Gospodine predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, ministri u Vladi Republike Srbije, cenjeni novinari, reče gospodin Đelić sinoć da je u srcu Srbije nekakva tempirana bomba. U srcu Srbije je Takovo. Tamo je prekjuče proslavljeno 186 godina od podizanja Drugog srpskog ustanka. Naravno, gospodin Prodanović nije imao snage da me pozove, iako sam ja tamo rođen, iako sam pohađao osnovnu školu koja se zove "Takovski ustanak", iako je Miloš Barjaktar, Sima Barajlija - moj čukundeda. Zahvaljujem gospodine Prodanoviću.
Na dnevnom redu je Predlog zakona o porezu na dohodak građana. Pre toga želim da se pridružim onome što je u pismu napisao i uputio gospodin Mitić iz Lebana, ja sam takođe četiri ili pet puta sa ove govornice ukazivao da u nekim momentima, najmanje 100 poslanika ne prisustvuje ovom zasedanju, odnosno ovim sednicama.
Što se samog Zakona tiče, veliki broj diskutanata i veliki broj amandmana ukazuju da ovaj projekat po mišljenju velikog broja ljudi, nije u najboljem smislu sagledao ukupnu problematiku i broj amandmana o kojima ćemo danas i sutra ovde raspravljati, ukazuju da se nije dovoljno vodilo računa o osnovnim interesima građana i države Srbije.
Ja bih se osvrnuo na glavu osam - Porez na ostale prihode, odnosi se na druge prihode, a definisano je u članu 85. Između ostalog, tu piše - naknada u vezi sa izvršavanjem poslova odbrane, civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda. Ničije neuravnoteženo ponašanje mene ne može izbaciti iz ravnoteže tako da vi možete da nastavite, nema nikakvih problema. Ova odredba, ova rečenica, bitno komplikuje nekoliko stvari, ukoliko ovakav zakon bude izglasan. Mi smo imali, nažalost, u više navrata probleme sa doznakom finansijskih sredstava, sa onim ljudima koji su učestvovali u neposrednim poslovima odbrane, da to ovde ne spominjem, jer je to jedno teško, tužno i tragično sećanje na ono što se dešavalo u Srbiji. Za ovu priliku, reći ću nešto sasvim konkretno o delu primanja koji pripada ljudima, koji se angažuju na otklanjanju posledica, odnosno sprečavaju elementarne nepogode, a radi se o protivgradnim strelcima.
Republički hidrometeorološki zavod je nadležna republička ustanova koja se stara o tome da veliki broj ljudi u Srbiji dobijaju odgovarajuću naknadu za šestomesečno angažovanje, odnosno to je nadnica za pripravnost i nadnica za strah, s obzirom da se radi o dosta delikatnom, o dosta teškom poslu koji ljude obavezuje da tokom šest meseci od 1. maja do 1. septembra moraju biti ili kod kuće ili stalno na radio vezi. Neke opštine kao što je Čačak, nastavljajući, odnosno produžavaju sa dobrom praksom od pre 10-tak godina, protivgradnim strelcima, obezbeđuju isto onoliko sredstava koliko dobijaju iz republičkog budžeta. Po predlogu ovog zakona, ova sredstva bila bi oporezovana po stopi od 20%, dakle sa jednom petinom. Moram da kažem da je i sada veoma teško naći ljude da se ovim poslom bave, da oni to ne čine zbog ove naknade, već zbog osećanja odgovornosti prema svojoj letini i letini svojih komšija i zemljaka. Ukoliko ovo bude usvojeno kao što je predloženo, izgubićemo ljude, a reći ću da neki od njih to rade više od 20 godina i da prosto druge ne možemo naći.
Zbog toga mislim da je ovo ovde nepotrebno i mislim da, ukoliko bude ovako usvojen član 85, imamo realnu posledicu kako da animiramo jedan broj ljudi, da se ovim poslom bavi. Što se tiče poreza na nekretnine, na kuće, to želim da dovedem u kontekst, sa nekim vremenom koje je iza nas.
Kuće u Srbiji pravili su najčešće oni ljudi koji nisu imali nikakvu šansu da dobiju stan od države ili nekog drugog. U te kuće, u svaku ciglu i svaki crep, ugrađen je svaki dinar i tzv. toplog obroka gospodine ministre, i svaki dinar regresa za godišnji odmor. Ti ljudi nisu išli na letovanje, nisu išli na zimovanje, nisu se provodili, već najčešće dve decenije gradili svoju kuću za sebe i svoju porodicu.
Danas oni predlogom ovog zakona treba da na takozvani višak stambenog prostora plaćaju porez na nešto što ne mogu komercijalizovati, na nešto što u ekonomskom smislu ne mogu uposliti, i na taj način dva puta kažnjavamo ove građane. Prvo time što kao neki drugi nisu dobili društveni stan, zatim ih teramo da plate porez na ono što su neki drugi dobili na poklon.
Dakle, ne postoji princip pravičnosti i ne postoji princip ravnomernosti. Pomalo me strah i od jedne odredbe koja definiše instrumente i uslove prinudne naplate. Tamo se kaže da se prinudna naplata u nekim slučajevima može vršiti i noću. Dakle, dođu neki noću prepadnu vas i odvedu vas tamo, kako bi rekao narodni pesnik, "gde akrepe memla davi" i ne vidim zašto ta stvar ne može da se reguliše drugačije u normalnom postupku, u toku dana, u toku radnog vremena, kako je inače uobičajeno.
Ovo jeste izuzetak ali samim tim što se nalazi u predlogu zakona dovoljno govori o onome što je namera zakonodavca. Takođe se pridružujem onim poslanicima koji su podneli amandmane ili su ovde govorili o oporezivanju toplog obroka, regresa, putnih troškova, ali pošto sam i sam podneo amandman o tome ću nešto reći kada taj amandman dođe na dnevni red.
Još jedan bitan momenat - ovde je takođe došlo do, u izvesnom smislu, favorizovanja ljudi koji sredstva za život obezbeđuju po osnovu lične zarade. Njih oporezujemo po predloženom zakonu sa 14%, po stopi od 14%, a one građane koji sredstva za život obezbeđuju ličnim radom, dakle, pre svega iz oblasti poljoprivrede po osnovu autorskih prava, po osnovu prava industrijske svojine, po stopi od 20%.
Ne priliči jednoj, uslovno da kažem, desničarskoj vladi da favorizuje takozvani društveni sektor, mada vam je od te reči muka, i da svoja predizborna obećanja da će mali preduzetnici, ljudi koji sredstva za život ostvaruju ličnim radom dobiti šansu od nove Vlade, novim zakonodavstvom, vidimo da u Predlogu zakona to nije tako.
Normalno, o ovome ćemo polemisati na različite načine, ali vreme koje dolazi biće najbolji sudija i ovom zakonu i ovoj vladi. Zahvaljujem se.

