Gospođo Čomić, prekršili ste, tokom predsedavanja, član 96. stav 7. Poslovnika Narodne skupštine. U članu 96. niste mogli gospodinu Milivojeviću da date reč, jer on nije bio na prijavi za diskusiju i ne nalazi se na listi prijavljenih govornika, što vi i ja znamo, kao i zamenik sekretara. Tako da je on naknadno uskočio, trebalo je da nekim kvaziargumentima koji ne služe ničemu, nego su obične političke floskule DS, pobije izuzetnu argumentaciju srpskih radikala, koji su, iako su imali smetnje tokom izlaganja, rekli sve ono što je trebalo javnost da čuje.
S druge strane, član 107. ste povredili jer je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Niste reagovali u trenutku kada je rečeno da mi nismo imali sluha za opšte jedinstvo koje nam je potrebno ovih dana, a u kontekstu izveštaja koji je pred Savet Evrope podneo izvestilac Dik Marti o trgovini organima naših Srba, jer je tada rečeno da mi ne branimo i ne pozdravljamo napore srpskih parlamentaraca u tome.
Gospođo Čomić, vi vrlo dobro znate da sam jedna od tih parlamentaraca iz naše delegacije koja broji 14 članova i trebalo je da reagujete. Vi vrlo dobro znate da smo, baš kao i moje sve druge uvažene kolege iz poslaničke grupe SRS, ali ne omalovažavam ni učešće drugih predstavnika na čelu sa šefom delegacije, dali nemerljiv doprinos u svemu ovome što je sada došlo kroz epilog ovoga o čemu je izvestio gospodin Marti, o čemu ćemo imati prilike da se izjašnjavamo u Savetu Evrope, 24. januara sledeće godine.
Prema tome, ne samo radi korektnosti, kada govorite o tome da treba da štitimo državu Srbiju, nego i zbog činjenice da je mnogo veći doprinos, ako hoćete, i mene lično, i mojih kolega iz SRS, da ovo dođe na dnevni red, nego kolega čijoj poslaničkoj grupi pripada Srđan Milivojević.

Gospođo Čomić, kao što vidite, i ovoga puta, što je naše poslaničko pravo, jedino SRS govori o ovoj tački dnevnog reda. Mi to činimo iz principijelnih razloga i da bismo objasnili javnosti i građanima Srbije koji prate ovaj direktan prenos.
Radi se o tome da je kolega, sada već bivši, Slobodan Maraš, koji je podneo ostavku na mesto poslanika u poslaničkoj grupi, sa liste sa koje je izabran Čedomir Jovanović - LDP.
Liberalno demokratska partija je, u skladu sa Poslovnikom, preko svog ovlašćenog predstavnika gospodina Nenada Milića, koji je ovlašćen po ovoj tački dnevnog reda, a iz te stranke, podnela zahtev da se promeni gospodin Maraš i da se tri mesta u tri odbora, a to su Odbor za industriju, Odbor za poljoprivredu i Odbor za finansije, popune imenom novog našeg kolege gospodina Bojana Đurića, koji je zamenio gospodina Maraša.
To je normalna parlamentarna praksa i mi možemo to da podržimo u svakom trenutku, kao što smo to činili svih ovih godina, dvadeset godina unazad.
Međutim, zašto smo se kolega Marković i ja prijavili za diskusiju po ovoj tački dnevnog reda? Zbog činjenice da to što može LDP i što je učinila u ovom trenutku, jeste u jednom delu onemogućeno SRS…
(Predsedavajuća: Molim vas o temi dnevnog reda. Tema dnevnog reda je predlog LDP i neće biti dozvoljeno ništa sem striktnog poštovanja odredbi Poslovnika, koje podrazumevaju da govorite o temi dnevnog reda, a to je – koji poslanik napušta, odnosno razrešava se članstvo u kom odboru, a koji stupa. To je tema dnevnog reda.)
Dobro, nastaviću da govorim, ali verujem da neću morati kasnije da reagujem u slučaju da tražim da me Skupština i poslanici zaštite, ako se krši moje demokratsko pravo, zato što se striktno držim teme dnevnog reda i vi imate odluku kao ja ispred sebe.
Ova tri odbora u kojima će kolega Đurić biti novi poslanik i učestvovati u radu, jesu tri parlamentarna tela koja su formirana pre više godina. Želim ovom prilikom da kažem da je Narodna skupština Republike Srbije, pošto smo na kraju 2010. godine i možemo da podvučemo crtu, jer sledeće, a verujem i one tamo nedelje pred kraj, nećemo imati prilike da govorimo o tome, kroz rad narodnih poslanika, učesnika iz svih političkih stranaka, a ono što javnost nije mogla da vidi, jer mi nemamo direktni prenos, imamo nekada samo izvode, ili šture izveštaje sa sednica radnih tela, odnosno odbora, dakle, svi poslanici su iz svih parlamentarnih stranka u skladu sa svojim političkim programima i sa statusom, da li su na vlasti ili u opoziciji, dali svoj doprinos i radili u ovim odborima.
