Da li se još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miroslav Markićević, Nikola Lazić i Milica Radović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima 3. tačke dnevnog reda – Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj upravi, pored predstavnika predlagača Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pozvala da sednici prisustvuju i Vladana Jović, pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Slavica Stišović, rukovodilac Grupe u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu; a povodom pretresa u pojedinostima 4. tačke dnevnog reda – Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, pored predstavnika predlagača Dragana Šutanovca, ministra odbrane, pozvala je da sednici prisustvuju i Tanja Miščević i Zoran Jeftić, državni sekretari u Ministarstvu odbrane, Dragan Radulović, sekretar Ministarstva odbrane, general-potpukovnik Miloje Miletić, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, brigadni general Slađan Đorđević, načelnik Uprave za kadrove u Ministarstvu odbrane, i brigadni general Dobrivoje Veljković, načelnik Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOGA ZAKONA O IZMENI I DOPUNI ZAKONA O DRŽAVNOJ UPRAVI (pojedinosti)
Pre nego što pređemo na pretres u pojedinostima Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj upravi, na osnovu člana 90. stav 2. i člana 87, obaveštavam narodne poslanike da s obzirom na broj amandmana koji će biti predmet našeg pretresa i pretresa u pojedinostima po 3. i 4. tački dnevnog reda, ukoliko tempo našeg rada bude podrazumevao da se rad može okončati do 15.00 ili 15.30 časova, onda neće biti određena pauza u 14.00 časova. Ukoliko tokom prepodnevnog dela sednice uvidimo da će nam trebati i popodnevni deo sednice, uobičajena pauza će biti određena u 14.00 časova.
Takođe, pre nego što pređemo na pretres u pojedinostima, podsećam Narodnu skupštinu o ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa po 3. tački dnevnog reda: narodni poslanik Đuro Perić ovlašćen je predstavnik poslaničke grupe PUPS, narodni poslanik Zoran Kasalović poslaničke grupe SPS-JS, narodna poslanica Milica Radović poslaničke grupe DSS-Vojislav Koštunica i narodni poslanik Zoran Krasić poslaničke grupe SRS.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Aleksandar Martinović, Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, kao i amandmane koje je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste mišljenje Vlade o podneti amandmanima. Primili ste i izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, kao i izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podnela je Vlada. Odbor za pravosuđe i upravu prihvatio je amandman, sa ispravkom. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, ali se nije izjašnjavao o amandmanu sa ispravkom, te je amandman predmet pretresa.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? Poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa ovim, inače kratkim, predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi SRS nije mogla da se složi, odnosno mi smo podneli amandman na član 1. Predloga zakona, zato što smatramo da je Predlog zakona nedorečen, nejasan i da se u stvari ne vidi koji je racio legis za donošenje baš ovakvog zakona.
Naime, Vlada Republike Srbije je u obrazloženju pokušala da istakne značaj informacionih tehnologija u postupku rešavanja o pravima i obavezama pravnih i fizičkih lica i neko ko nije dovoljno upućen u ovu materiju mogao bi da pomisli da je suština zakona da Vlada Republike Srbije omogućava organima državne uprave da koriste kompjutere, odnosno da koriste odgovarajuću informatičku tehnologiju, a u stvari suština zakona je nešto drugo.
Prvo, gospodine ministre, ono što mora da se istakne u vezi sa ovim predlogom zakona jeste da ovoj ovakvoj odredbi nije mesto u Zakonu o državnoj upravi, nego u Zakonu o opštem upravnom postupku.
Naime, član 75a glasiće – organ državne uprave u postupku rešavanja o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke itd. Taj postupak u kome se rešava o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog ili pravnog lica ili druge stranke od strane organa državne uprave jeste upravni postupak.
Budući da se radi o upravnom postupku i budući da Republika Srbija već ima Zakon o opštem upravnom postupku, onda bi bilo logično da ste odredbu ovu, ali naravno da ste prihvatili interpretaciju i tumačenje SRS, stavili u odgovarajući član Zakona o opštem upravnom postupku.
Vi to niste uradili, vi ste se opredelili da dodate novi član u Zakonu o državnoj upravi, koji je inače donet 2005. godine, a do sada je menjan više puta. Iako je donet pre pet godina, još uvek nije zaživeo u punoj meri, kao što u punoj meri nije zaživeo ni Zakon o državnim službenicima i nameštenicima, pa će sada Vlada Republike Srbije, kada bude odgovarala na onaj famozni upitnik EU, imati dosta problema da objasni kakav je upravni, odnosno administrativni kapacitet države Srbije i da li ta i takva državna uprava može da iznese sve one reforme koje EU od vas očekuje.
Inače, ovaj upitnik je definitivno pokazao da nisu u pravu predstavnici vladajuće koalicije kada su tvrdili da su pitanje KiM i pitanje EU dva potpuno odvojena procesa. Iz upitnika se vidi da to nije tačno.
Jedno od pitanja u upitniku jeste da li je Republika Srbija spremna i na koji način da uspostavi dobrosusedske odnose sa susednim državama, uključujući tu i Kosovo? Tako piše: Kosovo. Ako niste spremni da uspostavite dobrosusedske odnose sa Kosovom, tzv. Kosovom, onda to znači da nećete ispuniti sve kriterijume za ulazak u EU.
Dakle, stvar je vrlo jednostavna. Nemojte ni da se trudite da ispunjavate hiljadu onih drugih pitanja, samo kažite da niste spremni da uspostavite dobrosusedske odnose sa Kosovom, pa ćete taj upitnik vratiti Evropskoj komisiji pre 1. februara 2011. godine, a to je datum koji ste vi odredili kao datum kada ćete vratiti popunjeni upitnik onome ko vam je taj upitnik i poslao.
Inače, kada je u pitanju upitnik EU, na vašu veliku žalost, našao se neko da objavi tajna dokumenta američke diplomatije, pa se, između ostalog, vidi da je zvaničan stav Francuske, pre neto što Srbija uđe u EU, da joj se postavi zvaničan uslov da mora da prizna nezavisnost tzv. republike Kosovo. Sada vi, gospodo iz vladajuće koalicije, možete da se otimate koliko hoćete, EU je svoj stav rekla.
Što se tiče samog Predloga zakona, ovde je, gospodine ministre, nejasno, prvo, zašto ovo ne stoji u Zakonu o opštem upravnom postupku, a treba da stoji, jer se u suštini odnosi na opšti upravni postupak i na postupanje organa državne uprave kada rešavaju o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica, odnosno drugih stranaka. To je pod broj jedan.
