Ništa, dešava se.
Dakle, ovaj amandman je dobronameran i uz puno znanja zbog toga što ako prihvatite i glasate da se prima, šta će vam onda konkurs? Šta će vam onda bilo šta? Šta će vam onda bilo šta drugo ako se on ima primati? Čak, u jednoj diskusiji je rečeno da automatski budu zaposleni.
Dakle, broj osoblja će odrediti javni tužioc. U aktu o sistematizaciji on će na primer kazati – prima se jedan za tužilačkog saradnika, po stavu 2. člana 123, kako će glasiti od sada. Ako vam se prijave dva, koga ćete primiti? Zakon vam kaže da morate primiti oba. Ako se prijave tri koga ćete primiti? Ako se ne prijavi niko sa posebnom odlukom, koga ćete primiti?
Problem će nastati u primeni Zakon o državnim službenicima i nameštenicima, jer vi u zakonu kažete – prima se. Dolazi neko ko želi da bude tužilački pripravnik. On se ima primiti ako je položio sa odlikom. Ne može da ima prednost. Što bi se onda prijavio bilo ko drugi.
Kako mislite da ovim podržavate konkurenciju na bilo koji način? Ako javni tužilac kaže da mu ne treba osoblje šta će biti sa njegovim pravom da bude primljen, što je manje važno, ali je jako važno što se bez dovoljno promišljanja, uz dovoljnu maštu i kreativnost koju ne sporim, to je legitimno, da se u žaru retoričkih darova svih nas ovde koji sedimo brani nešto što ne piše u zakonu. Nije pokorisno zato što će ovo proizvesti odluke u realnom životu.
Rešenje da ima prednost je prirodnije i normalnije i ovako i onako se podrazumeva da je prednost nesporna. Zaboravile ste da dodate još jednu izmenu člana, još nekih zakona da bi ovo bilo otklonjeno. Zaboravili ste da postoji realni život i da ako imate sada pet ljudi, izvrsnih, radnih, vrednih, ništa o njima ne govorim, koji žele da postanu tužilački saradnici i da će raspisati konkurs, odnosno da će saglasnost ministra pravde imati da bude po sistematizaciji pet, problem je rešen. Šta ćete sa drugima?
Maštovitost koja se koristi da bi se prenebreglo razjašnjavanje stvari koje ja ovde pitam i za koje znam kakav će odgovor biti, sličan kao i juče kada vam se kaže da je SDPR zaposlio za godinu dana od 494 na 642 zato što APR ima podatak, a vi lažete.
Dakle, ne očekujem ja odgovor od bilo koga iz vladajuće većine. Govorim vam zašto je ovaj amandman dobar, jer se predloženim rešenjem stvara problem koji je za sada izbegnut. Ne sporim nikakvu kritiku lošeg prijema u tužilačke pripravnike ili tužilačke saradnike. Daleko od toga da sporim politički uticaj kada je u pitanju zapošljavanje u sudstvu, tužilaštvu, ministarstvima, agencijama, bilo gde, ali sporim da se kreativnim pristupom i u želji da se od jednog zakona u kome ništa od toga ne piše prave rasprave koje imaju sasvim drugi cilj, koji je legitiman, ali i nekoristan. Onima koji podržavaju da je vladajuća većina besprekorna i da Vlada Republike Srbije radi besprekorno, nije potrebno, a nama koji kritički posmatramo rad Vlade, uvek spremni da pohvalimo ono što valja, ali da kritički kažemo šta ne valja je isto tako nepotrebno, jer mi mislimo svojom glavom, proveravamo i gledamo, no, legitimno je.
Ono što je pitanje da li je potpuno legitimno je kada čujemo od predlagača da se uticaj u ispitnim odborima ostvaruje sa različitih nivoa vlasti.
