Zašto da ne, ako je to tema vezana za zakon, verovatno jeste povezana sa zakonom.
Dakle, da, tačno je da je vozač Ministarstva tog datuma, te večeri jednu devojku zakačio na pešačkom prelazu ili oko pešačkog prelaza. Naravno da nisam bio u kolima, to je bilo kasno uveče, gde se on vozio... i u međuvremenu je dobio otkaz, što se toga tiče. Ministarstvo je u velikoj meri pomagalo da se ta devojka, hvala bogu, oporavi i sada je na oporavku u banji Melencima i daće bog da sve bude u redu sa devojkom od 19 godina.

Jedna rečenica u vezi sa ovim prvim amandmanom. Zašto nismo mogli da prihvatimo ovaj prvi amandman koji je dat na ovaj član 1? Zato što da je on prihvaćen, onda i korisnici smeštaja u uslovima visokog kapaciteta, u luksuznim uslovima ne bi plaćali troškove. Amandman je bio neprihvatljiv i došao je u apsurdnu situaciju da oni koji imaju pare ne plaćaju troškove smeštaja, a inače pravilo je da korisnici svih ovih usluga ne plaćaju nikakve troškove bilo čega. Dakle, da smo to usvojili, onda bismo onima koji imaju pare omogućili da koriste, a da ne plaćaju.

Samo jednu informaciju u vezi sa ovim amandmanom. Kada su u pitanju Srbi, nealbanci sa Kosova i Metohije, koji su u ovom delu gde su u većini, gde funkcionišu stvari, oni su inače u našem sistemu socijalne zaštite. Imamo tamo više centara za socijalni rad, mehanizam je takav kakav je. Kada treba neko pravo da ostvare preko Centra za socijalni rad, podnesu zahtev, ceo taj postupak završava se preko Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. To možda nije poznato, da tamo i te kako funkcioniše država Srbija, u tom segmentu.       
Ono drugo što je bitno u vezi sa ovim amandmanom, što želim da naglasim, tačno je da za one koji rade tamo postoji zaključak Vlade da se isplaćuje dvostruki iznos. Isto tako je tačno da oni koji ne rade dole, koji su ostali bez posla, ne spadaju u socijalu, primaju novčanu naknadu za nezaposlene na nivou na kome se prima u celoj Srbiji. Oni koji rade dole dobijaju dvostruki iznos u odnosu na ono što bi dobili da ovde rade, na teritoriji centralne Srbije, a ovde se očigledno radi o ljudima koji ne rade, govorim o materijalnom obezbeđenju, kao što su to i oni koji su privremeno nezaposleni a dole su na Kosovu i Metohiji.
Hoću da kažem da je ovo isti princip za one koji rade. Vlada ostaje pri tome da se ide sa dvostrukim iznosom za one koji ne rade, kao što su oni privremeno nezaposleni, kao što su oni koji će primenom ovog zakona steći ta prava. Tu ide isti iznos kao u centralnoj Srbiji. Mislim da je to dobra logika sistema. Mislim da je to sistem u kome se oni osećaju kao građani Srbije, ravnopravni, govorim o tom drugom delu.
Moje ministarstvo, u okviru socijalne politike, maksimalno to poštuje i radimo na tome da oni ta svoja prava ostvare. Nisu uskraćeni za svoja prava, kao i svi drugi građani Srbije, a oni koji rade dole primaju dvostruki iznos. To je ta logika sistema. Mislim da ne možemo sistem narušavati na ovaj način. S druge strane, mislim da je logika sistema izjednačavanje svih građana. Treće što je važno, a da poštujemo sistem i interese države Srbije, to je da oni zaista budu u našem sistemu socijalne zaštite, da se osećaju kao građani Srbije, ostvarujući svoja prava kod institucija sistema, odnosno institucija države Srbije, što i jeste činjenica.
Mislim da su to ključne stvari. Ako postoji potreba i mogućnost da se nešto još dodatno nekome da na Kosovu i Metohiji, Srbima i nealbancima koji žive u ovom delu, tu je ovaj zakon otvorio mogućnost koja je pominjana na neki način, ali u jednom drugom kontekstu. Videli ste da u ovom predlogu zakona prvi put postoji pravna mogućnost i da Vlada Srbije ima pravni osnov da se vrše jednokratne isplate posebno ugroženim grupama. Kako je to ostavljeno neodređeno, postojaće pravna mogućnost, ako postoje sredstva, raspoloženje i bilo šta drugo, da se pojedinim posebno ugroženim delovima stanovništva, populacije i grupama da određena dodatna novčana pomoć, a da se ne ruši celina sistema.
