Gospodine Džudževiću, gospodin Vlahović zapodeva kavgu bez ikakvog osnova i bez potrebe. Meni je poznato, gospodine Vlahoviću, da su akcizni proizvodi oni gde država hoće da ograniči, to nije sporno, i nisam polemisao na tom nivou, ali ja hoću da to moja država uradi i zato sam napisao amandman.
Dakle, ja to hoću i to je moj politički stav. Ja neću da se ovde za nekoliko nedelja nađu vode, kao što je "Pelegrin" i "Evian" koje su najgore vode u Evropi, i da potpuno nelojalno konkurišu vodama koje danas piju naša deca. Ja imam odgovornost političku, ali i roditeljsku i svaku drugu da to uradim. Dakle, to je moja misija, a nije to da ja nisam razumeo da se carinskim mehanizmom obezbeđuje to što ste vi tvrdili. Dakle, uopšte nismo pričali u istom nivou argumentacije.
Imam još jednu molbu, mi smo rekli kada je formirana Vlada, šta treba ili ne treba da se uradi, a vi jeste ovlašćeni predstavnik DS-a i nema nikakvog smisla da u ime ministra finansija vi svaki put govorite, nemojte čoveka da ponižavate pred narodnim poslanicima. To nije korektno, to nije fer, poštujte Poslovnik o radu Narodne skupštine. Ja sam potpuno svestan, iako nisam glasao da on bude ministar i njemu nije potreban advokat te vrste. Dakle, on je predlagač budžeta, on je odgovorno lice za budžet i on je očigledno u stanju da polemiše sa narodnim poslanicima. Nema smisla, vi ste iz iste stranke i iz iste koalicije. Hvala lepo.

Gospodine Mrkonjiću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podržaće SPS amandman SRS u vezi sa ovim pitanjima.
Dozvolite da kažem, zašto ovaj amandman neće biti prihvaćen. Kolega Ivan Živadinović, narodni poslanik iz poslaničkog kluba G17, bio je podneo amandman u istovetnom tekstu i bio sam potpuno siguran da će amandman biti prihvaćen, zato što očigledno uz ovih nekoliko poslaničkih grupa iz opozicije, uz podršku G17 taj amandman bi dobio dovoljan broj glasova i bio bi usvojen.
Kolega Živadinović, koji je inače, moram da kažem, što se mene tiče vrlo korektan čovek i dobar narodni poslanik, imam uvek potpuno otvoren prostor kada želim da kritikujem i hvalim, dakle, bio je prinuđen, bio je primoran, nažalost, da povuče amandman i o tome su narodni poslanici obavešteni.
Toliko o tome ko je vlasnik mandata. Ovi koji spekulišu time, da narodni poslanici, e, gospodin Ivan Živadinović koji je u jednom trenutku koristio svoju, a ne stranačku glavu, podneo jedan smislen amandman i bio prinuđen da ga povuče.
Zbog toga ovaj amandman neće biti prihvaćen. A, nema potrebe, potpuno podržavam argumentaciju koju je gospodin Momčilov ovde ponudio, dakle mi ćemo glasati za ovaj amandman.
Samo da kažem, gospodine dr Momčilov, nije sada približna cena gasa. Ne, utrošak gasa je veći na sto kilometara nego benzina, tako da možemo reći da je sa uvođenjem akcize već sada to praktično skoro svedeno na egal.
Dakle, u tom smislu je još gore nego što ste rekli. Uz sve argumente koji su ponuđeni ipak očekujem da se možda neko predomisli, ali znam da to neće biti moguće.
Znam kako vlast funkcioniše, znam da nije moguće polemisati sa ministrom finansija i sa Vladom ukoliko to nije predmet nekog posebnog dogovora, a ukoliko do kompromisa ipak dođe onda budite sigurni da će amandman na tako nešto podneti ili predsednik Narodne skupštine ili potpredsednik, pošto su u ovoj tranši, da tako kažem, prihvaćena samo dva amandmana koja su upravo podneli gospodin Dulić i Albijanić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Batiću, postoji analogija, nažalost, i u Srbiji. Prizren je bio carski grad. Ljeviška i ostali spomenici o tome govore, pa danas to nije, danas je glavni grad Srbije Beograd. Dakle, ako bismo daleko otišli u istoriju, ko zna kuda bismo stigli. Nije vam dobra analogija, ona je obrnuto proporcionalna onome što mi želimo da postignemo danas.
U vezi sa amandmanom, gospodine ministre, najljubaznije vas molim, krajnje ozbiljno, da nam, ako je moguće, date odgovor šta vas je rukovodilo da akcizu sa 40% skinete na 30? Obrazloženje koje smo dobili, otprilike, u jednoj rečenici, da je kafa artikal široke potrošnje i da je to ono što je bilo opredeljujuće, prosto ne mogu da verujem da je ovo bio argument. Koliko god da je jedna porodica siromašna u Srbiji, nije siromašna da kupi 100 grama kafe. Razlika u ceni kafe, čak i da se primeni ovaj princip, biće jedan, dva ili tri dinara na 100 grama kafe. Dakle, ništa ne znači za porodice i za građane Srbije, a za budžet može da znači mnogo.