Ispitne odbore obrazuje ministar pravde. Ministar pravde obrazuje svaki ispitni odbor i ministar pravde bira u ispitni odbor ljude za koje smatra da će raditi svoj posao u ispitnom odboru pred kojim se polaže stručno i kvalitetno i onako kako to pravila zahtevaju. Svaki ministar pravde. Ja bih, ovo je kratka digresija, možda razgovarala o tom rešenju. Možda bi bilo dobro da u nekom periodu kada ćemo svi zajedno imati prilično posla oko provere primene zakona i propisa koji se tiču reformi pravosuđa da ovo ovlašćenje ne bude u rukama ministra pravde. To nisam sigurna i nemam razloga da tvrdim, ali znam nekoliko različitih primera ko obrazuje ispitne odbore u različitim sistemima pred kojima ljudi polažu ovaj težak ispit, tu se sa kolegama potpuno slažem. Međutim, to ovde nije predmet zakona.
Dakle, ukratko, moja podrška amandmanu zbog toga što imamo problem sa procesom nakon što o broju osoblja odluči javni tužilac, što imamo problem sa Zakonom o državnim službenicima i nameštenicima i bi bilo dobro da se takve stvari ovde razjasne i da koliko god više govorimo o onome što piše u zakonu, a manje o onome što smatramo da nam je i korisno i da treba govoriti tokom rasprave o jednom zakonu koji podnose narodni poslanici.
Na kraju jedna dobra vest. Šta god pisalo u ovim predlozima zakona, šta god govorili narodni poslanici čitajući zakon ili ne, meni je izuzetno drago što su zakon podneli narodni poslanici. Kako god došlo do njegovog teksta i kako god bio branjen, ja mislim da je to dobar vest za Narodnu skupštinu da narodni poslanici svojom voljom i znanjem predlažu, brane i u proceduri Skupštine unose Predloge zakona o kojima mi bez Vlade razgovaramo.
Tome se nadam i kada se bude razmatrao ili moj zakon o izmeni Zakona o finansiranju političke aktivnosti ili zakon bilo koga od kolega iz većine, jer to takođe smatram dobrom vešću za ovaj parlament da imamo slične ili iste ideje kada treba menjati propis koji je donet, a tiče se finansiranja političkih aktivnosti. U tom delu sam potpuno sigurna da ćemo uprkos folkloru i kreativnosti kojom pristupamo u odbrani ovih rešenja imati dovoljno volje za dijalog i doneti rešenje koje će biti dobro za Skupštinu, odnosno da Skupština može da poruku da je to rešenje dobro za sve građane Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem. Govoriću sasvim kratko i koristiti vreme poslaničke grupe.
Postavila sam jedno vrlo jednostavno pitanje zato što je tu predlagač i predlagači, o tome šta se u konkretnom slučaju dešava ako na osnovu svoje nadležnosti javni tužilac u sistematizaciji kaže da mu treba tri, a javi se pet. Samo sam to pitala i pošto se nije čulo još jednom ću zaista kazati da je dobra vest da poslanici podnose zakone.
I pošto se nije razumelo, moje opaske o tome da se ne čitaju zakoni, a da se kreativnošću i maštom koristi argumentacija koja nema veze i da je to posramotno ali pokorisno, odnosi se na primenu Poslovnika Narodne skupštine pošto se može govoriti samo o tački dnevnog reda.
Smatram da je legitimno da se sednica i vodi tako da se omogući narodnim poslanicima da pokažu sve što znaju kada je u pitanju pokušaj odbrane svog zakona. Malo je neobično, ali mi se to zaista i sviđa, da se toliko truda uloži u dokazivanje da nas 40 iz opozicije ili 35 ili 20, koliko hoćete ne treba da podržimo amandman kolega Vladimira Pavićevića i Zorana Živkovića.
To je dobro za sam folklor skupštinske rasprave, ali nije pokorisno zato što se podrazumeva da vladajuća većina neće prihvatiti amandman i da se zaboravlja da svako od nas ima pravo da podnese amandman i ima pravo da koristi sve svoje nadležnosti po Ustavu i po Zakonu o Narodnoj skupštini. Posramotno je i sasvim nekorisno je u bilo kom trenutku dozvoliti sebi da kao kolega narodni poslanik, ad persona i ad hominem diskvalifikujete drugog kolegu narodnog poslanika. To je deo nečega što se samo pod znacima navoda može zvati kulturom političkom. Inače, uvek govori samo o onome ko reči poruge, uvreda ad hominem izgovara za bilo koga, nikada ništa ne govori o onome na koga se te reči odnose. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Želim samo da dam podršku prihvatanju amandmana koji je podnela koleginica Olgica Batić iz najmanje dva razloga. Prvi je zato što je ovaj amandman bolji, precizniji i jasniji od amandmana koji takođe podržava, jer ukazuje na problem u Predlogu zakona koji je pred nama, a drugi je da potpuno nedvosmisleno pokažem da meni nikada nije bilo, nije i neće biti važno ko potpisuje amandman, nego šta u amandmanu piše.