Usvajanjem ovog zakona se stvaraju pravne mogućnosti da se eventualno nekim dodatnim sredstvima reaguje dole, ali mislim da prihvatanje vašeg pristupa, jer vidim da niz amandmana ide u tom pravcu, tom logikom, prateći ovaj prvi, ne bi bilo dobro, jer bi to dovelo do problema u funkcionisanju sistema; imamo mogućnosti, ako postoji potreba, da dodatno pomognemo ne samo Srbima sa Kosova i Metohije, već možda i nekim drugim ugroženim građanima.
Da kažem nešto što je jako bitno, a možda se ne zna, da su apsolutno svi Srbi u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, bilo gde dole u enklavama, Čaglavici itd, u sistemu socijalne zaštite Republike Srbije; pored ostalog, imamo dole i neke investicije, gradićemo jedan novi gerontološki centar kod Kosovske Mitrovice, odnosno prihvatnu stanicu. Svi zajedno treba da imamo sve to u vidu. Hvala.

Hteo bih da dam samo par komentara. Sada smo završili raspravu o ovom zakonu i nadam se da će biti usvojen u ovoj skupštini. Pošto se i dalje ponavlja nekoliko stvari koje su potpuno netačne, želim nešto da kažem. Dakle, nije istina da se ovim zakonom smanjuju socijalna primanja, nego se povećavaju u 122 opštine u Srbiji. Svi drugi koji imaju veće zarade (još jednom to da ponovim, izgleda da treba šest puta ponoviti da bi se čulo) inače i sada, ako imaju veći  prosek u gradu ili opštini od prosečne republičke zarade, oni su sada osnovica i to je republička zarada prosečna. Nikome se ne smanjuje, samo se povećava u 122 opštine u Srbiji. Malo je neobično što to mora da se kaže šest ili sedam puta i što neki uporno ponavljaju nešto što nije istina, ali prosto moram to da kažem radi istine, zbog građana Srbije.
Drugo što želim da kažem jeste da ovim zakonom uvodimo sistem u oblasti socijalne zaštite, da izjednačavamo sve građane Srbije koji su u stanju socijalne potrebe u nivou prava koji ostvaruju, svi imaju istu osnovicu, ostvaruju pravo u skladu sa zakonom.
Stimulišemo na jedan vrlo dobar način razvoj hraniteljstva u Srbiji, što do sada nismo imali na ovaj način uređeno u sistemu. Mislim takođe da je to jedan bitan napredak, bitno popravljamo poziciju za 24.000 najtežih invalida u Srbiji ozbiljnim povećanjem dodatka za negu i pomoć, i to su prosto činjenice koje se nekome mogu sviđati ili ne, ali to jesu činjenice.
Nije dobro ako se te činjenice nekome ne sviđaju, zato što mislim da nije normalno da se ljudima ne sviđa kada se poboljšava materijalni i socijalni položaj dela građana Srbije, koji su u najtežoj situaciji u Srbiji.
Nismo mogli prihvatiti ove amandmane vezane za Kosovo i Metohiju, objasnio sam zašto, ali istovremeno sam rekao da postoji odredba u ovom zakonu, kada i ako ga skupština usvoji, a nadam se da hoće, koja daje pravni osnov da ako imamo sredstva možemo pomoći posebno ljudima na Kosovu i Metohiji.
Ono što je takođe karakteristika ove rasprave jeste, bar u jednom delu, da je bilo neozbiljnih amandmana, kada se ima u vidu pozicija u kojoj se nalazi ova zemlja. Znači, predložiti da osnovica za isplatu socijalne zaštite građanima Srbije bude 35.000 dinara, kada je prosečna neto zarada 14.000 dinara, jeste zapravo izrugivanje samim građanima Srbije koji rade. Dakle, krajnje neozbiljan pristup.
