ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 09.12.2010.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

09.12.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 17:50

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VOJNOJ, RADNOJ I MATERIJALNOJ OBAVEZI (pojedinosti)
Pre nego što nastavimo rad želim da još jednom pozdravim studente fakulteta za civilnu bezbednost koji su danas u poseti Narodnoj skupštini, jedna veća grupa u 12.00 časova, ovi najuporniji, dobro nam došli na sednicu Narodne skupštine.
Četvrta tačka dnevnog reda, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Zlata Đerić, Aleksandra Janković i Aleksandar Ilić i narodni poslanik Dragan Todorović.
Primili ste izveštaje Odbora za odbranu i bezbednost, Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Narodni poslanik Mićo Rogović pisanim putem povukao je amandmane na članove 2. i 9. Predloga zakona.
Pošto je Zakonodavni odbor na osnovu člana 163. stav 2. Poslovnika, kao nepotpun, odbacio amandman grupe od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo, koji se posle člana 9. dodaje član 9a. Podsećam vas da, saglasno članu 163. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton.
...
Srpska napredna stranka

Oto Kišmarton

Napred Srbijo
Poštovane kolege narodni poslanici, SNS je podnela više amandmana na ovaj zakonski predlog.
Prilikom podnošenja amandmana, imali smo za cilj popravku zakonskog predloga, kako bi zakon bio lakše primenjiv u korist vojske i građana Srbije.
Želimo da nam vojska bude opremljena, jaka, poštovana u našem narodu, kao i u svetu. Dakle, cilj nam je popravka zakonskog predloga. Ovaj zakon bi trebalo da obezbedi normativno-pravni okvir za dobrovoljno služenje vojnog roka. Međutim, ovim zakonom se ne može urediti dobrovoljno služenje vojnog roka, jer se bitno razlikuje od obaveznog služenja vojnog roka na osnovu regrutne obaveze.
Izmenama i dopunama samo nekoliko odredbi ovog zakona to pitanje nije moguće urediti, jer se dobijaju odredbe koje su nepotpune, nejasne, što će dovesti do mnogih problema u primeni. Dobrovoljno služenje se bitno razlikuje od obaveznog služenja, pa se stoga i pravni položaj i prava i obaveze vojnika moraju urediti na drugačiji način. To se može uraditi donošenjem posebnog zakona kojim bi se ovo pitanje uredilo na potpuno jasan način.
Mi smo predložili brisanje ove odredbe, a drugim amandmanom smo predložili da se propiše uređivanje ovog pitanja posebnim zakonom.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton.
...
Srpska napredna stranka

Oto Kišmarton

Napred Srbijo
Poštovane kolege narodni poslanici, amandmanom na član 2. Predloga zakona želeli smo da popravimo taj zakon i mi smo amandmanom, odnosno članom 2. predložili novi stav koji glasi – dobrovoljno služenje vojnog roka se uređuje posebnim zakonom.
Naime, uređivanje dobrovoljnog služenja vojnog roka propisima Vlade nije u skladu sa Ustavom. Vlada može donositi samo propise za izvršavanje zakona, a ovakvom odredbom se stvaraju uslovi da Vlada izvorno uređuje prava i obaveze lica koja dobrovoljno služe vojni rok. To pitanje nije uređeno na potpun način ovim, a ni drugim zakonom.
Dobrovoljno služenje vojnog roka se bitno razlikuje od obaveznog služenja u pogledu prava i obaveza vojnika, pa se to mora na potpuno drugačiji način urediti zakonom.
Kako to nije urađeno ovim zakonom, celishodnije je urediti ga posebnim zakonom, nego vršiti izmene ovog zakona.
Ako bi se uređivalo ovim zakonom, bilo bi neophodno da se doda celo poglavlje koje bi uređivalo samo to pitanje, ali bi u tom slučaju moglo doći do problema u tumačenju zakona, te je bolje iz tog razloga da se donese poseban zakon.
Na osnovu takvog zakona Vlada bi mogla da donosi propise kojima bi se bliže uredila pitanja u smislu člana 123. Ustava.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Mićo Rogović

