Da li mogu kao predlagač amandmana predsednice?

Gospodin Nikolić, kolega Nikolić, je rekao jedan od aspekata ovog našeg amandmana, ali to nije jedini. To je ono o čemu smo pričali kada smo pričali o raspravi u načelu, o svemu, u svakoj profesiji imamo pojedinačan pristup svakome. Lekari, kada im dođu pacijenti ne propisuju isti lek svakome, nemaju isti recept, istu terapiju za svakog pacijenta, nego usklade ono što govore prema onome što jesu potrebe tog pacijenta.

Imamo personalizovane naloge na društvenim mrežama, imamo kola, gospodine Šarčeviću, koja se danas mogu naručiti, baš tako da odgovaraju vama kao kupcu. U svemu imamo personalizovan pristup samo u obrazovanju imamo jednog nastavnika, jednog učitelja, koji stoji u učionici naspram 30 dece, svima priča istu stvar, na isti način i očekuje od njih apsolutno isti rezultat.

Vi kažete u obrazloženju zašto odbijate ovaj amandman, amandman se ne prihvata jer je Predlogom zakona na obuhvatniji način uređeno pravo na obrazovanje i vaspitanje.

Prvo da vam kažem, mi da ovako obrazlažemo amandmane, nama bi amandmane odbacili, s obzirom na to da je nedozvoljeno tako da obrazlažemo, kada nešto predlažemo moramo da kažemo zbog čega predlažemo. Ali sve i da prihvatimo to, kako je moguće da nešto što mi predlažemo da se dopuni je manje obuhvatno od onoga što ste vi predložili?

Možda imam različito razumevanje šta znači reč – obuhvatno, obuhvatnije? Ja pretpostavljam da obuhvatnije, znači nešto što obuhvata više, pa ne znam onda kako kada piše manje može da obuhvata više ili vi, prosto, ne želite naše amandmane da prihvatate.

Zahvaljujem.

Članovi 103. i 104. Prvo, gospodine Marinkoviću nemojte da dozvolite da vam Maja Gojković deli lekcije o tome kada kome možete da date repliku. Ona je prva kao sveto pravilo u ovu Skupštinu uvela to da predsedavajući sam odlučuje o tome kada nekom daje pravo na repliku ili ne, pa nama čak ne dozvoljava kada se javimo da ukažemo na povredu u postupanju predsedavajućeg, da zamerimo to što je, recimo, neko direktno vređan, prozvan, pogrešno protumačen itd, a nije dobio pravo na repliku.

Tako da, nemojte, malo držite do svog dostojanstva, nemojte da vam narodna poslanica Gojković određuje kada ćete kome dati repliku. Ona, kada se uključi u raspravu ima prava kao si svaki drugi narodni poslanik. Čini mi se, kao što bi reka Orvel, da je malo jednakija od nas drugih narodnih poslanika, ali dobro, to je sada već deo njenog rada u Skupštini.

Drugo, član 103. ne znam da li ste primetili da se narodna poslanica Gojković malopre javila za reč, navodno želeći da vama ukaže u povredu u postupanju, pro forme je navela član koji ste navodno, prekršili, a umesto toga je replicirala narodnim poslanicima, zloupotrebivši svoje pravo da vama ukaže na povredu u postupanju.

Predlažem da, ili uvedemo takva pravila za sve, ili da u Poslovniku napišemo da Maja Gojković, kao i predstavnik predlagača, ima pravo da dobije reč kad god zatraži, da govori o čemu god hoće u neograničenom trajanju. Ili počnite da primenjujte pravila ista za sve, ili nam recite da su neki narodni poslanici jednakiji od drugih pa da onda znamo na čemu smo.

Zahvaljujem.

Od vremena ovlašćenog predstavnika, gospođo predsednice.

Pridružila bih se ovom zahtevu i amandmanu i svakako ćemo ga u danu za glasanje podržati, a i vi gospodine Šarčeviću, razmislite o tome. Toliko ste obaveza na sebe uzeli i nadležnosti ovim novim zakonom, da ja ne znam kako ćete vi da postignete sve to što ste sebi u nadležnost dodelili. Sada vidimo da je Odbor za obrazovanje na zahtev predsednika Odbora, inače vlasnika i predsednika i nekakve instance, na jednom privatnom univerzitetu, koji već deset godina ne može da se akredituje, uspeo da vam dodeli još nadležnosti, koje će verovatno ići u korist toga da on stekne akreditaciju koju deset godina ne može da stekne. O tome ćemo pričati kada bude Zakon o visokom obrazovanju.