Gospodine predsedniče,  dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine predsedniče Vlade, cenjeni novinari, budžet je prilika da se  progovori o javnim potrebama jedne države u toku jedne godine. Zadatak je da se  tom prilikom vodi računa o celini problema. Celina problema jeste  ukupan interes države Srbije i njenih građana u toku jedne budžetske godine. Ja vam tu nameru ne sporim i mislim da svaka vlada ima jasnu želju da ovo na jedan korektan način učini.
Drugo bitno obeležje budžeta jeste ravnomerno opterećivanje i opterećenje poreskih obveznika i građana jedne države, koji po raznim osnovama izdvajaju sredstva za budžet svoje države, svoje republike. Ovde je došlo do disproporcije, ali s obzirom na vreme koje nam je ostavljeno da govorimo o ovim stvarima, želim da to samo konstatujem, nemam vremena za elaboraciju.
Prva manjkavost ovog budžeta jeste njegova neuravnoteženost. Dakle, nisu jednake prihodna i rashodna strana i to treba da se kaže, ne samo zbog toga da bi se videlo da to znamo, već zbog toga da se zna koje rizike nosi takav budžet. Već su neke kolege govorile da to može biti inflatorni budžet i da to može biti budžet koji, ukoliko ne budu stigle donacije posle donatorske konferencije, da to stoji u obrazloženju, dovodi do kresanja potrošnje, pri čemu se ne kaže kojim korisnicima i za koliko. Dakle, korisnici budžeta u 2001. godini nemaju jasnu predstavu o tome koliko sredstava mogu da potroše za ono što inače moraju da urade u toku jedne godine.
Sledeća manjkavost ovog budžeta jeste što ne postoji tzv. konsolidovani bilans na osnovu koga bi se jasno moglo videti šta tačno kome pripada i šta kome jeste činiti u toku jedne budžetske godine. I rizik za ovakav budžet snosi Vlada, gospodin predsednik, i snosi Demokratska stranka koja očigledno stoji iza ovog projekta u toku ove godine.
Kao socijalista bio bih zainteresovan da budžet bude usvojen kao što je predložen, zato što mislim da se lako može kritikovati u toku izvršenja 2001. godine. Kao narodni poslanik i kao građanin želeo bih da budžet bude usvojen sa predloženim amandmanima kojih je zaista, koliko vidimo, dosta danas.
Kao Čačanin želim da kažem da je u vreme kada je za vlast bila odgovorna Socijalistička partija Srbije opštini Čačak ostajalo od poreza na promet najmanje 14,4%. Danas je to 8,4%. Da li su se građani Čačka zamerili gospodinu Zoranu Đinđiću time što Demokratska stranka u Čačku jeste podržala gospodina Vuksanovića, a ne gospodina Đinđića?
Draga moja gospodo, razlika između 8,4 i 14,4 je ogromna. O tome neka razmišljaju oni građani koji su, verujući da će biti izvršena decentralizacija, kao što je obećano u predizbornoj kampanji DOS-a, dali poverenje DOS-u.
U vezi sa ovim problemom podneo sam konkretan amandman, koji je u finansijskom smislu težak 46 miliona, ali o tome ćemo govoriti kada taj amandman dođe na dnevni red. I, nažalost, moram da konstatujem, video sam u onome što je dostavio Odbor za finansije, odbijen je amandman trojice poslanika DOS-a iz Čačka koji su tražili da raspodela sredstava poreza za promet bude po višoj stopi od onoga što je predloženo.
Previše je poreza. U Srbiji postoji tradicija da oružje kupuju ljudi iz različitih potreba. Jedan broj ljudi su oni koji to čine da bi zaštitili svoj imetak, svoje stado i svoja domaćinstva u brdsko- planinskim predelima, kao što je Golija, kao što su neki drugi delovi naše Republike. Neki od njih prodali su sve što su imali da nabave oružje. Nije pošteno da samo zbog toga danas plaćaju porez i to odmah, bez mogućnosti da to čine u vremenskom razgraničenju.
Za vreme vlade Milana Stojadinovića bilo je oporezovano držanje pasa. Jedan mudri Čačanin je ubio svog psa, okačio ga na opštinska vrata i napisao: "Ja te ubih zbog poreza, sad nek laje ko nareza". Vodite računa da ne preuzmete taj rizik. Zahvaljujem se.