Napred Srbijo
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, i u načelnoj i u ovoj raspravi provejava stav SNS da je sa promenama ovog zakona trebalo ići kroz poseban zakon.
Konkretno, ovde dopuna tačke 2. je protivrečna u uvodu u stavu 1. gde se nalazi, jer se ta odredba odnosi samo na vojne obveznike, odnosno na lica koja podležu vojnoj obavezi, a lica koja dobrovoljno služe vojni rok ne podležu vojnoj obavezi i ne služe vojsku po ovom osnovu kao što su navedena lica.
Tako će predložena primena promene ovog člana izazvati konfuziju u primeni zakona i stvoriti vrlo sporne situacije koje bi kompromitovale dobrovoljno služenje vojnog roka.
Vi ste, gospodine ministre, prošle godine, otprilike u ovo vreme, obećali da će od 1. decembra odnosno od 1. januara 2011. godine biti potpuno uvedena profesionalna vojska i koristim priliku da postavim pitanje – koliko je u ovom trenutku taj sektor popunjen?
S obzirom na situaciju da je ovih dana ono što je i ranije zaista bilo vrlo bitno, a to je da je ugled vojske vraćen ponovo na prvo mesto po svim bitnim elementima, da li je to zbog primene zakona, zbog situacije u državi, zbog nemogućnosti zapošljavanja i pogotovo situacije da je planirano 11 hiljada ovih lica, a ima i 2.000 prijavljenih žena?
Da li mislite da je to samo zbog situacije u kojoj se nalazi Republika Srbija, nemogućnosti zapošljavanja u svim sektorima ili je to bitno popravljen materijalni položaj i stanje u Vojsci Republike Srbije, pa je i ugled i situacija drugačija? I sami ste rekli da na jednog kandidata imamo četiri prijave u ovom delu, a prilikom upisa u vojne škole, vojne akademije, imamo čak i situaciju koja je takođe u tom delu ugleda Vojske vrlo bitna i zadovoljavajuća, da na jednog kandidata u vojnim akademijama otprilike dođe i do 20 kandidata, devet do 20, a nekad je provejavala cifra i 14.
Poboljšanjem materijalne situacije i stanja u Vojsci, stanja tehnike i ostali parametri da li su uticali na ovo, ili nemogućnost zapošljavanja u bilo kojoj sferi, zapošljavanje na budžetu, pa broj prijavljenih za akademije i vojne škole impozantno raste?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je minut i 10 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Dragan Šutanovac.
...
Demokratska stranka

Dragan Šutanovac

Mislim da ste pitanje postavili na jedan dobar način. Ako bi gledali sociološki i kroz standard u zemlji, svakako da su sve vojske u svetu popularnije tamo gde je niži životni standard i da je, na neki način, prisustvo možda patriotizma više u odnosu na liberalnije delove zemlje, i to svih zemalja u svetu.
Činjenica jeste da je danas Vojska postala veliki poslodavac i da veliki broj mladih ljudi vidi sebe upravo u Vojsci, zbog toga što je to mogućnost da se napreduje, da se zaradi neki novac, da se obezbedi budućnost svoja i svoje porodice.
Ali, isto tako, mislim da smo uspeli da u proteklih tri i po godine izbegnemo mogućnost pravljenja afera, da smo uspeli da izbegnemo sve moguće vanredne događaje koji su bili jedno vreme veoma učestali u Vojsci Srbije tokom 2004, 2005. i 2006. godine i da one vanredne događaje koje smo imali veoma jasno demistifikujemo i vrlo brzo prikažemo javnosti šta se dešavalo.
Neću reći da nije bilo vanrednih događaja, imali smo i više pogibija i više aviona je palo, ali nemamo nijedan vanredni događaj koji je ostao pod velom tajne i da ljudi ne znaju kako se to konačno završilo.
Ono što želim da vam kažem i gde sam direktno učestvovao je pitanje kandidovanja za pripadnika Vojne akademije, odnosno kadeta ne može da se razmatra na način da je to sada jedina opcija za poslodavstvo, jer, naprosto, Vojna akademija je i 90-ih godina primala nove pitomce, i 2000. godine, kao i 2006. godine, kada se prijavilo 21 kandidat i 2010. godine kada se prijavilo 1.259 kandidata, što je otprilike 60 puta više nego samo četiri godine pre toga.
Nudili smo mi zaposlenje i 2004, 2005, 2006, 2007. godine, kao i 2010. godine, s tim što mislim da smo tek sada uspeli da vratimo poverenje građana Srbije, a samim tim i poverenje mladih ljudi.
Ono što je jako značajno, a imali ste prilike da vidite u istraživanjima koja su radile međunarodne institucije, a to je da se enormno povećalo poverenje upravo u strukturi mladih ljudi do 30 godina, a to nam je i bio cilj. Mislim da kampanja koju smo imali među građanima i kampanja koja je vidljiva i na medijima, kao i kampanja koju vodi naša garda i vojska u lokalu, sve je to doprinelo tome da mladi ljudi vide vojsku ne samo kao mogućnost zapošljavanja već kao instituciju u koju imaju poverenje.
Upravo ćete danas imati mogućnost da vidite u medijima, ili sutra u štampanim medijima, da je takođe Vojska Srbije, uz Crkvu, prepoznata kao najmanje korumpirana institucija. Verujem da kojim slučajem nije postavljeno pitanje i stavljena Vojska u mogućnost da se analizira, da građani Srbije ne bi ni pomenuli Vojsku kao takvu.
Postoji niz različitih faktora koji utiču na vraćanje popularnosti, s jedne strane, ali ono što je značajnije to je vraćanje poverenja u Vojsku Srbije. Moram da kažem da najveći doprinos u tome imaju upravo pripadnici Vojske Srbije koji su se na jedan odgovorniji način postavili prema svom poslu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi vremena predstavnika Vlade. Da li još neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Vlajko Senić.