Ova dva odbora u kojima će gospodin Đurić biti novi kandidat, a verujem da će u danu za glasanje dobiti podršku, jer je legitiman predlog njegove poslaničke grupe, mogu da kažem da su odlično radili svoj posao i da ne zanemarim rad drugih odbora.
Ali, Odbor za industriju i Odbor za finansije, a dozvolićete mi, biću malo i subjektivna, jer su na čelu tih odbora poslanici SRS, u skladu je sa Poslovnikom tretirao pitanja koja se tiču rada tih odbora, ne samo to, nego podnosio pred nadležne državne organe mnogobrojne inicijative.
Verujem da će u budućem radu i kolega Đurić imati takvu priliku, kao član LDP, to da čini, jer i u Odboru za industriju i u Odboru za finansije predsednici odbora, koji su članovi SRS, ne samo da ne ometaju poslanike da to čine, a što neki drugi nažalost rade protivno Poslovniku i Zakonu o Skupštini, a na kraju i Ustavu Republike Srbije, već podstiču takve inicijative koje su dobre, ali sa kojima je, nažalost, javnost veoma malo upoznata.
Vi znate, gospođo Čomić, i vi, i ja i svi članovi predsedništva, odnosno potpredsednici, uz to što nismo članovi svih odbora, vi ste u nekoliko, kao i ja, dobijamo pozive za učešće u radu svih odbora, kad nam to vreme omogući.
Veoma često idem na sednice, a naročito Odbora za industriju, zbog činjenice da je Odbor za industriju pored zakonskih akata, koja su nam dolazila od strane Vlade Republike Srbije u ovim teškim vremenima i u vremenu privredne recesije i propadanja, ali zaista u pravom smislu reči, a pre svega našeg metalskog kompleksa, ta pitanja tretirao na sistematski način.
Svi poslanici su, mada to mnogi neće da priznaju, podržavaju Vladu u ovakvim plenarnim debatama, na tim sednicama imali sluha i za sindikate i za ljude koji su nam dolazili iz tih preduzeća, kao što je preduzeće "Metal sistem" iz Kragujevca, nekad "Filip Kljajić", koji je pre nekoliko dana prekinuo štrajk, zbog činjenice da se desila zloupotreba u privatizaciji. Odbor za finansije je…

Samo želim da kažem kakvu će priliku imati gospodin Đurić da koristi u..

Vidite, nažalost, gospođo Čomić, iako ovde postoji mogućnost i prostor da se govori o tome, trebalo bi da vi najviše imate sluha za to, jer ste potpredsednik, iz DS, a vrlo dobro znate, i sami ste meta pojedinih ..

Tema dnevnog reda su svakako parlamentrani odbori koji nemaju priliku da se promovišu, ako tamo mogu da kažem, putem medija i onog što je dostupno javnosti. Ako vi ne želite da mi o tome govorimo danas i o mogućnostima koje će imati kolega Đurić..

Samo postavljam to kao hipotezu..

Gospođo Čomić, s obzirom da ste vi danas izvršili povredu Poslovnika, koju ste malo pre ustanovili, ne želim to da radim. Bilo bi ružno da u jednom danu dva potpredsednika Skupštine krše Poslovnik. Tako da ..

Jeste, ali kažem vam da se ne bi ponovo to danas desilo..

Dobro, evo završiću time, pošto mi imamo za ovu, kako ste pročitali malopre u sinopsisu, mogućnost da govorimo 69 minuta, meni nije bila namera, želim da vam kažem da je principijelni stav SRS da se ovaj predlog, koji je došao iz LDP, svakako podrži, kao i svake druge stranke. Za razliku od onih koji su nama otimali mandate, a ukradena su nam 22 mandata ovde. Mi želimo da ..

Gospođo Čomić, s obzirom da je sada 16.00 časova i da čitava javnost Srbije zna i moj stil i način izražavanja i zašto…

Gospođo Čomić, pošto ću govoriti u okviru vremena poslaničke grupe SRS, a da ne ponavljam ono što je gospodin mr Aleksandar Martinović govorio u ovom uvodnom izlaganju, obrazlažući ovaj amandman, neophodnost za prihvatanje njegovog amandmana na izmene i dopune Zakona o državnoj upravi da ilustrujem nekim primerima iz prakse. Svedok sam toga da mnoge stranke u postupku ne mogu da se oslanjaju isključivo na organ državne uprave radi efikasnijeg rešavanja njihovih sporova. O tome je govorio i sa svog aspekta gospodin Palalić.