Dakle, najljubaznije vas molim, jer ne razumem čime ste se vi lično rukovodili, ako je to bila vaša ideja, čime se Vlada rukovodila, jer je amputirala jedan od važnih izvora za budžet, a očigledno sredstava nedostaje na različitim pozicijama. Znači, pitam vas krajnje dobronamerno, da bi meni bilo jasno. Moguće je da vi imate argument koji u ovom trenutku ne mogu da razumem, ali nisam siguran da je u ovoj igri brojki Vlada mudro postupila. Dakle, ako je moguće, da dobijemo vaše viđenje ovog umanjenja akcize.

Mislim da ste me pogrešno protumačili, to bi bio osnov. Ni u čemu se ne sporimo, sem u jednom pitanju. Kada sam rekao "mi" mislio sam na Rezoluciju koju su narodni poslanici jednoglasno usvojili. Vi tada niste bili, naša poslanička grupa nije učestvovala, a bilo je nekoliko rezolucija Parlamenta, bilo je nekih u ovim. To je prvo pitanje.
U vezi sa ovim što ste polemisali, navodno sa mnom, ja takođe insistiram da dođu u Parlament, pregovarački tim, i kažu ovo ili ono, posle tih pregovora, ovo i ono o čemu smo razgovarali. Gospodin Dušan Petrović, sadašnji ministar pravde, o tome je ovde govorio kao o uslovu nastavka bilo kakvog razgovora u Parlamentu; sećate se na onoj sednici u Domu Narodne skupštine kada su nam verifikovani mandati. Nemamo mi u vezi sa tim nikakav nesporazum, dakle kada sam rekao "mi" mislio sam na političku volju koja je definisana u Rezoluciji. Hvala lepo.

Vi iz takozvanog demokratskog bloka i "otporaši", nemojte da se obračunavate preko leđa levice o pitanjima koja nisu predmet rasprave u vezi sa budžetom. Dogovorite se šta vam je platforma.
Za vreme vlasti tog komunizma, vaši dedovi, vaši očevi su obezbedili materijalnu osnovu da možete da završite fakultete i da sedite ovde kao narodni poslanici, inače bi pola od vas radilo neke najprizemnije poslove.
Gospođice Jerkov, vrlo ste pažljivo birali izvore obezbeđenja za svoj amandman. Precizno ste izazvali polemiku jer ste to želeli. Hilandar ste ovde naveli tačno zbog toga da biste izazvali polemiku. Ova skupština je već ranije opredeljivala sredstva za obnovu Hilandara. Moram da vam kažem, oni koji su zapalili Hilandar imali su istu poziciju kao vi. Imali su potpuno istu poziciju, oni da zapale da ne postoji, a vi da ne date pare da se obnovi. Zahvaljujem.

Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, za SPS je neprihvatljiva inicijativa, iako je ona legitimna i dolazi od uvaženog kolege Martona, da se na ovaj način onemogući funkcionisanje Tanjuga. Tanjug nije vladina agencija. Ona jeste provladina, bila je i biće, ako smo pametni, a ako nismo, onda ćemo imati druge.
Dozvoljavam da se o ovom pitanju otvori rasprava na Odboru za kulturu i informisanje, da o tome kažu svi šta žele i imaju. Nadam se da ćemo imati snage da obezbedimo kontinuitet ''tajne agencije nove Jugoslavije'' koju je formirao jedan komunista Moša Pijade, i baš će mi biti drago; mladi jastreb je od jutros odbio ovaj amandman sa ovom argumentacijom, jer očigledno Moša Pijade nije živeo uzalud. Hvala vam lepo.

Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo, ovde je ključno pitanje kako je moguće da tri vlade ne sprovedu u život jedan zaključak.
Zamislite kada bi u Narodnoj skupštini, koja ratifikuje različite ugovore o međunarodnim kreditima koje su uzele lokalne samouprave, javna preduzeća ili sama država, kada se promeni vlast, došli i rekli ovde - puj pike ne važi ovo što je ovaj parlament ratifikovao, mi idemo ispočetka.
Dakle, ili Vlada vlada ili ne vlada. Bilo bi lepo, mada od obećanja nema ništa, da zaista ministar kaže - u redu, ne može, jeste problem.
I ja isto mislim da je budžetska rezerva od dve milijarde za državu kao što je naša kritična, da treba da bude veća ako može, ali to nije dobro obrazloženje za ovo što mi ovde tražimo.
Mi smo ovde imali obećanje, npr. kaže ministar finansija Dinkić - ja nisam znao da postoji regionalni vodosistem Rzav, prvi put čujem u životu, ali kad budemo usvajali naredni budžet ja ću predložiti da se to finansira iz budžeta, pa se promeni Vlada, pa to što je ministar rekao više ne važi. To tako nije normalno i nije fer.
Dakle, ovde postoji zaključak Vlade iz 2002. godine. Posle toga je došla još jedna vlada i sada još jedna vlada. Pitanje je zaista da li hoćemo ili nećemo da ovaj novac vratimo i nema sledećeg pitanja. Hoćemo ili nećemo?
Ako hoćemo kažemo - hoćemo, ovo je dinamika i ovo su izbori. Mi smo vlasni da donesemo takvu odluku. Narodni parlament, Narodna skupština može sve. Može sve u skladu sa Ustavom.