Sve u svemu, ocenjujem i smatram, i Vlada Republike Srbije smatra da je donošenje ovog zakona od izuzetne koristi za građane Srbije, da se bitno poboljšava položaj najugroženijih građana Srbije i verujem da će svi poslanici koji žele dobro građanima Srbije glasati za ovaj zakon. Pozivam sve poslanike da prevaziđu svoje uskostranačke interese i potrebe, da postupe kao narodni poslanici i da podrže ono što je boljitak za građane Srbije.
Samo još dve napomene, pošto sam primetio (nisam bio jedno vreme u Skupštini zbog posla) da se razgovori o zakonu koriste i za neke veoma duge opservacije o drugim stvarima. Pošto je pomenuto ovde nekoliko puta - a zašto stalno pričate o nasleđu, kada će nešto da se popravi itd., želim da kažem dve stvari. Prvo, mnogo je lakše vršiti destrukciju nego konstrukciju, mnogo je teže graditi nego razarati. Postoji pravilo da za ono što se razori u veoma kratkom vremenskom roku treba mnogo vremena da se izgradi. Ovde se razaralo više od 10 godina. Ko očekuje da se nešto može uraditi za par godina, taj drži građane u zabludi. Prema tome, molio bih da se ima u vidu ta činjenica.
Drugo, ne bih to pominjao da nije pominjano više puta, radnici Srbije su ostali bez posla pre svega zbog politike koja je u ovoj zemlji vođena u poslednjih 15 godina. Zato su ostali bez posla i svi radnici u Srbiji treba da znaju adrese na koje treba da se obrate i nemojte ih držati u zabludi kada se o tome radi.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, zamolio bih za malo pažnje, pošto ću biti kratak, neću vas gnjaviti.
Imam zadovoljstvo da vas upoznam sa rešenjima zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti. To ću zaista učiniti na jedan telegrafski način.
Prva i osnovna ideja donošenja ovog zakona jeste izjednačavanje nivoa socijalne zaštite za sve građane Srbije, nezavisno od toga gde žive. Naime, prema sadašnjim rešenjima nivo socijalne zaštite građana Srbije zavisi direktno od mesta gde žive, tako da je taj odnos trenutno u Srbiji 1:5. Ako imate sreću da živite negde gde je visoka prosečna zarada u opštini, onda imate odgovarajući nivo socijalne zaštite. Ako živite u siromašnoj opštini, onda ste dvostruko kažnjeni: pored toga što živite u toj siromašnoj opštini, i nivo socijalne zaštite je daleko niži nego u onim opštinama gde je bolji standard.
Dakle, osnovna ideja ovog zakona jeste izjednačavanje nivoa socijalne zaštite za sve građane Srbije, bez obzira gde žive. To je postignuto u ovom predlogu na taj način što je predloženo da osnovica za određivanje prava na nivo socijalne zaštite bude prosečna zarada u Republici Srbiji. U ovom trenutku je to prosečna zarada u opštini, odnosno gradu. Utvrđivanjem prosečne zarade u Republici Srbiji, kao osnovice, pored toga što se postiže jedinstveni nivo zarade, prava posledica je zapravo poboljšanje socijalnog položaja u 122 opštine u Srbiji.
Zašto dolazi do poboljšavanja materijalnog položaja onih koji ostvaruju socijalno pravo? Zato što je u Srbiji u 122 opštine prosečna zarada niža od prosečne republičke zarade, tako da definisanjem ove osnovice mi podižemo nivo socijalnog prava u 122 opštine u Srbiji. Pored toga, obuhvatamo još 13.000 porodica u ovom sistemu socijalne zaštite. Dakle, to je prvi i osnovni cilj donošenja ovog zakona.
U odnosu na prosečnu zaradu u Republici, sada se utvrđuje nivo socijalne zaštite, zavisno od brojnosti članova porodice; od pojedinca, gde je nivo 16%, do višečlane porodice, gde je nivo 32% od prosečne zarade u Republici. Dakle, to je to centralno pitanje i centralna stvar koju ovim zakonom želimo da promenimo i da poboljšamo poziciju onih lica u Srbiji koja imaju pravo na ostvarivanje socijalne zaštite.