Ne možemo da zanemarimo činjenicu da ipak nismo informaciono društvo u 21. veku koje je toliko uznapredovalo da svaka opština u jedinici lokalne samouprave, mesna zajednica i svaki onaj ko je u obavezi da dostavi organu državne uprave u upravnom postupku koji se vodi određeni dokument i jeste sposoban da to uradi na zahtev tog organa u efikasnom roku koji će da bude u funkciji brzog završetka postupka.
Zbog čega, gospođo Čomić? Zbog činjenice da imamo najpre veoma tešku situaciju kada su u pitanju naši sunarodnici koji su prognani sa okupiranog KiM. Odlukom Vlade Republike Srbije posle okupacije i dolaska NATO pakta 1999. godine, kada je nažalost više stotine hiljada Srba moralo da izbegne sa svojih vekovnih ognjišta, upravni centri administrativnih okruga koji su pod okupacijom su izmešteni u neki broj gradova u Srbiji. Tako je upravni okrug administrativnog centra Peć izmešten u Kragujevac i tako redom, u Vranju, Nišu i Kraljevu.
Sada zaista imamo problem, jer se konkretno suočavam sa time, kada kao narodni poslanik hoću da pomognem nekoj stranci koja ima spor, da ga reši sa organom državne uprave, da dokument koji je toj stranci, a u pitanju je osoba koja je prognana sa KiM, brzo i efikasno potreban, a organ državne uprave ga ne pribavlja na vreme. Želim onako kao što je gospodin Martinović to predvideo ovim amandmanom, da pomognemo tome, odnosno stranci, ali očigledno da sam ministar i Vlada nisu imale razumevanja za to.
Zakon o opštem upravnom postupku, koji je pominjao gospodin Palalić, u mnogo čemu bi rešio sve te probleme. Danas se nalazimo 20 godina posle odvajanja, odnosno ustanovljavanja državne uprave koja je ustanovljena pre izbora o kojima ste vi danas govorili, prvih višestranačkih Ustavom iz 1990. godine, koji je donet pre toga, 28. septembra, gde smo prešli sa onog socijalističkog modela samoupravljanja na državnu upravu i lokalna samouprava je dobila status pravnog lica. Sada ne možemo onako kako je to zbog efikasnosti postupka, a iz iskustva ljudi, gospodin Martinović je predložio da pomognemo jer Vlada nije htela.
Ovo obrazloženje koje je dato da se amandman ne prihvata iz razloga što rešenje amandmana dozvoljava arbitrarnost, kako je to nepravilno napisano, i subjektivnost u proceni organa koji odlučuje da li će sam pribavljati neophodne podatke ili će na to obavezati stranku, čime se obaveza organa relativizuje i stranka stavlja u nepovoljniji položaj, što uopšte nije tačno. Samo kroz ovaj jedan primer sam vam rekla da niste u pravu, da ne govorim o činjenici o čemu je govorio i mr Martinović, da imate opštine u Srbiji koje jedva da imaju neki model kompjutera i jedva da su u funkcionalnom smislu sposobne da rade.
Recite mi, molim vas, da li stranka koja treba da pribavi dokument u organu lokalne samouprave u Crnoj Travi može da očekuje da će to efikasno i brzo da se reši? Ili u mesnoj zajednici Kriva Feja, ili u Trgovištu i tako da idem redom, gde se veoma često dešava, ne znam za ministra Markovića, nije tu, pa ne mogu da polemiše sa njim, ali da mnogi ministri koji su nadležni za funkcionisanje organa državne uprave, u stvari svako ministarstvo je organ državne uprave i oni nisu nogom kročili u ova mesta koja sam nabrojala u toku svog mandata.
Prema tome, iluzorno je da pričamo da je stranka stavljena u nepovoljniji položaj i da je to tako nesuvislo obrazloženje Vlade. Opet tu nije ministar da nam to dodatno potkrepi argumentacijama, jer ovo ne stoji. Zaista je neistina.
Kaže – što je suprotno ideji predložene dopune zakona. Sama ideja da se zakon dopuni na ovaj način nije dobar. Vrlo dobro znamo da nam organi državne uprave ne funkcionišu, najpre u skladu sa ustavnim sistemom i političkim uređenjem Republike Srbije.
Ministar Marković, koji je predlagač ovog zakona i koji vodi resor državne uprave i lokalne samouprave, iako po Ustavu Republike Srbije, a to je član 136. koji reguliše položaj državne uprave, nije u situaciji, a veoma često u mnogim slučajevima da samostalno odlučuje, ili da stav ispred organa državne uprave, eksplicitno drži do kraja, nego ga menja u skladu sa trenutnim političkim sukobljavanjem unutar vladajuće koalicije.
