ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 09.12.2010.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

09.12.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 17:50

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Kao što ste vi primetili, gospodin ministar pre pola sata je otvorio široke teme i ovaj amandman je samo povod da mi govorimo o slavnim uspesima srpske vojske.
Tako sam ja i želela da ovo što je napisano 1915. godine, a to su zaista najlepše moguće reči o srpskoj vojsci, nekako bude podstrek za sve buduće vojnike profesionalce da se odazovu i da to bude njihov životni poziv. Jer, ako je jedan takav svetski poznati istoričar rekao da se naši uspesi, Srbije, objašnjavaju naučnom nadmoćnošću njihovih viših oficira i moralnom vrednošću njihovih vojnika, onda se postavlja pitanje, gospodine Šutanovac, da li je profesionalizacija vojske usko vezana sa tim materijalnim sredstvima?
Da li mi sada u kontekstu vašeg zalaganja da imamo NATO standarde, koji su neprihvatljivi za Srbiju i srpski narod, treba da robujemo tome, da izdvajamo sredstva i da tako školujemo buduće profesionalce?
Pošto su kolege ovde pominjali kako to naša braća Rusi kažu – Organizaciju dogovora o kolektivnoj bezopasnosti, to je pravilan naziv na ruskom, gospodine Seniću, da ne biste imali neke predrasude o tome, a uskoro ćete imati priliku da izađete iz mišje rupe jer je stiglo zvanično pismo i dopis za pristupanje statusu posmatrača Narodne skupštine Republike Srbije, pa da vidim kako ćete da se izjasnite i kako ćete da reagujete na to, recite mi molim vas da li vi znate da ta organizacija, za razliku od agresivne zapadne vojne alijanse, nema nikakve afinitete i pretenzije prema drugim državama, već je integrisana vojna organizacija koja ima funkciju regionalne i svake druge saradnje i pomoći?
Ona sarađuje sa Šangajskom organizacijom, a vi vrlo dobro znate, kao i gospodin Šutanovac, da su nam upravo oni nudili, to je kasnije izjavio predsednik Spoljnopolitičkog komiteta ruske Državne dume, gospodin Konstantin Kosačev, pred izglasavanje one rezolucije koju je izmenio Boris Tadić, pomoć i preko ove organizacije i preko Šangajske inicijative, što ste vi prenebregli i odlučili ste da služite EU i NATO paktu.
Mi vidimo Srbiju kao Srbiju profesionalnih vojnika. Ali, završiću time, pošto sam i počela time, afirmacijom Vojne akademije. General Jovan Mišković, nekada načelnik Vojne akademije i predsednik Srpske kraljevske akademije, rekao je: "Oficir koji izađe iz škole, a vojnu nauku savremeno ne prati i konstantno se ne usavršava, postaje šarlatan ili zavezana vreća". Ne bih ništa od ovoga da imputiram vama, gospodine Šutanovac, mada mogu da vas pronađem u ovoj rečenici. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 13 minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Dragan Šutanovac.
...
Demokratska stranka

Dragan Šutanovac

Postojalo je više pitanja, međutim, vratio bih se na ovaj amandman koji treba da zaštiti Vojsku Srbije od predsednika Republike tako što bi imali veće poverenje u poslanike SRS, za koje ne znamo ni sad koliko vas ima. Svakoga dana imamo prilike da vidimo da oni koji su se u crkvi zakleli da će biti jedinstveni prelaze malo tamo, pa ovamo, pa dođu ovde. I kako vi mislite da mi imamo poverenja sada u to? Dok se vi skupite, okupite i vidite koliko vas ima, to je stvarno objektivno problem.
Drago mi je da ste čitali malo i o vojnoj akademiji. Treba da kažete građanima Srbije da je vojnu akademiju formirao upravo češki oficir, gospodin Franjo Zah. Znači, našu tradiciju u to vreme, kao što smo rekli i prošli put, čak i ministar odbrane Republike Srbije bio je Francuz, nije bio srpski radikal, mi smo u to vreme koristili sva znanja koja smo mogli iz inostranstva, a i danas ih koristimo.