Ja sam koliko pre dva dana predložio da se uvede način naplate izrabljivanja prirodnog faktora u Srbiji. Ovi koji prodaju vodu, koji uzimaju laporac, koji prodaju krečnjak, 70-80 miliona evra leži tamo, nema ko da pokupi. Glasaćemo da se donese zakon, a vi kažete – evo, daćemo ovih sedam miliona evra ili koliko je to već za dijasporu. Dakle, izvori postoje.
Nisu ovde sporni izvori, sporna je politička odluka, koja vama može biti teška i mi to razumemo, ali dijaspori ste dali pravo da glasa, ali ste joj uzeli pare, i pravo glasa i pare, sve na jednom mestu. Onda je to vlast kakvom ste se predstavljali u izbornoj kampanji. Dakle, brukamo se kao matica.
Imate ovde 14 ili 15 odluka skupštinskog Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije, kojima se moli, sugeriše i traži da se ovo pitanje razreši. Ne radi se ovde o nečemu što neko ne razume, nego se samo radi o tome da li neko može to politički da izdrži u ovom trenutku.
Dakle, recite - u ovom trenutku ne možemo to politički da izdržimo, i mi ćemo to razumeti. Dakle, u septembru, odnosno oktobru mesecu razgovaraćemo o budžetu za 2008. godinu. Sve što smo danas rekli ponovićemo ponovo i neće biti nikakve dileme. To je manje od 100 dana.
Dakle, dajte reč, održite reč, evo u ime dijaspore ćemo da se izvinimo. Dakle, nije problem. Rešavamo to u januaru mesecu, ali to treba da znamo i izađite pred ove ljude koji dolaze ovih dana, o čemu je govorila gospođa Vučić, i recite - ovo ćemo rešiti od 1. januara. I to je dobar odgovor, ali on mora biti sa najvišeg mesta i moramo imati poverenja u ono što ministri saopštavaju.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ovi ljudi koji govore samo kada je tu TV kamera sada nisu u sali. Dakle, mi radimo normalno svoj posao. Ja inače nisam frustriran zbog toga što je neko obećao da mora da se glasa, to me uopšte ne zanima. Ja radim po amandmanima koji su na dnevnom redu. Veoma sam pažljivo spremao budžet i veoma sam pažljivo čitao amandmane. Amandman kolege Belića je smislen, SPS će glasati za ovaj amandman i s tim u vezi ću dati sledeće obrazloženje.
Pre 15 dana sam se ovde javio po Poslovniku i molio da ovo pitanje koje je predmet amandmana gospodina Belića bude hitno predmet sednice Odbora za poljoprivredu i ta sednica je zakazana za ponedeljak. Zahvaljujem, gospodine Mašiću, što ste zakazali sednicu Odbora, gde ćemo razgovarati o svim pitanjima. Ovo je užasan problem u Srbiji.
Gospodine ministre, vrlo korektno, nije ništa lično, vi ste danas ovde izrekli jednu opasnu tezu – da Vlada ne može da prihvati amandman zato što prosto to nije moguće.
Razumem vašu poziciju i poziciju Ministarstva finansija, jer je ona jako teška i delikatna, ali ja molim sve da razumemo – sve što Skupština odluči, Vlada mora da uradi.
Dakle, ako Narodna skupština izglasa amandman, može, što bi deca rekla, izvinjavam se, da neko dubi na trepavicama, taj mora to da sprovede. Molim samo da to ne bude argumentacija. Ja stvarno imam razumevanja i sam sam rekao da je prostor za rezervu toliko tanak da i ja sam mislim da nije dobro, ali svejedno.
U izbornoj kampanji i neposredno po održanim izborima, uzmite štampu, deset je izjava gospodina Đelića da Demokratska stranka, tj. njen savet za finansije ima gotov budžet, da je pitanje trenutka kad će biti određen premijer, ministar za finansije i da ćemo mi imati ovaj važan zakon u raspravi. Kasnije se ispostavilo da od februara pa do današnjeg dana mi još nismo bili u prilici da razgovaramo o tome. Ali, evo doći će novi budžet, nadam se da ćemo imati dovoljno vremena i dovoljno argumenata, kao i za ovo, da to uredimo kako valja.
U vezi sa konkretnim pitanjima, dva su pitanja koja je predložio gospodin Belić amandmanom. Ovo prvo je nacionalna bruka. Znate, lako je sa distance, iz ovog doma, sa Terazija, ne znam odakle razgovarati o elementarnim nepogodama, tako - učinićemo sve što možemo.
Molim vas, kada nekome grad uništi letinu, postoji sjajna pripovetka Sime Matavulja, što god hoćete čitajte, taj u toj godini više nije ni na supstanci, taj je ispod nivoa supstance. Ako mu je uništen voćnjak, on pet godina...
Gospodin Gavrilović je iz Prijevora, tamo su veliki voćnjaci kajsija, najbolji u Srbiji. Ako mlad voćnjak uništi grad, pet godina nije moguće da dođe ni do kakvog prihoda. Zato je važno da se ovo izuči. Ja sam video, gospodine ministre, da u budžetu postoji značajno povećanje. Ja se vama na tome zahvaljujem vrlo iskreno. Postoji značajno povećanje ove pozicije, sistem veza itd. Biće prilike da u ponedeljak govorimo o tome.