Drugi važan cilj, kada se radi o ovom zakonu, jeste bitno poboljšavanje položaja najtežih invalida u Srbiji. To je druga ciljna grupa. Naime, predviđamo u ovom zakonu da se dodatak za tuđu negu i pomoć povećava skoro dvostruko, tako da dolazi do bitnog poboljšanja pozicije oko 24.000 najtežih invalida u Srbiji. To je druga važna stvar kada govorim o ovom zakonu.
Treća važna stvar u ovom zakonu jeste rešenje prema kome predviđamo određenu novčanu naknadu, i to u visini od 20% od prosečne zarade, za hranitelje, odnosno hraniteljske porodice, i pored toga im se priznaje pravo na staž osiguranja. Praktično, ovim zakonskim rešenjem mi želimo da dalje podstičemo razvoj hraniteljstva u Srbiji kao jednog od bitnih instituta.
Moram reći, u vezi sa tim, da mi kao ministarstvo i bez izmene ovog zakona radimo na širenju hraniteljstva u Srbiji i da smo postigli rezultate koji su čak bolji, iznenađujuće dobri, u odnosu na okolne zemlje, prema svim razgovorima koje smo imali sa međunarodnim organizacijama sa kojima smo razgovarali.
Ako već imamo takvu situaciju, ovim dodatnim promenama, odnosno dodatnim rešenjima u ovom zakonu mi ćemo sigurno stvoriti još bolje uslove da hraniteljstvo u Srbiji dobije na značaju i da se više raširi. Zašto je to, pored ostalog, značajno? Sami znate, nažalost, koliko dece u Srbiji se nalazi u takvom položaju i za koliki broj dece zapravo je često hraniteljstvo jedini način da na normalan način odrastu. Zato mislim da je ovaj institut jako značajan i ovo rešenje u zakonu.
Sledeće što je bitno kada govorim o ovom zakonu jeste najavljena decentralizacija koju predviđa ovaj zakon. Od 2005. godine osnivači centara za socijalni rad, odnosno tih ustanova, biće opštine i gradovi, a ne više Republika kao što je to sada slučaj. Prosto, ta decentralizacija je u skladu sa ukupnim političkim opredeljenjem u Srbiji da idemo u proces decentralizacije.
Sledeće što je bitno kada govorim o ovom zakonu, i to spada u splet mera koje predviđamo, jeste u suštini podizanje nivoa standarda usluga u ustanovama socijalne zaštite. Čime to zapravo želimo da postignemo? Na prvom mestu moramo imati odgovarajuću kontrolu. Ovim zakonom se prvi put uvodi inspekcijska služba u okviru Ministarstva koja će vršiti zapravo inspekcijsku kontrolu rada ustanova socijalne zaštite. To do sada nismo imali i mislim da je to jako značajno.
Drugi elemenat, kada govorim o inspekciji, kontroli i nadzoru, jeste ovlašćenje utvrđeno ovim zakonom da ministarstvo daje saglasnost na statut i na akt o sistematizaciji odgovarajućih ustanova socijalne zaštite. To je jedna vrsta nadzora. Daje se mogućnost da oni to sami urade, pripreme, ali država mora da ima kontrolu, poslednju reč da li je to što je u statutu, u aktu o sistematizaciji dobro.
Druga bitna stvar, kada o ovome govorimo, jeste da se prvi put predviđa da će onaj ko dolazi za direktora odgovarajuće socijalne ustanove morati da donese i predloži svoj program rada. Jednostavno, tretiramo taj centar za socijalni rad kao drugu kompaniju ili preduzeće. Onaj ko dolazi na mesto direktora mora imati jasnu viziju i sliku šta hoće zapravo tu da uradi, šta hoće da unapredi, a ne samo da se postavlja ne znam zbog čega, nego zato što ima ideje da nešto uradi. Zato mislim da je veoma značajan taj deo u zakonu gde na drugačiji način postavljamo poziciju direktora, u smislu više zahteva koji se očekuju od tog čoveka koji hoće da bude direktor.
Sledeće što je bitno u ovom zakonu jeste uvođenje, prvi put, jednog zavoda kao ustanove koja treba da se bavi stručnim radom, ukupnim nadzorom u ovoj oblasti.
To prosto treba da bude centar koji će se baviti na stručan način problemima iz oblasti socijalne zaštite i davati predloge za određena unapređenja i za sve ono što treba da se uradi u tom sektoru i u toj oblasti.
