme bio prijavljen kao konobar u kafiću, odnosno u ugostiteljskom objektu "Kazino" u Kragujevcu, kasnije menjao adrese.
Ipak ću više govoriti o ovom drugom u Srbiji od devedesetih godina poznatom kriminalcu Stanku Subotiću Canetu, kojeg je gospodin Šešelj opisao u ovoj knjizi, odnosno prikupio dovoljno podataka da još tada državni organi Republike Srbije nastave ono što je stopirano pre ulaska SRS u onu zajedničku našu vladu državnog jedinstva.
Vidim da su vam od jutros spočitavali ovde i gospođa Kolundžija i mnogi drugi taj period i kada su govorili o nama iz tog vremena onda su se naravno obraćali vama, a to je bilo vreme kada je neko odlučio da se ukine Interpolova poternica 98. godine za Stankom Subotićem, odnosno ona je kasnije ponovo raspisana, ali je ukinuta kada je DOS došao na vlast.
Sada se suočavamo ovde sa jednom situacijom koja je zabrinjavajuća. Stanko Subotić Cane se pre mesec dana uključio u jednu televizijsku emisiju, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, dosta bahato, rekla bih i osiono, gotovo preteći državi čije je državljanstvo ima, a uvereni smo, a to treba da istraže državni organi da ima i državljanstvo Švajcarske, da će on, dakle, poručivši da je tajkunima Miškoviću i Beku dao 56.000.000 evra za privatizaciju "Večernjih novosti" i Luke "Beograd", tek moći dalje da govori obraćajući se jednom od aktera političke scene Crne Gore.
Sve dok se to nije desilo mi smo mesecima pre toga pokušali kroz institucije sistema, kroz Narodnu skupštinu Republike Srbije da pokrenemo to pitanje. Kap u prepunoj čaši je posle toga bila Šarićeva grupa, odnosno borba sa kokainskom mafijom, jer da je država radila svoj posao na vreme i da nije dopustila da tek tako Subotić pobegne odavde, najpre u Hrvatsku, pa zatim u Moskvu, pa odatle u Crnu Goru, pa u Švajcarsku i da ima mogućnost da se tako osion i bahat javlja, i da je uradila sve ono što je tražio naš predsednik i naša stranka posle 5. oktobra, mi bi se našli u mnogo boljoj situaciji kao država i društvo, jer ako mislite da ovakve pretnje uznemiravaju samo čelnike državne vlasti, a ne i obične građane, onda se varate.
Ovo je situacija u kojoj je politika i te kako dovedena u spregu sa organizovanim kriminalom. Gospodin Homen i da je sada prisutan ovde, po Poslovniku, ne bi mogao da nam odgovori na ovu izjavu koju prenosi ovaj nedeljnik, da će tek da bude reči o tome i da nadležni organi rade na ispitivanju veza i Šarićeve i Subotićeve grupe sa poznatim političarima u zemlji, ali ovo je prilika da iznesemo neka naša saznanja.
Koristili smo se svedočenjem jednog čoveka. Mnogi mogu to da osporavaju i da mu daju pridev "kontroverzan", ovakav ili onakav, ali dozvolite da je to čovek koji je bio zvanični predstavnik Crne Gore kada smo bili u zajednici SRJ, u pitanju je Ratko Knežević, koji je bio predstavnik Crne Gore u Vašingtonu, a kasnije i neko ko je odlučio da iz svojih bezbednosnih razloga, zato što je bio blizak Ivi Pukaniću, čije je ubistvo na neki način nagovestio dr Vojislav Šešelj u ovoj knjizi, jer je Pukanić kao vlasnik zagrebačkog "Nacionala" krenuo u oštri obračun sa Stankom Subotićem i njegovim duvanskim kartelom.
Sada se jasno vidi ta celokupna veza ondašnje vlasti i nekih političara iz DOS i iz DS da štite Subotića, a kasnije Subotić kada je izgubio tu podršku i kada je došlo do promena i na čelu DS i kada se sastavila neka druga vlada, utočište potražio u inostranstvu i opredelio se za druge političke aktere i igrače. Za koga se opredelio? Za Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.
Ratko Knežević, kao bivši bliski saradnik premijera Mila Đukanovića i kao njegovo kum, optužio je i Đukanovića i srpskog biznismena Stanka Subotića Caneta da su bili organizatori duvanske mafije i objavio je mnoge intervjue i postavio je jedno logično pitanje koje sada postavljam ovde – čiji je Subotić sve državljanin?
Pošto se ovaj ugovor odnosi na dve ugovorne strane, Srbiju i Crnu Goru, a pošto svi znamo, znaju i organi državne bezbednosti da Stanko Subotić ima srpsko državljanstvo, on je podložan ovom ugovoru.
Posle glasanja o ratifikaciji ovog ugovora država Srbija bi trebalo odmah da zatraži od Vlade Republike Crne Gore da se izruči Stanko Subotić kao državljanin Srbije, tako ovde piše, postoje svi elementi, postoji optužnica, zapravo je taj postupak pred Specijalnim sudom, pre 15 dana je bilo ročište, postoje krivična dela za koje se dozvoljava izručenje.
Za takvo krivično delo se dozvoljava izručenje, ne dozvoljava se iz Švajcarske, pa je zato njegovo trajnije utočište tamo zato što je, kao što je rekla gospođa Radeta, ta međunarodna Interpolova poternica pogrešno formulisana, pa se on tereti za zloupotrebu službenog položaja, to vam je neko krivično delo iz onog sockomunističkog vremena, koje i vi neki ovde pamtite ili delo prevare, ali nikako za organizovanu kriminalnu grupu koja ubija, koja je naredila određena ubistva.
Jer, kao što smo citirali onda, a to je, na kraju krajeva, i dostupno BIA, jer postoji zaključak vlade Republike Srbije, one vlade u kojoj smo zajedno bili, iz 1999. godine, čini mi se januara, zvanični zaključak kada je ministar policije bio iz SPS, da je nedvosmisleno dokazano da je Stanko Subotić Cane, pored ovih drugih, naručio ubistvo zamenika ministra policije Radovana Stojčića-Badže i nikom ništa.
Posle 2000. godine krene dr Vojislav Šešelj, krene SRS da se razračunava sa tim i u međuvremenu vidite šta se dešava. Ovi tajkuni poprimaju sve veće dimenzije. Uvećavaju svoj kapital, Mišković, Beko, Đunić i ostali kupuju krvavim i kriminalnim parama preduzeća po Srbiji. Niko ništa ne preduzima. Neko je kriminalcima koji su ovoj kokainskoj mafiji, sa kojom je država krenula u obračun i pohvaljena i od Amerikanaca i od ne znam koga, izdavao državljanstva.
U ovom trenutku ne znamo čiji je sve državljanin Darko Šarić. Milo Đukanović je izdavanje državljanstva njemu pravdao jednostavnom stvari. Kaže da je podneo pre nego što je protiv njega bila podignuta srpska optužnica i raspisana poternica Interpola, citiram Mila Đukanovića, nema ni bezuslovnu osudu, zamislite, kaže Milo Đukanović, više od godinu dana, tako tvrdi, pa kako stoje stvari zašto da mu ne da?
Uostalom, Crna Gora kao država koja je stecište za beg svih kriminalaca sa čitave planete, ali Subotića pre svega, izdala je i državljanstvo Taksinu Šinavatri, eks premijeru Tajlanda, koji je u svojoj domovini pravosnažno osuđen na robiju.
Mi sada dolazimo do jedne ozbiljne situacije. Da li će ova pokrenuta akcija od strane i Borisa Tadića, i Snežane Malović, i Homena i svih ostalih i Radisavljevića, koga smo pozivali takođe da dođe na sednicu Odbora za bezbednost, a njegova bezbednost je sada, kao što čujemo lično ugrožena, da li će oni smoći snage i čija pomoć im je potrebna u tome, ako oni to sami ne mogu?