Pod broj dva, potpuno je nejasno u kojim će to procesnim situacijama organ državne uprave da, kako vi kažete, vrši uvid i pribavlja podatke iz evidencije, odnosno registra koji u skladu sa posebnim propisima vode drugi organi državne uprave, odnosno drugi državni organi, organi jedinica teritorijalne autonomije, jedinica lokalne samouprave i imaoci javnih ovlašćenja.
Moram da vas podsetim, gospodine ministre, da je upravni postupak u 99% slučajeva jednostranački postupak. Dakle, postoji jedna stranka u postupku i po pravilu se upravni postupak vodi tako što ili organ uprave pokrene upravni postupak po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev stranke. U svakom slučaju, upravni postupak ne može da se pokrene bez odgovarajućeg organa državne uprave.
Vrlo često su svi oni elementi koji su neophodni za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja već poznati organu uprave koji vode postupak. Poreska uprava, kada vodi poreski postupak, koji je jedna vrsta upravnog postupka, ona već ima sve potrebne podatke i na osnovu tih podataka utvrđuje odgovarajući iznos poreza koji poreski obveznik treba da plati. Isto tako je i u mnogim drugim upravnim postupcima.
Sada se postavlja pitanje – u kojim će to situacijama jedan organ državne uprave da bude u situaciji da vrši uvid u neke baze podataka koje vodi u elektronskoj formi neki drugi organ državne uprave? Dakle, ne taj organ koji treba da donosi upravni akt, odnosno rešenje u upravnoj stvari.
Mi o tome ništa nismo mogli da saznamo iz Predloga zakona. U Predlogu zakona samo piše da on vrši uvid. Ono što SRS pita to je – kad vrši uvid? Mi smo vam predložili, našim amandmanom, da član 75a glasi drugačije nego što ste ga vi predložili, tako što bi on glasio ovako: "Organ državne uprave u postupku rešavanja o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke, po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid i pribavlja podatke iz evidencija, odnosno registara koje u skladu sa posebnim propisima vode drugi organi državne uprave, odnosno drugi državni organi, organi jedinica teritorijalne autonomije itd. ako se time omogućava brže i efikasnije rešavanje u upravnoj stvari, odnosno ako se na taj način mogu lakše i ekonomičnije pribaviti dokazi od kojih zavisi zakonito i pravilno rešenje u upravnoj stvari."
Vi ovaj amandman kao Vlada niste prihvatili iz sledećeg razloga: "Amandman ste ne prihvata iz razloga što rešenje iz amandmana dozvoljava arbitrernost i subjektivnost u proceni organa koji odlučuje da li će sam pribavljati neophodne podatke ili će na to obavezati stranku, čime se obaveza organa relativizuje i stranka stavlja u nepovoljniji položaj, a što je suprotno ideji predložene dopune zakona.
Takođe, kroz podneti amandman Vlade brisano je ovlašćenje Vlade da uredi način i bliže uslove pod kojima se vrši uvid i pribavljaju podaci iz evidencije i registara koji se vodi u elektronskom obliku".
Moram da vam kažem, gospodine ministre, da niste u pravu. U nekim situacijama će biti lakše da stranka sama pribavi neki podatak ili neku javnu ispravu koja se vodi u nekoj elektronskoj bazi podataka, nego da to čini neki drugi organ državne uprave, organ teritorijalne autonomije ili organ lokalne samouprave.
Gospodine ministre, vi polazite od jedne pogrešne premise, a to je da je cela državna uprava i cela lokalna samouprava u Republici Srbiji snabdevena odgovarajućom informacionom mrežom. Nije. Ako bude ostala odredba kako ste je vi predložili, ova odredba neće moći da se primeni u jednom broju opština u Srbiji, ne zato što ljudi ne žele da pomognu strankama koje učestvuju u upravnom postupku, nego prosto ne raspolažu odgovarajućom informatičkom opremom.
Gospodine ministre, kažite mi kako će to organ državne uprave da izvrši uvid u elektronsku bazu podataka u Crnoj Travi, Trgovištu, Babušnici ili u nekim drugim opštinama koje još uvek izrađuju upravne akte tako što koriste pisaće mašine? Prosto, ljudi neće biti u mogućnosti da tako nešto urade. To je pod broj jedan.
Pod broj dva, otkud vi znate da je nekad lakše organu da pribavi podatke nego samoj stranci. Recimo, nekad treba da se pribavi izvod iz matične knjige rođenih, umrlih, venčanih ili već neki drugi podataka koji je sličan onim podacima koji se vode u matičnim knjigama.
Zamislite da je stranka u jednom upravnom postupku matičar, a da se postupak vodi u Subotici, a treba da se pribavi izvod iz matične knjige iz Niša, a čovek radi u Nišu kao matičar. Šta mislite, da li je njemu lakše da pribavi taj podatak ili je lakše organu uprave iz Subotice? Pa, njemu je lakše. Dakle, ne možete vi unapred da kažete da je organima uprave lakše da pribave podatke i javne isprave iz elektronskih baza podataka.
Mi smo amandmanom predložili da organ uprave vrši uvid i pribavlja javne isprave iz tih vaših elektronskih baza podataka, ali samo ako se time omogućava brže i efikasnije rešavanje upravne stvari, odnosno ako se na taj način mogu ekonomičnije i lakše pribaviti dokazi od kojih zavisi zakonito i pravilno rešenje upravne stvari. Tu nema apsolutno bilo kakve arbitrarnosti, nema bilo kakve samovolje.
Ko od ministara, ko od bilo kojih drugih funkcionera koji vode upravni postupak, bi želeo da mu upravni postupak traje duže, a ne kraće? Valjda je i vama kao ministru u interesu da vam postupak koji vodite traje kraće. Valjda je i načelniku opštinske uprave u interesu da mu postupak traje kraće, a ne duže.
Zaista, postavlja se pitanje zašto bi bilo koji organ obavezivao stranku da pribavlja podatke, ako organ uprave to može da učini na lakši, ekonomičniji i jeftiniji način?
Dakle, naš amandman je dobar. Ono što ne valja u vašem predlogu zakona, to je da se ne vidi u kojim će to situacijama organ uprave uopšte biti u poziciji i u prilici da pribavlja podatke iz odgovarajućih baza podataka. Ispada, ako čitate vaš predlog zakona, da on to mora da čini u svakom pojedinačnom slučaju. Ne mora. Kažem vam, u mnogim situacijama organ uprave već raspolaže svim potrebnim podacima i nema potrebe da vrši uvid u podatke koje vode neki drugi organi.
