Da li mogu da obrazložim u čemu se sastoji povreda Poslovnika?

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Ne trebam da vam govorim da mislim da je bilo potrebe da reagujete u toku govora kolege Rističevića, zato što mi se čini…

Meni se čini da vi vrlo pažljivo i vrlo…

Naravno da želim, zato sam se javila za reč i nemam nameru da govorim o temi na način koji to čine poslanici SNS.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Naravno, kao i ostali govornici, kao ni ostali poslanici DS, protiv naše kandidatkinje, gospođe Janković, nemamo ništa lično.
Najpre, na samom početku bih zamolila Generalnog sekretara Skupštine da obrati pažnju na materijal koji dolazi. Nama je opet stigao materijal sa brojem telefona gospođe Janković, sa podacima koji ne bi smeli da budu distribuirani javno, i to se ne dešava prvi put da nama dolaze u Skupštinu materijali koji sadrže podatke koji ne smeju biti javni.

To je materijal koji je podeljen poslanicima, nema šta ja vama da dostavljam.

Da li vi govorite da je samo u mom primerku stoji broj telefona?

Malo je neverovatna ova rasprava koju sada vodimo. To nije prvi put. Nama je podeljen i mobilni broj telefona gospodina Dikovića, gospodina Bandića. To su sve podaci koji su dostupni van ove Skupštine. Molim vas, malo obratite pažnju na način na koji materijali izgledaju.

Gospodine Bečiću, nemam nameru da vam dostavljam materijal koji je podeljen svim narodnim poslanicima.

Pogledajte materijal koji su dobili narodni poslanici i nemam nameru da se ubeđujem sa vama.