Problem u Srbiji sa protivgradnom zaštitom prelama se na tri osnovna pitanja. Ne postoje finansijska sredstva kojima se može avansirati nabavka protivgradnih raketa. Proizvođači protivgradnih raketa ne proizvode za nepoznate kupce, jer ako to učine nemaju kome da ih prodaju. Proizvođači kao što je Tivat, koji više nije u našoj državi, nema nikakav interes za ovu proizvodnju. Proizvođač kao što je "Poliester", Priboj, od traženih 800 protivgradnih raketa je protivgradnom centru Buar - Užice isporučio 60, jer nema više. Ja vam govorim sasvim precizne podatke. Imate i ovu kombinaciju koju rade Valjevo i "Trajal", jedna fabrika mašina, a druga punjenje. To su, nažalost, rakete dometa ispod četiri hiljade metara.
Prema tome, država mora da se opredeli za sistem, ili će da uradi kao Slovenija ili neke druge države - da napravi potporni solidarni fond, pa ukoliko jednu regiju pogodi grad da isplati štetu, procenjenu štetu sto posto i da onda proba da to sanira tokom narednih godina. Postoje kombinovani sistemi, a postoji ovaj sa avijacijom, sa raznim hemijskim sredstvima itd.
Štete od grada u Srbiji su ogromne. Mi imamo problema sa nekoliko avio-koridora i želim da kažem ovde, i prošli put sam rekao, da imamo ozbiljan problem sa koridorom Tuzla.
Dakle, ne može protivgradni strelac u Srbiji da ispali, odnosno da lansira nijednu raketu ukoliko ne dobije saglasnost iz jednog od devet centara u Srbiji koji rukovode ovim sistemom, a to je u Srbiji Republički hidrometeorološki zavod.
Za prvu pomoć, ja sam hteo da pišem slične amandmane, verovao sam da će, ako to učini neko iz vlasti, da Vlada prihvati, a kao što ste videli, Vlada je prihvatila amandman predsednika Narodne skupštine i potpredsednika Narodne skupštine. Ja želim da vam kažem da je to sramota. To je sramota kao princip, to nema smisla, to se radilo i prošli put i još neki. Dakle, ako Vlada želi, ako je nešto propušteno, neka sama napravi amandman na Predlog budžeta, to nije sporno, a ne da u ime Vlade neki poslanici budu servis Vladi i da u njihovo ime pišu amandmane koji će postati sastavni deo zakona.
U vezi sa ovim drugim delom vašeg amandmana, gospodine Beliću, Narodna skupština usvojila je završni račun za 2000. godinu. U završnom računu za 2000. godinu, između ostalog, nalazi se i to o čemu govorite o utrošenim sredstvima u Kolubarskom okrugu i ima nešto od toga i u 2001. godini. Dakle, ako mislite da postoji neki problem sa tim u vezi, postavite poslaničko pitanje, jer i nas interesuje kako su se stvari razvijale sasvim do kraja. Dakle, podržavamo da se kolubarski kraj, a ima tamo nekoliko veoma siromašnih opština, Mionica, Osečina i druge, osposobi i da ljudi mogu tamo normalno da žive i da rade. Ako čovek nema kuću, on nije čovek sa ljudskim dostojanstvom. Ako seljak nema kuću, on nema nikakvu perspektivu.
Dakle, u tom smislu je važno da ovaj amandman bude prihvaćen i važno je šta će zaključiti Odbor u vezi sa ovim pitanjem u ponedeljak. Ja pozivam narodne poslanike da dođu na ovu sednicu, a to neće biti sednica ni za kakva politička pitanja, jer ova su veoma važna.
Znam da danas u Čačku, zato sam se javio, ima šest raketa po jednoj stanici, da nije moguće odgovoriti ni na jednu važnu nepogodu, ukoliko se dogodi, a nadam se da neće. Nalazimo u poslednjih deset dana kada se obavlja žetva; ako padne grad kada nije skinuta pšenica, ne daj Bože, neće valjda, tu nema popravke.
Ove tri nedelje, odnosno četiri su najteže zato što je tu voće, tu je žito i tu je kukuruz koji uskoro treba da počne, što bi rekli moji seljaci, da odseca, a to znači da klasa.
Zato molim da svi koji mogu urade ono što su obećali u izbornoj kampanji. Socijalistička partija Srbije glasaće za amandman gospodina Belića. Hvala.

Veoma kratko, mi smo glasali za ovo što se naziva Zakonom o lustraciji, zato što Srbija ni po čemu i ni u čemu nije uporediva sa državama koje su takve zakone donele, a nisu bile u stanju da ih sprovedu.
Navodim reči gospodina Gorana Petrovića, šefa Službe DB, izrečene 2002. godine na jednom stručnom savetovanju u Vrnjačkoj Banji, gde su učestvovali i članovi Odbora za bezbednost ove Narodne skupštine, da su u Srbiji, molim vas, od 1990. godine do 1998. godine vođena četiri dosijea za ljude koji se bave politikom. Sramota je i za ta četiri, naravno.
Želim da vam kažem da je posle sloma tzv. demokratske Istočne Nemačke ostalo šest miliona i osamsto hiljada dosijea. Upućujem vas na pismo učenika Krakovske gimnazije koji su molili gradonačelnika Krakova da obustavi lustraciju zato što u njihovim kućama niko ni sa kim nije govorio, jer su denuncirali svi sve međusobno. Srbija nije tipičan primer.