Sa druge strane, imate organe uprave, pre svega se misli na lokalnu samoupravu, u pojedinim delovima Srbije ljudi nemaju odgovarajuću informatičku opremu i ova odredba Zakona od državnoj upravi neće moći da bude sprovedena. Inače, vi ste se, gospodine ministre, poslužili jednim, moram da kažem političkim lukavstvom.
Mi smo našim amandmanom predvideli da način i uslove pod kojima se vrši uvid i pribavljaju podaci iz stava 2. ovog člana, uređuju se zakonom kojim je regulisan opšti upravni postupak i zakonom kojim je regulisana zaštita podataka od ličnosti.
U vašem prvobitnom predlogu zakona je stajalo da se taj postupak uređuje aktom Vlade. Mi smo vam u obrazloženju našeg amandmana jasno stavili do znanja da to ne može da se čini aktom Vlade, zato što svaka faza i svaki element upravnog postupka mora da bude regulisan zakonom, Zakonom o opštem upravnom postupku, tako je propisano Ustavom Republike Srbije. Onda ste vi, da ne biste prihvatili amandman SRS, odlučili da izmenite svoj prvobitni predlog zakona, time što ste ovu odredbu izbrisali i u stvari, na indirektan način priznali da smo mi u pravu.
Jedino što vam zameram gospodine ministre i što vam zamera poslanička grupa SRS - zašto niste imali hrabrosti da prihvatite amandman? On je i u pravnom i u jezičkom smislu i u smislu saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije mnogo bolji nego Predlog zakona koji ste nam vi predložili.
Ono što se, naravno, dalje postavlja kao problem jeste to, gospodine ministre, što vi čestim izmenama Zakona o državnoj upravi, u stvari pokušavate da prikrijete jednu prostu činjenicu, a to je mnogi principi i Strategije reforme državne uprave, koja je usvojena još 2004. godine, niste sproveli u praksi. Mi još uvek nemamo depolitizovanu i nemamo u velikoj meri profesionalnu državnu upravu.
Još uvek pomoćnici ministara dolaze na te položaje, ne po konkursima, nego po osnovu određene partijske pripadnosti. Imate u pojedinim ministarstvima situaciju da pojedini ministri imaju od tri pa do 10, ako ne i više pomoćnika ministara, iako ste se obavezali 2004. godine da ćete da smanjite broj funkcionera u ministarstvima i broj državnih službenika na položajima. Vi to niste uradili ni posle pet godina od donošenja Zakona o državnoj upravi.
Naravno, problem kako ćete vi odgovoriti na upitnik EU nije problem SRS, to je vaš problem, kao Vlade i vladajuće koalicije, ali ja vam kažem, objektivno ćete imati problem da odgovorite… Ne znam zašto pogledavate non-stop na sat gospodine ministre? Dužni ste da saslušate narodne poslanike. Dakle, imaćete problem da odgovorite na one delove upitnika, koji se tiču ne samo toga da li ste spremni da uspostavite dobrosusedske odnose sa tzv. Kosovom, nego da li je naša državna uprava kompatibilna sa standardima EU? Nije kompatibilna i to EU vrlo dobro zna.
Ako uzmete izveštaj Evropske komisije o stanju reformi u Srbiji u proteklih nekoliko godina unazad, videćete da Evropska komisija ima upravo najveće primedbe kada je u pitanju državna uprava, kad su u pitanju Agencije koje ste osnovali od 2001. godine, a koje većem broju slučajeva postoje samo na papiru, koje ne rade ništa, ali zato uzimaju ogroman deo budžetskih sredstava.
Da je ostao gospodin ministar tu, nažalost, nije, otišao je, valjda ima neka preča posla, pitao bih ga – da li on zna koliko ima agencija npr. u Republici Srbiji? On je najkompetentniji i najpozvaniji da kaže – agencija ima toliko i toliko i agencija se bavi tim i tim.
Mislim da niko ko rukovodi državnom upravom u Srbiji, uključujući i ministra, koji je najpozvaniji za tu oblast, ne zna koje sve agencije postoje u Republici Srbiji kojim zakonima su osnovane, šta rade i kakva im je pravna priroda.
Pošto ministar nije tu, evo, reći ću ovoj uvaženoj dami iz ministarstva, recimo na pravnim fakultetima studenti kada uče upravno pravo imaju jedan objektivan problem, ne može na adekvatan način da im se objasni šta su to agencije u pravnom sistemu Republike Srbije. Oni to moraju da uče i to je deo obavezne literature, ali profesorima je jako teško da shvate šta su agencije. Zamislite kako je tek studentima.
Kada izvršite analizu svih propisa u Republici Srbiji koji se odnose na te tzv. agencije, onda možete da vidite da su neke agencije organi uprave, da su neke agencije posebne organizacije, da su neke agencije javne službe, a da su neke agencije, taj četvrti tip agencija, tzv. javne agencije.
Od 2005. godine u Republici Srbiji imate zakon koji se zove Zakon o javnim agencijama. Uzmite član 1. tog zakona, pa pogledajte kako glasi definicija javnih agencija. Definicija glasi otprilike ovako – javna agencija je javna agencija. Nema nikakvih bližih određenja u koju kategoriju državnih subjekata ona spada.
Objektivno imamo problem sa jednom preglomaznom, neprofesionalnom u velikoj meri, ispolitizovanom državnom upravom i imamo definitivno problem, to morate i vi sami da priznate, to je već uvidela EU, pitanje je samo kada ćete i vi to da shvatite, imamo problem sa tim tzv. agencijama.
Vas je 2001. godine, kada kažem vas, mislim na prvobitni DOS, vas je neko prevario 2001. godine i rekao vam da, da bi ste valjda lakše ušli u EU, prihvatite američku pravnu terminologiju. Tamo je sve što je organ državne uprave agencija, od onoga što su kod nas ministarstva i posebne organizacije, do NASA-e, do organizacije koja se bavi letovima u svemiru, to je sve agencija u SAD.
Vi ste to prihvatili kod nas. Kad god formirate neki novi organ, a ne znate šta ćete sa njim, sem što znate da ćete da mu dajete pare, jer su tu partijski kadrovi, vi ga nazovete agencijom. Sada je u Srbiji sve i svašta agencija. Ima ih sigurno više od 30. Neke agencije su čak formirane i podzakonskim aktima Vlade, što je suprotno Ustavu i onom iz 1990. godine i ovom novom iz 2006. godine.