Naime, mi protiv gospođe Janković nemamo ništa lično, baš kao što premijer kaže da su našim građanima najmanje plate ove godine, ali samo formalno. Naši razlozi zbog kojih ćemo mi glasati protiv vašeg izbora su isključivo formalne prirode, a baš kao što građani osećaju koliko je ta formalnost važna, mislim da u vašem slučaju ona može biti još važnija. 
Razlog za to je što je, između ostalog, vaš posao i to da se brinete o primeni Zakona o zabrani diskriminacije. Primena zakona je veoma važna iz nebrojeno mnogo razloga. Jedan od njih upravo jeste zaštita ravnopravnosti, jedan od njih jeste vladavina prava. Cela oblast ljudskih prava jeste jedna od stvari u kojoj nikada ne možemo reći da je naš posao završen, u koji nikada ne možemo reći da je meta dostignuta, i to je jedna od onih stvari koju najčešće nazivamo pokretnom metom, jer uvek ima još posla, ma koliko veliki posao da je urađen. Ja se naravno, ne bih složila da ništa na tom polju nije urađeno. Naprotiv, čini mi se da je veliki pomak napravljen.
Ono što nas najviše brine, gospođo Janković, da bi neko bio izabran za Poverenika, jeste da on mora ispunjavati tri uslova. Uslov broj jedan, da je diplomirani pravnik. To je uslov koji vi ispunjavate, kako vidimo iz vaše biografije.
Uslov broj tri – da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Zaista ne možete nešto znati o tome, tim pre što narodni poslanici nisu imali prilike pre sednice odbora da se upoznaju sa vašom biografijom da bi saznali nešto o vašim moralnim i stručnim kvalitetima.
Međutim, ono što nas najviše brine, a što jeste razlog zbog kog ćemo glasati protiv vašeg izbora, je uslov broj dva, koji glasi da ima najmanje 10 godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava.
Iz vaše biografije ovde vidimo da ste vi radili kao producent marketinga na televiziji „Politika“, direktor marketinga na „Yu-info kanalu“, direktor marketinga na televiziji „Politika“ od 2002. do 2003. godine, „City univercity of Sheffield“ - koordinator za Republiku Srbiju od 2004. do 2006. godine, gimnazija „Ruđer Bošković“ sa domom učenika i OŠ „Ruđer Bošković“ u Beograd – sekretar škole, nastavnik za predmet Ustav i prava građana, nastavnik za predmet obrazovanje u medijima od 2003. do 2006. godine, Ustanove gerontološki centar Beograd – direktor od 2006. do 2012. godine, Ministarstvo rada i zapošljavanja i socijalne politike – državni sekretar od 2012. do 2014. godine, Ustanove gerontološki centar Beograd – pomoćnik direktora od 2014. godine do ovog dana, odnosno do izbora na mesto Poverenika koje je, kako smo čuli od ostalih kolega, sasvim izvesno.
Kada ste bili državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, ne znam čime ste se tačno u tom Ministarstvu bavili te dve godine, ali iz ovoga, sve i da ste se tada bavili oblašću zaštite ljudskih prava, vidim da vi možda imate dve godine iskustva u oblasti zaštite ljudskih prava ili nemate ni te dve godine iskustva, jer zaista ne znam kakav vam je bio posao državnog sekretara, odnosno čime ste se tačno bavili.
To je, izvinite, velika prepreka da bismo mi mogli da podržimo vas za izbor za ovu važnu i odgovornu funkciju.
Druga prepreka je to što ste vi pristali da budete izabrani, da vas zapravo Odbor kandiduje na sednici odbora koja nije zakazana u skladu sa zakonom, o kojoj poslanici nisu obavešteni u skladu sa zakonom, a vaš posao će sutra biti da upravo štitite primenu zakona i da se starate da taj zakon bude sproveden u potpunosti.
Da vi imate nameru da taj zakon štitite, trebalo je da kažete, da se informišete i da znate da narodni poslanici, koji su trebali sa vama da razgovaraju na sednici odbora, do momenta ulaska u salu nisu znali šta će biti na dnevnom redu odbora, da nisu dobili vašu biografiju, da nisu bili informisani o sednici, da su od novinara čuli šta je tema sednice i da su pozvani na sednicu deset minuta pre početka odbora, što nije u skladu sa procedurama i sa Poslovnikom naše Skupštine.
Zbog toga to dovodi dosta u pitanje vaš lični integritet i one moralne kvalitete o kojima zakon govori. Čini nam se to sugeriše da biste vi mogli na svojoj funkciji da se ponašate tako da, s vremena na vreme, zažmurite i da, s vremena na vreme, prihvatite poneko rešenje zakona, jer je to vama lično odgovara ili politički.