Na kraju, što se Golog otoka tiče, upućujem vas na jednog gospodina koji normalno uživa ovde u Beogradu, preziva se Kapičić, a to je otac Dragana Kapičića, to je deda Stefana Kapičića; on je bio gospodar i smrti i života na Golom otoku više od dve i po godine. Sada je glasač Demokratske stranke, kao i njegov sin, kao i njegov unuk. Hajde da ih lustriramo sa velikim zadovoljstvom. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, predsednik Narodne skupštine je prekršio Poslovnik, zato što je gospodinu Ratkoviću dao reč pre mene, iako sam se javio po Poslovniku.
Želim da obavestim kolege narodne poslanike da nisam glasao za ovakve odluke Zakonodavnog odbora, jer sam član tog odbora.
Na sednici, koja je malopre završena, uputio sam iste primedbe kao i kolega Petronijević i druge kolege koje danas o ovome govore.
Zakonodavni odbor ne raspravlja o suštini nijednog akta, on pomaže ostalim narodnim poslanicima u tome da li mogu da se o jednom pitanju izjasne ili ne izjasne sa stanovišta ustavnosti, zakonitosti i ovih drugih elemenata koji su ovde navedeni, da li su blagovremeno podneti akti, da li imaju uvredljivu sadržinu i slično.
Zakonodavni odbor nema pravo da narodnim poslanicima sugeriše da li će jedan akt biti prihvaćen ili ne, to nije njegova nadležnost.
Želim da pomognem koleginici Vjerici Radeti. I u onom prvom sazivu je postojao pokušaj ove manipulacije jednim brojem amandmana, kada je trebalo obezbediti da se u što je moguće kraćem vremenskom roku završi rasprava u pojedinostima po pojedinim tačkama dnevnog reda.
Stojim na stanovištu da nije moguće da Zakonodavni odbor uputi ovakav akt Narodnoj skupštini, zato što, iz analogije koja u ovom aktu stoji, može da se protumači da su neki amandmani pravno mogući, a da se drugi odbijaju.
Glagol "odbiti", uvažene dame i gospodo narodni poslanici, nije uobičajen u komunikaciji među narodnim poslanicima i organima. Inače, ovde postoje drugi glagoli koji se koriste za ovakve situacije.
Dakle, potpuno je neprimeren način na koji je Zakonodavni odbor komunicirao sa narodnim poslanicima s tim u vezi. Učinićemo sve što je moguće da se ovo ubuduće ne dešava.
Takođe, želim da kažem da odbori Narodne skupštine u proteklih nekoliko dana nisu bili u stanju da održe sednice ni iz nekoliko pokušaja.
Želim da kažem da sam učestvovao, pokušao da učestvujem u radu Odbora za trgovinu i turizam, na nekoliko sednica Odbora za finansije.
Danas, na sednici Administrativnog odbora, uvažena gospodo iz vladajuće većine, vi niste u stanju da obezbedite većinu za početak rada Odbora. Upozoravam vas da se ne ljutite na narodne poslanike iz opozicionih stranaka, koji nemaju ni politički interes, niti ijedan drugi racionalni razlog da vam obezbeđuju kvorum da normalno radite.
Želim da kažem i da su, bez obzira na to šta ko misli o ljudima iz ministarstava itd, ministar i kompletna služba Ministarstva za finansije dolazili danas nekoliko puta na različite odbore da obrazlažu određene akte koji su u proceduri, a da vi, kao narodni poslanici iz vladajuće većine, niste obezbedili kvorum za početak rada sednice.
Dakle, vršiti vlast, to je pitanje odgovornosti.
Ili ste vlast ili niste vlast, ili imate većinu ili nemate većinu, ili ste spremni da u svakom trenutku, po jednom poslovniku koji je krajnje restriktivan, obezbedite da Parlament normalno funkcioniše, ili raspišite izbore, ili napravite novu koaliciju, postoji izlaz iz ove situacije.
Najljubaznije molim, još jednom, da Zakonodavni odbor ovakve akte ne upućuje narodnim poslanicima, jer oni nisu fer, nisu korektni. Matični odbori u Narodnoj skupštini će reći da li mogu ili ne prihvatiti neki od amandmana, pa će sugerisati na taj način Narodnoj skupštini da li će ili neće da ih usvoji. Zakonodavni odbor takvo pravo nema, ničim mu nije dato i iskreno verujem i da neće.
U vezi sa pitanjem koje je pokrenuo gospodin Todorović, da se Vlada nije izjasnila o izvesnim amandmanima, tu je gospodin Dulić u pravu, ali, prosto, pitanje je jednog fer odnosa prema Narodnoj skupštini da Vlada o svakom aktu koji se upućuje Narodnoj skupštini ima svoje mišljenje, pozitivno ili negativno. Onda bi stvar bila potpuno čista i mogli bismo da kažemo da jesmo parlament.
Zahvaljujem.

Amandman o kojem je govorio gospodin Vladan Batić sadrži nekoliko pitanja koja zaslužuju poseban komentar.