Rekli ste jednu veliku neistinu, a to je čisto stvar neznanja, ne verujem da je to rečeno iz razloga mržnje, naprosto je netačno da vojska Ruske Federacije ne kodifikuje se po NATO standardu. Ako malo pročitate nešto što piše u svetskim vojnim listovima, videćete da ta stvar tako ne stoji. Svi žele da budu kompatibilni i svi žele da se kodifikuju i to je nešto što je skroz prihvatljivo.
Ono što je takođe važno reći, a vidim da se pozivate na to vreme, na vreme Titove Jugoslavije i Titove vojne akademije, tačno je da se u to vreme veliki broj pripadnika nesvrstanih zemalja školovao u našoj zemlji, kao što je tačno da u vreme dok ste vi bili na vlasti, 90-ih godina, niko iz tih zemalja se nije školovao u našoj zemlji, kao što je tačno da se oni sada ponovo školuju u našoj zemlji, koju vodi upravo demokratska vlast i u koju oni imaju poverenja.
Danas na našoj Vojnoj akademiji imamo oko 20 stažista koji za koji dan završavaju postdiplomske studije. Dve i po godine su bili u Srbiji, naučili su naš jezik i kad se vrate u svoju zemlju biće ambasadori kako naše vojske, tako i naše zemlje. Očekujemo jednu veću grupu kandidata za kadete za letenje na helikopterima iz Libije. Očekujemo takođe na našoj VMA da imamo strane kadete i oficire.
Ta neka tradicija, koju ste vi u vašem vremenu izbrisali, koja omogućuje da mi gajimo te odnose sa tim zemljama, upravo se na velika vrata vraća od 2008. godine. Imali ste priliku, verujem, da vidite i na koji način se odnosimo prema našoj vojnoj akademiji, sa jednom fenomenalnom pozorišnom predstavom, koju je režirao Aleksandar Mandić Manda, koja je bila u našem Jugoslovensko dramskom pozorištu, gde ste imali priliku da vidite razne vojne akademije u svih 160 godina postojanja.
Ono što je takođe tačno, da i ukoliko želimo da sarađujemo sa parlamentom, odnosno sa organizacijom ODKB, moraćemo to da radimo preko NATO-a, jer su sve zemlje oko nas u NATO-u, pa gde god krenete, nekako morate baš preko NATO-a.
(Narodni poslanik Nataša Jovanović traži repliku.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Nemate pravo na repliku.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović želi reč. Vi ste se prijavili da koristite vreme poslaničke grupe? Prijavljeni su već narodni poslanik Mirko Čikiriz, pa narodni poslanik Zoran Krasić, pa onda vi. Narodni poslanik Mirko Čikiriz ima reč.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Za evropsku Srbiju
Predlažem, naravno, da se ovaj amandman gospodina Dragana Todorovića odbije, jer je zaista besmisleno, ako je po Ustavu predsednik Republike, a u skladu sa zakonom komanduje vojskom, postavlja, unapređuje i razrešuje oficire Vojske Srbije, neko ko može više, može i manje.
Ako predsednik Republike, a bez obzira ispred koje političke stranke, komanduje vojskom, onda je besmisleno da predsednik Republike pita neko telo Narodne skupštine i prethodno pribavlja mišljenje ministra da li da skrati vojni rok od 15 dana. Naravno da će kod svake odluke te vrste biti pribavljena sva potrebna mišljenja i analize, ali ovo je procedura koja je apsolutno besmislena.
Naravno, ovo vreme je iskorišćeno i za neku vrstu političkih rasprava koje nisu samo političke rasprave, po meni su ovo dobre rasprave koje se tiču i bezbednosti zemlje, budućnosti ove zemlje. Osnova politike koju zastupa vladajuća većina i stranke od 2000. godine pa naovamo je da sva neprijateljstva koja smo imali pokušamo da pretvorimo u prijateljstva, a da prijateljstva koja imamo u svetu podržimo.
Pre svega sam mislio na Rusku Federaciju, a sve zemlje sa kojima smo bili u sukobu, a koje su uticajne i u velikoj meri utiču na položaj Republike Srbije, na njenu bezbednost itd, mislim da je osnova svake politike da neka neprijateljstva koja su nekada postojala postanu prijateljstva.