Narodna poslanica koja je i mnogo bolje od mene obrazložila, zbog svoje stručnosti, razloge zašto je važno ovaj amandman prihvatiti pripada vladajućoj većini, kao i svi drugi narodni poslanici. Ja sam opozicija, ali je amandman dobar. Da li hoćete još da se detaljnije uradi, da li hoćete zastoj da Odbor podnese amandman? I s tim sam unapred saglasna. Meni je važno da se na ovom primeru, ako hoćemo da ga zapamtimo, naučimo da je mnogo važnije pročitati predloge i zakone i amandmane i videti šta je dobro, smisleno i sa dobrim ciljem napisano u nekom amandmanu, nego da se samo potrošimo na legitiman, ali nekoristan folklorni, razmenu folklornih sastava o stvarima koje nisu tema dnevnog reda. Hvala.

Zahvaljujem.
Amandman koji smo podneli na Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetu odnosi se na poziciju, odnosno na član 3, u kojem se govori o oko 400 miliona evra koji su garancije, šta god, da kraće kažem, zaduženja budžeta Republike Srbije za „Srbijagas“.
Ovaj amandman je podnet iz tri razloga.
Prvo, zaista smatram da tema našeg dijaloga mora biti o načinu tempa i načinu smanjivanja subvencija, kao što smatra da kad smo govorili o izmenama Zakona o privatizaciji i o programima smanjenja troškova budžeta, oko 100.000 ljudi koji iz budžeta dobijaju platu za poslove koji ne postoje, da su to ozbiljne teme o kojima moramo ovde da razgovaramo. Dakle, zato je podnet ovaj amandman.
Drugi razlog je što smo dve i po godine za vreme prethodnog saziva Vlade, jednog od rekonstruisanih, slušali od ministarke energetike da te subvencije treba ukinuti, da javno preduzeće „Srbijagas“ ne radi ništa, da je to…, da ne citiram već novinske, ne treba. Ja se ni sa takvom komunikacijom ne slažem i mislim, ako postoji koncept da „Srbijagas“ ne treba da dobije, da je onda ova Skupština mesto da se o tome razgovara.
Treće, ovo vam je šansa, ako stvarno želite da se ukine sve ono što je rečeno da će biti finansirano u javnim preduzećima, da to počne sada. Obrazloženje koje mi je Vlada dala ukratko glasi – ne možemo to da ukinemo jer „Srbijagasu“ pare trebaju, zbog netržišne cene gasa, zbog nemogućnosti naplate, zbog toga što dugovi „Srbijagasa“ nisu isključivo odgovornost rukovodstva i poslovodstva u „Srbijagasu“, zbog toga što imate posebnu situaciju sa bezbednosnom krizom vezano za energetiku, zbog raznih razloga. Ja to sve razumem, ali vas pitam – a kad ćemo ukinuti subvencije?
Ako ostaje u rebalansu ova poslednja tranša, što ja isto razumem šta znači obaveza države, hoće li ga biti u budžetu za 2015. godinu? Ako će ga biti u budžetu za 2015. godinu, hoće li ga biti u budžetu za 2016. godinu? Hoće li tako biti sa svim subvencijama? Ako vidimo u rebalansu i ako vidimo u predlogu da će biti i 600 miliona evra za isplate plata zaposlenima bez posla iz preduzeća u restrukturiranju, šta treba da pitam ministra privrede – hoće li biti i u budžetu za 2015. godinu? Ne može oba. Ne možete da dođemo ovde i da kažemo – prvi korak je smanjenje plata i penzija, slede drugi koraci, a kada ponudim dijalog o drugim koracima, onda mi se kaže – „Srbijagasu“ pare trebaju.