Ono što je takođe značajno kada o ovome govorimo jeste to da prvi put uvodimo nešto što se zove davanje mogućnosti da definišemo tzv. usluge višeg kvaliteta u našim ustanovama, koje bi se posebno plaćale, u stvari jedino bi se to plaćalo od strane korisnika. Znači, pošto inače imamo dovoljno kapaciteta, hoćemo da ponudimo viši nivo usluge za određene kategorije stanovnika koji to mogu da plate. Mi jednostavno kažemo – imate te uslove, ali to morate platiti i to što se plaća ide u funkciju ovoga o čemu sam govorio, daljeg razvoja tih službi.
Ovo je sedam-osam ključnih stvari kada se radi o ovom zakonu koji predlažemo Skupštini da ga donese. Ono što bih još želeo da kažem na kraju, da vas ne bih gnjavio, jeste druga dimenzija ovog zakona. Mislim da je ona jednako značajna kao i sva ova rešenje, a ta druga dimenzija ovog zakona zapravo jeste činjenica da u tranzicionom periodu - a ja očekujem i nadam se da će Srbija u narednom periodu ući mnogo odlučnije i hrabrije u reformske procese, u tranzicione promene, jer mislim da nema alternativu - zakon o socijalnoj zašiti, ovaj o kome govorim, nivo zaštite koji on pruža, jeste poslednja uporišna tačka, po mom mišljenju, za građane Srbije. Zato jeste ciljni subjekt porodica.
Ovo je u suštini zakon o solidarnosti, a ja mislim da u Srbiji postoje dve stvari koje su važne. Jedno je privredni razvoj, a drugo je solidarnost. Mislim da jedno bez drugog ne može ići i zato predlažem poslanicima da usvoje ovaj predlog zakona. Njegova primena bi počela 1. septembra. Sada je pravi trenutak da ga usvojimo i da damo šansu da poboljšamo materijalni položaj najugroženijih u Srbiji i da stvorimo jasan sistem u kome ćemo moći, ako bude, ako bog da, Srbija napredovala, da čak taj nivo zaštite povećavamo.

Samo par komentara u vezi sa onim što je do sada rečeno. Biću kratak. Što se tiče nekih primedbi i onoga što je rečeno (što se ne tiče direktno zakona, nego rada mog ministarstva) o situaciji u DES-u, gde su zaštitne radionice, a u Jagodini je ukazano na određene probleme i moguće malverzacije, u međuvremenu smo napravili jednu inspekciju svih DES-ova u Srbiji i zaštitnih radionica. Sad kompletiramo celokupnu informaciju, jer smo imali određene indicije da tu postoji zloupotreba i već je jedan deo upućen određenim nadležnim organima koji treba time da se bave a ne ovo ministarstvo. To je ono na čemu radimo.
Što se tiče samih primedaba o ovom zakonu, moram priznati da nisam čuo neke ključne primedbe, kapitalne, koje bi eventualno samu koncepciju zakona na bilo koji način osporile. Činjenica je da mi ovde menjamo sistem, uspostavljamo jedan novi sistem u oblasti socijalne zaštite. Taj sistem mora biti jasan, jednostavan, primenljiv i sistem koji možemo sutra koristiti kada bude bolja situacija u Srbiji. Sistem je čisto postavljen.
Ovde su pomenuta sredstva. Naravno da su sredstva obezbeđena, inače ovaj zakon ne bi bio ovde. Naravno da su obezbeđena, ja nemam običaj da utvrđujem neka prava koja ostaju gola prava. U vezi sa tim imamo bogato iskustvo, ja ga imam bar od 1990. godine naovamo, a i pre 1990, u ono vreme puno lepih prava, velikih prava, samo se ne mogu ostvariti. Mnogo su bolja manja prava koja se ostvaruju, nego praksa koju imamo u ovoj zemlji decenijama.