Moram da dodam, s obzirom na to da ima još uslova, za jednu nestranačku ličnost dosta ste politički napredovali od momenta dolaska ove nove koalicije na vlast, ali to je samo lična opservacija, moguće da ste zahvaljujući svojim stručnim kvalitetima napredovali.
Naravno, vama je jasno kako u ovoj zemlji prolaze poverenici, zaštitnici koji reše da se suprotstave onima koji su danas na vlasti. Ne znam šta ste radili 1993. godine. To u biografiji ne piše, ali nekada se dešava da se saznaju neke stvari posle 25 godina, itd. nemojte da mislite da ste u tom smislu zaštićeni.
S obzirom na to da pristajete da na ovakav način budete izabrani, da mi nemamo odgovor gde se u raznim poslovima direktora marketinga i sekretar škole tačno vidi vaš angažman u oblasti zaštite ljudskih prava, a sa druge strane imamo neke informacije u materijalu koje su nam potpuno nepotrebne, poput vaše privatne adrese i vašeg privatnog broja telefona.
Ne možete da nas razuverite, jer Poslovnik je takav da vi ne možete sa nama danas da razgovarate. Da smo znali za sednicu Odbora makar 15 minuta pre nego što je zakazana, a ne 10 minuta, verovatno bismo došli da porazgovaramo sa vama.
Molim vas da ne prihvatite da na ovakav način budete izabrani, a u svakom slučaju, od poslanika Demokratske stranke, za ovakav način izbora u situaciju u kojoj, čini nam se, ne ispunjavate formalne uslove, ili se iz biografije ne vidi da ih ispunjavate, podršku Demokratske stranke, sasvim sigurno nećete dobiti.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Ovo je sedmi ili osmi put da predlažem isti predlog zakona.
Moj predlog zakona se sastoji samo iz jednog člana, odnosno predloga da se u listu krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti i krađa beba. Priča i za njega je veoma jednostavna.
Evropski sud za ljudska prava je 5. marta doneo, a 26. marta 2013. godine objavio svoju odluka da je Republika Srbija povredila pravo na privatnost i porodični život naše sugrađanke Zorice Jovanović koja je ukradeno dete 1983. godine i tom istom odlukom je obavezao Republiku Srbiju da do septembra 2014. godine usvoji zakonodavstvo kojim bi se sprečilo da se ovakve stvari dalje dešavaju, ali i da ostanu nerešene.
S obzirom na to da ja nikada do sada nisam čula nijednu jedinu reč o tome zašto narodni poslanici odbijaju da se ovakav predlog zakona usvoji a da novih argumenata nemam, ja ću pokušati da vas ubedim ovako.
Zbog čega narodni poslanik Dragan Aleksić ne želi da se u listu krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti krađa beba?
Zbog čega narodni poslanik Aleksić Irena ne želi da se u listu krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti krađa beba?
Zbog čega narodni poslanik Anastasov Adrijana ne želi da se u listu krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti krađa beba?
Zbog čega narodni poslanik Antić Zoran ne želi da se u listu krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti krađa beba?
Zbog čega narodni poslanik Arsić Veroljub, potpredsednik Narodne skupštine, ne želi da se u listu krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti krađa beba?
Zbog čega narodni poslanik Atlagić Marko ne želi da se u listu krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti krađa beba?
Zbog čega narodni poslanik Babić Vlado ne želi da se u listu krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti krađa beba?
Zbog čega narodni poslanik Babić Zoran ne želi da se u listu krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti krađa beba?
Zbog čega narodni poslanik Barišić Dragana ne želi da se u listu krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti krađa beba?
Zbog čega narodni poslanik Berić Nebojša ne želi da se u listu krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti krađa beba?
Zbog čega narodni poslanik Beronja Ljiljana ne želi da se u listu krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti krađa beba?
Zbog čega narodni poslanik Bečić Igor, potpredsednik Skupštine, ne želi da se u listu krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti krađa beba?
Zbog čega narodni poslanik Birmančević Boban ne želi da se u listu krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti krađa beba?