Imam osećaj kao da je za nekoga ili nešto bio minut ćutanja. Poštovani gospodine predsedniče, kolege narodni poslanici, cenjeni novinari, nekoliko rečenica o samoj atmosferi na današnjem zasedanju.

Kao i uvek, ponovo nedostaje 70 narodnih poslanika DOS-a u sali. Vi ste, gospodine predsedniče, došli u 10,23 časova, a sednicu ste zakazali u 10 časova. Posle prve pauze kasnili ste 34 minuta. Nemojte da pokvarite utisak. Vi ste jedina svetla tačka u vlasti DOS-a. Poštujte naše vreme, pa će onda poslanici dolaziti na vreme na zasedanje.

Reče danas gospođa Čomić da je ovde na sceni novi parlamentarni duh. Dobro vaspitani ljudi o ukusima ne raspravljaju. Dozvolite da svako od nas taj parlamentarni duh doživljava ili izgrađuje na način na koji on misli da je najbolje.

Gospodin Jovanović, Čeda, kako ga vi od milja zovete, reče danas da je Parlament mesto gde jedan broj poslanika ima priliku da doživi svoju resocijalizaciju.

Nije lepo, gospodine Jovanoviću, nije umesno, nije ni uljudno da tako govorite. Tako se ne obraća narodnim poslanicima. Ako bismo to analizirali, mogli bismo ustanoviti da jedan broj ljudi svoju socijalizaciju doživljava u nekim specijalizovanim ustanovama. Ali, to danas nije na dnevnom redu.

Što se tiče samog poslovnika, jasno je da se radi o stvaranju takvih uslova da se, kad dođu na red ozbiljni zakonski projekti - koji kad stignu na način koji ste vi do sada kritikovali kao nedemokratski -onemogući jednom broju narodnih poslanika da u meri u kojoj to žele iznesu svoje stavove, predloge, uverenja, da polemišu sa predlagačima.

No, svejedno, vi ćete tu odluku danas doneti. U to nema nikakve sumnje. Naše je samo da kažemo zašto se to čini i čime ste motivisani. Nekad ste grdili druge za istu stvar, a danas vam ti drugi na tu stvar ukazuju s punim pravom.

 

(NEKO OD POSLANIKA JE DOBACIO: Sad drugi grde.)

 

Ne, fini ljudi ne grde.

Posebno bih se osvrnuo na ono što ste naveli u svom predlogu odluke u članu 20, a odnosi se na član 51. tekućeg Poslovnika, gde izostavljate, doduše mali deo, rečenicu da Odbor za odbranu i bezbednost neće vršiti nadzor nad službama bezbednosti.

To nije nikakva poslovnička “šminka”, to nije tehničko pitanje. To nije samo zbog toga da – kako biste vi rekli – Laza vrši nadzor nad službama bezbednosti. Rekli bi ljudi da ste ostavili kozu da čuva kupus.

Matični odbor Parlamenta za ovu oblast treba, u skladu sa zakonom, da ima ovlašćenja i da, između ostalog, vrši nadzor nad službama bezbednosti. U pravu postoji princip “ko može više, može i manje”. Ako ovaj parlament bira Vladu, zašto Odbor, koga takođe bira ovaj parlament, ne može ubuduće vršiti nadzor nad službama bezbednosti?

Iza ovoga se krije, naravno, nešto drugo. O tome možemo dugo govoriti. Ipak, da bismo razumeli o čemu se ovde radi, treba reći sledeće.

U koaliciji Demokratske opozicije Srbije, u odgovarajućim resorima, došla je na način koji danas garantuje Demokratskoj stranci Srbije, Demokratskoj stranci i – ako i to dodamo – Novoj demokratiji da kontrolišu sve službe bezbednosti.

Postoji jedna stvar kada je reč o ovim službama. Nikakva služba državne bezbednosti ne može se potpuno dekomponovati onog trenutka kad dođe do promene vlasti u jednoj zemlji. Vodite računa o tome i vodite računa o tome da ta služba precizno, kao u svim zemljama sveta, beleži sve ono što rade razni ljudi, među kojima se nalazi i veliki broj vas. Bez obzira na ono što vi danas imate utisak da tu službu potpuno kontrolišete, neka vam je srećna služba državne bezbednosti koju neće kontrolisati Odbor za odbranu i bezbednost ovog parlamenta!

Zahvaljujem.