Pa vrha Demokratske stranke, jer sve dok Demokratska stranka ne bude odlučna u tome da poveže organizovani kriminal sa politikom, mi ćemo imati i veće političke tenzije u zemlji, kao što su u Aranđelovcu ovih dana, pa će oni koje finansira Stanko Subotić Cane i Šarićeva grupa i tajkuni u Srbiji, a to je ova SNS, da idu tako slobodno i nesmetano po gradu, kao što to rade ovih dana i noću u Aranđelovcu i da tuku ljude.
Gospođo Đukić-Dejanović, i vi i ja smo Kragujevčanke, vi znate da je ta grupa tih ljudi osionih i koje plaća mafija, a to država treba da ispita do kraja i pre svega Agencija za borbu protiv korupcije, da je ta grupa, samo što je njihov vođa u našem gradu stariji sin Tomislava Nikolića, Radomir Nikolić, kako su i rekli članovi porodice Novaka Đokovića, zaslužna za to što je Kragujevac izgubio investiciju vrednu 14 miliona evra i što je "Femili sport", čiji je vlasnik Srđan Đoković, otac Novaka Đokovića, odustao od investicije u Kragujevcu.
Evo, vidite, znači, to je bila uvertira. U Kragujevcu su organizovano izvršili hajku na drugi reket sveta, na Novaka Đokovića. I ne samo to, nego sa antiustavnom diskriminatorskom i antisrpskom konstatacijom - da je on, zamislite, Šiptar sa KiM, pa šta ima da traži u Kragujevcu.
To je strašno. Da se čoveku podigne kosa na glavi. Takvi isti sada učestvuju u jednom gradu u Šumadiji, u koji odlazimo i vi i ja u kampanju, kao i mnoge druge kolege, koje nisu iz našeg kraja, vrše atak na aktiviste i vaše, i SRS i DS, pa zamislite da im se da vlast, a finansira ih mafija? Evo ove grupe, Canetova grupa, koja je naručila sva ova ubistva - i Baje Sekulića, i Bokana i ostalih?
Ja sam samo ovo Badžino spomenula, zato što je postojao i dalje postoji i dan-danas u arhivi zvanični zaključak Vlade. Oni bi onda bili u stanju, gospođo Đukić-Dejanović, onako osioni i bahati, izobličeni da kažem, u svojoj mržnji i u svemu onome i u cilju da opravdaju sredstva koja su im dodeljena, da najpre izvrše puč u SRS, a onda - da kroz sistem pokušaju da dovedu kriminalce na vlast i da to opravdaju.
Znate, neće Milo Đukanović, jer najpre Stanko Subotić Cane je njegov igrač, Milo Đukanović neće tek tako da puca na prazno. Kada su se on i Nikolić i Vučić sastali u hotelu "Ric" u Parizu, u oktobru 2007. godine, a kasnije je Nikolić izjavio da je to bio sasvim slučajan susret, eto on se tu zadesio, išao je sa nekim da ugovara posao oko izgradnje jednog projekta u Novom Sadu, što je takođe jedan mafijaški projekat i lopovski, pre svega, jer prevarili su određene partnere iz Rusije, i tako slučajno je sedeo Milo i pita ga – gde si ti Tomo, nisam te video odavno. Ovaj priđe i rukuje se sa njim. Vi verujete u to? Ne verujete, pa ne veruje ni srpska javnost.
Ratko Knežević tvrdi, i to je tvrdio pred zvaničnim organima, dakle, dao je izjavu za specijalno tužilaštvo Srbije, dao je izjavu pred sudom u Zagrebu, gde se vodi proces za ubistvo Iva Pukanića, da su se ti ljudi, koji se nalaze, jedan od njih u parlamentu ovde, suprotno volji građana i ovaj drugi koji harači po Aranđelovcu, gde šalje 60 svojih mafijaša, sa automobilima, audijima i džipovima - da noću idu i tuku aktiviste stranaka u izbornoj kampanji, ti isti ljudi sada nesmetano zagovaraju neki bolji život i, kako oni kažu, promene.
Jer vi kada uđete u Aranđelovac od orašačkog puta vi iz Kragujevca vidite da su izlepljene sve te slike. Pa danas je jedna dnevna novina objavila da su štampali 50 hiljada plakata. Ma, kakvi! Sto hiljada! Jer para imaju koliko hoće. Nije samo od onih pet miliona, koje je Cane dao za taj projekat u "Ricu", nego kasnije ko zna koje tranše su stizale, i ko će to da ispita, gospođo Đukić-Dejanović?
Ne možemo mi da čekamo da se Stanko Subotić uključi ponovo u neku emisiju i da kaže, ako bude video da je taj projekat propao, a na kraju će morati, ako državni organi budu radili svoj posao i hapsili - dao sam im tad pet miliona, a posle toga su mu tražili više. Ko će još da govori o tome? Zašto nije pozvan pred nadležne organe, da ovde u Srbiji, da iskaz Ratko Knežević, preko koga smo i na osnovu čijih izjava sve to saznali.
Prema tome, mi mislimo da ovaj ugovor u pravom smislu reči neće da znači ništa. Znate zbog čega? Zbog toga što se ispunjavaju, dakle, po ugovoru i sa naše strane, države koje je zamolila, ako to bude uradila, a pre toga bi morali da nam objasne opet, a nije tu gospođa Malović, ni gospodin Homen, da li je izvršena izmena optužnice za Subotićem, dakle, ova ovakva, kakva jeste, validna po ovom ugovoru - da se on onog trenutka kada kroči na Sveti Stefan izruči u Srbiju.
Gospodine Šutanovac, država ako želi, vi to vrlo dobro znate, i kao odgovoran čovek i valjda ozbiljan političar koji je na vlasti, je li tako, ministar ste odbrane, država ako hoće, tj. ako vi hoćete iz DS, za 24 sata može da se obračuna sa onima koji su povezani sa mafijom.
Tako da, evo sada mi ovde, kolege i završavamo time, daju i onu informaciju koju čak i mediji objavljuju – da će ta imperija i ta porodična takva slika o moći i o bogatstvu, ne samo od strane Nikolića i Vučića, nego i svih onih koji su im bliski, da se širi sve do trenutka dok vi ne budete krenuli da radite ozbiljno svoj posao.
Same izjave, pismo Borisa Tadića, nemogućnost da donesemo prave zaključke, zbog čega je gospodin Todorović i smenjen na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, koče nas da isteramo tu stvar do kraja.
Jer, gospođo Đukić-Dejanović, kada ste bili u Aranđelovcu, kao i ja mogli ste čuti i svojim očima videti, pa na kraju išli su juče i gospoda Martinović, Todorović i Krasić, dakle, ta dvojica obećavaju svakom poljoprivredniku kome unuk ostane na selu - da će da mu kupe po dve krave, ne znam koliko ovaca itd. To neće da urade svojim novcem. Ovaj neće sigurno na povocu iz Bajčetine da dovede kravu u Aranđelovac. Neko to mora da plati, a platiće mafija, jer on drugih para nema. Nije ih zaradio odavde iz parlamenta.
Zato, gospodine Šutanovac, poručite Borisu Tadiću odavde sa ovog mesta i vašima iz DS da krenu da onda ovaj posao rade do kraja. Ako ga budete tako uradili i dakle to je u interesu i političkih prilika u zemlji i stabilnosti ove države i, pre svega, što je to naša obaveza, uradite taj posao - imaćete podršku SRS.
Jer da nije tako, mi ne bismo kao ljudi koji idemo normalni ulicom, koje niko ne štiti, pokretali ovakva pitanja i, što se kaže, stavljali mafiji prst u oko. Vi, ako ste spremni to da uradite, onda će to biti spas za ovu državu. Ako toga ne bude, nama spasa i pomoći nema.