Uvaženi gospodine potpredsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi gosti na galeriji, moje prvo pitanje je upućeno ministru unutrašnjih poslova dr Nebojši Stefanoviću, a ostala pitanja koja ću postaviti ću postaviti premijeru Vučiću.
Naime, 4. 05. 2015. godine je premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je čuo da neki idu okolo i traže pare iz javnih preduzeća za stranku i onog odozgo. „Svako ko to bude radio biće uhapšen i odmah ga prijavite policiji“. Moje pitanje za premijera je sledeće – ukoliko je on čuo da neki idu po javnim preduzećima i traže pare za stranku, zašto ih sam nije prijavio policiji?
Pitanje za Nebojšu Stefanovića, iako je on vrstan naučni radnik i doktor, pa bi mogao i sam da dođe do takvog zaključka – da li je ovu izjavu video i ukoliko je video, da li je možda policija pokrenula neke radnje? Ja ne verujem da je nemoguće utvrditi ko ide po javnim preduzećima i traži pare za SNS, posebno pošto i sam premijer ima saznanja o tome. Da li je neko uhapšen u okviru ove velike akcije, s obzirom na to da je premijer, kao što znamo, veoma veliki borac protiv korupcije i sasvim sigurno ne bi svoja saznanja o tome da neko traži pare za SNS dao u vidu intervjua u jednim dnevnim novinama, nego bi verovatno nešto i postupio. Tako da je moje pitanje - koliko je lica uhapšeno zbog toga što je po javnim preduzećima u Srbiji tražilo pare za SNS?
U okviru istog tog pitanja, postavila bih i pitanje – dokle je došla istraga u izjavi potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović još iz prošlog mandata da pojedini ministri rade protiv države i nameštaju, zapravo da jedan ministar radi protiv države i namešta poslove firmi svog prijatelja, ona je rekla da ima zvanična saznanja o tome, da je to nešto što se može pročitati u diplomatskoj pošti? Dakle, moje pitanje je – koji ministar je u prethodnoj ili ovoj Vladi nameštao poslove firmi svog prijatelja i da li iko iz Vlade, osim potpredsednice Zorane Mihajlović, čita diplomatsku poštu u kojoj je ona takve informacije pročitala?
Naredno moje pitanje postavljam premijeru. Ja sam ga već jednom pitala, međutim, dobila sam odgovor od pogrešne osobe, od gospodina Vujovića, kome nisam postavila pitanje. Moje pitanje je bilo – ko će da odgovara zbog štetne odluke bivšeg ministra finansija Lazara Krstića koji je u ovu zemlju doveden kao vunderkind da ne konvertuje naše kredite iz dolara iz evre, zbog čega je Srbija izgubila 783 miliona evra, ili dvogodišnju uštedu od smanjenja plata i penzija?
Ja sam dobila odgovor od ministra Vujovića koji mi je objasnio sasvim poznate stvari na koji način se Srbija zadužuje i tome slično, međutim, ono glavno pitanje – ko će da odgovara što je vunderkind Lazar Krstić svojom lošom odlukom potrošio dvogodišnju uštedu od smanjenja plata i penzija, to je jedino pitanje koje je ostalo bez odgovora.
Dalja pitanja isto postavljam premijeru, a to su stvari koje je on izrekao i koje su ostale bez odgovora. Da krenemo redom, pa dokle stignemo, mada je minut i 10 sekundi suviše malo vremena da se nabroje sva pitanja koja imamo, a sva se odnose na stvari koje je premijer sam obećao.
Najpre, gde su investicije ukupne vrednosti od 10 milijardi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata? Šta će biti sa činjenicom da je šeiku lično poklonjen, bezmalo poklonjen hotel na Kopaoniku za 600 hiljada evra manje nego što ga je Srbija kupila samo nekoliko dana pre toga?
Šta je sa fabrikom čipova od četiri milijarde evra i šta je sa kreditnom pomoći bez kamate u iznosu od tri milijarde evra?
Gde je investicija od 400 miliona evra za fabriku za proizvodnju avio-delova za „Boingove“ er basove modele?
Šta je bilo sa potpisanim memorandumom o saradnji sa „Global Capital Advisors managemant“? Šta je sa stanovima od 380 evra po kvadratu? Šta je sa investicijama za infrastrukturu i građevinarstvo? Kargo centar u Lađevcima? Turizam? Auto-putevi? Agro-biznis? Šta je sa polo klubom u Preljinama? Hvala vam.