Vi sada među svim tim novim nadležnostima koje sebi pripisujete, sada sebi još dozvoljavate da budete nekakva milostiva instanca koja će da određuje ko u Srbiji ima pravo kada izgubi posao, da se prekvalifikuje besplatno, a ko mora da plati za to da bi stekao nova znanja i eventualno mogao da se zaposli.

Gospodine Šarčeviću, mnogo je. Mnogo je da i to sebi pripisujete. Napravite sistem koji može da funkcioniše a da ne budete vi ti koji delite funkcije, položaje, milost, pravdu, finansije i šanse u životu. Nemojte to, gospodine Šarčeviću raditi, zato što treba da napravite sistem koji će i posle vas da opstaje. Ja se nadam da ćete vrlo brzo otići i svakako da nikome ne treba da pripada takav nivo nadležnosti. Nemojte da budete ti koji delite milost i odlučujete o životnim šansama. Bez obzira na to da li ćete to raditi na najpošteniji mogući način ili ćete to raditi tako da birate članove SNS, koji kada ostanu bez posla ne moraju da plaćaju članarinu, ne pripada ni jednom ministru takve nadležnosti.

Rekla sam već, napisali smo amandmanima da ste Dositej Obradović, gospodine Šarčeviću, mnogo bi vam bilo, a nemojte zameriti niste ni prineti Dositeju Obradoviću.

Nije problem u tome da prekvalifikacije treba da budu besplatne, problem je u tome što vi odlučujete za koga će biti besplatne, a za koga neće. Ako to ne vidite kao problem, ja onda ne znam o čemu mi razgovaramo.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Član 87. stav 1. sednice Narodne skupštine, po pravilu, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom od 10.00 do 18.00 časova, s pauzom od jednog časa. Kada je pre pauze za ručak određena pauza da narodni poslanik Božović ne bi mogao da replicira predsednici, tada nam je jasno rečeno da će pauza trajati sat vremena, odnosno do 15.00 časova. Mi smo bili ovde, ministar je bio ovde na vreme, kada nam je rečeno, čak su i neki potpredsednici bili u sali, iz nekog nepoznatog razloga nikog od vas koji predsedavate ovom Skupštinom nije bilo, tako da, bez obzira na to koje vaše obrazloženje bude, ja ću tražiti da se Skupština u Danu za glasanje izjasni o ovoj povredi Poslovnika, zato što je rečeno da će pauza trajati sat vremena, a ne sat i 25 minuta. Bez obzira na to što ste prekršili Poslovnik, mislim da narodnim poslanicima dugujete izvinjenje, jer stvarno ne znam na šta to liči da mi ovde dođemo da radimo. Jutros na Odboru za obrazovanje nam nije dozvoljeno da se glasa o našim amandmanima, a sve tobož zarad neke brzine i sada vi 25 minuta kasnite na početak sednice koji ste sami zakazali.

Zahvaljujem se potpredsedniče.

Meni se čini da sam se javila pre mnogih govornika. Nije važno.

Dakle, ono što smo mi hteli prethodnim amandmanom koji je isti kao i ovaj, jeste da kažemo, prvo da je latinično pismo srpsko pismo. Drugo, da se nastava informatike ne može izvoditi na ćiriličkom pismu i treće da vidimo da ono što je ministar malopre rekao u zakonu ne piše. Vi ste rekli ministre i ćirilica i latinica. U zakonu piše – obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu, tačka. Ne pominje se latinica, tako da to što ste vi rekli u zakonu ne piše.

Kao odgovor na ovu svoju inicijativu mi dobijamo optužbe da mrzimo svoj narod, da mrzimo Srbiju, da mrzimo pismo, da hoćemo da proglasimo narod genocidnim, da optužujemo Srbe da su započeli rat i tako dalje. Neki poslanici su šokirani, pa i ja sam isto šokirana da narodni poslanici ne znaju razliku između službene i javne upotrebe jezika. U školi jezik nije u službenoj upotrebi nego u javnoj upotrebi.

Dalje sam šokirana da narodni poslanici drže da je samo ćirilično pismo, pismo srpskog jezika jer oni time odbacuju i svom, kako bih rekla, neprijateljskom, arhineprijateljskom narodu Hrvatima, pošto vidim da komentarišu kako je ćirilica srpsko, a latinica hrvatsko pismo, prepuštaju celokupnu Dubrovačku književnost za koju mi verujemo da je srpska književnost, a zamislite pisana latinicom. Pa, prepuštaju dela Ive Andrića koja su prvo objavljena latinicom Dobrice Ćosića. Pa, nemate prava, gospodine Atlagiću toga da se odričete samo zato što ne znate da je latinično pismo, pismo srpskog jezika.