Ministar je pomenuo da je u vreme Vlade gospodina Vojislava Koštunice usvojen jedan strategijski predlog odbrane Republike Srbije, on je od 7. juna 2006. godine. Ovo je interesantno za vas, gospodine Palaliću, zbog još jednog pitanja koje ste sami nametnuli. Ovaj strategijski pregled odbrane je usvojen na kolegijumu ministra odbrane. Na strani 2. se kaže – u procesu jačanja bezbednosne i odbrambene arhitekture posebnu ulogu imaju Ujedinjene nacije, NATO, Evropska unija i OEBS. Njihova uloga postaje sve značajnija u prevenciji i prevladavanju kriza, uspostavljanju postkonfliktne i demokratske konsolidacije nestabilnih država i regiona.
Ovde se postavlja pitanje ko danas štiti Srbe na Kosovu i Metohiji itd? Mi bismo voleli da ih ne štiti niko, da nije bilo proglašenja nezavisnosti, da Srbija dole nije izgubila suverenitet, ali nažalost u velikoj meri to je realnost, danas bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, između ostalih, štite i pripadnici NATO alijanse.
Drugo, ovde je pokušano zarad javnosti, ali mislim da treba svi da vodimo računa o javno izgovorenoj reči, da se napravi neki jaz između NATO pakta i Ruske Federacije, a sami smo svesni činjenice da je pre nekoliko dana i ruski predsednik Medvedev bio na Samitu NATO pakta u Lisabonu. Sigurno nije otišao na samit da se svađa sa NATO paktom, nego da uspostavi neki vid saradnje, jer svet posle Drugog svetskog rata razmišlja drugačije, posebno veliki, i sarađuju po pitanju svetske bezbednosti i mira. To je nešto što je opšte poznato.
Drugo, u ovoj strategiji se kaže da će ključni momenat unapređenja stanja bezbednosti predstavljati uključivanje Republike Srbije u NATO program Partnerstva za mir i uspostavljanje drugih oblika saradnje sa NATO. To će omogućiti unapređenje ukupne stabilnosti Republike Srbije.
Mi smo imali politiku do 2000. godine koja je po pitanju bezbednosti zemlje imala katastrofalne rezultate. Imali smo politiku koja je tražila i veliku Srbiju i zaštitu svih Srba van granica Srbije. Nažalost, posledice te politike su bile zaista katastrofalne i tamo gde su navodno branjeni srpski nacionalni interesi nažalost Srba ili nema ili ih ima u znatno manjem obimu. Očigledno je da je nama bila potrebna nova politika.
Međutim, i sa donošenjem nove politike nam nije jasno zašto je pre svega DSS postala radikalnija u odbrani politike do 2000. godine u odnosu i na same aktere te politike. Recimo, SPS je prihvatila nove vrednosti, prihvatila je novo vreme i, čini mi se, u značajnoj meri promenila politički kurs. Zbog toga je pitanje gospodinu Palaliću da li on kao pravnik pred javnošću može da izjavi da li je vojna neutralnost samoproklamovana dovoljna sama po sebi ili je potrebno da se ona prizna međunarodnim ugovorima?
Mi smo u ovom parlamentu nekoliko puta rekli da je to mrtvo slovo na papiru, da je to obmanjivanje javnosti, da je to skupljanje jeftinih političkih poena, da ništa ne može doneti Srbiji ta vrsta obmane i da vojnu neutralnost, kakvu je imala recimo Austrija posle Drugog svetskog rata, možete imati u međunarodnim okvirima samo ako to bude potvrđeno relevantnim međunarodnim ugovorima. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 5 minuta i 27 sekundi vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Zoran Krasić je bio prijavljen, ali više nije.
(Narodni poslanik Jovan Palalić javio se za repliku.)