Za manje od mesec dana ćemo gledati u budžet iz 2015. godine i imaćemo stenogram ove sednice pred nama. Jednostavno je interpretirati šta je ko rekao, a još jednostavnije je čitati šta je u stenogramu rečeno oko ovog amandmana i oko rebalansa budžeta. Ministar finansija je vrlo jasno rekao – smanjenje plata i penzija je prvi korak, najmanji i najlakši, a sledeći tek slede u 2015, 2016. i 2017. godini. Ja vas pitam koji slede?
Ministar u naznaci govori o tome da će to biti tema vezana za skidanje sa budžeta zaposlenih u preduzećima u restruktuiriranju, za smanjivanje subvencija, za drugačiju organizaciju javne uprave i za usaglašavanje svega onoga što nam je u budžetu sa zakonom o državnoj pomoći, ali, o tome neće da se razgovara.
Iskrena kakva jesam, da sam uopšte ikada bila u mogućnosti da savetujem i Vladu Republike Srbije i vladajuću većinu kako da komunicira ovu štetnu i nedovoljno analiziranu meru, to bi bilo baš ovako kako se dešava. To je želja svake opozicije.
U obraćanju svima onima na koje će se ove štetne mere odnositi, ima samo nedovoljno analiziranih posledica za buduće i mnogo optužbi, što je sve legitimno, za poteze iz prethodnih godina, dokle god se govorniku koji o tome govori sviđa, da kaže – ne bismo mi ovo nikad, ali moramo.
Dakle, opozicija može samo da poželi takvu strategiju komunikacije i ja sam na tome zahvalna, kog god da vam je to radio.
Duge monologe koje imate sa ponavljanjem reči da bi svi zapamtili, da ne bi mi to, ali eto moramo, neporecivost za bilo šta što je pitanje, dakle ja vas pitam – zašto nećemo da smanjujemo subvencije „Srbijagasu“? Vi kažete – „Srbijagasu“ pare trebaju“. Sad vas pitam – dokle?
Dakle, volja da se ni o tome ne otvori dijalog je, što se tiče komunikacije i neubedljivosti razloga da se smanjuju baš plate i penzije, nešto što bih ja volela da vidim kad bih bila u poziciji, da vladajućoj većini pravim strategiju komunikacije.
Ali meni to nije drago zato što su mere, koje će biti donete, štetne za sve, zato što se ovde govori o merama štednje koje su bile primenjivane u određenim državama i zato što niko ne spominje da već godinu dana imate pred sobom članke i nalaze o tome da te mere nisu dale rezultata.
Nisu dale rast, nisu dale rezultata o onome što treba da bude zajednički rezultat nas iz opozicije i vas iz vladajuće većine, za koju godinu od danas, rast ekonomije, pravna država, sve ono što treba da bude zajednička tema, umesto – neko drugo je kriv, ali mi moramo.
Onda donosite amandman kojim želite da, ne odustajući i od ni jedne subvencije, ja razumem, ne tražim odgovor tu, znam šta su obaveze države, ono što smatram da je nedopustivo da se o tako ozbiljnim stvarima ne otvara dijalog ovde, jer je ovde tom dijalogu mesto i za ministra finansija i za ministra privrede i o subvencijama i o restrukturiranju i o kamatama i o zaduženjima, o svemu je ovde mesto.
Da bi se popravio utisak, vi nam donosite amandman da se iz Predloga zakona o umanjenju penzija briše rok, sa vašom interpretacijom.
Ja vas molim da ne dobacujete, stvarno vas molim da ne dobacujete. Imam pravo da komentarišem, nemam prava da komentarišem, moj amandman uz druge amandmane, amandman je veza. Ako vam se sviđa, ja mogu tako dok ne istrošim svo vreme.
Dakle, podnet je amandman na drugi zakon najavljen ovde u izjavama kolega, u sklopu strategije – ne bismo mi ništa, zato što je neko drugi za sve ovo kriv, ali mi ovo moramo, i mi to isto ne volimo i ništa ne bi uradili to, ali moramo.
Tako se reforme ne sprovode. U reforme morate da imate poverenje na osnovu analiza koje su pred vama.
Dakle, amandman se odnosi na to da nećemo smanjivati subvencije, ali nećemo ni oročavati vreme u kojem će važiti zakon o umanjenju penzija.