Definitivno postoji problem državne uprave. Čak i da nemamo problem tih tzv. dobrosusedskih odnosa sa Kosovom, čak i da nemamo problem sa kriminalom i korupcijom, čak da imamo idealno stanje u svim oblastima države, imamo loše stanje u državnoj upravi. To je jedna od objektivnih prepreka na putu Srbije, kako vi kažete, u EU. To su oni sami konstatovali i država Srbija će sa tim imati problem.
SRS ne zanima to što ćemo imati problem sa EU, nego definitivno da građani koji žive u Srbiji imaju problem sa ovom i ovakvom državnom upravom.
Ako se na celu ovu priču doda činjenica da jedan deo vladajuće koalicije razmišlja o promeni Ustava, razmišlja da se u Ustav uvedu regioni kao forme teritorijalnog organizovanja, pa ako i ti regioni budu još imali svoje neke organe uprave, upravne organizacije i uopšte administrativni aparat, zamislite, uvažena gospođo iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u kakvom problemu će biti građani Srbije.
Siromaštvo sve veće i veće, sve veći broj ljudi u Srbiji ostaje bez posla, mladi beže iz Srbije, kao da su te famozne devedesete godine i dalje prisutne u Srbiji, a vi umesto da radite na poboljšanju državne uprave, suštinskom poboljšanju, čak razmišljate o tome da državni sistem, kada je u pitanju uprava, učinite još komplikovanijim nego što jeste, pa i ovu ovako malo Srbijicu, koju očigledno vaši prijatelji iz EU žele da svedu na granice Beogradskom pašaluka, nije nam ni ona dovoljno mala.
Hajde da je još više umanjimo, hajde da je atomizujemo, hajde da je podelimo na nahije, na spahiluke, na regione, pa da svaka nahija ima svog nahijskog kneza, pa da nahijski knez ima svoje činovnike.
Sve je to lepo, sve je to krasno. To je u duhu Otomanske imperije. To samo znači da ste vi sve bliže Turskoj. Zato joj se tako približavate. Žalite za turskim zemanom u Srbiji, kada je Srbija bila podeljena na nahije. Jeste da se Karađorđe borio protiv nahija i za jedinstvenu Srbiju, ali on nije kompatibilan sa standardima EU. Vi ste kompatibilni. Vi znate šta je fensi, šta je evropski.
Gospođo Čomić, ovo i te kako ima veze sa aktuelnim stanjem u Srbiji i aktuelnim stanjem u državnoj upravi. Uveravam vas da ima i uveravam vas da je sve veći broj stranaka u Srbiji koje se zalažu za promenu Ustava.
Jeste li čuli juče konferenciju za štampu ovih vaših prijatelja kojima ste sačuvali mandate? Promena Ustava. Jeste li čuli Dinkića - Promena Ustava. Jeste čuli Vuka Draškovića - Promena Ustava. Dakle i te kako ovo ima veze sa aktuelnom političkom situacijom u Srbiji.
Žao mi je što gospodin ministar nije tu, valjda ima preča posla, hladi mu se kafa. Državnu upravu treba poboljšati. Državna uprava je u lošem stanju, ali državnu upravu nećete poboljšati tako što ćete se baviti fikcijama i zauzeti stav da u Trgovištu postoje kompjuteri u opštinskoj upravi, da ih ima u Crnoj Travi, da ih ima u Bosilegradu, da ih ima u Preševu, Medveđi itd. Nema ih.
Dakle, najpre nabavite kompjutere, obučite ljude da ih koriste, pa onda pokušajte da uvedete nešto što se zovu informacione tehnologije. Pored svega toga, predvidite u kojim situacijama, organ uprave sam vrši uvid u elektronske baze podataka, a u kojim situacijama to čini sama stranka, ne zbog arbitrarnosti i samovolje, nego baš zato da bi se stranci olakšalo rešavanje njenih prava i obaveza u upravnom postupku i zato ponavljamo još jedanput, ovo je materija ZUP-a, a ne zakona o državnoj upravi.

Iskorišćeno je 22 minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Izvinjavam se narodnom poslaniku na glasnom komentaru. Nije mi bila nikakva namera da vas upozoravam, pošto je vaša diskusija sa širinom konteksta koji ovakav zakon podrazumeva bila sasvim u okviru odredbi Poslovnika.
Moj komentar se ticao činjenice da je Karađorđe austrougarski đak, da je služio u Frajkorima, u Banatu, koji je tada bio u Austrougarskoj i da je takođe deo evropske tradicije.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Austrougarska nije bila članica EU.) Austrougarska nije bila članica Evropske unije, to je sasvim tačno.
Još jedanput se izvinjavam, samo je bio glasan komentar zbog poređenja i podsećanja na Karađorđa, vojnim veštinama se naučio u Frajkorima u Banatu.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Jovan Palalić ima reč.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ministar Marković nije ovde da jednostavno ovu važnu temu raspravimo i da pokušamo dobiti odgovore na neka pitanja koja se tiču funkcionisanja državne uprave, ali generalno i svih ostalih oblasti koje su u resoru nadležnog ministarstva.
Sasvim sigurno, nema ubedljivog objašnjenja zašto mi danas raspravljamo o ovoj temi. Prosto, kada se pogleda niz problema koji postoje u funkcionisanju državne uprave, kada se pogleda niz problema koji postoje u funkcionisanju lokalne samouprave koja je u okviru ovog ministarstva, onda pitanje elektronskih komunikacija unutar državne uprave, pribavljanje spiska za rešavanje pojedinih pitanja u situaciji u kojoj se nalazi državna uprava u smislu tehničke opremljenosti, apsolutno nije tema. Ovo nije tema za Narodnu skupštinu u ovom trenutku, a verovatno u nekom narednom periodu može da bude predmet rasprave.
Ono što treba da bude tema i ono čime treba da se bavimo jeste pitanje ne samo funkcionisanja državne uprave, nego i realizacije i donošenja zakona koji su neophodni da bi se zaokružio potpuni sistem državne uprave i lokalne samouprave, da bi se realizovale ustavne odredbe, da bi se realizovala strategija državne uprave iz 2004. godine i da bi se uočio način izvršavanja donetih zakona.