Nemate pravo na repliku. Vrlo pažljivo sam slušala pitanja koja vam je postavljao narodni poslanik Mirko Čikiriz, i pitanja koja vam je on postavljao ne predstavljaju teme od dnevnog reda i važnosti za ovu raspravu, tako da nemate pravo na repliku.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović ima reč.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Ako bih mogao, gospođo Čomić, kao ovlašćeni predstavnik? Naime, ovlašćeni predstavnik je bio Dragan Todorović, on trenutno nije ovde, pa po Poslovniku, budući da sam zamenik predsednika poslaničke grupe, govorio bih u okviru vremena ovlašćenog predstavnika. Hvala vam.
Dakle, ovde su zaista otvorene brojne teme. Ono što zaista pada u oči svakom nepristrasnom posmatraču političkih događaja na političkoj sceni Srbije jeste da u Vladi Srbije formalno, sudeći po izjavama njenih zvaničnika i onih koji je podržavaju, ne postoji jedinstvo oko nekih ključnih pitanja značajnih za bezbednost i odbranu Republike Srbije.
Naime, u jednom delu Vlade Srbije i u jednom delu vladajuće koalicije kaže se da oni nisu za NATO i da podržavaju vojnu neutralnost Srbije. S druge strane, imate ono malo militantnije krilo vladajuće koalicije koje otvoreno kaže da je za NATO i da ako Srbija ne uđe u NATO onda ćemo pretrpeti ogromnu štetu, političku, ekonomsku, vojnu, bezbednosnu itd.
Naravno, to nije jedino pitanje oko koga je Vlada Srbije nejedinstvena. Često smo imali prilike da čujemo da jedan ministar, konkretno gospodin Mlađan Dinkić, oštro kritikuje drugog svog kolegu u Vladi, konkretno ministarku finansija Dianu Dragutinović.
Vladajuća koalicija je nejedinstvena i po pitanju masovnih grobnica u Srbiji koje su stvorene 1944. godine i kasnije, jer jedan deo Vlade Srbije traži da se obeleže stratišta komunističke vlasti, a sede u istoj vladi u kojoj sede ideološki nastavljači onih koji su prouzrokovali te masovne grobnice. Dakle, očigledno je da postoji značajno nejedinstvo u Vladi Srbije.
Očigledno je da neki predstavnici Vlade Srbije i pojedini ministri pokušavaju da omekšaju svest građana o tome šta je NATO uradio Srbiji i Crnoj Gori 1999. godine, ali šta je uradio i Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj 1994. i 1995. godine, kada je bombardovao srpske vojne položaje i time direktno pomagao hrvatskoj vojsci, odnosno vojsci Hrvata i Muslimana u Bosni i Hercegovini.
Ono što je činjenica, to je da NATO pakt od 1991. godine definitivno prestaje da bude samo vojna organizacija i postaje politički akter u Evropi. To se desilo u novembru 1991. godine na Samitu NATO-a u Rimu, kada se u rezoluciji tog samita, između ostalog, saopštava da NATO treba da bude agens političkih promena u Evropi u smislu nametanja istočnoevropskim zemljama novog političkog i ekonomskog sistema. Posle toga, od 1991. godine do danas, jasno je da NATO pakt ima ne samo vojnu, nego i sve izraženiju političku ulogu.
Svest građana Srbije pokušava, kada je u pitanju NATO, da se omekša i time da, navodno, Rusija i NATO pakt nisu suprotstavljene strane, da su to, manje-više, partneri između kojih nema spornih pitanja. Onda se pojedini ministri u Vladi Srbije čude zašto neko napominje da postoji jaz između bezbednosnih interesa Ruske Federacije i bezbednosnih interesa NATO, pre svega SAD, koje su ključni faktor u ovoj vojnoj organizaciji.
Sve one koji pokušavaju na taj način da omekšaju mozak građana Srbije, prosto želim da podsetim na izjavu koju je dao pre dva dana Dimitrij Rogozin, stalni predstavnik Ruske Federacije u NATO…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da kontekst vaše diskusije svedete ka temi dnevnog reda. Zajednička nam je obaveza primena i poštovanje člana 106. stav 1. o dnevnom redu. Hvala.)