Najčešće, ne samo on nego i ostali ministri, po nalogu predsednika Republike Borisa Tadića, koji je potpuno izvršio koncentraciju vlasti na svoju predsedničku funkciju i ulogu, pa mi tako 20 godina posle prvih višestranačkih izbora u Srbiji imamo veoma ružnu sliku toga šta je zakonodavna vlast, odnosno Skupština i na koje je grane ona spala i pod čijim je patronatom, ne ni Vlade nego predsednika Republike, a da ne govorim o Vladi Republike Srbije i o činjenici da Vlada Republike Srbije ne samo da je pod direktnom upravljačkom palicom Borisa Tadića, nego preko njega, ovih vaših mentora iz inostranstva, odnosno EU, koja vam sada, i o tome je govorio mr Martinović, postavlja pitanja – dokle se stiglo sa usavršavanjem, sa kvalitetom i položajem činovnika u državnoj upravi?
Da li su oni, kako to u ovom upitniku ove Evropske komisije vama nalažu da odgovorite, kvalifikaciono i iskustveno osposobljeni da rade taj posao, jer su oni došli na ta mesta po političkoj liniji.
Kada je pre nekoliko godina, a čini mi se krajem 2008. godine, gospodin Todorović izneo podatak da je umesto 8.000 činovnika u organima državne uprave, koliko ste zatekli dolaskom na vlast posle ovog petooktobarskog puča 2000. godine, sada zaposleno 29.000, rekli ste da to nije tačno, da on hiperboliše i da izmišlja neke podatke itd. To je sada podatak o zaposlenim organima državne uprave i to po strukturi, koliko njih je za stalno, a koliko po privremenim ugovorima itd, koji imaju ovi vaši mentori iz EU protiv koje SRS, a uverena sam kako vreme prolazi, i sve veći broj građana Srbije će biti protiv EU.
Zbog čega, nije njihova namera samo da vas svedu u svoje okvire kada je u pitanju državna uprava o kojoj danas ovde raspravljamo, nego da promene Ustav koji je najširim mogućim konsenzusom donet 2006. godine.
Zbog čega oni imaju glasnogovornika u liku Nikolića i sličnih, ali on je sada najveći kada je u pitanju File i ovi ostali koji ne žele dobro Srbiji? Ne da bi se Ustav promeni zbog racionalizacije, zbog smanjenja broja poslanika jer je to neophodno, a u pravom smislu reči to je farsa i možemo da otvorimo i raspravu i po tom pitanju kolika je teritorija Srbije, kako su se menjali izborni zakoni, počev od ovog 9. decembra 1990. godine, koji je bio većinski, pa preko kombinovanog, pa tako dalje, nego zbog preambule.
Baš njih briga koliko će Srbija da ima ministarstava i da li će da ima umesto 250, 125 poslanika. Njima je bitno da takvi koji služe Amerikancima i zapadnim silama, koji su sada ekstremniji od Tadića, a to je Tomislav Nikolić, izvrše promenu Ustava zbog preambule koja kaže da su KiM neotuđivi deo Srbije. Vraćam se dalje.

Što se tiče funkcionisanja državne uprave, po ovim, kako je to zakonom i Ustavom ustanovljeno, administrativnim okruzima malopre je neko lepo primetio. Ne možete vi funkcionisanje lokalne samouprave, koji su u funkciji, dakle, rešavanja ovog postupka i pomoći strankama u sporu, da poboljšate tako što ćete da zagovarate neke regione koji su zaista u političkom smislu reči samo korak do neke nove republike, autonomne pokrajine itd.
Funkcionisanje organa lokalne samouprave, koji služe za efikasno rešavanje ovih sporova, možete da poboljšate samo ako im date ekonomsku samostalnost. Ali, kako kada mi još uvek, iako je donet Ustav 2006. godine, nismo doneli zakon koji će da sankcioniše i da reguliše koja su to prava i obaveze jedinica lokalne samouprave i na koji način oni to raspolažu imovinom?
Naravno, oni i ne mogu da raspolažu u zakonskom smislu reči, jer imaju od Direkcije za imovinu Vlade Republike Srbije dato na korišćenje nešto što oni koriste. Ali, recimo, ko će u Kragujevcu da sankcioniše ili u nekom drugom gradu u Srbiji jedinicu lokalne samouprave, odnosno organ koji je dužan da se u skladu sa Ustavom stara i na osnovu svojih ovlašćenja o toj imovini, kada mi zakon o tome nemamo?
Sve su to velika pitanja i žalosna slika Srbije kada je u pitanju državna uprava koja je, ponavljam, tačno pre 20 godina definisana tadašnjim Ustavom iz 1990. godine.