Tu se sada suočavamo sa problemima, gle čuda, ne znam ko je sastavljao ovaj upitnik koji je Evropska komisija postavila Srbiji, ali ta pitanja koja su ovde definisana su pitanja o kojima su narodni poslanici, koji su kritikovali rad Vlade i ministarstva, prethodne dve i po godine kontinuirano ukazivali.
To je sada tema o kojoj treba da razgovaramo kako da prevaziđemo probleme koji se tiču funkcionisanja državne uprave, koji su detektovani kroz ova pitanja, nevezano za to da li će na osnovu odgovora koji će biti dostavljen Evropskoj komisiji, Evropska komisija dati pozitivno mišljenje ili neće dati pozitivno mišljenje.
Sasvim sigurno, stanje u državnoj upravi i u drugim oblastima neće biti taj osnovni razlog zašto će Srbija dobiti pozitivno ili negativno mišljenje, nego će to biti, kao što je u većini slučajeva bilo što se tiče Srbije i njenih evropskih integracija, politički razlog.
Prema tome nemamo nikakvu ambiciju da odgovorima koje će Vlada dostaviti, očekujemo pozitivno negativno mišljenje sa stanovišta kvaliteta tih odgovora. Ticaće se to, sasvim sigurno, politike Srbije koja se odnosi na status Kosova i Metohije i NATO integracija. Od toga će zavisiti odgovor Evropske komisije.
Da se vratimo onome što piše u ovom upitniku i što u stvari pokazuje stanje u kojem se nalazi državna uprava. To bi bila prilika da pokušamo da dobijemo odgovore od ministra – koji su razlozi, zašto se nije realizovalo ono što je bio program Vlade 2008. godine, a što je bila i obaveza ministarstva?
Na deo koji se odnosi na državnu upravu i lokalnu samoupravu u ovom upitniku posvećeno je vrlo mnogo pitanja i oni se tiču, kako funkcionisanja državne uprave i pitanja koja se odnose na zakonski okvir funkcionisanja državne uprave, tako i na položaj zaposlenih u državnoj upravi.
Kada je u pitanju lokalna samouprava, pored osnovnog položaja odnosi se i na finansiranje lokalne samouprave i na ispunjavanje nekih važnih ustavnih odredaba koje se tiču lokalne samouprave, to je javna svojina.
Pitanje koje smo ovde kontinuirano postavljali je kada će se završiti realizacija zakonodavne inicijative donošenja zakona koji se tiče ispunjavanja onoga što je definisano strategijom državne uprave?
Danas raspravljamo o jednim tehničkim izmenama, o nečemu što je stvar budućnosti, a ne rešavanja problema u ovom trenutku, a nemamo ključan važan zakon koji se tiče rešavanja ovih pitanja koji pokušavaju ovde da se elektronski uredi. To je zakon o opštem upravnom postupku. Šta je sa donošenjem zakona o opšte upravnom postupku?
Mi smo ovde krenuli naopako. Prvo je donet Zakon o upravnim sporovima. Taj zakon, koji je bio kritikovan od strane DSS i kroz podnošenje amandmana i kroz načelnu raspravu, analizom tih odredaba i u ovom godišnjem izveštaju koji je dostavljen Vladi Republike Srbije, definisan je tako da nije u skladu sa evropskim standardima.
Postavlja se pitanje, pošto je najavljeno na velika zvona donošenje tog zakona, kako će sada Vlada da otkloni sve ono što smo mi govorili, nevezano što vam je rekla EU da taj zakon nije upodobljen sa realnim potrebama građana i zaštitom njihovih osnovnih prava?
Umesto da se pošlo od donošenja zakona o opšte upravnom postupku, doneo se ovaj zakon koji iziskuje niz daljih amandmanskih izmena i verovatno ćemo brzo, kada Vlada napravi neki akcioni plan o godišnjem izveštaju, biti suočeni sa izmenama, umesto da su se prihvatili amandmani DSS, kada smo ih podneli ove godine.
Pitanje koje jeste takođe u domenu strategije, prva stvar, nije donet zakon o opšte upravnom postupku. Dalje, pitanje depolitizacije kao vrlo važno načelo strategije reforme državne uprave. Kolega Martinović je ovde govorio, to jeste bitno pitanje. Mi smo od 2007. godine u niz navrata bili suočeni sa izmenama zakona koji prolongiraju obaveze raspisivanja konkursa u pojedinim ministarstvima i izbor, konkretno, pomoćnika ministara po osnovu konkursa.
To je bio ključan način da se izvrši depolitizacija u državnoj upravi, ali sada se otvara pitanje rekonstrukcije Vlade, smanjenja ministara kao jedna demagoška parola, a tri godine Vlada zbog namirenja unutar koalicije ne želi da suštinski stvar učini i napravi suštinski korak u depolitizaciji, a to je da raspiše konkurse i da izabere Vladine službenike po konkursu, po osnovu stručnosti kvaliteta, a ne po političkoj podobnosti.
Imamo situaciju da pojedini ministri kažu – meni ni u snu ne treba šest pomoćnika, ali mi je nametnuo koalicioni sporazum. Pitanje za Ministarstvo – da li Ministarstvo ima volju, da li ima snagu i da li će učiniti to da se konkursi okončaju i da se izaberu pomoćnici ministara koji nisu partijske ličnosti, nego da se izaberu na osnovu konkursa onako kako je definisano zakonom? To je suštinska stvar ako hoćemo da pričamo o strategiji reforme državne uprave.
Dalje, nemamo zakon koji definiše položaj zaposlenih u lokalnim samoupravama. Mi smo ovde imali raspravu o smanjenju, faktički smanjenju, zakon je nazvan Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi i u lokalnoj samoupravi, a da nemamo pre toga definisan njihov radno-pravni status.
To je suštinska bila obaveza Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da se Zakon o radnom odnosu u državnim organima kao jedan anaton zakon prevaziđe i da se donese zakon kojim bi se faktički definisao njihov položaj. Ti su ljudi sada u potpunoj jednoj pravnoj nesigurnosti što je pokazalo donošenje ovih zakona koji, uzgred rečeno, nije bio predlog vašeg ministarstva koje je bilo to u obavezi, nego Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj koje nikakve veze nema sa ovom materijom.
To zaista nije jasno i ministar nam nije dao odgovor zašto on nije branio taj zakon i zašto on nije izneo svoju strategiju kako će rešiti problem zaposlenih na lokalnom nivou.