Koleginica Vjerica Radeta je podnela amandman na član 1, gospodine ministre, da bi od samog početka izvršila ne samo pravno-tehničku redakciju zakona, već da bi uradila i odgovorno, kao što to rade svi poslanici SRS, kodifikaciju u skladu s onim što zakon suštinski treba da uredi.
Naime, vi jeste u članu 15, u obavezama i odgovornostima učenika i studenata u ustanovi, predvideli na koji način se to ostvaruje. Međutim, bilo je neophodno, kao što ste to i prihvatili, jer ona je, pre svega kao pravnik i kao poslanik stranke koja želi da na svaki način poboljša tekst zakona to učinila, ali s druge strane, otvaraju se pitanja na koja možda sada imate ili nemate odgovor, međutim, vi ćete, kao odgovoran čovek, da kažete u toku rasprave kako mislite, kada vrlo dobro znate kako ste ograničeni budžetskim sredstvima, a mislim na Ministarstvo finansija, da ovaj osnovni član zakona mi realizujemo i ostvarimo.
Živim u univerzitetskom centru, u Kragujevcu, gde se u više navrata u proteklih nekoliko decenija vrši renoviranje ustanova, kao što i profesor Đukić-Dejanović takođe zna, kao redovni profesor Univerziteta, i mi nemamo dovoljno smeštajnog kapaciteta za sve studente koji posećuju naš univerzitetski grad.
S druge strane, gospodine ministre, vi imate Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, koje po svojoj osnovi ne mora svoja budžetska sredstva, osim za davanje stipendija, da koristi za opremanje učeničkog i studentskog standarda, odnosno studentskih domova, niti da učestvuje zajedno sa lokalnim samoupravama u njihovoj izgradnji, u renoviranju, a samo u 2009. godini je potrošeno na specijalizovane usluge iz budžeta Republike Srbije, iz Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, 8.450.894.000 dinara i usluga po ugovoru 226.383.000 dinara.
Prema tome, suština je u tome kako će ovaj zakon da se sprovodi u praksi. Jer, juče smo govorili i koleginica Jocić i mi ostali o tome kako nemamo najmanje za jednu trećinu smeštajnih kapaciteta u predškolskim ustanovama po gradovima u Srbiji i da tek svako peto dete u Srbiji ima mogućnost da boravi u obdaništu. Kako ćemo onda da obezbedimo učenički i studentski standard u gradovima?
Verujem da i Beograd ima taj veliki problem, kao i Novi Sad i Niš, ali govorim za Kragujevac, gde je to zaista uz neke napore lokalne samouprave, učestvovanje u tome i nekih malih pomaka koji su bili za renoviranje u ranijim periodima, ali to je nedovoljno, jer svima nama trebaju sasvim nove zgrade i novi smeštajni kapaciteti. Hvala.