Gospođo Čomić, upravo u svrhu argumentacije amandmana koji je podneo gospodin Dragan Todorović, želim da narodne poslanike i uvaženog gospodina ministra upoznam sa nekim činjenicama koje su značajne za narodne poslanike, kada u danu za glasanje budu glasali o amandmanu koji je podneo Dragan Todorović u ime poslaničke grupe SRS.
Dakle, pre dva dana gospodin Rogozin je za list "Russia today" uporedio postavljanje antiraketnog štita NATO pakta u istočnoevropskim zemljama sa onim što je Treći rajh uradio prema Poljskoj i rekao da se NATO pakt od Ruske Federacije antiraketnim štitom brani na isti način na koji se Treći rajh branio od Poljske. Pre nekoliko meseci isti gospodin Rogozin je ponudio nagradu od milion dolara onome ko ga ubedi da NATO pakt nije agresorska organizacija…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, ne dovodite gospodina Rogozina u vezu sa amandmanom.)
Takođe, želim da ispravim uvaženog gospodina Šutanovca, nijedan Francuz nije bio ministar odbrane Republike Srbije, jer je Republika Srbija postala Republika tek 1945. godine. Nisam čuo ni za jednog Francuza da je bio ministar odbrane u SFRJ, SRJ, SRS ili Republici Srbiji, pa ako bi gospodin Šutanovac mogao da kaže koji je to Francuz od 1945. godine bio ministar odbrane Republike Srbije, bio bih mu zahvalan.
Što se tiče samog amandmana, SRS smatra da u funkciji ojačavanja civilne kontrole Vojske Srbije treba dati adekvatnu ulogu i inače resornom odboru Narodne skupštine, radnom telu Narodne skupštine, a to je Odbor za odbranu i bezbednost, da da prethodnu saglasnost da se skrati služenje vojnog roka za najviše 15 dana za određenu partiju vojnika.
Ako analizirate naš amandman, onda ćete videti da on, u stvari, želi da ostvari dva cilja. S jedne strane, da afirmiše ulogu Narodne skupštine i njenog resornog radnog tela u civilnoj kontroli vojske. To se čini tako što, po mišljenju SRS, Odbor za odbranu i bezbednost, kao resorno radno telo, treba da da prethodnu saglasnost na odluku predsednika Republike da skrati služenje vojnog roka za određenu partiju vojnika.
S druge strane, ako uzmete Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, onda ćete videti da se u članu 7. predsedniku Republike daje pravo da skrati služenje vojnog roka, ne za određenu partiju vojnika, kao što predlaže SRS, nego generalno. Time mu se, praktično, daje pravo da svojom odlukom suspenduje odredbe zakona koje govore o dužini trajanja vojnog roka.
Naš amandman hoće da postigne upravo suprotno, da se predsedniku Republike da pravo da skrati služenje vojnog roka, ali ne za sve buduće slučajeve, nego samo za određenu partiju vojnika i to za najviše 15 dana. To je optimalno, imajući u vidu dužinu trajanja vojnog roka u Srbiji i, naravno, da se afirmiše uloga Narodne skupštine.
Pojedini narodni poslanici, to me je zaista iznenadilo, prilično podsmešljivo su govorili o tome – šta tu ima Narodna skupština da se pita oko skraćenja služenja vojnog roka. Ima. Znate, sistem odbrane Republike Srbije je jedinstven sistem i tačno je da predsednik Republike Srbije komanduje vojskom, ali ne možete da prenebregnete druge elemente sistema odbrane.
Tačno je da u tom jedinstvenom sistemu odbrane valjda određenu ulogu ima i Narodna skupština i njen Odbor za odbranu i bezbednost. Sam naziv odbora govori o tome da Narodna skupština ima i te kako značajnu ulogu kada je u pitanju komandovanje vojskom, mada ovo, kada je reč o skraćenju služenja vojnog roka, nije komandovanje vojskom u pravom smislu te reči.
Jeste vršenje određenih poslova u vezi sa vojskom, nije baš komandovanje u punom smislu te reči, ali nesumnjivo da Narodna skupština, budući da predstavlja jedan od faktora u sistemu odbrane Republike Srbije, treba da ima svoju ulogu kada je u pitanju skraćenje služenja vojnog roka, ali ne na univerzalan način i ne za sve buduće slučajeve, nego samo kada je u pitanju određena partija vojnika.
