Dozvolite da vas ubedim. Mada mi je vrlo neprijatno pošto je jedna vojna kamera otišla. Bile su dve.
Zašto je važno da predsednik Republike može da odlučuje o skraćenju do 15 dana? Zašto je preko 15 dana elementarna nepogoda za RS? Zbog toga što postoji još jedna neustavna odredba. Malopre sam vam naveo član zakona o vojnoj i onim drugim obavezama.
Ne može predsednik Republike samostalno da odlučuje o tome da će da uspostavi vojnu obavezu. Ne može. To se reguliše zakonom, a zakonom to ovlašćenje ne može da se prenese na nekoga. Ne može da se prenese ni na Vladu. Ne može ni na predsednika Republike.
Sada kada bi vam pričao koji su razlozi što ne može, vi biste mini koknuli 16 opomena, ali neću da vam to zadovoljstvo priuštim. Opasno je kada se jednom pojedincu, bez obzira što je u liku pojedinca, i individualni državni organ prenesu takva ovlašćenja, jer onda dolazimo u ovu situaciju o kojoj smo pričali u diskusiji u načelu. Znači, interesovanje, volja, patriotizam, ljubav prema otadžbini postoji u narodu.
Preporučio bih vam da preslušate jednu emisiju koja je bila u nedelju na Radio Beogradu, Prvi program sa ispraćaja jednog vojnika iz nekog sela opština Vladimirci, gde su obični ljudi, seljaci dali tako visokoumne misli da nije to pitanje samo da li će neko da ide da se nauči da rukuje oružjem, nego pitanje njegove elementarne zrelosti kao čoveka.
Celo selo je došlo i oni uopšte ne shvataju ovo i odmah su se seljaci dosetili. Rezervna varijanta za ispraćaj u vojsku jeste proslava punoletstva. Nije zbog toga što oni patološki žele da se druže ili vole harmonikaše, pevače i pevaljke, nego što ozbiljno shvataju šta je država i vide da su svi atributi državnosti izgubljeni u Republici Srbiji i da to ne može da se pokrije nekim drugim stvarima.
Naravno, profesionalizacija je potpuno drugi proces. Mi taj proces ne želimo da dovedemo u pitanje, ali želimo da dovedemo u pitanje da li se ovde neguje, gaji, podstiče ta vrsta patriotizma? Ne. Samo stavljam u kontekst, dobrovoljno se čovek prijavio da služi vojni rok, on je već sam doneo odluku koliko treba da provede u skladu sa zakonom. Zašto bi nekome omogućili, ukoliko ga ne oktroišemo nekim vremenom da smanji obavezu služenja vojnog roka za 99% tog vremena koje je propisano. O tome se radi.
Upravo vam kažem, mada gospođa Čomić nije htela da mi dozvoli. Hteo sam da vam dam i numeričke podatke o nečemu što je nekada DS zastupala. Mogu da vam kažem i da nije bilo toliko loših podataka koje su oni izneli. Najekstremniji je bio Dragoljub Mićunović, koji je rekao ne treba da se pravi hiljadu stanova za vojna lica nego sto. Ali, to vi pročitajte, to su vaše reči, to nisu moje.
Ovo ne može da se izbegne sa osmehom. Ovo ne može da se izbegne sa dve kamere iz Ministarstva odbrane koji treba da snime ministra kako epohalno završava neki posao ovde. Ne može. Država je ozbiljna stvar. Vojska, to je ozbiljna stvar. Oružane snage to je ozbiljna stvar. Obaveza svakog državljanina Republike Srbije prema svojoj državi to je izuzetno ozbiljna stvar i ozbiljna je stvar obaveza države Republike Srbije prema svojim građanima.
Smejte se vi. Vi se neprekidno smejete, a Srbija propada. To je taj naš problem. To je naš problem. A vi taj problem ne želite, nego podmećete sve i svašta. Podmećete reklame, podmećete neke koji nisu ni služili vojsku, podmećete neke koji će da laprdaju ovde sve i svašta da bi dezavuisali osećaj kod građana. Osećaj kod onih ljudi koji žele da Srbija bude njihova država. To je naš problem.
I meni je drago što profesionalci slušaju i gledaju ovaj prenos i nepogrešivo saznaju neke stvari. Neću da vam čitam o ovim vašim nalozima. Neću da vam čitam o ovim vašim prijateljima. Neću da vam čitam ono što i te kako dobro znate. Budite razumni. Napokon, okrenite se prema Republici Srbiji, prema državi Srbiji, prema građanima Srbije. A sada možete da radite šta god hoćete.
Zahvaljujem gospođo Čomić, što ste imali strpljenja da me slušate i pozdravljam sve one koji su imali prilike da čuju i da vide pred kojim se izazovima nalazi Republika Srbija. Hvala vam.