Gospodine Novakoviću, javljam se na osnovu člana 27, a vezano za član 31. koji tretira i mene i vas kao potpredsednike Skupštine. Vas član 27. … (Isključen mikrofon.)

Gospodine Novakoviću, to nije trajna povreda. Molim vas da zamenika generalnog sekretara gospodina Pudara, a sad se javljam na osnovu člana 104, zamolite da vam objasni tumačenje Poslovnika.
Naime, član 100. vam lepo kaže da se narodni poslanik javlja za povredu Poslovnika nakon što je ona učinjena. Ne javljam se na osnovu članova 27. i 31. Ne mislite valjda da se jedan poslanik, gospodin Šami, gospođa Banović, gospođa Jocić, javlja po članu tog poslovnika, pa onda narednih pet sati niko ne sme? Ako vi tako tumačite Poslovnik, onda vi morate da potražite pravnu pomoć, najpre zamenika generalnog sekretara koji će vam reći da sam u pravu i da malopre nije trebalo da mi isključite mikrofon.
Sada reklamiram član 104. zbog toga što ste vi na izvestan način ovakvim tumačenjem povredili dostojanstvo Narodne skupštine, jer ste vi, baš kao i ja, član Radne grupe za prava deteta. Moja je dužnost da obavestim ostale narodne poslanike da smo vi i ja bili u privilegovanom položaju u odnosu na sve druge narodne poslanike, i u odnosu na gospođu Radicu Jocić, koja je naš ovlašćeni predstavnik, pa čak i na članove Odbora za prosvetu.
Mi smo, kao što gospodin ministar zna, kao članovi Radne grupe za prava deteta mnogo ranije razmatrali ovaj Predlog zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, tako da smo mi znali šta Vlada hoće, a šta neće da prihvati. Sada su u neravnopravnom položaju naše kolege koje nisu članovi te radne grupe, koje nisu članovi Odbora za prosvetu, koje tek danas mogu da saznaju od gospodina ministra, ne na osnovu pisanog izveštaja Vlade, već na osnovu njegovog autentičnog izlaganja, šta to Vlada hoće, a šta neće.
Prema tome, vi ste dužni pre svega da ovde branite ne stav Vlade, nego stav narodnih poslanika, i da ne dovodite, na kraju krajeva, ni mene ni sebe u privilegovan položaj zato što smo mi imali prilike da ranije od ostalih poslanika čujemo stavove Vlade.