Vi kažete, zato što će biti ranije ponovo povećane, a ja kažem ne, biće kasnije ponovo povećane. Tako se može čitati taj amandman i o tome vam pričam.
Dakle, kada podnosim amandman kojim tražim da se ukinu subvencije, onda je to i zahtev za podnošenje amandmana, ali takođe i zahtev za otvaranjem dijaloga, jer ja u dijalog verujem.
Ovde se desio jedan, meni strašno drag događaj koji je direktna posledica dijaloga i najava vladajuće većine da će podneti predlog izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i nadam se tako što će se u članu 16. reč „rashoda“ menjati u reč „prihoda“, pošto je to moj predlog, tog zakona.
Da vam objasnim koliko je meni stalo do toga da ova institucija radi. Nije važno da li je autor takvog predloga neko iz opozicije ili je autor neko iz vladajuće većine. Važno je da imamo svest o tome da se taj zakon u tom delu mora menjati.
Mogu samo da izrazim nadu da će i svi komentari posle ovoga ići u smeru da bude očito koliko je neuspešna ta strategija komunikacije, jer je većina, oko 75% reči koje smo čuli ovde, usmerene na to je za sve ovo kriva DS.
A, sirota vlast, mora samo da donosi neke poteze. Istovremeno ide rečenica – vi nemate ni pet, šest posto.
Onda ne može oba. Ne može i da vam je ceo fokus na DS, bez toga da zaista pričamo o tome kakve su odluke donete, a odluke o smanjenju plata su donete i 2009. i 2010. godine, važilo je dve godine, između ostalog i da vidite DS kao pretnju, a mi pretnja nismo ničemu, osim neznanju, aroganciji, bahatosti i nedovoljno podataka za ozbiljne odluke koje će proizvesti loše posledice.
Ministar, ja ne tražim odgovor od ministra finansija za ovaj amandman, meni je jasno, „Srbijagasu“ pare trebaju, ali molim ministra da zapamti da nam treba dijalog zbog „Srbijagasa“.

Vaše pravo, onda po amandmanu.
U pokušaju argumentacije zašto se neće glasati za amandman, samo da dodam, mnogo je manje važno da li je odluka da se podnese amandman, kako citirajući govornika kaže iskrena i dosledna ili je evidentno da vladajuća većina ponavlja sve greške protiv kojih je. Ogromna je razlika.
Jasno vam je rečeno, mere štednje na koje se ovde poziva, a kroz smanjenje plata i penzija, nisu dale nikakve rezultate. Možete konsultovati analizu pogrešnog obračuna profesora Rajnharta i Rogofasa sa Harvardskog univerziteta, koji je zaista pokazao da su greške u nečemu što je predstavljeno donosiocima odluka potpuno pogrešno i protumačene i primenjivane, mere koje se tiču smanjenja plata i penzija.
Ono što je legitimno za svaku vladajuću većinu je da pokušavate da obrazložite svoje bolje poteze lošim potezima onih koji su jednom bili u prilici da upravljaju javnim poslovima. Ono što je nerazumno je da istim takvim postupcima i ponovljenim tuđim greškama, samo zato što su sada vaše greške, objašnjavate da se i nekad grešilo.
Da dam ilustraciju, da ja sobom nosim drugačiji pristup, narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i Veroljub Arsić su bili potpuno u pravu kada su kritikovali Zakon o finansiranju političkih aktivnosti 2011. godine. Nemam problem da to priznam i da podnesem predlog tog zakona i da to prekjuče objavim, kao što nemam problem da kažem da mi je drago da to uradi vladajuća većina zato što nije tema ko je šta nekada reka, tema je šta je ko uradio.
Dok to ne budemo razumeli mogla bih da vam ilustrujem da bi ova rasprava mogla da izgleda da vam ređam sve teškoće oko saradnje sa Hagom, sve probleme oko atentata na predsednika Vlade Zorana Đinđića, sve tragične događaje u ovoj Skupštini od istih ljudi koji su to zaboravili, ovde predstavljali štetu po sve nas.