Želim da vas podsetim da, po odluci koju je predložila Vlada Republike Srbije, ne ukida se služenje vojnog roka, nego se ukida obaveza služenja vojnog roka. Uveren sam, kao što su uvereni i drugi poslanici SRS, da će u Republici Srbiji biti mladih ljudi, i muškaraca, ali i žena, koji će hteti da služe vojni rok.
Njima predsednik Republike Srbije može da skrati služenje vojnog roka za tu jednu partiju vojnika koja je otišla u kasarne tog i tog datuma, ali ne može samoinicijativno i ne može na svoju ruku. Mora da konsultuje ministra odbrane, odnosno ministar odbrane je taj koji treba da predloži skraćenje služenja vojnog roka za određenu partiju vojnika, a pre nego što predsednik Republike donese odluku o skraćenju služenja vojnog roka, mora da dobije prethodnu saglasnost Narodne skupštine.
Time ste, ukoliko prihvatite amandman SRS, kada je reč o sistemu odbrane, u taj sistem odbrane uključili sva tri faktora odbrane zemlje, kada je reč o civilnom sektoru: predsednika Republike, koji je prva glava izvršne vlasti; uključili ste ministra odbrane, koji je predstavnik one druge glave izvršne vlasti, jer je u Republici Srbiji izvršna vlast bicefalna, podeljena na dva dela, i uključili ste onaj treći civilni faktor odbrane zemlje, a to je Narodna skupština Republike Srbije.
Potpuno je neshvatljivo za poslaničku grupu SRS da Vlada Republike Srbije i da poslanici vladajuće koalicije, koji insistiraju na konceptu civilne kontrole vojske, beže od određene uloge Narodne skupštine i njenog odbora, kada je u pitanju ovaj segment odbrane i ovaj segment vojske, a zove se skraćenje služenja vojnog roka. Znate, skratiti služenje vojnog roka nije tako bezazlena stvar. Vi polazite od činjenice da je Republika Srbija uvek u redovnom stanju i da nikada ne postoji bilo kakva opasnost po odbranu i bezbednost zemlje. Voleo bih da je to uvek tako ali, nažalost, pitanje je da li će baš biti tako.
Sada se postavlja pitanje zašto Narodnoj skupštini potpuno vezati ruke kada je u pitanju mogućnost da se i ona pita vezano za služenje vojnog roka?
Trenutno je predsednik Republike iz partije koja predstavlja stožer vladajuće koalicije i nesumnjivo da on ima najznačajniju ulogu u vladajućoj koaliciji, ne samo u svojoj partiji, ali možda će jednog dana Srbija doći u situaciju da predsednik Republike bude iz jedne političke opcije, a da Vladu Srbije i većinu u Narodnoj skupštini čine neke druge političke opcije.
Zašto bi samo predsednik Republike trebalo da se pita o ovom pitanju? Zašto bi samo on trebao da ima neku nadležnost, kada je u pitanju skraćenje služenja vojnog roka? Zašto bežimo od Narodne skupštine, zašto i njoj ne damo pravo da da ili ne da prethodnu saglasnost za skraćenje služenja vojnog roka?
Amandman SRS želi samo da postigne dva cilja. Sa jedne strane, želimo da afirmišemo ulogu Narodne skupštine u konceptu odbrane Republike Srbije, sa jedne strane i sa druge strane, ne želimo da dozvolimo predsedniku Republike da ima generalno pravo da skrati služenje vojnog roka u svim budućim slučajevima, nego da ga ograničimo samo za određenu partiju vojnika i da taj rok za koji može da skrati služenje vojnog roka može da iznosi najviše 15 dana.
Amandman je potpuno jasan. Zakonodavni odbor je rekao da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Amandmanom se afirmiše uloga Narodne skupštine u sistemu odbrane Republike Srbije i smatram da ne postoji ni jedan valjan razlog da i vladajuća koalicija ne podrži ovaj amandman.