Hvala vam. Gospođo predsedniče, gospodine ministre, u ovom izdvojenom mišljenju ću govoriti samo o jednom sporazumu koji ste potpisali u avgustu mesecu 2009. godine, ne umanjujući značaj ovog sa Kraljevinom Španijom, vezano za vozačke dozvole, o čemu je govorio gospodin Todorović. Ali, ovo je zaista od izuzetne važnosti, kada je u pitanju sporazum sa Švajcarskom o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala, zato što je to put koji će omogućiti da rešite jedan nezavršeni slučaj, a to je duvanska mafija, na čijem čelu je Stanko Subotić Cane.
On se, po nekim informacijama koje su preneli mnogi evropski mediji, u najvećem broju dana u godini, osim u Crnoj Gori, gde ima utočište od svog političkog mentora Mila Đukanovića, čiji je finansijer i za koga obavlja sve prljave poslove unazad petnaest godina, nalazi u Švajcarskoj. Čak postoje ozbiljne indicije da on ima švajcarsko državljanstvo, svakako ima i državljanstvo neke druge zemlje, ali njegov najveći kapital je koncentrisan u Švajcarskoj, pored onoga što ima u Crnoj Gori, a što po predlogu naše zemlje, pošto je on stavljen na Interpolovu crvenu poternicu u avgustu mesecu 2007. godine, crnogorska vlast nije htela da mu oduzme, odnosno da stavi zabranu na korišćenje te imovine u Crnoj Gori.
Međutim, ovde sada postoji ozbiljna opasnost da će švajcarske vlasti da ga štite, iako se on, po saznanjima koja su izneli neki potencijalni svedoci u postupku protiv njega, a naročito gospodin Ratko Knežević, poznati crnogorski biznismen i nekadašnji predstavnik te države, odnosno Republike Crne Gore, dok smo još bili u zajedničkoj državi, u Vašingtonu...
Dakle, Stanko Subotić je ozbiljan kriminalac i vi to vrlo dobro znate. On ne samo da je označen kao vođa duvanske mafije, koji je naneo ogromnu finansijsku štetu državi Srbiji u periodu od više od deset godina, već je i neko ko se sumnjiči da je naredbodavac pojedinih ubistava u Srbiji, najpre Radovana Stojčića Badže, nekadašnjeg zamenika ministra policije, a zatim i drugih ljudi u lancu, koji su označeni kao deo duvanske mafije.
Ovaj sporazum u članu 2. kaže da će naša država da sarađuje sa Švajcarcima u oblasti borbe protiv svih kriminalnih aktivnosti, a naročito, i onda su nabrojana (od slova a. do slova l.) ta krivična dela. Međutim, gospodine ministre, mi smo sada u velikom problemu zbog činjenice da se na poternici koja je izdata za Stankom Subotićem u avgustu 2007. godine koristi isključivo jedna reč „fraud“, što znači prevara. Prevara, on jeste zaista evropski poznat i na Balkanu je jedan od najvećih kriminalaca, svi u Srbiji znaju da je prevarant, ali to nije pravno dobro uobličeno krivično delo na toj poternici.
Ovde imamo pod tačkom a. organizovani kriminal; zatim, pod tačkom f. trgovinu narkoticima, što može da ga dovede i te kako u vezu sa braćom Šarić, o čemu će naknadna istraga pokazati da je tačno; zatim, pod slovom j. pranje novca i privredni kriminal, što je tačno; korupcija, što se odnosi na kupovinu pojedinih političara u zemlji, pre svega Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Jer, kao što vam je poznato, gospodine ministre, BIA nas je obavestila pre 15 dana, na naše direktno pitanje, da su Nikolić i Vučić imali sastanke u hotelu „Ric“ u Parizu odmah pošto je za Stankom Subotićem Canetom raspisana Interpolova poternica zbog toga što je označen kao vođa duvanskog kartela, najvećeg na Balkanu, kao jedan od najopasnijih kriminalaca.
Dakle, po svedočenju, odnosno iskazima upravo malopre pomenutog gospodina Kneževića u više medija, kako u Srbiji tako i u drugim državama, oni su tog dana kada su se sastali, prvi pa drugi, pa ko zna koliko puta, BIA je rekla da ne zna prirodu i karakter tih susreta, ali svakako ih je bilo, dobili najmanje pet miliona evra za razbijanje SRS i za otimačinu stranke u trenutku kada je najveća opasnost pretila našem predsedniku, koji se već sedam godina herojski bori u Haškom tribunalu.
Sada možete da intenzivirate …
(Predsednik: Vreme.)
… završavam, saradnju sa švajcarskim vlastima ako oni to budu hteli, ali sam sigurna da ga oni štite i da pre svega imaju, i uvek će vam reći, tu pravnu proceduru i smetnju zbog toga što je, ponavljam, pogrešno pravno formulisana poternica koja je raspisana za Stankom Subotićem; umesto reči „prevara“, trebalo je da bude „organizovani kriminal, krijumčarenje“ i sve ono što sam rekla. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je prvi zakon koji smo mi, članovi radne grupe, prilikom razmatranja usvojili, s primedbama koje smo dale koleginica dr Gordana Paunović-Milosavljević i moja malenkost na neke članove, odnosno tačke ovog predloga zakona. Zbog toga, on nije jednoglasno prošao ni na radnoj grupi, zbog tih naših primedaba, primedaba koleginice Milice Vojić-Marković i kolege Obradovića.
Možemo da kažemo da je ovaj zakon u tehničkom smislu, o čemu je govorila jutros i naš ovlašćeni predstavnik, gospođa Radica Jocić, dobro urađen, ali imamo suštinske primedbe i zbog toga nećemo moći da glasamo za njega, iako je prvi u nizu šest koje moramo da usvojimo, a koji se tiču oblasti dečijih prava u Srbiji.
Napraviću jednu malu digresiju kada je u pitanju ova oblast. Rekle su mnoge kolege tokom rasprave u načelu da je Zakon o društvenoj brizi o deci menjan mnogo puta i da potiče iz onog komunističkog real- socijalističkog vremena. Kao stranka koja postoji na političkoj sceni Srbije već 20 godina, insistiramo na tome da prava koja dete stiče svojim rođenjem, pre svega, ustavno pravo svakog deteta da ima dečiji dodatak, što u Srbiji nije slučaj, pa kasnije i pravo jednakosti na obrazovanje i vaspitanje, moraju da budu jednaka, bez obzira na to da li dete živi u urbanoj, ruralnoj sredini, u bilo kom geografskom delu teritorije naše zemlje, i da Vlada RS, jedinice lokalne samouprave moraju mnogo više pažnje da posvete tome.
Između dva svetska rata su postojale dečije ustanove, predškolske. Međutim, prvi zakon koji uopšte tretira ovu oblast u modernoj Srbiji je donet uoči Drugog svetskog rata, a kasnije, kada su komunisti došli na vlast, on je, i sam naziv kaže, zakon o društvenoj brizi o deci, a, u stvari, mnoga deca su bila socijalno izopštena kategorija i taj negativni skor traje i do dan-danas. I sada imamo poražavajuću situaciju. Iako smo pre dve godine izašli iz one decenije, kako je od strane UN-a proglašena – milenijumske borbe za smanjenje siromaštva među decom i omladinom, izašli smo s negativnim podatkom, koji je danas u uvom izlaganju i ministar Obradović saopštio javnosti – da je svega 40% dečije populacije predškolskog uzrasta u Srbiji smešteno, odnosno da ima mogućnost da pohađa predškolske ustanove.
Moram da vas podsetim, to vrlo dobro znate, to je ona mapa dečijeg puta koju je UN usvojio i Strategija koju je donela prethodna vlada, čiji ste vi naslednici, iz 2005. godine, Strategija za borbu protiv siromaštva i Strategija za omogućavanje normalnih uslova i jednakih mogućnosti za decu da se školuju, od predškolskog, pa do osnovnog i daljeg obrazovanja, koje su predvidele da se ti negativni pokazatelji poboljšaju do 2015. godine. Međutim, ništa se bitnije nije promenilo. U 2003. godini, imam taj zvanični podatak, 2003. na 2004. godinu, svega je u Srbiji bilo 1804 predškolskih ustanova. Možda se nešto promenilo, ali ne verujem.
U Kragujevcu, za poslednjih 20 godina, sada se očekuje u naselju Metino brdo otvaranje jedne predškolske ustanove, nije napravljena nijedna nova dečija ustanova, ali ima i svetlih primera. Međutim, kada neki predsednik opštine ili vlast koja deluje u koaliciji napravi takav iskorak, za razliku od ovog poražavajućeg podatka koji je i prikazan u ovoj tabeli koju imam ispred sebe, to je zvanični Vladin dokument, kao što je u opštini Aranđelovac, onda se to sačeka, što bi narod rekao, na nož i napravi se cela hajka i haranga protiv jednog čoveka, kao što je to bio slučaj s prethodnim predsednikom opštine dr Radosavom
Švabićem, srpskim radikalom, koji je za pet godina svog mandata, jedne, pa druge vlasti, u opštini Aranđelovac, a tamo imamo i vanredne izbore zakazane za 25. april, pokrenuo inicijativu i napravljena su dva obdaništa.
Jedno je napravljeno u centru grada, u okviru škole "Miloš Obrenović", i to u godini jubileja grada, 150 godina obrenovićevskog grada, a drugo obdanište u naselju Kolonija, koje je i te kako potrebno za mališane u toj opštini, a nije otvoreno zbog toga što je na dan predizbornog ćutanja, uoči onih famoznih izbora u opštinama Voždovac i Zemun, dr Švabić uhapšen, bez ikakvih dokaza da je bilo šta uradio, osim što je činio dobra dela za decu u svojoj opštini, kao što su ova dva obdaništa.
Želela sam, gospodine ministre, da se osvrnem na ono što je usko vezano s predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem u Srbiji, o čemu danas mnoge kolege nisu govorile, a to je koliko siromaštvo utiče na stepen obrazovanja predškolske dece. Naime, danas smo ovde pominjali, neke kolege, romsku populaciju. Ona je sa preko 90% potpuno izopštena ne samo iz predškolskog, nego, u najvećoj meri, osnovnog obrazovanja, ali ta socijalno izopštena deca nisu samo iz romske populacije, nego iz one koja je ekstremno siromašna, pa tako imamo zapanjujući, zabrinjavajući podatak, a to je zbog katastrofalne ekonomske situacije, zato što nam politiku, gde treba da uložimo svaki dinar, kroji MMF, a ne mi sami i tako smo i došli s novim zahtevima i oko mreže škola i drugih ustanova za decu. Imamo 54% onih koji su nezaposleni, koji spadaju u najrizičnije, odnosno u kategoriju najsiromašnijeg stanovništva u našoj zemlji.
Ko treba da pošalje decu od šest meseci pa do polaska u školu u obdanište? Mladi brani parovi, oni koji dobiju prvo ili drugo dete, ako je sreće, onda i treće. Međutim, i oni, takođe, po zvaničnim podacima, u 22% spadaju u ekstremno siromašnu populaciju u našoj zemlji. Onda kako da se pohvalimo, odnosno kako će Vlada da izađe pred građane kada je to užasno poražavajuća situacija?
Na nivou lokalne samouprave, po gradovima i opštinama u Srbiji, od momenta kada je izglasan Zakon o lokalnoj samoupravi i kada je nadležnost i za predškolsko obrazovanje u potpunosti preuzeta od strane lokalnih vlasti, kao i za školstvo i zdravstvo, odnosno primarnu zdravstvenu zaštitu, imate toliko neodgovorne ljude da kod njih, ako im opozicija, kao što je to slučaj u Kragujevcu, predloži da se smanje putni troškovi, da se smanje svi oni megalomanski budžetski izdaci koji ne služe ničemu osim za promoterstvo stranaka na vlasti, i da se to usmeri, eto, u predškolsko obrazovanje, ne nailazite ni na kakvu saradnju.
To je zaista veliki problem i onda se suočavate i s ovim sa čime su pred vas izašli iz sindikata zaposlenih u predškolskim ustanovama, vaspitači i drugi, koji se s pravom bune što lokalna samouprava o njima ne vodi dovoljno računa, pa je ogroman raspon između plata zaposlenih u nekom javnom preduzeću, recimo, "Parking servisu", i onih koji rade u jedinicama lokalne samouprave.
Završiću time da imamo, s druge strane, kao država, čime da se pohvalimo, a to je taj vaspitački kadar. Dolazim iz grada u kome u medicinskoj srednjoj školi "Sestre Ninković", još od onog Šuvarovog doba, postoji smer medicinska sestra-vaspitač i to je nešto na čemu treba da insistiramo do kraja, da ne bi bilo bojazni da neko strahuje posle 20 godina da će s tim zvanjem da izgubi radno mesto, zato što su došla nova vremena, pa su potrebni masteri, pa škole po Bolonji. To su izuzetno dobri i kvalifikovani kadrovi, ali dok se mreža predškolskih ustanova ne raširi geografski tako da i deca u nerazvijenim sredinama imaju tu mogućnost, neće da se poštuje ni Konvencija o pravima dece.
U ovoj godini, kad obeležavamo 20 godina Konvencije o pravima dece, upravo je kršimo, time što ne dajemo mogućnost svoj deci da imaju jednak pristup predškolskom obrazovanju i vaspitanju. Hvala.