Osim toga, u samom upitniku se postavlja pitanje kako se i na lokalnom nivou vrši zapošljavanje i kako se vrši napredovanje i vrednovanje rezultata rada. Evo, mi možemo sad da vam kažemo, i većina ministara ako hoće iskreno da kaže, kako su oni vršili smanjenje broja zaposlenih. Po partijskoj pripadnosti.
Seča je po tom kriterijumu bila, a ne po kriterijumu kvaliteta rada i svega drugog. Pitanje koje se tiče lokalne samouprave je ja mislim nešto sa čime će teško moći ministar da se objektivno i konkretno suoči u odgovoru na ovaj famozni upitnik Evropske komisije.
Postavlja se pitanje finansijskog položaja lokalne samouprave. Pitanje da li se lokalna samouprava finansira u skladu sa njihovim realnim potrebama? Mi svi znamo šta je ovde radilo Ministarstvo finansija i Vlada kada je umanjila transferna sredstva. Pitanje je šta je radilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje sistemski odgovara za položaj lokalne samouprave? Ništa.
Sada vam se najavljuje na ovoj skupštini stalne konferencije gradova i opština da će se vratiti 25% tih sredstava. Gospodo, primenite zakon. ispunjavajte zakone RS i ukupan iznos koji je namenjen po Zakonu o lokalnoj samoupravi vratite, a ne na mrve i crkavicu lokalnim samoupravama vraćati ono što im po zakonu pripada.
Kaže se ovde – pitanje razgraničenja državne i lokalne imovine. Prosto je neverovatno da se ovakvo pitanje postavlja u Srbiji gde postoji samo državna imovina. Imaju neki rudimenti društvene svojine koja se nalazi u nekim preduzećima koja još nisu privatizovana, ali državna svojina po Zakonu iz 1995. godine je jedina.
Sada otvaramo raspravu, vladajuća koalicija i još neke stranke, o promeni Ustava, a nismo realizovali ustavnu odredbu o javnoj svojini. Godine 2006. je Ustav definisao pojam javne svojine, lokalne, pokrajinske i državne. Gde je zakon o javnoj svojini? Zašto ne donosite zakon o javnoj svojini?
Na Odboru za lokalnu samoupravu smo čuli od državnog sekretara koji kaže da će biti donet kada bude donet zakon o restituciji. Da li će biti donet i kada će biti donet i kako će biti definisan, do tog vremena šta treba lokalne samouprave ili autonomna pokrajina da ne mogu da realizuju svoje ustavne obaveze. Treba da propadnu pojedine lokalne samouprave. Kako ćete odgovoriti na ovo pitanje? Nemamo svojinu lokalne samouprave. Zašto je nemamo? Nemamo zakon. Zašto niste doneli zakon? Ko je kriv zašto nema zakona o lokalnoj svojini? To su suštinska pitanja.
Dalje se kaže u upitniku – da li postoji detaljan plan za prenos ovlašćenja na lokalnu samoupravu. Kao jednu parolu koja je postala nešto što postaje degutantno u javnosti – priča o decentralizaciji, nemamo nikakav konkretan plan na koji način Vlada Republike Srbije želi da ojača položaj lokalne samouprave.
Šta je suštinski plan decentralizacije? To što ćete im uzeti pare, to što im nećete vratiti imovinu? Onda neko priča da je decentralizacija regionalizacija. To nema nikakve veze. Vi koji to pričate vratite pare, vratite imovinu, pa onda pričajte o regionalizaciji, o nekim drugim uređenjima, o državnom uređenju RS.
To je taj problem u kontradiktornosti, da ne kažem u neiskrenosti. Sve što je u funkciji političke parole dobijanja glasova izbacite iz parola. Konkretan rad, praksa se ne primenjuju. Lokalne samouprave su zamorče ove vlade i to treba da se kaže i da se vidi konkretno kroz ova pitanja koja su ovde postavljena.
Pitanje koje se odnosi na obuku državnih službenika je pitanje koje smo postavili u raspravi kada je ratifikovan Sporazum o školi državne uprave u Danilovgradu. Srbija nije imala snage da sedište te škole bude u Beogradu, nego je u Danilovgradu, uz svo uvažavanje Danilovgrada i Crne Gore, ali mislim da njihov napredak u državnoj upravi ne može da se meri sa onim što je učinjeno u Srbiji.
Kako ćete odgovoriti na to kako je u protekle tri godine organizovana obuka državnih službenika? To je vrlo zanimljivo, jer smo taj sporazum ratifikovali krajem prošle godine ili početkom ove godine. Vladina kancelarija koja se bavi državnim kadrovima nije nikakav izveštaj dostavila Skupštini. Znamo ko se tamo obučava, ali šta se radi, kakav je plan kadrovski unutar Vlade Republike Srbije kada su u pitanju državni službenici?
Najvažnije pitanje jeste pitanje koordinata kao ključno pitanje realizovanja bilo koje politike. Gospodo iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ako hoćete da se vodi sistemska politika u oblasti državne uprave morate da koordinirate svim aspektima te politike, bez obzira što se pojedini njihovi segmenti vode u drugim ministarstvima.
Ne može vama Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja da određuje broj zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Ne može vama Ministarstvo finansija da određuje da li će ostati pojedine siromašne lokalne samouprave tako što će im uzeti novac. Centar koordinata za lokalne samouprave mora da bude u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu ili u krajnjoj liniji u Vladi Republike Srbije. To je potpuno odsustvo koordinacije i to je suštinsko pitanje i problem zašto tu ništa ne funkcioniše.
Pitanje o tome – kako su obučeni kadrovi na lokalnom nivou da bi mogli da prave projekte i realizuju potencijalna sredstva iz IPa fondova je posebna tema. Mislim da 70% lokalnih samouprava nije u stanju da napišu projekat, a morali ste time da se bavite. Pričate o evropskim integracijama, o tome kako će nam doći veliki novac, a ljudi ne znaju kako da napišu projekat. To je realno stanje, niko ih nije naučio.
Prema tome, dame i gospodo iz Ministarstva, imaćete veliku muku da napišete odgovore na ova pitanja. To je vaš problem. Niste slušali ono što smo vam mi govorili kada su bile rasprave o tim pitanjima, ali nadasve bavite se tim stvarima, a ne ovim parolama.
Donesite zakon o opštem upravnom postupku. Donesite zakon o položaju zaposlenih u lokalnim samoupravama. Ispunite odredbe i strategije i reforme državne uprave i učinite državnu upravu efikasnom u interesu građana i interesu države Srbije. Hvala.