Nemojte tako, ovde nikada nije dosadno, gospodo poslanici.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, pre nego što vrlo konkretno kažem nešto o temi, konstatujem da u sali Narodne skupštine uvek nedostaje stotinu poslanika DOS-a. To je važno. A, takođe želim da kažem da uglavnom, osim na konstitutivnoj sednici, u dvorani nikada nije više od 130 do 150 narodnih poslanika.
A sada u vezi sa onim o čemu ovde govorimo. Narodnoj skupštini Republike Srbije gospodin Balša Govedarica, predsednik Vrhovnog suda, uputio je sledeće pismo:
"Povodom zahteva SPO-a za ostavku predsednika Vrhovnog suda Srbije ističem da, po Ustavu i Zakonu o sudovima, političke stranke ne mogu biti nosioci inicijative za razrešenje predsednika suda, ni zahteva za njegovu ostavku, jer to pre svega pripada organima Narodne skupštine. Ovo je izraz ustavnog principa o samostalnosti i nezavisnosti sudske vlasti.
I pored toga, izneto je upozorenje da će doći do napuštanja Vlade i onemogućavanja rada novoformiranih državnih organa, što predstavlja do sada nezabeležen vid pritiska na samostalnost i nezavisnost sudske vlasti. Iz tih razloga, a ne iz osećaja krivice i odgovornosti, podnosim Narodnoj skupštini zahtev za razrešenje od dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije, uz prethodnu ocenu mog rada i ostvarivanja uloge sudske vlasti, u skladu sa Ustavom i Zakonom o sudovima. - 31. oktobar 2000. godine - Balša Govedarica".
Dakle, poštovana gospodo, to je ta priča sa početka današnjeg zasedanja. Ovde se jasno govori o tome zbog čega i na osnovu kojih pritisaka predsednik Vrhovnog suda nudi ostavku. Gospodin Balša Govedarica potiče iz jedne od najčestitijih hercegovačkih porodica i u svom životu učinio je sve što je bilo neophodno da stekne ugled i taj ugled mu neće pokvariti niko od narodnih poslanika, ko danas meni ovde dobacuje.
U vezi sa tvrdnjom gospodina ministra, zaista želim da se pridružim onim narodnim poslanicima koji s pravom mole da se u ministarskim klupama, dok traje zasedanje, nalazi makar jedan, sada nema ni jednog ministra u našoj sali. Dakle, na osnovu tvrdnje koju je jutros gospodin Batić ovde izrekao, da neće biti izbora sudija po partijskoj pripadnosti, obaveštavam vas, gospodo narodni poslanici, da je pre nekoliko dana predsedništvo DOS-a u Čačku dalo sledeće saopštenje - da će za predsednika Okružnog suda u Čačku biti predložen gospodin Srećko Mihajlović, advokat iz Čačka, tekući predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije.
Dosadašnji predsednik Okružnog suda, gospodin Veroljub Raketić, valjda se samo zamerio time što je kao predsedavajući veća izrekao presude onima koje vi amnestirate - Klintonu, Vedrinu i ostalima. To je ta priča o nezavisnim sudovima i to je ta priča da neće biti izbora po partijskoj pripadnosti.
Da se ne zavaravamo, svaka vlast u principu radi ono što misli da treba, samo nam nemojte onda ovde govoriti da to ne radi. To je očigledno. Zahvaljujem se.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, uvaženi gospodine ministre, već u elementarnom ekonomskom opismenjavanju učili smo da postoje sredstva i izvori. Nije jasno i koji izvori obezbeđuju nadomeštenje sredstava koja su neophodna za normalan rad i funkcionisanje RTS-a. Rekli ste da će do donošenja novog zakona o RTS-u, kao i do usvajanja novog budžeta, to biti namireno iz budžetske rezerve. Da li iz stalne ili tekuće? Iz stalne ne možete, jer na to po zakonu nemate pravo. Iz tekuće budžetske rezerve finansiraju se one stvari koje je neophodno servisirati zbog stvari koje se ne mogu predvideti budžetom. Dragi gospodine, koliko ja imam glasova u Čačku, o tome možemo da pričamo nekom drugom prilikom. Neka ste vi nama živi i zdravi, nema problema.
Najljubaznije vas molim, ovo je ozbiljno pitanje, mesečni prihod od takse na brojilo je oko 250 miliona, a na godišnjem nivou to je tri milijarde dinara, pa možete li nam reći koliko danas u privrednom finansiranju Vlada raspolaže na stavci, koja se naziva tekuća budžetska rezerva, da li na taj način objektivno ugrožavamo nečija prava, koja se sa ovog mesta iz budžeta mogu finansirati, pre svega interventno? Ovde se pre svega radi o jasnoj nameri da se ukine nacionalna produkcija i da se nastavi na rasrbljavanju Srbije, koju ste započeli i koje ćete, imam utisak, sprovesti do kraja. O tome će rasuđivati oni glasovi, gospodine, o kojima ste govorili malopre. Hvala lepo.

Gospođice potpredsednice, prekršili ste Poslovnik. Malo pre ste na monitorima imali tri kartice, Vi ste ubacili i prijavili potpredsednicu, odnosno još nekoga. Na monitoru je bilo tri prijavljene kartice za predsedništvo, odnosno predsedništvo je samo jedna osoba.

Pošto postoji dozvola za rad Televizije "S".