Istine radi, iskoristiću trideset sekundi vremena Poslaničke grupe SRS, gospođice Jerkov, „Pravopisni rečnik srpskog jezika“ (o tome smo govorili prošle godine prilikom rasprave o krovnom Zakonu o kulturi), koji piše gospodin Milan Šipka, u izdanju „Prometeja“, pojaviće se tek u toku ovog meseca. Njegovo izdavanje kasni zbog činjenice koja je pomenuta malopre ovde, a to je da nacionalni savet za standardizaciju srpskog jezika svoj posao ne radi, iako je izabran pre više godina. Na to se čeka više od 15 godina. „Pravopis srpskog jezika“ je objavljen davne 1993. godine.
U kontekstu onoga što ste vi, gospođo Čomić, rekli, mada vidim da nema ni prilike ni volje za to, gospodin Martinović, kolega Šarović i svako od nas srpskih radikala bi mogao da reaguje na vašu upadicu tako što bi vam, u sklopu naučnog opusa našeg predsednika dr Vojislava Šešelja, objasnio kako su Hrvati ukrali srpski jezik. Hvala.

Javljam se po članu 31.
Koleginice Čomić, iako nije dovoljno da vi i ja u internoj komunikaciji raspravimo, da ne bi bilo zabune, vi ste koleginici Juditi Popović i meni saopštili da neće biti pauze u radu od jednog sata, kako je to zamenik predsednika naše poslaničke grupe gospodin Martinović tražio, iz razloga koje ste naveli, da ste procenili još jutros u 11.45 časova da je to nepotrebno zbog toga što je Skupština kasnije počela da radi, zbog rada odbora.
Mi se sa time ne slažemo. Naša poslanička grupa smatra da takvu odluku eventualno možete da donesete, ako želite da imate konsenzus, da se ne izvrši privatizacija (ne mislim na vas lično, nego generalno Skupštine), sa svim šefovima poslaničkih grupa. U ovom slučaju vam je pristanak za to dao samo kolega Čedomir Jovanović.
Ako vi odlučite da tako nešto uradite, naravno da ni ja ni bilo ko za stolom predsedavajućeg ne može da vas spreči, ali možemo da vas upozorimo na to da je parlamentarna praksa do sada bila da u toku radnog vremena, bez obzira na to kada počinjemo rad, imamo sat vremena pauze. Ovoga puta bi to bilo neophodno s obzirom na to, kako je kolega Martinović rekao, da ministri dolaze u 16.00 časova i da nam sledi postavljanje pitanja Vladi u redovnom danu za to.
Predlažem da ipak promenite tu odluku, jer je očigledno volja drugih, po reakciji drugih poslaničkih grupa, da takva pauza sledi u ovom periodu kada je to uobičajeno. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ovaj amandman je izuzetno značajan zato što se u ovoj ovde aproprijaciji govori o ulaganjima države u „Fijat“ kao osnivački deo kapitala i u sve one projekte koji treba da pospeše privredu.
U ime SRS-a sam tražila da se taj iznos uveća sa 17 na 25.594.125.000, jer smo smatrali da i te kako ima mogućnosti za uštedu, naročito kroz ono sve što su govorile kolege srpski radikali kada su u pitanju specijalizovane usluge, usluge po ugovoru.
To su enormna trošenja narodnih para, a sa druge strane, privreda grca i što je najgore od svega, ne nazire se, evo, danas je 17. decembar, gospođo Dragutinović, datum kada će biti potpisan aneks ugovora sa „Fijatom“.
Vi vrlo dobro znate, kao ministar finansija, sada ste se tako i opredelili, i mi srpski radikali, to podržavamo, ali da li je to projekat koji je u izmaglici? Znate o čemu se tu radi? Ako smo mi kao država Srbija ovim opredelili sredstva, tražim da se ona sa 17 milijardi povećaju na 25.
Recite mi, molim vas, kakva su vaša saznanja oko aneksa ugovora? Obaveza „Fijata“ je bila da do 31. marta ove godine uplati 200 miliona evra. Je li tako? To svi znaju, i koji jesu i koji nisu Kragujevčani, čitala je srpska javnost. Gde je novac? Šta se dešava? Da li se uopšte nazire nešto u vezi toga i da li mi možemo da kažemo, sada pred kraj i ove 2009. godine da je to sve bila prevara uoči izbora u maju, ili će od toga nešto biti?
Koji će to biti model, u kojoj količini će da se proizvodi? Kada će novac biti dat? Apsolutno želimo da Kragujevac ide putem progresa, da se razvija automobilska industrija, ali ne vidimo da sa druge strane dolaze ti pozitivni signali i da propuštamo veliko vreme.
S druge strane, ljudi su mnogi ostali bez posla, pa ako možete, evo, završavam, gospođo predsedniče, gospođo Dragutinović da mi date odgovor, jer se to tiče ne samo Kragujevca, nego i potencijalnih kooperanata i svih onih koji su polagali velike nade u „Fijat“.

Gospođo ministre, morali ste da reagujete zato što je ovo veoma važan amandman i da ga prihvatite zbog činjenice da je mnogo zloupotreba bilo od 2007. godine do današnjeg dana. Moram da vas podsetim, to je tačan podatak koji je gospodin Buha pronašao, da je NIP startovao sa 42 milijarde, a danas je ukupan iznos NIP 15 milijardi.
Mi smo želeli da ovim mojim amandmanom koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS sprečimo Vladu Srbije da svojim uredbama određuje koji su to prioriteti kada je u pitanju trošenje para iz NIP, već da se to uredi zakonom.
Zašto Srbija nema zakon o Nacionalnom investicionom planu? Tako biste izbegli sve špekulacije, a ovako se dovodi u pitanje opravdanost postojanja Ministarstva za NIP. Ako ste startovali sa 42 milijarde, a sada je to svega 15 milijardi, ako mnogi projekti koji su odobreni u Srbiji nisu realizovani sredstvima NIP, a mnogo je takvih primera, navešću vam samo neke u ovom vremenu.
Postavlja se pitanje zašto vi to uopšte radite i kakva je svrha postojanja NIP. Kako je moguće da, ako ste imali neku dobru nameru, ali ona je bila isključivo politički motivisana, da se strankama koje su na vlasti u lokalnim samoupravama daje u prvoj godini novac, i u drugoj?
Na primeru specijalne bolnice Bukovička banja Aranđelovac vidi se da im nije bila namera da se završi projekat. Preneto je od 50 odobrenih miliona 12 miliona CIP za projektnu dokumentaciju, a ostatak ništa specijalnoj bolnici.
U Leskovcu danas je žučna rasprava tamo u SO grada Leskovca. Železnička stanica u Leskovcu, koja je navodno trebalo da dobije novac iz NIP, gospođo Đukić - Dejanović, onakva je kakvu je otvorio pokojni predsednik vaše partije iz Srbije, Slobodan Milošević. Ništa taknuto nije. Tako je svuda po Srbiji. Prema tome, trebalo je da prihvatite ovo i da stavite u zakonske okvire trošenje tolikih para.