Iskorišćeno je 15 minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Narodna poslanica Snežana Sedlar je bila prijavljena. Da li želite reč? Imate na raspolaganju 28 minuta. Izvolite.

Ovde je spomenuto veliko povećanje birokratije koje se pominje, a nalazi se u Nacrtu platforme regionalizacije naše stranke G 17 plus tj. Ujedinjenih regiona Srbije.
Samo sam htela da napomenem pre svega zbog građana Srbije da se ne plaše, da je to samo Nacrt platforme Ujedinjenih regiona Srbije, da ono što kao diplomirana pravnica vidim, a i što sam kao narodna poslanica u toku kampanje koju svakodnevno imam i obilazim građane i opštine, naročito po Vojvodini, da su građani ove države, građani Srbije veoma zainteresovani da to što se nama imputira ne znači nikakvo uvećanje administracije, povećanje broja državnih službenika.
Naprotiv, stvar je obrnuta. Radi se o potpunoj decentralizaciji, regionalizaciji Srbije, koja je više nego neophodna. Da ne bih sada pričala o Nacrtu platforme Ujedinjenih regiona Srbije, imamo ga na svom sajtu. U svakom momentu možemo da se potrudimo da napravimo neko javno slušanje na tu temu.

Iskorišćeno je minut i 58 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović je prijavljen.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
Narodna poslanica Snežana Serdar se pozvala na dijalog.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Kako da učestvujem u dijalogu? Imam vreme poslaničke grupe.)
Vaša je volja da li ćete u dijalogu učestvovati ili ne. To što ona poziva na dijalog, nije razlog za repliku. To je poželjno i to treba svi da kažu. Nemate prava na repliku.
Narodna poslanica Nataša Jovanović.

Gospođo Čomić, pošto ću govoriti u okviru vremena poslaničke grupe SRS, a da ne ponavljam ono što je gospodin mr Aleksandar Martinović govorio u ovom uvodnom izlaganju, obrazlažući ovaj amandman, neophodnost za prihvatanje njegovog amandmana na izmene i dopune Zakona o državnoj upravi da ilustrujem nekim primerima iz prakse. Svedok sam toga da mnoge stranke u postupku ne mogu da se oslanjaju isključivo na organ državne uprave radi efikasnijeg rešavanja njihovih sporova. O tome je govorio i sa svog aspekta gospodin Palalić.
Ne možemo da zanemarimo činjenicu da ipak nismo informaciono društvo u 21. veku koje je toliko uznapredovalo da svaka opština u jedinici lokalne samouprave, mesna zajednica i svaki onaj ko je u obavezi da dostavi organu državne uprave u upravnom postupku koji se vodi određeni dokument i jeste sposoban da to uradi na zahtev tog organa u efikasnom roku koji će da bude u funkciji brzog završetka postupka.
Zbog čega, gospođo Čomić? Zbog činjenice da imamo najpre veoma tešku situaciju kada su u pitanju naši sunarodnici koji su prognani sa okupiranog KiM. Odlukom Vlade Republike Srbije posle okupacije i dolaska NATO pakta 1999. godine, kada je nažalost više stotine hiljada Srba moralo da izbegne sa svojih vekovnih ognjišta, upravni centri administrativnih okruga koji su pod okupacijom su izmešteni u neki broj gradova u Srbiji. Tako je upravni okrug administrativnog centra Peć izmešten u Kragujevac i tako redom, u Vranju, Nišu i Kraljevu.
Sada zaista imamo problem, jer se konkretno suočavam sa time, kada kao narodni poslanik hoću da pomognem nekoj stranci koja ima spor, da ga reši sa organom državne uprave, da dokument koji je toj stranci, a u pitanju je osoba koja je prognana sa KiM, brzo i efikasno potreban, a organ državne uprave ga ne pribavlja na vreme. Želim onako kao što je gospodin Martinović to predvideo ovim amandmanom, da pomognemo tome, odnosno stranci, ali očigledno da sam ministar i Vlada nisu imale razumevanja za to.
Zakon o opštem upravnom postupku, koji je pominjao gospodin Palalić, u mnogo čemu bi rešio sve te probleme. Danas se nalazimo 20 godina posle odvajanja, odnosno ustanovljavanja državne uprave koja je ustanovljena pre izbora o kojima ste vi danas govorili, prvih višestranačkih Ustavom iz 1990. godine, koji je donet pre toga, 28. septembra, gde smo prešli sa onog socijalističkog modela samoupravljanja na državnu upravu i lokalna samouprava je dobila status pravnog lica. Sada ne možemo onako kako je to zbog efikasnosti postupka, a iz iskustva ljudi, gospodin Martinović je predložio da pomognemo jer Vlada nije htela.
Ovo obrazloženje koje je dato da se amandman ne prihvata iz razloga što rešenje amandmana dozvoljava arbitrarnost, kako je to nepravilno napisano, i subjektivnost u proceni organa koji odlučuje da li će sam pribavljati neophodne podatke ili će na to obavezati stranku, čime se obaveza organa relativizuje i stranka stavlja u nepovoljniji položaj, što uopšte nije tačno. Samo kroz ovaj jedan primer sam vam rekla da niste u pravu, da ne govorim o činjenici o čemu je govorio i mr Martinović, da imate opštine u Srbiji koje jedva da imaju neki model kompjutera i jedva da su u funkcionalnom smislu sposobne da rade.
Recite mi, molim vas, da li stranka koja treba da pribavi dokument u organu lokalne samouprave u Crnoj Travi može da očekuje da će to efikasno i brzo da se reši? Ili u mesnoj zajednici Kriva Feja, ili u Trgovištu i tako da idem redom, gde se veoma često dešava, ne znam za ministra Markovića, nije tu, pa ne mogu da polemiše sa njim, ali da mnogi ministri koji su nadležni za funkcionisanje organa državne uprave, u stvari svako ministarstvo je organ državne uprave i oni nisu nogom kročili u ova mesta koja sam nabrojala u toku svog mandata.
Prema tome, iluzorno je da pričamo da je stranka stavljena u nepovoljniji položaj i da je to tako nesuvislo obrazloženje Vlade. Opet tu nije ministar da nam to dodatno potkrepi argumentacijama, jer ovo ne stoji. Zaista je neistina.