Zahvaljujem.
Koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine Martinoviću kao predlagač ovog akta, odnosno kao predsednik Odbora koji nam ovo prema Poslovniku predlaže, ovo jeste jedna od onih tema kada nam se nameću dileme koje smo imali i kada smo razgovarali o ranijim autentičnim tumačenjima zakona koje smo donosili, pre svega mislim na autentično tumačenje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kada smo razgovarali o tome ko su osobe koje mogu da predlažu stručna udruženja u Nacionalni prosvetni savet, odnosno da li to mogu da budu i profesori univerziteta ili to moraju da budu samo oni ljudi koji su zapravo zaposleni u osnovnom i srednjem obrazovanju, odnosno nastavnici u smislu te reči.
Svaki put kada razgovaramo o autentičnom tumačenju zakona nam se nameće ta dilema da li uopšte treba da odlučujemo o tome, jer su to neke stvari koje se nama ovde čine razumljive, čine jasne i prosto ponekad mislimo da i nema potrebe donositi autentično tumačenje, jer kada se zakon ovako pogleda onako kako on zaista i glasi u svom osnovnom obliku, čini se da je on veoma jasan.
Naime, u članu 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju piše da organ poslovođe univerziteta je rektor fakulteta dekan, akademije strukovnih studija predsednik, visoke škole i visoke škole strukovnih studija direktor. Organ poslovođenja se bira iz reda nastavnika visokoškolske ustanove koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, a izabrani su na neodređeno vreme. Organ poslovođenja bira se na tri godine, sa mogućnošću jednog ponovnog izbora.
Kada ovako neko pročita osnovnu odredbu osnovnog zakona, prosto se zapitamo zašto uopšte postoji potreba da mi donosimo autentično tumačenje zakona i zar nije ovo apsolutno jasno samo po sebi i gde se uopšte stvara prostor da neko ovu ovako jasnu odredbu tumači na drugačiji način? Međutim, realnost nam pokazuje da to jeste slučaj, baš kao što smo i sa gospodinom Martinovićem, koji prosto po svojoj funkciji može biti predlagač ovakvih autentičnih tumačenja zakona, razgovarali da li je uopšte i bilo potrebe usvajati autentično tumačenje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jer ponekad se pokazuje da ono što se nama čini apsolutno jasno ne mora da znači da je jasno i nekome drugome i zaista neke odredbe zakona stoje tako da je moguće njihovo različito tumačenje.
Prema našem mišljenju, ovo nije jedna od tih odredaba zakona, ali mi ne možemo odbiti nekome pravo da nešto uradi zato što smatramo da mi mislimo drugačije. Realnost nas očigledno opovrgava u tome i očigledno postoje dekani koji na različite načine pokušavaju i uspevaju da zaobiđu ovu odredbu zakona. Mislim da kolege iz Odbora za obrazovanje, a posebno one kolege koje su u radnoj grupi koju smo mi oformili, a koju vodi upravo profesor Atlagić, koja se bavi isključivo tim predstavkama i žalbama koje dobijamo, mogu posvedočiti o tome koliko mi žalbi na rad različitih dekana dobijamo. Mislim da neću biti jedina, čak mislim da nisam ni prva koja će citirati kolegu Atlagića, koji kaže da su dekani zaista postali gospodari života i smrti na našim fakultetima. Iako se čini da je ovo jedna oblast koja je uređena veoma precizno zakonom, očigledno je da u praksi postoje različita tumačenja i očigledno je da jedini način na koji mi možemo da to sprečimo jeste da donesemo autentično tumačenje zakona, baš kao što smo uradili i sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Svakako da to nije dovoljno, kao što se pokazalo kada smo usvajali prošli put autentično tumačenje zakona, s obzirom na to da ovde, čini mi se, postoji i svesna namera da se zaobiđe zakon u slučaju osnova sistema vaspitanja i obrazovanja, čini mi se da nije svesna namera. Biće potrebno da osim onog zvaničnog obaveštenja da je Skupština usvojila takvo i takvo autentično tumačenje, a to sada znači to i to, obaviti i dalje razgovore, dalje konsultacije zato što mi prosto ne možemo biti Skupština koja ignoriše realnost. Baš kao što ne možemo biti Skupština koja ne prihvata da postoje udruženja istoričara ili udruženja hemičara Srbije koji smatraju da nastavnik jeste i osoba zaposlena na visokoškolskoj ustanovi, tako ne možemo ni biti Skupština koja ignoriše da neki dekani smatraju da imaju pravo da se više puta kandiduju i da više puta budu izabrani na poziciju dekana.