Mogla bih da vam pričam o vraćanju 12 penzija za penzionere starosne, a 24 za poljoprivrednike, o stabilizaciji javnih finansija. Od toga nema koristi. To je neproduktivno i zato sam vam najiskrenije i najdobronamernije kazala ili hoćemo da pričamo o temama kojima se stvarno prave promene ili ćemo ostati kobajagi u stavu – ne bi mi te promene, jel moramo? Oba ne može.
Mislim da je ovo prvo što vam predlažem neminovno, a vama je na volji koliko dugo ćemo se trošiti na citiranju podataka koji su u prilog onome što vidim i što je merljivo. Ponavljate greške raznih prethodnih vlada i sada tvrdite da su dobre, samo zato što su vaše. Od toga nema koristi ni opozicija ni vladajuća većina, nego svi imamo zajedničku štetu. Na vama je odluka da zajedničku štetu izbegnemo. Hvala.
(Veroljub Arsić, s mesta: Replika, pomenut sam.)

Nije problem dodatnih 50 sekundi, ja ću i manje.
Dakle. Član 6. Predlog, moj kolega je da se taj član briše. On govori da druga stalna primanja u istom iznosu umanjuju se 10% i u drugom stavu govori o izuzecima.
Podnela sam amandmane za sve članove da se brišu, jer ja smatram da ovakav zakon ne treba da bude u pravnom sistemu, a obrazložiću vrlo kratko i zašto.
Pre 10 meseci smo doneli Zakon o umanjenju neto prihoda, tzv. „solidarni porez“, ja sam dva puta pitala vaše prethodnike o efektima koji su na javne finansije imale primene odredbi Zakona o solidarnom porezu?
Prvo, nisam dobila nikakav odgovor, a onda sam dobila od 60 do 300 miliona evra. Posle više ništa nisam pitala i zato ni sad vas ne pitam kako mislite da mi dokažete da će ovo biti zajedno sa umanjenjem penzija 370 miliona evra.
Zašto smatram da je to pitanje dobro za ministre? Vi ste ovde privi put, i u maloj digresiji ja smatram nepotrebnom štetom da se u kampanji po medijima tabloidnim ili bilo kakvim u vreme dok jedan ministar brani rebalans budžeta i zakone, šire informacije o tome da će biti smenjen ili će biti rekonstrukcije. To radi neko talentovan za komunikaciju da se zamenjuju za zanimljive teme u javnosti, ali se to ne radi. U tom smislu mi je žao što morate da odgovarate na takva pitanja jer se to ne radi. No, sad šta je tu je.
Zašto vam postavljam ovo pitanje o efektima? Vi ste meni šesti ministar finansija. Dakle, ja sam slična pitanja postavljala ministru Đeliću, ministru Cvetkoviću, ministru Dinkiću dva puta, ministarki Dragutinović, ministru Lazaru Krstiću. Ovo vam napominjem zato što smatram da je važno da kada vam narodni poslanik postavi pitanje o efektima zakona, da onda ne dobijemo odgovor, ne zna se još, nemamo merila…

Član 8. razrađuje obaveze javnih preduzeća osnovanih od strane republike, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave. I u, nek mi bude dozvoljeno, ličnoj digresiji, ja bi tražila da se ovaj član briše samo što se govori o overi obrasca za obračun zarada.
Ja znam da će mi reći – pa, to mora tako, to se tako radi, a ja ću vas zamoliti da kao jednu od mera koje treba da imamo primenjene sa merama štednje koje ćete usvojiti izbacimo i ove overe obrazaca i slično, kontrolne pečate, jer toga nema u zemljama na koje se inače pozivate. Dakle, ne možemo da se pozivamo da su uvedene mere štednje, a da ne spominjemo mere uprave koje su bile u zemljama verbaltika, bez obzira što mere štednje nisu donele rezultate.
Zašto smatramo da ovaj član treba da se briše? Ceo segment za javna preduzeća podrazumeva poseban vid kontrole kada je u pitanju uplata doprinosa i vezan je za član 7. i za kontrolu od strane nadležnih ministarstava za javna preduzeća.