I, ko onda mrzi srpski narod, srpsku književnost, da li mi koji pokušavamo da ga obogatimo ili vi koji se odričete najvećih dela naše književnosti zato što ne znate da je i latinično pismo, pismo u tradiciji srpske književnosti i srpskog naroda i da su njima pisana najveća dela naše književnosti.

Zahvaljujem, predsednice.

Mi predlažemo da se doda tačka 1a, koja govori o pravovremenom, kvalitetnom i efikasnom obrazovanju stanovništva Republike Srbije u skladu sa iskazanim ili prepoznatim razvojnim opredeljenjima u pravcu održivosti ispunjavanja obrazovnih potreba svakog stanovnika Republike Srbije tokom celog njegovog života i da se dodaju tačke 1b i 4a koje glase - osnovni temelj života i razvoja svakog pojedinca, društva i države zasnovano je na znanju i potpuno ugrožavanje potreba, interesovanja, karakteristika onih koji uče, dakle, učenika, dece i odraslih i sada ja vas pitam zbog čega vi, gospodine Šarčeviću, ne želite da naše stanovništvo bude pravovremeno, kvalitetno i efikasno obrazovano, da to bude u skladu sa iskazanim ili prepoznatim raznim opredeljenjima itd, da to bude uz potpuno uvažavanje njihovih potreba, interesovanja i karakteristika i da znanje bude osnovni temelj života i razvoja svakog pojedinca, društva i države?

Veoma je neobično da vi ne želite da obrazovanje ispunjava sve ove ciljeve. To nije nešto što smo mi izmislili. To je nešto što piše u Strategiji razvoja obrazovanja do 2020. godine, a jedina mogućnost koju mi možemo da domislimo zašto vi to ne želite je zato što vama ne trebaju građani koji misle, još vi nama kežete u obrazloženju da se amandman ne prihvata jer je rešenje u Predlogu zakona obuhvatnije.

Gospodine Šarčeviću, mi ne izbacujemo ništa od onoga što ste vi stavili nego dodajemo tri nove tačke. Molim vas, kako može biti obuhvatnije ono gde ima manje od onoga gde ima više? Ili vi ne razumete šta znači obuhvatnije ili vas je neko prevario dok je pisao ova obrazloženja?

Zahvaljujem.

Koleginica Tomić je u nekoliko navrata pomenula DS u vrlo negativnom kontekstu i zbog toga sam se javila za repliku. Pa, otprilike ono što je rekla o obrazovanju, o zakonima i o DS je tačno isto koliko i njena tvrdnja da ljudi danas mnogo bolje žive nego pre 2012. godine. Pa, kada pričamo evo o tim prosvetarima o kojima bi danas trebalo da pričamo, treba reći da im plata do 2012. godine bila 500 evra, a u vreme procvata sada kada mnogo bolje žive, sada im je plata 370 evra. To nije slučaj samo sa nastavnicima i učiteljima, to je slučaj sa svima onima koji rade pošteno i vredno svoj posao. Verujem da ljudi koje vi poznajete mnogo bolje žive. Verujem da ljudi u vašoj stranci, njihovi kumovi, braća, tetke i funkcioneri mnogo bolje žive. Pa, evo neki ne mogu ni da objasne koliko im je tetaka dalo koliko stotina hiljada evra da bi pokupovali svoje stanove od nekoliko stotine kvadrata, ali reći, gospođo Tomić, da ljudi mnogo bolje žive, zaista vređa inteligenciju i ne samo nas ovde prisutnih nego svakog građanina koji bilo šta misli svojom glavom.

Jednaka je i vaša tvrdnja da, eto ljudi odlaze, mladi iz Srbije ali bože moj, od svuda odlaze ljudi, pa u Sloveniji to što mladi ljudi odlaze, nas ne treba da brine što odlaze Srbi. Mene strašno brine što mladi ljudi odlaze iz Srbije. Strašno me brine što im vi ne omogućavate da ostanu. I, strašno me brine što radite sve da biste ih oterali iz ove zemlje i što vi mislite, pri tom kako čujemo da to i nije neki problem. Strašan je problem, a vi ga samo pogoršavate.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dakle, stav 3. člana 104. na koji nas predsednica Gojković podseća svaki put kada reklamiramo povredu člana 104. glasi – o korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana…

Onda član 103. zato što je koleginica Gojković zloupotrebila, imala sam dve povrede Poslovnika…

Možemo, možemo zato što ste u dva člana povredili… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Javila sam se pre izvesnog vremena. Ne znam da li ste čuli da je gospodin Atlagić u svom izlaganju gospodina Mićunovića nazvao šarlatanom, a ono što on govori je na ivici zdravog razuma.