Da na kraju završim u onom duhu kako ste vi počeli, gospođo Čomić, kada ste danas podsetili da su održani pravi višestranački parlamentarni izbori u Srbiji, ja ću samo i da vas podsetim da je i na tim izborima kao predsednički kandidat prof. dr Vojislav Šešelj, kao kandidat grupe građana, jer mi tada nismo mogli da registrujemo svoju stranku "Srpski četnički pokret", zbog samo jednog predstavljanja i samo jednim predstavljanjem u trajanju od 45 minuta na državnoj televiziji zadobio poverenje 96 hiljada građana Srbije.
Verujem da će svojim povratkom u Srbiju, koji uskoro očekujemo, učiniti da to poverenje bude milionsko, odnosno višemilionsko jer Srbiji su potrebne takve promene i takav lider koji će na odgovoran način, u skladu sa Ustavom i zakonom, da trasira put slobodne Srbije, a ne ove koja se pokorava zahtevima koji dolaze od strane EU i svih onih koji ne žele dobro Srbiji i srpskom narodu. Hvala.

Gospođo Čomić, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo pre sedam dana otpočeli raspravu i sada smo na Predlogu zakona o pojedinostima, amandman koji je podneo gospodin Dragan Todorović je sasvim opravdan, s obzirom na naše dugogodišnje iskustvo da radna tela Narodne skupštine Republike Srbije služe samo kao paravan za donošenja odluka van najvišeg zakonodavnog tela Narodne skupštine.
Gospodin Todorović je, i kao dugogodišnji član Odbora za odbranu i bezbednost, i kao naprasno zbog hira DS smenjen sa mesta predsednika, uvideo da vi zapravo ne želite uopšte da poštujete ulogu parlamenta i time je hteo i da ojača civilnu kontrolu vojske i da učini da se zaista odgovornost ljudi koji se nalaze u Odboru za odbranu i bezbednost ustanovi u svakom trenutku.
Vi ste malopre, gospodine ministre, rekli - šta će da se desi u slučaju ako je letnja pauza, pa Skupština ne radi, pa dok se vi sastanete, itd? Mi srpski radikali smo nacionalno odgovorni ljudi, ljudi koji smo izabrani od građana Srbije, vi ste nam, uzgred budi rečeno, ukrali poslaničke mandate, koje smo osvojili na izborima na listi SRS - Dr Vojislav Šešelj, i sada vi sumnjate u odgovornost srpskih radikala, članova radnog tela, odnosno Odbora za odbranu i bezbednost da će vršeći svoju ulogu, koju nam je narod poverio na izborima da se u datom trenutku nađu na ovom mestu.
Stvarno, ne znam, gospodine Šutanovac, vi kao da niste toliko godina bili sa nama u Odboru za odbranu i bezbednost pripremajući se za ovu funkciju, iako ste obmanuli javnost pre sedam dana kada ste rekli – nikada nisam imao nameru da budem vojni ministar.
Naravno da jeste, kao što sad naravno imate nameru da budete opet potpredsednik DS i vaše legitimno pravo da koristite i ovo za promociju, jer taj dan "D" se približava. Ovaj dan "D", 1. januar 2011. godine, kada treba da se otpočne sa profesionalizacijom, ali u potpunom, dakle, Vojske Srbije, jeste nešto što SRS podržava, za razliku od svih vas, evo, izlazi gospodin Senić i baš mi je žao zbog toga jer on je pre toga bio u jednoj drugoj političkoj stranci, ali elementarno znanje svakog ko učestvuje u političkom životu Srbije mora da ima o nekoj političkoj stranci, pa tako i o najjačoj opozicionoj SRS.
Još u programu Srpskog četničkog pokreta, a kasnije SRS, odredba koja se tiče vojske i profesionalizacije toliko je jasna da tu više nemam šta da kažem, samo onima koji su politički diletanti, pa sad ja treba da objašnjavam za šta se srpski radikali zalažu 20 godina.
Ipak ću doći do jedne teme koju želim da afirmišem zbog tih ljudi, pre svega zbog vojnog kadra u našoj zemlji koji će u budućnosti da ima ključnu ulogu u profesionalizaciji vojske. Mislim da ste vi, gospodine Šutanovac, više o tome trebali da govorite, naravno, to vam ne zameram, ali u onom uvodnom izlaganju pre sedam dana ste nešto od toga spomenuli.
Ali, hajde, za razliku od ovih sitnih političarenja i neznanja pojedinih vaših poslanika iz DS i iz koalicije, da krenemo na teren koji je svakako atraktivniji i za gospodu koja je danas sa vama tu, a i pre svega za srpsku javnost.
Želim da danas govorimo o ulozi Vojne akademije Srbije, koja je nedavno proslavila 160 godina svog postojanja jer, priznaćete, nije bilo lako u 19. veku, iz nekoliko pokušaja je to učinjeno, da formiramo Vojnu akademiju i danas da od vojvode Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića mi dođemo do profesionalnog vojnika u Srbiji.