Mislim da ta vrsta eventualne sugestije ili primedbe ne stoji zato što smatramo da treba uređivati sistem tako da se prava koja država garantuje i ostvaruju. Zato je npr. predviđen mehanizam usklađivanja sa troškovima života, a ne rastom zarada. Imali smo puno tih rešenja sa prosečnim zaradama, usklađivanjem sa zaradama, pogledajte gde je došao penzioni sistem. Jako je lepo zvučalo. Imali smo period u kome su penzije bile 91% prosečne zarade. Gledajte gde smo završili, da se 50% sredstava za penzije finansira iz budžeta. Ako se tako nastavi, ceo budžet Srbije biće penzioni fond.
Hoću da kažem da ne treba da se igramo sa ovim stvarima, ne treba da pričamo stvari da bismo bili popularni, nego treba da gledamo šta je moguće i šta je moguće ovom narodu pomoći. Ovaj zakon je takav; uz neke moguće primedbe, ništa nije savršeno, uspostavlja normalan i jednostavan sistem prema materijalnim mogućnostima ove zemlje. Mislim da je dobar zakon zato što izjednačuje u pravima sve građane Srbije.
Kada se radi o tome, mislim da će i u nekim drugim pravima morati da se izjednače građani Srbije, a ne da imamo sistem kao neki zaostatak iz prošlosti, koji je potpuno nenormalan, npr. kod novčanih naknada za nezaposlene. Hoću da pravimo normalan sistem i mislim da je ovaj zakon deo tog normalnog radnog i socijalnog zakonodavstva.
Još jednu stvar da kažem: ovo ministarstvo će, dok sam ja tu, održati kontinuitet sa onim što smatram dobrim (i to je ono što je rečeno - ko je taj zakon pisao), s tim što smo napravili jedan broj izmena, o čemu mogu govoriti sutra ako treba, ali takođe pravi diskontinuitet sa onim što nije bilo dobro i zato ćete imati ove jeseni Zakon o radu sa bitnim izmenama, kao i neke druge zakone. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, reći ću samo nekoliko rečenica ili nekoliko ciljeva koje smo imali u vidu kada smo predložili ovaj amandman, koji se, u stvari, odnosi na utvrđivanje cenzusa od 2 posto.
Na prvom mestu, smatramo da je politička situacija u Srbiji takva da je potreban još jedan vremenski period da Skupština Srbije što vernije izražava političko raspoloženje u Srbiji. Jednostavno, radi se o tome da Srbija nema, nažalost, dovoljno demokratske tradicije da bismo mogli možda i neke druge modele koji su usvetu poznati da primenjujemo.
Dakle, naša je ideja bila da kod smanjivanja cenzusa, izražavajući i omogućavajući da se izrazi u najvećoj meri političko raspoloženje u Srbiji, sprečimo nekoliko štetnih pojava, po našem mišljenju. Na prvom mestu, a to su pokazali i ovi izbori 28. decembra, podsetio bih na izlaznost na tim izborima. Tada je jedva nešto više od 50 posto ljudi izašlo na izbore, od biračkog tela.
Sa druge strane, podsetio bih na drugu posledicu da je zbog cenzusa od 5 posto, tih što ga nisu prešli, više stotina hiljada glasova pripalo onim listama koje su prešle cenzus od 5 posto, čime ljudi koji imaju drugačiji politički stav u odnosu na one stranke, liste koje su ušle u ovaj parlament, zapravo nemaju svoje predstavnike ovde.
Ako saberete tu skoro polovinu koja nije glasala i ovih par stotina hiljada, čije političko raspoloženje nije prisutno u ovom parlamentu, dolazimo zapravo do toga da je manjinsko političko raspoloženje u Srbiji prisutno u ovom parlamentu. Mi smo imali, pre svega, to u vidu kada smo ovaj amandman predlagali.
Nemam, posebnoposle konsultacija i onoga što sam čuo ovde, iluzija da on može biti usvojen, ali imam obavezu da kažem da je pokušaj da se kroz visok cenzus izvrši ukrupnjavanje političke scene Srbije zapravo pogrešan pristup. Politička scena Srbije se može ukrupniti samo u jednom procesu, kada će se u Srbiji formirati ponovo socijalni i društveni slojevi koji će imati svoje reprezente. U ovoj političkoj i socijalnoj konfuziji, pokušaj da se kroz zakon izvrši jedna vrsta prinudnog ukrupnjavanja, mislim da neće dobro doneti Srbiji. To je razlog zbog čega SDP predlaže ovaj amandman. Hvala.