U skladu sa Poslovnikom, uvek samo jednom po  jednoj tački. Zahvaljujem na intervenciji.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, Toma Nikolić, narodni poslanik, vršilac dužnosti predsednika Poslaničkog kluba, na način koji nije primeren govorio je o nacionalnoj pripadnosti narodnog poslanika. To nije u redu i nije korektno, kosi se sa Poslovnikom i sa nekoliko drugih stvari. Mislim da bi predsedavajući trebalo da upozorava poslanike kada tako rade. Ono zbog čega sam se javio je nešto sasvim drugo, a meni naravno ne smeta, naprotiv, vrlo mi je simpatično ime koleginice Anite, ali je rekla jednu neistinu u svom obraćanju pred ovim parlamentom. Između ostalog rekla je da je osnovana fantomska televizija "S" bez ikakvih dozvola i papira, a ja ovde imam dokument - Savezna Republika Jugoslavija, Savezna vlada, Savezno ministarstvo za telekomunikacije, broj itd. da vas time ne zamaram. Preduzeće za informativnu izdavačku delatnost STV mreža.
Rešenje - odobrava se korišćenje 50-tog televizijskog kanala na lokaciji Ovčar počev od 5.10.2000. godine, sa sledećim parametrima, frekvencije itd. Poštovana gospodo, pošto vi govorite danas ovde o zakonitosti, pošto uvek samo o tome govorite, želim da vas obavestim i koristim priliku i zahvaljujem se poštovanoj koleginici Aniti na primedbi koju mi je dala. DOS-ova vlast je u Čačku 7.oktobra ove godine bušilicama i nogama razvalila televizijski i studijski kanal Televizije "S", preuzela opremu u vrednosti od nekoliko stotina hiljada maraka, ovih dana to čije je dokazuje se na sudu.
Pošto će gospodin Batić, kao ministar pravde, sve učiniti da sudstvo bude nezavisno, znam da će ta presuda stići nešto kasnije, ali da će biti vraćena oprema, nadoknađena šteta zbog izgubljene dobiti, zbog komercijalnih poslova i marketinga, a neki od vinovnika ovog čina moraće još nešto u vezi sa tim da kažu i da odgovaraju. Dakle, nije sve tako kao što se na prvi pogled čini. Mislim da ovo o čemu danas govorimo, o Zakonu o informisanju koji se ukida, u neku ruku može i vama da smeta. Neću da vam dajem ideje, to košta, naravno. Želeo bih da kažem dragoj gospođi Gorici Mojović, da dok sam ja još nosio crvenu pionirsku maramu, a to je bilo dosta davno, vas su kadrovali iz Požarevca u razne saveze socijalističkih omladina, komitete i druge stvari, nikada ne reci nikad, jer je kontinuitet stvar koja se može dokazivati na ovaj ili na onaj način, ali svejedno vi ste meni i tako simpatični.

Gospodine potpredsedniče Vlade, službeno vas obaveštavam da je opljačkana oprema kanala "S" u Čačku smeštena u Televiziji Čačak, koju kontroliše DOS-ova vlada, dakle tamo možete da je nađete.