Na trenutak mi je samo popustila koncentracija jer sam pogledala upravo sa koleginicom Popović spisak objavljen na RTS sudija koji su izabrani i mi smo zaista u šoku, zapravo ja, s obzirom na to da su sudije koje su učestvovale u krađi mandata SRS u Okružnom sudu u Kragujevcu unapređene i sada su u Višem apelacionom sudu, ali kakva država takva i pravda.
Gospodine Đeliću, dobro je što ste došli, jer ovaj amandman govori o procesu javnih nabavki i o tome da li je garancija potrebna, pa vas molim, i gospođu Dragutinović, da mi odgovorite kako ste došli do ovih famoznih 590 miliona? Kažete da za nabavku koja je preko 590 miliona naručilac traži bankarsku garanciju, što je neverovatno. Kako ste uopšte došli do te cifre? Mi tražimo da to bude preko 100 miliona kako bismo vas bolje kontrolisali, jer očigledno je da je bilo mnogobrojnih zloupotreba i da je država Srbija, od kada ste vi došli na vlast, duboko zagazila u kriminal i u korupciju.
Pokloniću vam, iskoristiću priliku baš što ste vi ovde, gospodine Đeliću, jer sve je nekako sa vama krenulo od tog januara 2001. godine, ovo je knjiga „Revizija demokratije“, ove vaše demokratije, posle 5. oktobra. Napisao je mlad čovek. Ima 21 godinu. Na čelu je antikorupcijskog tima SRS. Zove se Ivan Ninić i obuhvatio je najveći deo onoga što su bile malverzacije i zloupotrebe u procesu javnih nabavki, a i drugih korupcijskih afera koje su potresale Srbiju, kojima se nažalost nisu bavili državni organi, kako tužilaštvo, tako ni policija.
U svakom slučaju, videćete da je u pitanju jedan hrabri čovek koji daje putokaz pre svega onima koji slede njegovu generaciju i onima koji će ostati da žive u Srbiji, da ne želi državu u kojoj se otima i pljačka od građana i u kojoj se zloupotrebom zakona stiče enormno bogatstvo. Vi to možete sada da sagledate kroz lični primer i nekih vaših prijatelja koji imaju veze sa tzv. privrednom sferom, a nije ni slučajno da je poklonio ovu knjigu i predsednici Skupštine, ali nije ni slučajno da je deo predgovora baš upravo iz Robespjerovog govora u Jakobinskom klubu iz „Dantonove smrti“, gde se kaže – nema sporazuma i nema primirja sa ljudima kojima Republika predstavlja špekulaciju, a revolucija zanat. Izvolite, gospodine Đeliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću ovo što je govorio gospodin Mladenović, s tim što moram da istaknem primer Ruske Federacije i njihovu potrebu da, još od pre 15 godina, definišu pojam zaštite industrijskog dizajna. U obrazloženju je nama ovde predočeno da je to zbog toga što je to kodifikacija sa zakonima EU. Evo Rusija nije niti će ikada biti u EU, a mi znamo, koji volimo tu bratsku, prijateljsku i pre svega zemlju koja nam u svakom trenutku želi dobro, da imamo svako od nas pojedinačno afinitete prema određenim ruskim proizvodima, kao što oni imaju prema našim.

Ovde, s obzirom na ovo što je gospodin Mladenović rekao, na potrebu firmi u zemljama EU da oni to urade u 70% zbog kopiranja, postavlja se pitanje kako ćemo mi da stvorimo slobodnu tržišnu konkurenciju da bi se pravo na osnovu zaštite pravne industrijske svojine ostvarivalo ovde. Znate, lako je njima, znate, jer oni pre svega drže visoku tehnologiju za proizvodnju onoga što je ljudima dopadljivo.

Evo, to ću da vam pokažem na jednom primeru. Recimo, časovnik, ako ga imate na ruci ili nemate, volite da ga nosite ili ne, gospodine ministre, ili narukvice ili bilo kog odevnog predmeta ili detalja, poenta je dakle u tome, ili stajling ili svaka mala izmena na onome što je dizajn tog proizvoda, da se pravno zaštiti.

Sada se stvarno postavlja pitanje da li, pošto je to osnovni uslov, da pojasnimo građanima Srbije mada ste vi to rekli u prvom članu zakona – industrijski dizajn se ne odnosi na funkciju nekog predmeta, da li časovnik dobro pokazuje vreme ili ne, nego da li je on dopadljiv na izgled. Iako proizvođači vode računa o tome, recimo na primer, ako je u pitanju jedna fotelja svi će najpre da pogledaju kakav je njen izgled, ali će posle toga da razmatraju, svaki potencijalni kupac, da li je njena funkcija dobra i da li u tom smislu vredi dati taj novac.

Prema tome, mi u Srbiji, naročito, to bih mogla da definišem, brendirane proizvode iz ove etnogrupe, ako krenete od načina na koji se dizajniraju na najprihvatljiviji način, koji imaju nacionalno srpsko obeležje, pojedini proizvodi. Imamo zaista mnogo proizvođača u toj industrijskoj i zanatskoj oblasti, koji nastaju i trude se da budu prihvatljivi za široko tržište. Mnogi misle da je sabor trubača u Guči samo truba i slušanje muzike itd. Tamo imate jedan celokupni izložbeni prostor i to je zaista prava manifestacija svake godine, potpuno novodizajniranih srpskih proizvoda, koje oni žele da prikažu pre svega domaćim potencijalnim kupcima, ali zašto ne i da ih izvoze, mada su to male serije, na tržište zemalja EU?

Onda se vraćamo na ona mnogobrojna pitanja koja je postavljao pre svega gospodin magistar Dejan Mirović, što u svojoj knjizi, što u nastupima u Skupštini, kao i svi od nas - šta je to što je prihvatljivo i u funkcionalnom smislu i u smislu dizajna, ako nije potpomognuto od strane države da se taj proizvod, ajde zaštitićemo ga ovim zakonom, da se proizvodi, ako nema razvojnih projekata, ako nema kredita za te zanatlije i za te firme.

Jer ne možemo mi da se oslanjamo samo na ono što je svetski prepoznatljiv brend. Moramo da štitimo naše brendove, a uverena sam, putujući po Srbiji pre svega, evo, i u mom gradu Kragujevcu, pa na kraju i u Topoli, u Aranđelovcu, postoje potpuno autentične po dizajnu firme koje nemaju potporu i podršku od države da mnogo više proizvode i da te svoje proizvode prodaje, koji su daleko kvalitetniji od svega onoga što Mišković, Beko i ostali monopolisti uvoze ovde i prodaju nam kroz obračunsku vrednost, pre svega evra, koja je nenormalna i narod je prinuđen to da kupuje. Zato što imamo potencijala, imamo mogućnost da to proizvodimo i da se dičimo time da je to originalan srpski proizvod. Hvala. Ovim ću da završim.