Svakako da je to jedno, reklo bi se, veoma unosno mesto. Kolega akademik Stojadinović je govorio o tome koje su sve mogućnosti za onoga ko je dekan na nekom fakultetu. Svakako je jasno da te osobe, osim toga što imaju i veoma veliku formalnu moć, raspolažu i velikom količinom neformalne moći, neformalnih ovlašćenja i da poneki od njih nažalost takva svoja ovlašćenja zloupotrebljavaju.
Upravo u tim žalbama, koje dobijamo od univerzitetskih profesora, možemo videti veliki broj žalbi upravo na ponašanje dekana koji svojim uticajem pokušavaju da odrede ko će od univerzitetskih profesora napredovati u karijeri, ko neće, kako će se finansirati različiti programi na fakultetu. Nije nikakva tajna da ti ljudi imaju svoje miljenike koji na fakultetima mogu da rade apsolutno šta hoće. Ponekad se mešaju u ocenjivanje studenata, mešaju se u objavljivanje naučnih radova, mešaju se u sve one stvari u koje ne bi trebalo.
Drugo, to su osobe od kojih se zahtevaju izuzetno velike menadžerske sposobnosti. Svakako da nisu svi univerzitetski profesori skloni tome, a neki bi baš želeli da budu na mestima na kojima odlučuju o takvim stvarima. Ovo svakako jestejedno polje u kome makar ovo autentično tumačenje može da donese nekakav boljitak.
Jedan od možda najboljih primera zašto nam je ovo autentično tumačenje potrebno jeste i primer jednog dekana, jednog fakulteta univerziteta u Novom Sadu koji je, recimo, išao čak dotle da je promenio statut fakulteta na taj način da on nikako ne može biti smenjen. Oduzeo je svim kolektivnim organima sva ovlašćenja, ostavio je samom sebi mogućnost da jedini bude taj koji može da inicira, pokrene i sprovede na kraju svoju smenu, naravno bez ikakve namere da išta slično uradi.
To je jedna od stvari koja je dospela u medije, izazvala je dosta medijske pažnje. Protivzakonita, dakle, promena statuta fakulteta je ono što je taj dekan pokušao. Taj dekan je posle toga došao i u interesovanje javnosti tako što je najbolju naučnicu Novosadskog univerziteta izbacio sa svog fakulteta. Radi se o profesorki Ivani Kovačić koja je u svojoj oblasti jedna od najpriznatijih naučnika u Evropi. Ona je zbog te samovolje dekana bila sprečena, ne samo da napreduje na fakultetu, nego i uopšte da radi na tom fakultetu.
Kasnije se za tog dekana ispostavilo da mu je čak i poništena diploma Mašinskog fakulteta koju je dobio na osnovnim studijama. To rešenje je objavljeno u „Službenom glasniku Republike Srbije“, da je njegova diploma oglašena iz, izvinjavam se samo… Znači, rešenjem Fakulteta tehničkih nauka, od dana 19. septembra 2014. godine, oglašava se nevažećom diploma o završenim osnovnim akademskim studijama na studijskom programu „Energetika i procesna tehnika, termoenergetsko mašinstvo“, broj 012-B-8/M od 18. maja 2008. godine, broj iz evidencije itd.
Dakle, to je dekan kom je poništena diploma fakulteta na kom je on dekan. Međutim, da stvar bude interesantnija, samo da govorim o velikim ovlašćenjima koja dekani imaju i zbog čega je potrebno na ovaj način ograničiti njihov broj mandata, ako ne možemo drugu stvar ograničiti, o tom dekanu se izjasnila i DRI. Naime, utvrđeno je, upravo zbog toga što neki očigledno zaposleni na fakultetu mogu da budu u velikoj milosti dekana, da je jedan docent sa tog fakulteta, od 261 radnog dana, 222 radna dana proveo na službenim putovanjima i da je za te svrhe uzeo dnevnice od 2.136.000 dinara, da je 37 miliona dinara dekan tog fakulteta potrošio na upotrebu službenih vozila, da su 843 zaposlena na tom fakultetu dobilo naknadu od 17 hiljada dinara, kao jubilarnu nagradu, iako su svi zaposleni na tom fakultetu dobilo te nagrade, da taj fakultet nije vratio u budžet 4.810.000 dinara…

Prilično sam sigurna da jesam.