Uvaženo predsednštvo, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, gospođice potpredsednice, kada opominjete poslanike u skladu sa Poslovnikom, nemojte nikada reći da im je vreme isteklo, to može biti ružno, može isteći samo vreme predviđeno za diskusiju, po Poslovniku.
Gospodine Batiću, neumesno je da se predsedniku Narodne skupštine obraćate sa - upozoravam Vas. Vi ovde niste da upozoravate predsednika Narodne skupštine i nijednog poslanika. Vi možete da ga molite, da sugerišete i da se u skladu sa Poslovnikom, lucidnošću koju, nadam se, posedujete, kao ministar pravde, sa svima nama za zajedničke poslove zalažete.
Predlog zakona o amnestiji je u najmanju ruku ishitren i bez ikakve sumnje radi se o jednoj orkestriranoj nameri da se parlament i Republika u sklopu Federacije, i takođe Savezni parlament, usaglase u vezi sa ovim i da pred našom javnošću imamo tri zakona, koji će obezbediti da ono što nikada nije bilo moguće, danas postane.
Ne ulazeći, kako vi to kažete, u motive milosrđa, iako mislim da se ova reč i ovaj pojam u poslednjih nekoliko nedelja veoma ružno raubuje, ipak želim da kažem da za građane Srbije ovo nije najvažnije pitanje, da su osećanja članova porodica oštećenih lica u ovom trenutku povređena i da sam zaprepašćen da ste u Predlogu zakona o amnestiji mogli uvrstiti i ona dela, koja ste naknadno skinuli. Radi se pre svega, o silovanju i drugim sličnim krivičnim delima.
Meni se 7-og ovog meseca pismom obratila porodica jedne unesrećene devojčice. Iz razumljivih razloga nisam u mogućnosti da to pismo ovde pročitam, ali u koliko dobijem saglasnost roditelja, ustupiću vam pismo, gospodine Batiću. Radi se o devojčici od 13,5 godina, koja je silovana i koja je nekoliko meseci nakon toga, u stanju potpunog duševnog rastrojstva, izvršila samoubistvo.
Ko ima pravo da amnestira ili pak predloži da bude amnestiran takav čovek koji je učinio takvo krivično delo? Pali ste na ispitu danas. To nije najvažnije pitanje. Postoje neka druga. Nemojte dobacivati, gospodine ministre, nije lepo. Osim toga, što se tog ispita tiče, pali ste još na nekoliko. Tako je, gospodine ministre, mi smo popadali na svim ispitima, osim u jednom - nikada nismo pucali u Srbiju. To vi činite danas. U istoriji ćete biti zapamćeni kao crni povez na očima streljačkog voda, koji puca u Srbiju. Imate još šanse da to ne učinite. Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kandidati za Kabinet gospodina Đinđića, građani Srbije, cenjeni novinari, nema gospodina Lečića, hteo sam malo da ga branim. Gostujući u jednoj emisiji Televizije Srbija, gospodin Lečić je prenaglasio provincijalizaciju duha i na taj način se zamerio jednom broju građana Srbije, koji su to između ostalog shvatili kao uvredu. Gospodin Branislav Lečić je umetnik koji je ostavio svoj stvaralački i umetnički pečat u svom umetničkom trajanju. Ja spadam u one ljude koji ne dele ocene o njemu danas izrečene, na ovaj način i sa ovim intenzitetom. No, u toj emisiji u jednoj krajnjoj ležernoj atmosferi, sa čašom viskija u ruci, gospodin Lečić, budući ministar kulture, obraćao se srpskoj javnosti i moguće je da ga je to u izvesnom smislu diskvalifikovalo. Možemo mu progledati kroz prste, a radi se o glumcu. No, ipak, radi se i o budućem ministru. O ministru glumcu, naravno.
Nema ni gospodina Čedomira Jovanovića ovde, a pre dva dana reče - mirna revolucija. Nema gospodo mirna revolucija, ili je revolucija ili nije, to je isto kao kada bismo rekli hladna vatra. Tako nešto postoji samo u cirkusu, a to je iluzija. O onome o čemu danas ovde razgovaramo, želim da kažem nekoliko reči. Ovde je izrečeno nekoliko teških optužbi i kvalifikacija na račun mandatara i na račun ličnosti koje će ući u Kabinet nove Vlade. Ja ih neću ponavljati, neke od njih moramo analizirati. Ja ne poznajem gospodina Joksimovića, ali su izrečene teške kvalifikacije u pogledu njegovog stručnog integriteta. Pomalo mi to liči na jedan običaj koji važi u Takovsko-Rudničkom kraju, kada nekoga elegantno diskvalifikujete, pa kažete, dobar i pošten čovek, mada u selu gde je rođen ne važi za takvog.