Želim, pošto prošlog četvrtka nije imalo dovoljno vremena, dakle, kroz ovu intenciju koju je imao gospodin Todorović i naša SRS, ovim amandmanom da vam postavim nekoliko konkretnih pitanja, jer povezana su sa ovim što će da se dešava pretpostavljam u Skupštini naredne nedelje, a to je usvajanje budžeta za 2011. godinu. Zanima me i ako ste u prilici da mi to sada kažete, posle mog izlaganja ili u toku sednice – koliko će po vama u dinarima da košta jedan dobro obučeni profesionalni vojnik?
Vidim da se zalažete za NATO standarde prilikom obučavanja i profesionalizacije vojske. Mi smo izričito protiv toga. Malopre ste rekli da se sve zemlje sveta danas angažuju na tom polju da upravo dostignu te standarde. To, kao prvo, uopšte nije tačno.
Ruska Federacija to ne radi. To ne rade zemlje nesvrstanih i koje su naši prijatelji i koji nas podržavaju i u Generalnoj skupštini, u Savetu bezbednosti UN i za razliku od ovih vaših NATO prijatelja izričito su protiv cepanja naše teritorije i otimanja KiM iz sastava Srbije, a moram da vas podsetim i da vam dokažem da sam u pravu, kada već ovako afirmativno govorim o Vojnoj akademiji, da su naši prijatelji iz zemalja nesvrstanih, i iz Sirije, i iz Alžira, iz Libije itd, mnoge svoje kadrove školovali, vi to znate, upravo ovde i nije im palo na pamet da sada šalju svoju vojsku.
Stvarno ne znam da li bi to bilo moguće da predsednik Bašar napravi sporazum, kao predsednik Sirije, sa Obamom i da tamo šalje svoju vojsku na usavršavanje. Ne znam šta vi pričate ili da to uradi predsednik Medvedev ili predsednik Putin, da se tako strateški opredeli, kao što vi to radite za te zemlje.
Zašto Vojna akademije iz Srbije ima najintenzivniju saradnju sa Belgijom, Mađarskom i Italijom? Zašto mi ne sarađujemo u većem smislu, na višem stepenu, sa vojnim akademijama naših prijateljskih zemalja? Malopre ste rekli i to ste valjda potencirali zbog nas srpskih radikala da nas impresionirate, pa smo mi onda reagovali, vi ste rekli – zahvaljujete se na podršci, nikada ne možemo da podržavamo nekoga ko je prošao sve NATO škole i ko je očigledno NATO đak. Kako možemo da vas podržavamo?
Ali, vi ste rekli – ja sam se sastajao sa zvaničnicima iz Kine, iz Brazila itd, pa to je u opisu vašeg radnog mesta. Da je sreće svakoga dana da se sastajete sa zvaničnicima prijateljskih zemalja, uzmete lepo spisak, ukucate na sajtu koje zemlje nisu priznale šiptarsku tvorevinu Kosovo i krenete lepo redom, date vašim ljudima iz Ministarstva, obavestite sve nadležne i putujete po tim zemljama i pravite stratešku saradnju.
Ta pitanja koliko će da košta profesionalni vojnik su vezana, zbog toga što vi vrlo dobro znate, kao i naša javnost, a naročito ljudi koji se time bave, jer u ovih proteklih sedam dana od one načelne rasprave do pojedinosti, bilo je dosta tekstova i natpisa u medijima, oglasili su se razni i kvazi i neki ljudi za koje možemo da kažemo da su stručnjaci iz oblasti vojske, da li vi ostajete pri tome, gospodine Šutanovac, da će taj profesionalni srpski vojnik da ima dve prosečne plate u Srbiji?
Moramo da kažemo ljudima šta ih čeka, kao i svima onima koji se opredele da budu profesionalni vojnici. U januaru je bila 29.929 dinara, a vi ste rekli da ona bude duplo veća od prosečne plate u Srbiji. Da li budžetski mi to možemo da izdržimo i kako je moguće da nijedan poslanik DS, G 17 i tako redom nikada nije podneo, koliko znam, za ovih deset godina koliko ste u vlasti, nijedan amandman na predlog budžeta Vlade Republike Srbije da se veća sredstva daju vojsci?
Vi vrlo dobro znate, ako govorimo o našim slavnim precima, i ako govorimo o onima koji su pohađali, a ja sam nekoliko srpskih vojskovođa spomenula, vojnu akademiju, da su vojnoj akademiji prošle godine data, odnosno odobrena sredstva samo 80% od onoga što su oni tražili. Izvinite, ali ti budući oficiri i podoficiri, kadeti i kadetkinje, treba da stanu i imaju komandnu ulogu nad profesionalcima i vojnicima, koji su ipak više obučeni od njih.