Moj najdobronamerniji ne tražen savet bi bio da samo sa analizom ovog člana ako možete dođete u Skupštinu u toku rasprava i dogovora i nacrta budžeta za 2015, recimo 30. novembra ili 2. decembra, ne na Skupštinu, na Odbor za finansije ili na Odbor za evropske integracije i da podelite sa poslanicima na kakve sve teškoće nailazite i kakav je izveštaj o uplatama kada su u pitanju javna preduzeća. Jer, em što neće biti koristi za smanjenje deficita, em ćete ovde imati ogroman problem, garantujem.

Član 9. govori o obavezi Vlade da u roku od 15 dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona, uskladi sve propise. Ja, naravno, predlažem da se briše, pošto ne želim da ovakav zakon stupi na snagu, ali vas molim za pažnju, pošto ću postaviti pitanje vezano sa članom 12, pitanje od koga možete imati koristi i smanjiti razne nesporazume.
Dakle, član 12. govori o prestanku važenja Zakona o umanjenju neto prihoda. Ja sam podnela ceo zakon te vrste i kada stupi na snagu kazaće da prestaje da važi Zakon o umanjenju neto prihoda 1. novembra.
U članu 9. na koji sam podnela amandman dajete rok od 15 dana da Vlada uskladi sve propise i svaki onaj ko donosi odluke o platama i slično, dajete rok od 15 dana. Koju ću ja platu primiti između 1. novembra i 10. novembra? Po kom zakonu?
Bilo ko, ko je u obavezi da u roku od 15 dana, danas je 26. oktobar, zakon će stupiti na snagu sutra, znači, od oktobra vam ostane 28, 29, 30. i 31. Vi zakonom dajete 15 dana da se usklade akti. Zakon o tzv. solidarnom porezu prestaje 1. novembra. Ko mi obračunava platu dok se ne usklade akti?
Ne zbog nas, nemojte pogrešno razumeti, ne govorim o sebi, govorim o situaciji da imate jako veliki broj ljudi kojima će biti umanjene zarade i da imate jako veliki broj drugih ljudi koji rade obračun tog umanjenja zarada za ove kojima prestaje važenje neto prihoda. Najviše tih ljudi radi na vašu korist.

Ako nemate spreman odgovor, ja ne insistiram, nego vas molim da o tome jasno informišete ljude. Samo toliko.

Član 10. u svom 1. stavu govori o prekršajnim kaznama. Tražim da se to briše, jer prekršajne kazne onako kako ih mi uvodimo u sistem se svode na to da se kazna plaća tuđim novcem.
Dakle, kaže se - novčanom kaznom u iznosu od petsto hiljada do dva miliona dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje je korisnik javnih sredstava. Ko je pravno lice koje korisnik javnih sredstava ako nije Republika Srbija, ako nisu lokalne vlasti i njihovi organi, javna preduzeća.
Dakle, odakle će, ako su to u pitanju škole, zdravstveni centri i ostali, da li su oni u pitanju, odakle oni to plaćaju? Iz istog ovog budžeta?

Izvinite predsednice, ali zaista ovo je bila prijateljska razmena između ministra i mene, izvinite.

Izvinite.
Dakle, vi hoćete da ovo bude preventivno i da kažete školi, centru, ne javnom preduzeću kao što je EPS,i javnom preduzeću nemojte da kršite ovaj zakon, jer ćete iz istog tog budžeta kojim hoćete da uštedite da platite u taj budžet petsto hiljada i dva miliona.
Dugo se ovim bavim i nije mi uspelo dok sam bila manjina, jer su to recimo prekršajne kazne kod Zakona o dostupnosti informacija, Zaštitnik građana, dakle, on plaća vama kaznu i sve izgleda u redu iz istog onog budžeta u koji treba da štedi. Lična kazna od 50 do 100.000 dinara je za odgovorno lice, to može da ima efekta. Bojim se čak ovo i da izgovorim, ali zaista se bojim da postoje javna preduzeća kojima će ovo da se isplati i to nije u pitanju moja volja da se meni dostavi ta informacija.

  Moja opaska se odnosi zajedno sa članom 11. koji želim da se briše, jer govori o inspekcijskom nadzoru na činjenicu kako će se vršiti inspekcijski nadzor iz člana 10.