Takođe sam, gospodine Đinđiću, hteo da upitam nekoliko stvari. Grupa 17 plus je takozvana nevladina organizacija, koja je u međuvremenu postala Savezna vlada. Dobro informisani ljudi znaju da nije gospodin Žižić predsednik te vlade. Znamo mi ko nju vodi. Pre nekoliko dana gospodin Predrag Marković, predsednik Upravnog odbora G17 plus izjavio je rečenicu koju politička i ukupna politička javnost Srbije nije dobro razumela - dajemo vam 60 dana. To misli Vama i Vašem kabinetu. Nas, kao narodne poslanike, zanima da li je DOS u partnerskom političkom odnosu sa Grupom 17 plus, da li je Grupa 17 plus političko utočište ili im je mecena, da li joj je ta grupa kontrolni organ, da li je neko u ime narodnog poverenja dao hipoteku na poslaničke mandate ovoj grupi kada predsednik te organizacije na taj način, sa velikom komocijom, pred srpskom, političkom i ukupnom javnošću može tako da govori. Mi hoćemo da ono što budete radili kritikujemo u ovoj skupštini.
Narodni poslanici su neprikosnoveni u onome što su im ovlašćenja. Mi ne sporimo nikom pravo da kritikuje vladu i dobro je da bude što više onih koji će je kritikovati, ali sporimo pravo gospodinu Predragu Markoviću da uzima tapiju na narodno poverenje i da Vladu Republike Srbije dovodi u tu poziciju, bez obzira što mi danas za tu vladu nećemo glasati.
Bilo bi dobro da, s tim u vezi, date vrlo precizan odgovor. Gospodine Batiću, pre nedelju dana potpredsednik SO Čačak i član Glavnog odbora Demohrišćanske stranke, gospodin Dušan Drinjaković, gostujući u emisiji TV Čačak sa gospodinom Velimirom Ilićem, na pitanje novinarke Jasminke Karanac: "Zašto gospodine Drinjakoviću niste narodni poslanik", rekao je (citiram): "Tamo je bilo svega, javna je tajna koliko je koštao jedan mandat".
Molim vas, dugujete objašnjenje. Gospodin Drinjaković nije neozbiljan čovek, bar ga ja tako ne doživljavam. Dugujete objašnjenje nama i dugujete objašnjenje ovoj narodnoj skupštini u vezi sa tom izjavom.
Po svojoj strukturi, političkoj strukturi, Koalicija DOS vlada na sledeći način ili će - suštinu te vlasti čini Demokratska stranka, armatura u toj vlasti jeste Građanski savez. S tim u vezi takođe želim da kažem nekoliko stvari.
Građanski savez Srbije je minorna politička organizacija, organizacija bez jasnog političkog programa i socijalne osnove, bez političke infrastrukture i biračkog tela. Čime je zaslužila tako visok rejting u koaliciji koja će danas dobiti vlast u Srbiji?
Da li se za takvu poziciju kvalifikovala relativizacijom NATO agresije na našu zemlju ili nekim drugim postupcima i činjenjem i nečinjenjem u toku proteklih nekoliko godina?
Mi naravno nećemo i nemamo pravo da se bavimo personalnim pitanjima u vladi koja će danas biti izabrana. To je Vaše pravo, gospodine Đinđiću, i poslaničke grupe koju kontrolišete. No, činićemo sve što budemo umeli i znali da sve što je u interesu građana Srbije za ovom govornicom iznosimo javno i da za ovom govornicom sučeljavamo argumente, i nadamo se da će u onim trenucima kada nivo argumentacije, bez obzira ko ih navodi, iz kog poslaničkog kluba, prevaziđe argumente koje sami imate, da ćete, kao što ste jedan dan pre, davati glas i za takve predloge i za takve inicijative.
Ukoliko do toga ne bude dolazilo imaćemo utisak da Vi ne želite vlast nego trijumfalizam. Iskreno se nadam da Vi ipak ne želite to.
Pre nekoliko dana na kući jednog uglednog Čačanina, 30 godina štampara, sa jednom skromnom štamparijom, od koje živi njegova porodica i nekoliko drugih porodica, osvanule su poruke velikim crnim slovima "Smrt ubicama - vi ste na spisku", sa velikim znacima Otpora, ukupno dvadesetak takvih poruka. Odmah da kažem da su vinovnici ovog izgreda uhvaćeni.
Da li ćete učiniti da se građani Srbije s tim u vezi osećaju sigurno? Fašizam je počeo tako što je 1939. godine Hitlerova omladina obeležavala jevrejske kuće, a nekoliko meseci ili godina kasnije su rušene, pljačkane i paljene.
Ima se utisak da je vlada po svojoj koncepciji i svojoj formi praktično vlada metropole, osim gospodina Pravdića koji je iz unutrašnjosti, i dvojice-trojice ljudi, sve ostalo su ljudi koji dugo žive i rade u Beogradu.
Da li je regionalna zastupljenost Srbije u ovoj vladi pravi interes i da li ste s tim u vezi imali bilo kakve konsultacije i bilo kakve dogovore?
Želim da verujem da će ova vlada raditi u interesu srpskog naroda. A ona će raditi u interesu srpskog naroda ako se jasno odredi prema ratnoj odšteti i ako se jasno odredi prema isporučivanju bilo kog građanina Srbije u Hag.
Mi nemamo pravo da bilo koga isporučimo da mu se sudi izvan matične zemlje. Gospodine Perišiću, hoćete li glasati da se general Ratko Mladić izruči Hagu? Gospodine Obradoviću, hoćete li Vi glasati da se general Ratko Mladić izruči Hagu? Ko će sutra stati pred sudski stroj ako se to bude dogodilo?
Zahvaljujem se na vašoj pažnji.