Najjeftinije je za jednu državu da ima svoju avio-službu. Gospodine Batiću. Vlada u kojoj ste vi bili ministar koristila je avio-prevoz Stanka Subotića-Caneta, i to onaj avion kojim su upravljali sinovi Jovice Stanišića i gospodina Zečevića, tura Beograd - Dubai - Beograd, hotel "Jedro", sa sedam zvezdica. To je najskuplje za jednu državu.
Koliko god da košta avio-služba jedne vlade, za građane ove zemlje je najjeftinije da ona tu avio-službu finansira. To je veoma važno, jer, u protivnom, ako ne plaćaju svoje račune, onda ti računi stižu multiplicirani kasnije, u različitim formama.
Drugo pitanje. Ovo je država u kojoj već pet godina tuđe obaveštajne službe izdaju svoje novine, gospodine Batiću. To što vi govorite o tome da BIA, u izvesnom smislu, ima neki uticaj, o tome ne znam ništa. Ako ima, to je, moguće, pitanje suptilnog delovanja te službe. Takođe, želim da vam kažem da je za jednu državu, kao što je naša, takođe, važno da ima dovoljno finansijskih sredstava za sve mere kontraobaveštajnog obezbeđenja i zaštite. Ukoliko to nema, onda imamo druge probleme.
Dakle, razumem vašu argumentaciju i znam da se intimno ne slažete s onim što ste govorili. Razumem to kao političar i razumem vas kao političara. Ako bismo uporedili koliko od bruto društvenog proizvoda naša država izdvaja za tajnu policiju, u odnosu na sve druge države koje vi nama predstavljate kao demokratske, videli biste da je to 1:150 ili 1:180.
Dakle, bilo bi za nas, kao narodne poslanike, važnije da Odbor za bezbednost Narodne skupštine bude u potpunosti motivisan i osposobljen da iskontroliše način na koji se ova sredstva troše, pri čemu nemam nikakvu dilemu da će to uvek biti moguće, nažalost, po ovaj parlament, jer ukoliko su sredstva tajne policije transparentna do kraja, onda postojanje takve službe nema nikakvog smisla, jer to onda nije moguće obezbediti, inače bi sve bila javna bezbednost. A ako je sve javna bezbednost, onda je stvar prosta: pištaljka, palica, pendrek itd.
Iz tog razloga, nikada ne bih mogao da podržim amandman koji ste podneli, iako imam razumevanja za ono što ste uradili, jer imate sada lagodniju poziciju od one kada ste bili ministar.

Gospodine predsedavajući, javljam se po članu 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Nezavisno Kosovo je jedino rešenje, to je rekao pomoćnik ministra za kulturu za međunarodnu saradnju Branislav Dimitrijević, u izjavi za list "AS". Dozvolite da citiram, kratko.
«Branislav Dimitrijević, pomoćnik ministra kulture Voje Brajovića zadužen za međunarodne odnose, evropske integracije, razvoj menadžmenta u oblasti kulture, u internet prepisci sa kosovskim umetnikom Albertom Hetajem rekao je da smatra da je jedino političko rešenje za Kosovo i Metohiju nezavisnost i emancipacija kosovskog društva. Ovo je napisao elektronskom poštom i poslao pomenutom kosovskom umetniku povodom izložbe o normalnosti i umetnosti u Srbiji 1989-2001. u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Branislav Dimitrijević kaže da ima pravo na svoje mišljenje i da je njegov stav o Kosovu i Metohiji poznat, ovo nije prvi put da sam javno izneo svoj stav o najboljem političkom rešenju za budući status Kosova i Metohije».
Uvažena gospodo, ili ja ne živim u istoj državi sa vama, ili gospodin Dimitrijević nije član iste vlade koju je ovaj parlament izabrao, ili Demokratska stranka, čiji je kadar gospodin Dimitrijević, ne sprovodi svoju politiku, ili Boris Tadić lažno predstavlja ciljeve DS-a kada se obraća javnosti povodom pitanja konačnog statusa Kosova i Metohije.
Pitanje je ljudskog i političkog morala kada će Vlada Republike Srbije da smeni gospodina Dimitrijevića sa mesta pomoćnika ministra kulture za međunarodnu saradnju. Ili je gospodin Dimitrijević samo probni balon koji u manje poznatim medijima u Srbiji daje izvesne izjave i služi kao uzvikivač viših naslova za politiku koju potajno sprovodite. Opredelite se, gospodo, šta je vaš stav u vezi sa Kosovom i Metohijom.
Ukoliko ovaj čovek i dalje bude pomoćnik ministra kulture za međunarodnu saradnju, ne možete više nikog ubediti da gospodin Boris Tadić i njegov kum, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, sprovode nacionalnu politiku koja nije nacionalno subverzivna.
Zato vas molim, učinite sve što je neophodno da ovaj čovek više ne bude visoki državni nameštenik. Inače, nema nikakvog smisla to što radite. On ima 10 ovakvih izjava. On ima pravo da privatno misli šta god hoće, ali on je deo oficijelne politike ove države.
Član sam Odbora za kulturu i medije u Narodnoj skupštini Republike Srbije i narodni poslanik, naravno, i najljubaznije molim da se ovo pitanje razmotri, ako ne pre, onda onog dana kad budemo razgovarali o poverenju Vladi.