Kaže – što je suprotno ideji predložene dopune zakona. Sama ideja da se zakon dopuni na ovaj način nije dobar. Vrlo dobro znamo da nam organi državne uprave ne funkcionišu, najpre u skladu sa ustavnim sistemom i političkim uređenjem Republike Srbije.
Ministar Marković, koji je predlagač ovog zakona i koji vodi resor državne uprave i lokalne samouprave, iako po Ustavu Republike Srbije, a to je član 136. koji reguliše položaj državne uprave, nije u situaciji, a veoma često u mnogim slučajevima da samostalno odlučuje, ili da stav ispred organa državne uprave, eksplicitno drži do kraja, nego ga menja u skladu sa trenutnim političkim sukobljavanjem unutar vladajuće koalicije.
Najčešće, ne samo on nego i ostali ministri, po nalogu predsednika Republike Borisa Tadića, koji je potpuno izvršio koncentraciju vlasti na svoju predsedničku funkciju i ulogu, pa mi tako 20 godina posle prvih višestranačkih izbora u Srbiji imamo veoma ružnu sliku toga šta je zakonodavna vlast, odnosno Skupština i na koje je grane ona spala i pod čijim je patronatom, ne ni Vlade nego predsednika Republike, a da ne govorim o Vladi Republike Srbije i o činjenici da Vlada Republike Srbije ne samo da je pod direktnom upravljačkom palicom Borisa Tadića, nego preko njega, ovih vaših mentora iz inostranstva, odnosno EU, koja vam sada, i o tome je govorio mr Martinović, postavlja pitanja – dokle se stiglo sa usavršavanjem, sa kvalitetom i položajem činovnika u državnoj upravi?
Da li su oni, kako to u ovom upitniku ove Evropske komisije vama nalažu da odgovorite, kvalifikaciono i iskustveno osposobljeni da rade taj posao, jer su oni došli na ta mesta po političkoj liniji.
Kada je pre nekoliko godina, a čini mi se krajem 2008. godine, gospodin Todorović izneo podatak da je umesto 8.000 činovnika u organima državne uprave, koliko ste zatekli dolaskom na vlast posle ovog petooktobarskog puča 2000. godine, sada zaposleno 29.000, rekli ste da to nije tačno, da on hiperboliše i da izmišlja neke podatke itd. To je sada podatak o zaposlenim organima državne uprave i to po strukturi, koliko njih je za stalno, a koliko po privremenim ugovorima itd, koji imaju ovi vaši mentori iz EU protiv koje SRS, a uverena sam kako vreme prolazi, i sve veći broj građana Srbije će biti protiv EU.
Zbog čega, nije njihova namera samo da vas svedu u svoje okvire kada je u pitanju državna uprava o kojoj danas ovde raspravljamo, nego da promene Ustav koji je najširim mogućim konsenzusom donet 2006. godine.
Zbog čega oni imaju glasnogovornika u liku Nikolića i sličnih, ali on je sada najveći kada je u pitanju File i ovi ostali koji ne žele dobro Srbiji? Ne da bi se Ustav promeni zbog racionalizacije, zbog smanjenja broja poslanika jer je to neophodno, a u pravom smislu reči to je farsa i možemo da otvorimo i raspravu i po tom pitanju kolika je teritorija Srbije, kako su se menjali izborni zakoni, počev od ovog 9. decembra 1990. godine, koji je bio većinski, pa preko kombinovanog, pa tako dalje, nego zbog preambule.
Baš njih briga koliko će Srbija da ima ministarstava i da li će da ima umesto 250, 125 poslanika. Njima je bitno da takvi koji služe Amerikancima i zapadnim silama, koji su sada ekstremniji od Tadića, a to je Tomislav Nikolić, izvrše promenu Ustava zbog preambule koja kaže da su KiM neotuđivi deo Srbije. Vraćam se dalje.

Narodna poslanice, potpuno razumevajući širinu teme, ipak po dnevnom redu, član 106. stav 1.

Što se tiče funkcionisanja državne uprave, po ovim, kako je to zakonom i Ustavom ustanovljeno, administrativnim okruzima malopre je neko lepo primetio. Ne možete vi funkcionisanje lokalne samouprave, koji su u funkciji, dakle, rešavanja ovog postupka i pomoći strankama u sporu, da poboljšate tako što ćete da zagovarate neke regione koji su zaista u političkom smislu reči samo korak do neke nove republike, autonomne pokrajine itd.
Funkcionisanje organa lokalne samouprave, koji služe za efikasno rešavanje ovih sporova, možete da poboljšate samo ako im date ekonomsku samostalnost. Ali, kako kada mi još uvek, iako je donet Ustav 2006. godine, nismo doneli zakon koji će da sankcioniše i da reguliše koja su to prava i obaveze jedinica lokalne samouprave i na koji način oni to raspolažu imovinom?
Naravno, oni i ne mogu da raspolažu u zakonskom smislu reči, jer imaju od Direkcije za imovinu Vlade Republike Srbije dato na korišćenje nešto što oni koriste. Ali, recimo, ko će u Kragujevcu da sankcioniše ili u nekom drugom gradu u Srbiji jedinicu lokalne samouprave, odnosno organ koji je dužan da se u skladu sa Ustavom stara i na osnovu svojih ovlašćenja o toj imovini, kada mi zakon o tome nemamo?
Sve su to velika pitanja i žalosna slika Srbije kada je u pitanju državna uprava koja je, ponavljam, tačno pre 20 godina definisana tadašnjim Ustavom iz 1990. godine.
Da na kraju završim u onom duhu kako ste vi počeli, gospođo Čomić, kada ste danas podsetili da su održani pravi višestranački parlamentarni izbori u Srbiji, ja ću samo i da vas podsetim da je i na tim izborima kao predsednički kandidat prof. dr Vojislav Šešelj, kao kandidat grupe građana, jer mi tada nismo mogli da registrujemo svoju stranku "Srpski četnički pokret", zbog samo jednog predstavljanja i samo jednim predstavljanjem u trajanju od 45 minuta na državnoj televiziji zadobio poverenje 96 hiljada građana Srbije.
Verujem da će svojim povratkom u Srbiju, koji uskoro očekujemo, učiniti da to poverenje bude milionsko, odnosno višemilionsko jer Srbiji su potrebne takve promene i takav lider koji će na odgovoran način, u skladu sa Ustavom i zakonom, da trasira put slobodne Srbije, a ne ove koja se pokorava zahtevima koji dolaze od strane EU i svih onih koji ne žele dobro Srbiji i srpskom narodu. Hvala.