Hvala.
Ja sam u svom prethodnom izlaganju rekao da izdvajam od onih kritika ministra Vujovića, jer on ima iza sebe minuli rad i on je to dokazao rečenicom da vladajuća većina ne razume. Tako da mu se zahvaljujem na tome.
Šta je suština sa nagradama i bonusima? Suština je, ministre Vujoviću, to što je Srpska napredna stranka zaposlila 70 hiljada partijskih poslušnika, uprkos zabrani zapošljavanja.
Radi se o tome da svaki član Srpske napredne stranke ili građanin koji je dobio posao, svake večeri u Negotinu, Kostolcu, Mionici i Pećincima dobija goste, nezvane goste iz Srpske napredne stranke koji mu prete ako ne obezbedi sigurnih 30 glasova.
Da, govorim o amandmanu, o nagradama i bonusima. O tome i govorim. Predložili smo da se briše da Vlada ovim dobija diskreciono pravo da raspolaže budžetskim sredstvima. I sada govorim zašto.
Rekao sam da mi nismo protiv toga da neko dobije, ako je zaslužio, ili nagradu ili bonus, ali smo duboko protiv toga, na taj način, koji to sprovode Branko Malović i ostali batinaši Srpske napredne stranke. Maltretiraju sve zaposlene u javnim upravama, svako ko ne glasa za njih i ne prikupi im dovoljan broj glasova, biva mu prećeno da će dobiti otkaz posle izbora. Zaista, u takvoj atmosferi ne treba i ne može da se radi u 2017. godini.
Ja vas molim, ministre Vujoviću, da proverite ove podatke. Ovo nije predizborna floskula, ovo nije politički govor, ovo je istina koja se dešava u Srbiji. Pa, ljudi su privođeni u Srbiji zbog jednog tvita ili statusa na fejsu. O kakvim mi onda slobodama govorimo?
Da li znate da ljudi širom Srbije ne smeju da razgovaraju i kažu – u strahu smo, nemoj molim te samo da nas vide da razgovaramo sa vama. Zar je to demokratija o kojoj mi govorimo? Kada se to dešavalo u Srbiji? To se nije dešavalo ni 1995, 1996, 1997. godine, kada je Slobodan Milošević vodio Srbiju. To se dešava sada, 2017. godine.
Ne govorim ovo zbog interesa moje političke partije. Govorim zbog hiljade i hiljade ljudi kojima je svakog dana prećeno, koji su maltretirani, koji rade za 22 hiljade u opštini, a onda ih neko maltretira. LJudi mole da im se neko potpiše na formularu „siguran glas“ i kažu – nemoj molim te da glasaš, samo moram da odnesem u SNS ili ću dobiti otkaz. Niko ne gleda kako ste odradili svoj posao. Niko ne gleda da li su građani u tim opštinama zadovoljni da li im je službenica na šalteru odradila formulare na vreme, već govore o tome da li ste uradili „siguran glas“ ili niste. Ako ste doneli „siguran glas“, ne morate ni da dolazite na posao. Zbog toga nam je ovako.
Ministre Vujoviću, pošto ste vi jedini u Vladi koji ima moral i koji ima rad iza sebe i koji nije politički obojen na ovaj način na koji jesu politički jurišnici i SPS-a i SNS-a, ja vam odgovorno tvrdim da se ovo radi u svakom lokalnoj samoupravi. I ovome treba da se stane na put. Ovo se nije radilo ni 90-ih godina, kao što se radi sada. Nikada se nije radilo. Ja sam mlad pa ne pamtim to Titovo vreme, ali od 1998, 1999, 2000. godine, to se nikada nije radilo.
I samo mi recite šta je onda sporno da se obriše ovaj amandman? Upravo sam vam izneo niz razloga zbog čega. Pa, ljudi dobijaju otkaze, sud ih vraća na posao, država im posle plaća plate, plaća kazne, penale, sudske troškove. Gospodine Vujoviću, to mi plaćamo. Zašto bismo mi, koji nismo za SNS, plaćali greške Srpske napredne stranke? Zato što im se nije svideo neki službenik jer im nije doneo 30 „sigurnih glasova“.
To je Srbija u kojoj danas živimo. To je Srbija protiv koje se bori Demokratska stranka. To je Srbija Srpske napredne stranke protiv koje se mi borimo već 27 godina. I pobedićemo, kao što smo pobedili 2000. godine.