U 1. stavu vi izuzimate Republiku Srbiju i lokalne vlasti i njihove organe. U poslednjem stavu pozivate se na prekršaj iz stava 1. i onda u poslednjem stavu uvodite Republiku Srbiju u lokalne vlasti i njihove organe.
Znači, kažete poslednjim stavom u članu 10. da će odgovorno lice za prekršaj biti kažnjeno, a u 1. stavu izuzimate da oni mogu da budu kažnjeni kaznom od 500 do dva miliona dinara. To će svaka inspekcija i svako da vam tumači različito, zato što je trebalo jasnije napisati u 4. stavu, odnosno u poslednjem stavu koga ćete za ličnu odgovornost predvideti ovom prekršajnom kaznom, inače ćemo imati uobičajene, i nije ovo prvi takav zakon, ovo je treći put da ja čitam takav stav, znači, imaćemo uobičajene procese, da čak i kada inspekcija radi, da odgovorno lice se poziva na tumačenje zakona ovakve vrste i ne plaća prekršajnu kaznu ni prvi ni poslednji put.
To nije samo jezička stvar, imate vremena do glasanja ili, evo, samo neka bude upozorenje za buduće tumačenje zakona. Delim sa vama nadu da neće biti prekršaja, ali živim u realnosti i mogu da vam garantujem da će ih nažalost biti.

Zahvaljujem.
Već sam postavila deo pitanja oko ove odredbe u zakonu. Dakle, 1. novembra prestaje da važi Zakon o neto prihodu. Koliko sam u pravu sa prethodnim pitanjem, ilustrativan je amandman koji je donet na predlog Vlade, odnosno na predlog Odbora, izvinjavam se, a koji glasi: „Ovaj zakon primenjuje se počev od obračuna isplate plata, zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava za mesec novembar 2014. godine“.
Ponavljam sad pitanje sa ovim, jer sam se nadala da je u međuvremenu ispravljen bar jezički, ali, šta je tu je. Imaćemo problem. Ako je vezano za prestankom važenja Zakona o solidarnom porezu i vezano sa pravilnicima i podzakonskim aktima koje morate da donesete, morate da imate rešenja i da ljudima date rešenja, pa ovim zakonom kažete da će on da važi počev od obračuna isplata plata, zarada za mesec novembar, ja vas pitam – šta u bilo kom organizaciji, organu, koji je korisnik javnih sredstava, gde pravilnici nisu stupili na snagu do 15. novembra? Kako ćete ljudima obračunati platu od 1. do 15. novembra? Molim vas da o tome vodite računa. Važne su stvari. Cela ideja je loša. Neće biti efekta. Ali, nemojte da uvećavamo problem za ljude koji treba da sami sebi računaju zaradu ili da to bude još gore, odnosno nezakonit način.
Jedan zakon prestaje da važi za nas, za sve koji su imali solidarni porez. Pravilnik i rešenja nisu stupili na snagu. Ljudi moraju imati zaradu. Ne mogu da ostanu bez. Mislim, može, sve može, ali vas molim da to precizno pogledate i da izbegnemo neprijatnosti.

Zahvaljujem. Sasvim ću kratko.
Dakle, amandman koji govori o tome kada zakon stupa na snagu, kada Skupština o njemu odluči i predsednik Republike ga potpiše. Ja želim da se ovaj član briše, jer ne želim da ovakav zakon stupi na snagu. Nadam se, kada budemo merili efekte ovog zakona, ja se nadam, stvarno se nadam da ću ja biti u krivu. Ali, za sada, mogu samo da ponovim – ne postoje uporedna iskustva o tome da su ovakve mere smanjivanja plata i penzija doprinele dobrim promenama u ekonomiji ili u javnim finansijama.
Potpuno razumem da se ovo koristi, tako je bilo i u drugim državama, kao psihološki korak za ljude, da nešto mora, ali, mislim da Srbija nije društvo u kojem na takav način treba da razgovaramo sa ljudima koji su korisnici javnih sredstava ili su u sledećem zakonu penzioneri. Otuda ovakav zakon i volela bih da za šest meseci, kada budemo proveravali efekte zakona, da mi ministar dokazivo i brojkama dokaže da su smanjene plate proizvele efekte koji su obećavani od 10 milijardi dinara. Hvala vam.