Pozdravljam gospodina Đilasa, pošto je ovde prvi put. Želim da kažem javno da nema nikakvog smisla da nepotizam koji negujete u Demokratskoj stranci podižete na tako visok nivo, valjda ima jedan Đilas koji ne mora biti ministar ili pomoćnik ministra. To nije normalno. Nemam ništa protiv, ali to govori o tome da ili imate problem da obezbedite odgovarajuće kadrove, ili imate obaveze koje niste u stanju da ispunite, jer je potpuno nemoguće objasniti da iz jedne porodice dvoje supružnika budu u istoj vladi, jedan ministar, a drugi pomoćnik ministra u drugom resoru. To nije normalno, to je nekorektno, to je politički štetno i to je politički neobjašnjivo.
Zahvaljujem.

Samo vas gledam, vaše je da grešite a moje je da se javim.
Dakle, nisam ja, gospodine Albijaniću, ništa rđavo govorio ni o jednoj porodici u Srbiji. Naprotiv, moje vaspitanje mi nalaže da o porodičnim odnosima ne raspravljam na taj način. Svim porodicama želim sve najbolje. Govorim o jednom principu koji je ova vlada ustanovila - da je u kadrovskoj politici, koja u nekim elementima to i nije, već je, pre svega, samo personalna politika, nepotizam ključni princip, koji je ovde prisutan od pre nekoliko meseci.
Dakle, nije normalno, vi možete naravno da nađete argumente koji bi oponirali mom stavu, nije normalno da predsednik Republike za ministra odbrane uzme kuma. To nije normalno, to ne može da se objasni. Nije normalno da na Javnom servisu, jedna od najboljih novinarki o svom mužu svako veče govori pet minuta, gde je tog dana boravio i slično. Govorim o ministru spoljnih poslova i njegovoj supruzi, koja je urednik na televiziji.
To nije normalno. To funkcioniše ovde kao princip. Ja se tom principu suprotstavljam. Ne mešam se u to ko kako funkcioniše u svojoj porodici.
Dakle, ako nemate dovoljno kadrova, raspišite javni konkurs i onda će se javiti ljudi. Tražite tačno ono što vam treba za određene pozicije. Ministri su političke ličnosti, dok zamenici i pomoćnici, izabrani sekretari to ne moraju da budu, pa nađite odgovarajuće ljude.
To je bila moja primedba. Ne daj Bože da se ja na bilo koji način mešam u to kako funkcionišu porodice u Srbiji. Za Socijalističku partiju Srbije i za mene koji sam rođen u Takovsko-rudničkom kraju porodica je svetinja i nemojte mi to imputirati. Nisam ni na koji način ništa rđavo govorio ni o jednom članu ove porodice privatno, ali vam javno kažem, kao političar, da je to katastrofalna odluka, koja za Srbiju ima nesagledive posledice.
Nemoguće je biti dosledan i konsekventan u politici ukoliko imate porodičnu manufakturu kao Vladu. To nije normalno. Protiv tog principa ću se boriti dok me ima.
Hvala lepo.

Gospodo ministri i gospodine predsedavajući, samo nekoliko minuta. Govoriću o jednoj od ovih tema, o izvorima. Ja sam, takođe, jednu od tih tema juče načeo na Odboru za finansije.
Dakle, ako nekoga zanima i pogleda stenogram da vidi šta su narodni poslanici govorili o budžetu u poslednjih nekoliko godina, a ja to činim sedam godina, zapaziće da stalno govorimo o istom pitanju.
Čudim se kako je država bogata da svake godine pokloni 50 miliona evra. Naime, privatizacijom cementara, krečane «Jelen Do», onih firmi koje eksploatišu i pune prirodnu vodu, država se odriče naknade tzv. prirodnog faktora.
Podsećam vas da je Mlađan Dinkić, dok je bio guverner Narodne banke, dao javnu izjavu o tome da je država oštećena zbog toga 50 miliona evra. Kasnije je Mlađan Dinkić bio ministar finansija. Dakle, prošle i pretprošle godine sam se na ovu temu njemu obraćao. On je, takođe, rekao da je to propust. Juče sam i vama, gospodine ministre, imao priliku da to kažem.
Sada mene nešto zanima. Da li je država dovoljno bogata da pokloni pola milijarde evra za nekoliko godina, ili ovde postoje neki drugi razlozi?
Ja vas podsećam da je krečanu «Jelen Do» privatizovala firma «Našice-cement», čiji je većinski vlasnik jedna od ćerki hrvatskog predsednika Stjepana Mesića. Pitam sada javno, da li je neko dao reč da se kod ovih privatizacija ovo neće naplatiti ili ovde postoji neki tehnički problem? Ako je tehnički, uveravam vas, gospodine ministre, i sve građane Srbije, da će svi ovi poslanici jednoglasno da se dogovore da donesu zakon za nekoliko dana koji će da obezbedi ovih 50 do 80 miliona evra u državnoj kasi.
Podsećam i obraćam se poslanicima iz Vojvodine. Beočinska cementara nalazi se na području Nacionalnog parka Fruška Gora. «La farž» nije kupio majdan laporca, on je samo kupio rotacione peći, a ono drugo što je na zemlji mora da plati. Krši se Zakon o koncesijama, Zakon o nacionalnim parkovima i, naravno, krši se elementarni princip da se od firmi koje dobro posluju naplati ono što je neobnovljivi prirodni resurs i da se ubaci u državnu kasu.