Druga stvar, gospođo Gojković, član 107. Vi na takav način diskriminišete osobe sa invaliditetom u ovoj Skupštini, da je to prevazišlo svaku meru. Ako vi niste čuli da se gospođa Mihajlovski javila za reč, da je minut pokušavala nešto da govori dok ste se vi pretvarali da je ne čujete, a ona ne može da govori kao drugi poslanici jer ne može da ustane i da dođe do mikrofona, nema uslova da priđe mikrofonu, onda je to jedna stvar, ali svakako za svoje ponašanje treba da joj se izvinite.

Zaista nema smisla da se tako ponašate, znate i sami da je njen pratilac imao problema da uđe u Skupštinu onda kada ste zabranili da građani ulaze u Skupštinu. Nemojte se tako ponašati prema poslanicima. Ja razumem da ste pristrasni. Razumem da imate nameru da dajete veća prava poslanicima pozicije. Razumem da vam je kolega Martinović naredio da date još samo Atlagiću repliku, pa da prekinete sa tim, iako ste pre toga meni rekli da ću dobiti pravo na repliku.

Ali, nemojte, gospođo Gojković, ovo stvarno, pravite od Skupštine, sramota je. Sramota je da se kao predsednica tako ponašate. Sramota je da to radite. Nemojte kršiti član 107. Nemojte vređati dostojanstvo Skupštine, dostojanstvo građana i nemojte se na taj način ponašati prema poslanicima. Razumem da nećete da mi odgovaramo, ali uradite to na malo elegantniji način, da baš ne primetimo da vam Martinović daje uputstva kako da vodite sednicu.

Zahvaljujem.

Ono što smo svi mogli da zaključimo tokom rasprave jeste da nam obrazovni sistem nije dobar. On je daleko od onoga što roditelji odgovorni, pošteni roditelji očekuju za svoju decu, on je daleko od onoga što hrabri i odgovorni učitelji očekuju da bude i daleko od onoga što deca zaslužuju. Takav je zbog duplih moralnih standarda koje vi promovišete, zbog zastarelih i preobilnih nastavnih planova i programa, zbog prevaziđenog pristupa deci, zbog ponižavajućeg tretmana nastavnika, zbog preterane nerazumne demokratizacije.

Vi ne samo da to ne rešavate, nego nam ovim novim zakonima nudite još starija, još prevaziđenija i još zastarelija rešenja koja su u nekakvim razvijenijim zemljama na koja bi već dugo vremena trebalo da se ugledamo, napuštena, u nekim slučajevima pre više decenija.

Ministar sebi uzima toliko nadležnosti da i sam Dositej Obradović ne bi mogao sve da ih ispuni, ne bi mogao sve da ih na pravi način obavi, međutim, to očigledno većinu neće sprečiti ne samo da podrži ga u tome, nego još i da hvali ministra zato što od Skupštine uzima nadležnosti.

Ipak, premijerka nam ovde govori da je najveći problem našeg obrazovnog sistema to što ne pravi radnike, nije problem našeg sistema što ne pravi gotove radnike, nego što ne pravi gotove ljude, a vama gotovi, misleći, nezavisni, slobodoumni i samostalni ljudi očigledno i ne trebaju.

Zahvaljujem predsednice.

Mislim da u skladu sa članom 103. je trebalo da reagujete na izlaganje koleginice Radete koja je na najgrublji mogući način zloupotrebila svoje pravo da vama ukaže na nekakvu grešku u postupanju, tako što je polovinu svog vremena iskoristila za to da vređa narodne poslanike, a drugu polovinu da veliča lik i delo Vojislava Šešelja.

Mislim da ste čuli vrlo dobro šta je koleginica Radeta govorila. Upozorili ste je na vreme na kraju njenog izlaganja, ali čini mi se da je vreme najmanji problem bio u njenom izlaganju. Ona, niti je ukazala vama na to da ste prekršili Poslovnik, niti je obrazložila u čemu se po njenom mišljenju povreda sastoji, ona je nastavila ono što njena stranka jedino valjda i da radi, da vređa, ponižava i omalovažava druge.

Vi ste iz nekog razloga dopustili koleginici Radeti da radi, molim vas da sada ispravite grešku. Sami ste uveli ovaj institut nekakve zakasnele reakcije, kada se uverite u stenogram, šta je zapravo rečeno. Ako pogledate šta je koleginica Radeta rekla, videćete da je ona zloupotrebila svoje pravo da vama ukaže na povredu u postupanju. Molim vas da reagujete i da izreknete kaznu koja je za tako nešto i predviđena.