Kako izgleda jedan profesionalni vojnik u glavama naših ljudi? Ima oko 30 godina, neko je ko je u svakom smislu reči uravnotežen, stabilan, ima nacionalnu i svaku drugu odgovornost, ali u glavama građana Srbije, gospodine Šutanovac, nikako nije, i to vam garantujem, sada, kada biste sproveli istraživanje, četiri petine građana Srbije je izričito protiv NATO pakta, nikako nije od svih onih koji su prihvatili ideju o profesionalizaciji Vojske, ideja o tome da ti vojnici treba da idu u te tzv. mirovne operacije i da se nalaze u sastavu norveškog ili nekog drugog kontingenta.
Vi vrlo dobro znate da je veća nesreća srpskog naroda otpočela naročito 1999. godine, kada je NATO pakt došao na Kosovo i Metohiju. Nije slučajno što je vojna baza Bondstil jedna od najvećih ovde na Balkanu. Moram zarad javnosti da vas podsetim, mada vi to znate, da je i naš kolega, gospodin Filip Stojanović, kao narodni poslanik bio uhapšen i odveden u vojnu bazu Bondstil, koji je u nekom smislu reči logor za Srbe, za sve neposlušne Srbe, za sve one koji ne prihvataju da služe okupatoru i šiptarskim teroristima i balistima.
Samo je sreća bila da on žive glave izađe odatle, kao i grupa Srba sa kojima je on tamo bio. Zbog čega? Zato što je na teritoriji svoje zemlje, tamo gde je rođen, gde su njegovi preci, gde vekovima žive i Stojanovići i sve srpske slavne porodice?
Izvinite molim vas, još 1915. godine, ja ću to da vam citiram, jedan od poznatih svetskih istoričara Ernest Deni, koji je napisao i objavio knjigu "Velika Srbija" i rado ćemo svakome od vas da damo mogućnost da kupovinom časopisa "Srpska slobodarska misao" u izdanju SRS kupite knjigu ovog slavnog istoričara, on je još tada napisao o srpskim vojnicima – srpski uspesi se objašnjavaju…
Ja bih vas zamolila, gospođo Čomić, da ovoj vašoj propaloj protivkandidatkinji u okviru DS skrenete pažnju. Ja se koncentrišem na nešto što je važno i što je predmet dnevnog reda…

Kao što ste vi primetili, gospodin ministar pre pola sata je otvorio široke teme i ovaj amandman je samo povod da mi govorimo o slavnim uspesima srpske vojske.
Tako sam ja i želela da ovo što je napisano 1915. godine, a to su zaista najlepše moguće reči o srpskoj vojsci, nekako bude podstrek za sve buduće vojnike profesionalce da se odazovu i da to bude njihov životni poziv. Jer, ako je jedan takav svetski poznati istoričar rekao da se naši uspesi, Srbije, objašnjavaju naučnom nadmoćnošću njihovih viših oficira i moralnom vrednošću njihovih vojnika, onda se postavlja pitanje, gospodine Šutanovac, da li je profesionalizacija vojske usko vezana sa tim materijalnim sredstvima?
Da li mi sada u kontekstu vašeg zalaganja da imamo NATO standarde, koji su neprihvatljivi za Srbiju i srpski narod, treba da robujemo tome, da izdvajamo sredstva i da tako školujemo buduće profesionalce?
Pošto su kolege ovde pominjali kako to naša braća Rusi kažu – Organizaciju dogovora o kolektivnoj bezopasnosti, to je pravilan naziv na ruskom, gospodine Seniću, da ne biste imali neke predrasude o tome, a uskoro ćete imati priliku da izađete iz mišje rupe jer je stiglo zvanično pismo i dopis za pristupanje statusu posmatrača Narodne skupštine Republike Srbije, pa da vidim kako ćete da se izjasnite i kako ćete da reagujete na to, recite mi molim vas da li vi znate da ta organizacija, za razliku od agresivne zapadne vojne alijanse, nema nikakve afinitete i pretenzije prema drugim državama, već je integrisana vojna organizacija koja ima funkciju regionalne i svake druge saradnje i pomoći?
Ona sarađuje sa Šangajskom organizacijom, a vi vrlo dobro znate, kao i gospodin Šutanovac, da su nam upravo oni nudili, to je kasnije izjavio predsednik Spoljnopolitičkog komiteta ruske Državne dume, gospodin Konstantin Kosačev, pred izglasavanje one rezolucije koju je izmenio Boris Tadić, pomoć i preko ove organizacije i preko Šangajske inicijative, što ste vi prenebregli i odlučili ste da služite EU i NATO paktu.