Ovde se govori o prikazu industrijskog dizajna i vrlo dobro znate, gospođo predsedniče, kao i ministar i svi poslanici u sali, da je dizajn nečega što vama i svima nama privlači, pre svega, pažnju, a onda se odlučujemo na osnovu dubine novčanika i na osnovu funkcionalnosti tog proizvoda, da li ćemo da ga kupimo ili nećemo.
Gospodin Bojan Mladenović, izvinjavam se kolegi Jeremiću, malopre sam greškom rekla kolega Mladenoviću, umesto Jeremiću, hteo je da popravi ovaj član 21. zakona i zato je podneo amandman u ime SRS, zato što ste vi rekli u tom prvom stavu – prikaz sadrži samo predmet zaštite i ne sme da sadrži bilo kakav drugi predmet, pripadak, lice ili životinju.
On je jednostavno rekao – prikaz sadrži isključivo predmet zaštite. Ovo što ste stavili je potpuno nepotrebno i pogledala sam obrazloženje ovog člana. Onda, da se vratim na ovo, o čemu je govorio kolega Avramović, kada je u pitanju rok, odnosno dužina zaštite proizvoda na 25 godina.
Znate, gospodine ministre, kada pominjemo i ove znake, pogotovu ste dali obrazloženje ovog člana da se to najpre odnosi na tekstilnu industriju.
Jedan poznati teniser, izvesni Rene Lakosta, nije ni razmišljao za vreme svog života, kada je rukom ili mu je neko to radio, vezao one krokodile koji su bili ogromne dimenzije, da će posthumno to postati zaštitni brend, je li tako, da će od toga da se napravi brend koji traje već gotovo 80 godina. Kod nas u Srbiji, kada bi neko i želeo i hoće to da uradi, evo da uzmemo tekstilnu industriju, na primer, imali smo mi takve proizvode koji su bili originalni industrijski dizajnirani, tako da budu prepoznatljivi i na našem tržištu, te fabrike su uništene.
Dokaz je „Udarnik“ iz Zrenjanina. Nekada je i promoter nekih tih proizvoda bila i naša koleginica. U svakom slučaju, možemo da govorimo i o Industriji automobila. Ako je rok zaštite 25 godina, o čemu je malopre govorio kolega Avramović, onda možemo da konstatujemo sa žaljenjem da je zaštita industrijskog dizajna istekla za sve proizvode Zastavinih automobila.
Krajem osamdesetih godina je bilo nezamislivo, znate, u onoj ekspanziji proizvodnje „juga“, pa kako je on išao 45 do „korala“ i tih poslednjih modela koji su uništeni, jer je potpuno fabrika izmeštena. Ne postoji više ta linija za proizvodnju, a nema ovog novog dizajniranog Fijatovog automobila, koji navodno treba da se proizvodi, klase „b“ u količini od 200 – 300.000 jedinica godišnje, zato što nisu jedan jedini evro uplatili. Nema aneksa ugovora.
Onda vi vidite kakvu sudbinu imaju srpski proizvodi. Zbog toga, a o tome sam govorila i po prethodnom amandmanu, mnogo je potrebno da uz ovakvu zakonsku regulativu, država brine o onima koji imaju kvalitetne proizvode, dobro dizajnirane, i koji su zaista proizvodi koji su prepoznatljivi, ne samo za naše, nego i za svetsko tržište, koji mogu da se izvoze i da ta preduzeća posluju dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od izuzetno važnih amandmana koje je gospođa Pop-Lazić podnela u ime poslaničke grupe SRS, zato što reguliše oblast imovinskog prava autora i ako sada krenete od svih onih glumaca iz Singus udruženja, od onih koji nisu, recimo, gospođa Lidija Vukićević je takođe, diplomirani dramski autor odnosno glumac, a ne interpretator, kako je ovde smešno navedeno u zakonu, zbog čega su se njene kolege pobunile. Ako pitate bilo koga od naših proslavljenih reditelja, recimo profesora Emira Kusturicu koji je osvojio dve zlatne palme i ujedno jedini čovek sa ovih prostora koji je dobio prestižne nagrade za svoja filmska dela ili bilo koga drugog, reći će vam da su za izvođenje svojih dela dobili kao autori nula dinara.
Ovaj zakon je prava farsa. Zavod za intelektualnu svojinu može da izvrši upis u registar, ali ne postoji poseban državni organ koji će da se bavi plagijatima, zloupotrebom, o čemu govori amandman gospođe Pop-Lazić, jer ona rekla, odnosno tako je napisao predlagač, da za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica, autoru pripada naknada. Tu je gospođa Pop-Lazić stavila tačku, a predlagač kaže „ako ovim zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno“.
Ko je taj ko sme, a to se naveli ko radi u ovoj državi, da zloupotrebljava nečije autorsko delo? Kako će, recimo, bilo ko od tih reditelja, pomenula sam samo jednog, pošto je on proslavio našu zemlju i naš narod svojim filmovima, Emira Kusturicu, ali kako će gospođa Lidija Vukićević da zna u kom gradu i na kojoj lokalnoj televiziji se emituje „Bolji život“, „Lutalice“ ili neki od filmovima u kojima je ona imala glavnu ulogu? Kako da zatraži nadoknadu za svoja glumačka prava? Kako to da uradi autor?
Vi znate da je ova oblast gotovo, ništa ne može da bude savršeno, ali najbolje uređena u Francuskoj, oni imaju inspekcijski nadzor nad zloupotrebom, naročito kada je u pitanju emitovanjem putem onlajna, odnosno televizije uživo itd. Vi sada možete preko Gugla da ukucate – film uživo, domaće serije, sve to da gledate besplatno koliko god hoćete, a da autori i izvođači nemaju nikakvu nadoknadu od toga.
Osim toga, ovde se dovodi u pitanje uloga Sokoja, o čemu je govorio gospodin Sreto Perić i njihove predstavke koje su stizale i pisma kojima su se oni obraćali odboru, takođe i lično gospodinu Branimiru Đokiću. Sokoj ne može da bude nadzorni organ za plagijate koji se vrše u ovoj zemlji, niti da ulazi u to gde se, a javna je tajna da se na lakat krivini u Zemunu štancuju cedei, od strane ove CD mafije koju je pomenula gospođa Radeta, za samo jedan evro, za ona dela i onih izvođača koji u svakoj normalnoj državi treba da imaju svoju legitimnu cenu na tržištu za njihova dela, odnosno za ono što su oni uložili u svoj rad da bi to proizveli.
Ko će da štiti prava stranih autora za zloupotrebe koje se dešavaju ovde? Vama je dobro poznato, verovatno slušalačkoj publici, čuli ste za ime Amr Diaba, on je jedan od najpoznatijih arapskih izvođača, svake godine je dobitnik, mislim tri-četiri unazad, prestižnih nagrada za svoje pesme i svoje melodije. Njegova izdavačka kuća ne može da potražuje prava ovde, a mogla bi, jer najmanje deset izvođača u Srbiji prepevava njegove pesme, inače je preveden na najmanje 19 jezika.
Konsultovala sam se i sa gospodinom Đokićem, to bi trebalo Sokoj da istražuje – zašto se neko bavi plagijatorstvom, odnosno zašto zloupotrebljava, da li pesme ili melodije Amr Diaba ili nekog drugog izvođača i to predstavlja kao svoje i na svemu tome ima enormnu zaradu?
Prema tome, da ste stvarno želeli, kao što su vas upozoravali i glumci i reditelji i književnici i svi drugi koji predstavljaju, u kulturnom smislu, osnov našeg društva i koji su svojim ulogama i svojim delima proslavili našu zemlju i naš narod, vi ste mogli, na osnovu uporednog prava i onako kako su to uradile mnoge ozbiljnije zemlje ovu oblast da uredite. Ovako, ako ne prihvatite ovaj amandman, ovde se konkretno govori o zloupotrebi autorskih prava, ostavićete nekome na volju da li će ili neće da ima ugovor.
Znate, kada je počeo drugi ili treći put, verovatno je neprijatno koleginici Vukićević da priča o tome, da se reprizira serijal „Bolji život“, oni su imali jedan potpisani ugovor nekada, mislim da je to bilo sa RTS, jedino su oni to i poštovali, ali šta će da radi ona ili bilo ko od njenih drugih kolega ako to zloupotrebljava bez potpisanog ugovora, a to će ostati ako se ne prihvati amandman gospođe Pop-Lazić, neka druga televizijska kuća? Neće dobiti ništa, nula dinara.
Prema tome, niko neće poštovati njihova prava i zbog toga su sasvim opravdani protesti i glumaca i svih onih koji su, od kada je ovaj predlog zakona ugledao svetlost dana, oštro kritikovali Vladu. Ovo je zaista skandal neviđenih razmera.