Vlajko Senić

Ujedinjeni regioni Srbije
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, javljam se samo da se naslonim na ovu diskusiju i mislim da je dobro pitanje koje je otvorio kolega iz SNS, a radi se o tome da Vojska u Srbiji, kao i u svakom drugom delu sveta, dobija drugu dimenziju.
Čak i ako je preovlađujuća motivacija nekoga da se prijavi za profesionalno služenje vojnog roka to da nađe posao, to nikako ne bih gledao kao nekakav negativni kontekst. Naprotiv, mislim da je to samo prvi korak u domenu svesti jednog društva o tome kakvu ulogu vojska može da ima u jednoj državi.
Verujem da će u nekom narednom periodu, ako se ovakav trend reformi i modernizacije Vojske nastavi, a siguran sam da će se to desiti, da će to biti slučaj, Vojska iskoristiti i druge potencijale kojima raspolaže. To je jedna institucija koja ima i svoj unutrašnji značaj stabilnosti, koje je pokazala u proteklom periodu, i značajan ekonomski potencijal u jednoj državi koja dosta ima problema sa izvoznom orijentacijom privrede.
Mi danas sa ekonomske tačke gledišta govorimo o vojsci kao jednoj grani koja je već sada ne samo potencijalno važan faktor srpske izvozne ekonomije, kao o jednoj instituciji koja u bezbednosnoj politici Srbije igra odlučujuću ulogu i kao jednoj instituciji koja takođe u spoljnoj politici Srbije daje značajan doprinos evroatlantskom putu ove države.
Prema tome, cela ova priča o profesionalizaciji vojske očigledno ima jedan mnogo širi kontekst koji izlazi iz te tehničke stvari da od 1. januara 2011. godine će Vojska Srbije biti profesionalna vojska, već potpuno jedna promena slike institucije naše vojske u srpskom društvu i pravljenje jedne ozbiljne osnove da se potencijali vojske iskoriste na pravi način.
Dakle, da građani ne prepoznaju vojsku kao jednu silu koja u državi postoji, koju plaćaju poreski obveznici za, ne daj bože, vreme kada treba da nas brani od neke agresije, već da je to jedna organizacija i institucija koja daje ogroman doprinos i u mirnodopskom periodu i koja može da da veliki značaj razvojnim potencijalima naše zemlje.
Mislim da je zbog toga ova rasprava o profesionalizaciji prvi put u javnosti otvorila debatu o ulozi koju Vojska Srbije ima u mirnodopskom periodu i činjenici da Vojska Srbije u mirnodopskom periodu nije nikakvo opterećenje za poreske obveznike, da građani plaćaju iz svog budžeta da bismo za pet, deset ili 50 godina bili u prilici da ratujemo, već da Vojska Srbije ima veoma značajnu funkciju, čak i značajniju nego što je to za vreme ratnih dejstava.
Mislim da je takav jedan prilaz i doveo do toga da sva relevantna istraživanja javnog mnjenja govore o tome da se poverenje u vojsku kao instituciju povratilo i da je ona sada na jednom visokom, veoma respektabilnom nivou, iako smo u nedavnoj prošlosti imali veoma velikih problema koji su bili vezani za vojsku.
Dakle, iz jedne teške situacije ona izlazi kao institucija koju građani, i oni koji direktno tamo rade, i oni koji ne rade u Vojsci, prepoznaju kao instituciju u koju imaju dosta poverenja. Siguran sam da će se takav trend nastaviti i u budućnosti. Zbog toga je dobro što donosimo ovaj zakon.