Prosto ne mogu da verujem o čemu se ovde radi. Moram da izrazim javnu sumnju da se ovde radi o jednoj reči, koju je neko nekada nekome dao, da ovo jedan broj godina neće naplatiti. Inače, nema racionalnog objašnjenja za ovo.
Molim vas, kada je nešto od Boga i kada je od prirode dato, kao što su vode, kao što je laporac, kao što je krečnjak, nemoguće je da se na ovaj način rabi prirodno bogatstvo u Srbiji a da niko ne preduzima ništa da se ove pare naplate i da se vrate u ekologiju, da se vrate u kulturu, prosvetu, zdravstvo, socijalne potrebe itd. Krajnje je vreme da nam kažete otvoreno - ovo ne smemo da uradimo i dali smo reč da nećemo.
Molim vas, dakle, ovo je pokušaj da doprinesem Vladi Republike Srbije, državi Srbiji, da namakne 50 ili 80 miliona evra tamo gde se nalaze. Nije potreban za to nikakav napor, treba da se sprovode zakoni.
Dakle, molim vas, ne možete više objašnjavati ovo ni tehničkim, ni problemom nedostatka odgovarajućeg zakona, ni bilo čime drugim. Uradite to, imate podršku SPS-a za taj zakon. Poslanici SPS-a glasaće za bilo koji akt koji predložite i kojim ove pare treba da se uzmu od velikih svetskih kapitalista i ubace u budžet Republike Srbije. To je važno i želeo sam da o ovome još jednom progovorim i pred ovim sazivom Parlamenta, da neko ne bi mogao reći da se, ne znam, ne ponašam konzistentno; to nije u prirodi onoga čime se ja bavim.
Još imam jednu zamerku, juče sam vam to, takođe, rekao, gospodine ministre. Prvi put kod ovog razdela koji se odnosi na sredstva koja su opredeljena za vodoprivredu nema analitike. Dakle, narodni poslanici ne mogu znati u koje velike regionalne vodosisteme će država da investira. Prvo, "Barje" i "Rzav". Piše u obrazloženju budžeta da će to učiniti Vlada. To nije fer. Ja sam Čačanin, tamo postoji regionalni vodosistem "Rzav" za pet opština. U njega je već uloženo 150 miliona evra. Želim da znam da li država, koja ima ministra iz Čačka, hoće da završi sistem "Rzav" na način kao što su obećali?
Poslednja stvar, o izvorima. Obećali ste u kampanji ljudima koji, kako se to kaže kolokvijalno, voze auto na crnogorske table, da ćete omogućiti preregistraciju ovih vozila, doduše, neki od vas, neki nisu. Dakle, 30 miliona evra se nalazi u toj registraciji. Ovaj problem ili treba da rešite, pa da kažete: "uzećemo te pare i ovi ljudi će voziti legalno auto", ili da im se zabrani da voze kola.
Ovo više nije normalno. Oni voze automobile pod tuđim imenima. Svi od njih se zovu onako kako se zovu ljudi u Bijelom Polju, u Podgorici, u Pljevljima itd. Osim što je ugrožena bezbednost, nema nikakvog smisla da to funkcioniše tako. Dakle, 30 - 35 miliona evra je potencijal ove preregistracije. Ili to uradite, ili recite da ovo više ne može tako da funkcioniše.

Samo mala intervencija.
Uvaženi kolega Živadinović je precizno nabrojao objekte koji će biti finansirani u Užičkom regionu, i to je lepo, ali ne mogu da dopustim da se neki poslanici interno informišu o tome šta će biti predmet trošenja budžeta.
Dakle, narodni poslanici treba da dobiju, i to je bila moja intervencija jutros kada sam govorio u načelu, budžet koji je, kako vi kažete, transparentan, gde tačno mogu da vide šta će biti građeno, gde će biti investirano, u svakom kraju Srbije.
Kolegi Živadinoviću čestitam što je dobio ovu informaciju, znam i kako je dobio, ali to nije fer, zato što poslanici iz opozicije nisu u stanju da dobiju ovakvu informaciju i da je saopšte biračima, građanima Srbije.
Dakle, jedan od osnovnih nedostataka, gospodine ministre, u ovom budžetu jeste upravo što nema analitike. Koristim priliku da vas zamolim da već u septembru, oktobru mesecu, kada budemo radili novi budžet, ovo bude urađeno na drugi način, inače će ovde biti dve vrste poslanika, ravnopravni i oni koji su malo ravnopravniji. To nije dobro.
Da bismo mogli da razgovaramo ravnopravno o tome kako se troši 600 milijardi dinara prihoda građana ove zemlje, mi moramo biti informisani o tome šta ste vi koji vršite vlast želeli tim budžetom da uradite, a ne da nam to u nekim pozicijama saopštavate, to su cifre od nekoliko milijardi ili više, a da mi, pri tom, ne možemo da intervenišemo ni na koji način.
Dakle, moja intervencija je dobronamerna i potpuno ste u pravu, gospodine Živadinoviću. Budžet o kojem smo raspravljali prošli put, šta god ja mislio o njemu, bio je, što se narodnih poslanika tiče, lakše čitljiv, bio je analitički razdvojen, tako da smo mogli na korektan način da se uključimo u raspravu.