Mi vidimo Srbiju kao Srbiju profesionalnih vojnika. Ali, završiću time, pošto sam i počela time, afirmacijom Vojne akademije. General Jovan Mišković, nekada načelnik Vojne akademije i predsednik Srpske kraljevske akademije, rekao je: "Oficir koji izađe iz škole, a vojnu nauku savremeno ne prati i konstantno se ne usavršava, postaje šarlatan ili zavezana vreća". Ne bih ništa od ovoga da imputiram vama, gospodine Šutanovac, mada mogu da vas pronađem u ovoj rečenici. Hvala.

Samo ću kratko, na ovo sve što je hronološki rekao gospodin Krasić, obrazlažući da je dosadašnje rešenje bolje u odnosu na predloženo, da kažem da nisam slučajno, već zaista sam sa iskrenom namerom da pomognem ministru Diani Dragutinović,  poklonila knjigu o kojoj je gospodin Krasić malopre govorio, knjigu prof. dr Vojislava Šešelja,  "Stanko Subotić Cane Žabac kralj duvanske mafije". Ne možemo sa sigurnošću, i pored ove izmene zakona, a prvi je donet 2003. godine,  čini mi se, da kažemo da je šverc cigareta potpuno suzbijen.
Iako su dve najveće duvanske industrije u Nišu i u Vranju privatizovane, mi po izveštajima državnih organa koji se bave kriminalnim delatnostima u Srbiji imamo kroz odbor, koji je nadležan za te informacije, da još uvek postoji, naravno u mnogo manjem broju, ta kriminogena delatnost šverca cigareta.
Zašto je važno da vi pogledate? To nije samo zaista od srca moj poklon vama, ove knjige dr Šešelja "Stanko Subotić Cane Žabac kralj duvanske mafije", da vidite tu hronologiju i da vidite, gospođo Dragutinović, jer to je vaš resor, da se ti prljavi tokovi Canetovog novca i dalje kroz razne druge kanale ovde u Srbiji nastavljaju.
Kako? Ako smo mi kao odgovorni ljudi, članovi SRS, a pre toga je naš predsednik, a na kraju je i zbog toga napisana ta lažna optužnica protiv njega i već osam godina je u Hagu, ako smo mi uz sve one koji su o tome pisali, pa i onaj već sada ubijeni novinar hrvatskog "Nacionala" Ivo Pukanić, bili u stanju, pre svega Vojislav Šešelj, da na vreme upozorimo kako će taj novac, koji je godinama kroz šverc cigareta i kroz odštetu državnog budžeta, Stanko Subotić da plasira u Srbiji, mi smo mogli neke stvari da predvidimo na osnovu te knjige koju vi sada imate, koja ima preko 1.000 strana, ima argumenata i nesumnjivo pravaca delovanja tužilaštva, pošto je protiv njega raspisana međunarodna Interpolova crvena poternica.
Meni nije jasno zašto vi niste reagovali kao resorni ministar u Vladi Republike Srbije kada ste saznali konačno, ili ste možda znali, ali on se uključivanjem u emisiju jedne beogradske televizije oglasio i rekao da je za kupovinu "Novosti" i "Luke Beograd" dao 56 miliona evra tajkunima, pre svega Miškoviću i Beku, pa kako niste reagovali da se optužnica koja je protiv njega podneta od strane republičkih i državnih organa promeni jer je loše napisana?
Naime, on sam zna da je, što bi naš narod rekao, u Švajcarskoj, a da ne govorim kod Đukanovića, jer viđaju ga, zajednički projekat im je bio da daju Nikoliću i Vučiću pet miliona evra i da izvrše puč u SRS, ali on zna da je u Švajcarskoj i te kako zaštićen, jer na poternici, odnosno za ono za šta ga država Srbija tereti, a u pitanju je kriminal ne viđenih razmera, nešto što je nezapamćeno na ovim prostorima, on se tereti za zloupotrebu službenog položaja, što ne poznaju švajcarske državne vlasti.
Prema tome, potrebno je da se malo i detaljnije upoznate kroz te argumente koji tu stoje i da preduzmete određene korake, jer u kontekstu izrađivanja izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka pre neki dan se i koleginica Radeta upravo upitala kako je moguće da državni organi ne reaguju.
Molim vas, pošto je očigledno da se zataškava i afera oko "Novosti" i "Luke Beograd", hajde da vidimo ova novonastala stranka, koja je ukrala mandate SRS, mi kažemo da se finansira prljavim Canetovim novcem, da li vi to možete kao ministar finansija, to je vaša nadležnost, da ispitate i da vidite odakle toliki kapital? Da li je to sa ove strane, a mi tvrdimo da jeste, od švercovanih cigareta, o čemu je gospodin Krasić pisao i o čemu, uostalom, dokumentovano govori ova knjiga koju sam vam upravo dala? Hvala .