SRS je i u načelnoj raspravi istakla da u principu nismo protiv profesionalizacije vojske. Profesionalna vojska je nesumnjivo kvalitetnija i efikasnija od vojske koja se bazira na regrutnoj obavezi, ali nismo za profesionalizaciju vojske koja podrazumeva da se oslabi odbrambena moć Republike Srbije i nismo uvereni da nepunih 11.000 profesionalnih vojnika može biti dovoljno za odbranu Republike Srbije u situaciji kada imate nekoliko kriznih žarišta na teritoriji Republike Srbije, pri čemu se ta krizna žarišta dodatno pojačavaju uticajem iz određenih centara moći van Republike Srbije.
KiM, Raška oblast, jug Srbije, možda, ne daj bože i neki drugi deo teritorije Republike Srbije, govore o tome da je bezbednost Republike Srbije u jednoj prilično delikatnoj fazi i nismo sigurni da je tih nepunih 11.000 profesionalnih vojnika dovoljno.
Na stranu to što je veliko pitanje – šta trenutno u Republici Srbiji znači pojam profesionalnog vojnika? Trenutno u Republici Srbiji profesionalni vojnik je čovek koji je odslužio vojni rok, koji verovatno nema drugi način da reši svoje egzistencijalno pitanje i koji se javlja u Vojsku Srbije da bude profesionalac.
On je profesionalac samo po tome što živi od vojnog poziva, prima platu kao profesionalni vojnik, ali ruku na srce, da li on raspolaže nekim specijalnim vojničkim veštinama u odnosu na druge građane Republike Srbije, trenutno ne, možda jednog dana, ako se uvedu neki specijalni kursevi, škole, sistemi obuke itd.
Od 1. januara 2011. godine profesionalnu vojsku će u Republici Srbiji činiti građani Republike Srbije koji su odslužili vojni rok, ali čiji je nivo vojničkog znanja manje, više prosečan. Profesionalna vojska da, ali smatramo da vlast u Republici Srbiji od 2000. godine nije učinila dovoljno da tu profesionalnu vojsku u stručnom, u ekonomskom, u tehnološkom smislu zaista učini respektabilnim faktorom odbrane Republike Srbije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima ministar Dragan Šutanovac.
...
Demokratska stranka

Dragan Šutanovac

To nije tačno. Da budem vrlo jasan, postoji, kao što znate, komanda za obuku, postoji uprava za obuku, postoje ljudi koji su izuzetno stručni, školovani, kako u zemlji, tako i u inostranstvu i svakog dana apgrejdujemo svoje znanje i pojačavamo obuku. Profesionalni pripadnik Vojske Srbije ima poboljšanu obuku u odnosu na običnog regruta i ima stalna usavršavanja, koja regruti nisu imali zbog kratkog služenja vojnog roka.
Ta priča ne stoji. Razumem nerazumevanje, razumem brigu, ali da bih relaksirao građane Srbije, treba takođe da znaju da razlika između 11.000 profesionalaca, odnosno regruta, otprilike četiri prema jedan u korist profesionalaca.
Nismo mi smanjili broj vojnika. Imamo identičan, čak i malo veći broj vojnika nego 2007. godine, tako da kada pričamo o operativnim mogućnostima Vojske Srbije moramo znati da je danas Vojska Srbije mnogo operativnije sposobnija, operativno sposobnija, u odnosu na vojsku koja je bila 2007. godine.
Izvinjavam se ako sam rekao da je ministar odbrane Republike Srbije bio Francuz. Greška je izuzetno velika. Radi se o Kraljevini Srbiji od 1861. do 1865. godine. Radi se o Francuzu Ipolitu Mondenu, koji je bio u vladi Ilije Garašanina, čovek koji je bio praktično prvi ministar odbrane u našoj zemlji, koji je doneo standarde upravo sa zapada, koji su kasnije implementirani kako u našu državu, tako i u našu vojsku.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Minut i 35 sekundi je iskorišćeno vremena na raspolaganju ovlašćenog predstavnika.
Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč, pa narodni poslanik Jovan Palalić, pa narodni poslanik Zoran Krasić.
Ne, narodni poslanik Jovan Palalić. Vreme na raspolaganju je 10 minuta.