Gospodine predsedniče i gospodine ministre u odsustvu, sramota je što je izašao gospodin ministar na taj način, on ima pravo da bude privatno ljut na koga god želi, danas se ovde brane amandmani na izmene i dopune zakona koje je on podneo.
Pošto sam ovlašćeni predstavnik, a neću da se javljam sledeći put, dozvolite mi da iskoristim nekoliko minuta i kažem da su u vezi sa izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju nadležno ministarstvo i Vlada napravili pravu zbrku. S tim u vezi pokazali su nekonzistentno ponašanje, neprincipijelno. Slobodan sam da kažem da je Ministarstvo za medije i kulturu, u ovom trenutku, pod snažnim pritiskom nekoga spolja i da zbog toga izmenu i dopunu Zakona, koga je ovde ministar branio pred nama, sa argumentacijom koja je meni bila bliska i zbog čega sam želeo da glasam za izmene i dopune Zakona, juče na sednici Odbora za medije i kulturu, praktično, ponudio sasvim suprotnu argumentaciju. Pošto mi nismo mali i pošto se politikom bavimo na ozbiljan način, želim da kažem nekoliko stvari u vezi s tim.
Uvaženi kolega Stanimirović iz Demokratske stranke podneo je nekoliko amandmana, i to je njegovo legitimno pravo, da se briše član 2. i još nekoliko drugih članova. To praktično znači da više ne postoji osnov ni za nikakvu evidenciju medija u Srbiji.
Ne polemišem sa gospodinom Stanimirovićem, ponovo kažem da je to njegovo legitimno pravo. Gospodin Kojadinović, aktuelni ministar za ovu oblast, na prošloj sednici kada smo razgovarali oko zakona u načelu imao je potpuno drugačije mišljenje u odnosu na ono što je predložio gospodin Stanimirović.
Ne mogu da prihvatim da bilo ko, makar njegovo ime bilo Mauricio Masari, može da derogira rad Odbora za kulturu i informisanje parlamenta, da može da nametne Vladi Republike Srbije da promeni izmenu i dopunu jednog akta koji je upućen narodnim poslanicima. U protivnom mi ovde ne treba da sedimo. Ako neko ima snage, neka onda kaže – predlažem da u jednom danu Narodna skupština Republike Srbije usvoji 20.000 zakona, ako za tako nešto obezbedi većinu, onda nemamo potrebu da imamo parlament.
Nekorektno je, veoma mi je žao zbog toga što su trojica kolega iz stranke, za koju smatram da ima nacionalni integritet, promenili stav na način koji im ne služi na čast, da su na jednoj sednici odbora govorili jedno, da su na drugoj sednici odbora govorili i glasali sasvim drugačije. To kod mene nije moguće. Ili jesi ili nisi, rekao bi zgodni spot.
Veoma je indikativno ovo što se dešava. Ne treba ni jedan ministar u Vladi Republike Srbije da bude ministar ukoliko nije u stanju da odbrani svoj zakonski predlog u ovom parlamentu.
Nažalost, to se juče jeste dogodilo, ministar Kojadinović održao je neformalne razgovore, neformalnu sednicu odbora. Pre sednice Odbora za kulturu i medije ubedio je trojicu kolega da promene svoj stav. To nije dobro.
Što se tiče samih medija i suštine izmena i dopuna ovog zakona, čega se mediji u Srbiji boje? Da se evidentiraju? Šta u Srbiji još nije evidentirano? Ulični prodavci, svako ko se bavi bilo kojim biznisom.
Evidentiraju se poljoprivredni proizvođači. Evidentira se njihovo blago. To je sinonim za stočni fond u Srbiji. U čemu je ovde opravdani strah da se evidentiraju mediji u Srbiji na zakonom propisan način, da znamo ko su im osnivači, ko su im vlasnici, ko stoji iza uređivačke politike kog medija, prosto da budemo informisani. Da li je to neka sramota?
Da li su mediji koji se zalažu da niko ne bude nedodirljiv u Srbiji na ovaj način, uz pomoć nekog spolja, obezbedili sebi nedodirljivost? Da li su mediji rezervni fond savesti čovečanstva?
Da li oni imaju pravo da sve i svakog kritikuju, da od svih nas traže sve – da evidentiramo imovinu, da nas svađaju sa porodicama, da u evidencionim kartonima navodimo šta nam imaju snaje i svastike, da sve što učinimo ili ne učinimo bude podložno njihovoj kritici i to je njihovo pravo?
Naše je pravo i pravo je građana Srbije da traže da postoji zakon da se mediji u Srbiji evidentiraju, da negde na jednom mestu postoji jedna baza podataka da znamo kakve medije imamo, ko ih finansira i kako funkcionišu.
Nažalost, to se sada neće dogoditi. Neće se dogoditi zbog toga što jedan broj narodnih poslanika očigledno ima obavezu da promeni svoj stav i da glasa drugačije. Mi to ne možemo da podržimo i nećemo glasati za ove amandmane koji na taj način govore o tome.
U vezi sa ovim što je govorio gospodin Tomašević, jeste to delikatno pitanje, ima uvek za i protiv. Kada lokalne samouprave, Skupština grada Beograda, skupštine gradova u Srbiji i pokrajinska skupština i njihovi budžeti finansiraju medije u Srbiji onda to jeste jedan problem. Ali, kada se neki mediji u Srbiji finansiraju parama poreskih obveznika tuđih država, onda je tu stotinu problema. Mi sada imamo takvu situaciju u Srbiji.
Ko to ne može da kaže, ko ne ume, ko ne sme, rizikuje pred svojim građanima i kod svojih medija.
Ako je tačno da se u Predlogu zakona o radio-difuziji pomera rok za privatizaciju elektronskih medija još za četiri godine, tim pre sam još više u pravu. Nema nikakvog razloga da se onda i ovaj rok za štampane medije ne usaglasi sa tim.
Može biti da je neko u Srbiji procenio, naravno ima i takvih shvatanja, da mu je bolje da kontroliše lokalne medije pre nego što se dogode novi izbori – to vidim, između ostalog, i tako. Istina je uvek negde na sredini.
Mi smo se u vezi sa ovim dogovarali i dogovorili, kako bi rekli u takovsko-rudničkom kraju, gde sam rođen u dnu njive, sada vi menjate svoje stavove u vezi sa ovim, a to nije dobro. Nije dobro zato što je ovo bio jedan bezazleni pravni alat da se samo obezbedi nešto što inače postoji za svakog ko u Srbiji želi da se bavi bilo čim. Ako tako ne bude, to neće biti dobro i to neće biti uz našu pomoć.
Takođe želim da obavestim predsednika Odbora za kulturu, uvaženog kolegu Lazarevića, i vas, predsedniče Skupštine, da ću na sednicu Odbora za kulturu ubuduće odlaziti samo onda kada na njemu obezbedite kvorum.
Do sada je održano 25 sednica Odbora za kulturu. Nisam bio samo na jednoj, kada sam prisustvovao sahrani majci dragog prijatelja. Bio sam na svakoj sednici.
Od sada, samo onda kada svi članovi stranaka koje tvore Vladu budu prisutni, biću prisutan. Do sada sam glasao za sve izveštaje Ministarstva za medije i kulturu i trudio se u meri u kojoj mogu, umem i znam, sa skromnim iskustvom, sa skromnom pameću i sa dobrom namerom, da pomognem u meru u kojoj je bilo moguće.
Ne želim da na ovaj način samo budem jedan od onih koji obezbeđuju da sednice Odbora za kulturu imaju kvorum, da se u toku tri dana promeni sve što je dogovoreno ranije, da to bude rezultat razgovora i pritisaka. Čuvajte se dobrih usluga po svaku cenu. Dakle, gospodin Mauricio Masari nije baš uvek pravio dobre usluge ovoj zemlji, vi to valjda dobro znate.
Prema tome, ne možemo da glasamo za ove amandmane gospodina Stanimirovića. Izvinjavam se još jednom vama, gospodine Stanimiroviću, vi ste narodni poslanik, legitimno ste podneli amandmane, a naše je pravo da se o tome izjasnimo onako kako mislimo da treba.
Zameram još jednom gospodinu Kojadinoviću, koji je teatralno izašao odavde. Ovo je parlament Republike Srbije, on je ministar. Ovaj parlament je njega birao. Njegov zakon je danas na dnevnom redu. Ko se ljuti na narodne poslanike, on se ljuti na svoje građane. Prema tome, pošto još ima nekoliko amandmana, neću se više javljati, da ne bi bilo nikakvih dilema u vezi sa ovim.
Ne možemo podržati mogućnost da se ne evidentiraju mediji u Srbiji zato što smatramo da to nije normalno, jer niko u Srbiji nema takav benefit. Kada bude imao bilo ko drugi, onda ću to razumeti. Zahvaljujem.