Imam pitanje za premijera gospodina Cvetkovića, njegovog potpredsednika gospodina Dinkića, ujedno i Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.
Radnici "Metal sistema" iz Kragujevca štrajkuju u prostorijama Poreske uprave, u izuzetno teškim okolnostima, 6. decembra oko 14.00 časova im je isključena struja, grejanje i zabranjena im je upotreba toaleta.
Temperatura je u prostorijama Poreske uprave tvrde bila sedam stepeni prošle noći, bez osvetljenja i u nehumanim okolnostima, oni su spremni da nastave svoj protest, i oni koji žamore, molim da saslušaju samo ovu rečenicu. Štrajkuju jer nemaju šta da izgube.
Njihov položaj ne može da bude gori nego što je danas. A pokretali su zakonom predviđene inicijative i postupke da se ne nađu u ovakvom položaju. Tražili su od Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, od ove vlade i Fonda za razvoj preispitivanje ugovora o privatizaciji i namensko korišćenje kredita od Fonda za razvoj. Dokaze da su to činili na zakonom propisan način i blagovremeno posedujem i dostavljeni su nam od Štrajkačkog odbora.
Srpsku javnost želim da upoznam sa činjenicama da je imovinska celina te fabrike krupnih lanaca, koja se do privatizacije nalazila u sastavu društvenog preduzeća industrije "Filip Kljajić", da je privatizovana od firme "Metal sistemi" 13. juna 2008. godine. Po kupoprodajnom ugovoru kupac je imao obavezu da primi u radni odnos 191 zaposlenog. Ugovor o tome posedujemo.
Neposredno, nakon preuzimanja radnika i imovine 1. avgusta, pristupilo se rušenju i renoviranju brojnih objekata u krugu fabrike, proizvodnja je potpuno obustavljena, krenulo se sa remontom nekih mašina. Najveći broj radnika koji je preuzet po ugovoru, onako kako je to pisalo, poslat je na plaćeno odsustvo, a samo 50 ljudi je angažovano na remontu mašina u okviru drugih proizvodnih ciklusa u preduzeću.
Do februara 2009. godine nekako je i tekla isplata tih zarada, mada im nije isplaćivan ni prekovremeni rad, ni rad noću, i nisu samo te obaveze bile kršene, nego i neke druge.
Međutim, posle februara isplata zarada postaje krajnje neredovna i u februaru 2010. godine zbog zaostatka u isplati deset plata, deset meseci ljudi nisu primili ono što su zaradili, radnici su organizovali štrajk. Započet je 22. februara, pa onda je uz posredovanje vlasti, ministra kome ovde postavljamo pitanje, Mlađana Dinkića i gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, došlo se da je rešenje za ispunjavanje štrajkačkih zahteva sledeći – da Fond za razvoj da kredit od 350 miliona dinara i 150 miliona dinara dobijenih na ime sredstava za tekuće poslove, a 200 miliona dinarski, namenski za investiciju, za završetak fabrike krupnih lanaca.
Kredit pušten u tečaj i od miliona 350, koliko sam rekla, svega deset zaostalih zarada je isplaćeno, što je prema saznanjima radnika suma od svega 100 miliona dinara.
Međutim, posle toga, zarade su počele da kasne, radovi na završetku fabrike krupnih lanaca gotovo da nisu ni pokretani, imamo informaciju da je direktor davao hipoteku na nepostojeće objekte, ali zato nemam dokaz, pa kažem, imam informaciju koju tražim da proverite i u fabrici je trenutno oko 80% mašina u funkciji, ali pre privatizacije, ova fabrika je ostvarivala negde oko 900 hiljada evra vrednosti proizvodnje, a prošle godine samo 87 hiljada evra.
Radnici rade u krajnje nehumanim uslovima, a zbog nepostojanja prozora na hali, to je zaista bilo nezamislivo nastaviti. Očigledno je da fabrika lanaca nije sposobna za bilo kakvu ozbiljniju proizvodnju, preduzeće je opterećeno kreditnim zaduženjima u višemilionskom iznosu, plate dospevaju za naplatu, a dugovi su izuzetno veliki.
Molim predsednika Vlade i nadležne ministre da ispitaju ove navode i da urade ono što je u njihovoj moći u očuvanju radnih mesta zaposlenih. Hvala.