Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, članovi kabineta gospodina Đinđića, poštovani novinari, SPS je od konstituisanja ovog parlamenta ukazivala da se jedna država u kojoj ne postoji ili iz bilo kojih razloga ne funkcioniše Ustavni sud definiše kao diktatura. Svaka država koja svojim građanima ne može da obezbedi zaštitu ustavnosti i zakonitosti i jeste diktatura. To je materijalni dokaz koji najbolje govori o karakteru vlasti koju DOS vrši i sprovodi u Srbiji, koja govori o načinu funkcionisanja Vlade Republike Srbije i parlamenta ove naše države.

Mi smo jedina država u kojoj predsednik Vlade može da saopšti u kom trenutku se konstituiše Ustavni sud, jedina država u kojoj predsednik Vlade saopštava kada će biti predsednički izbori. Mi smo jedina država u kojoj predsednik Vlade raspolaže jednom petinom mandata narodnih poslanika u republičkom parlamentu.

(Milka Marinković: Nemoj lagati, Rajko.)

Molim negližirane članove Ženske mreže da se ponašaju kao da su narodni poslanici i da svoje odevanje upodobe parlamentu i zvanju koje nose.

Mi smo jedina država u kojoj Ustavni sud služi da se dokaže da je funkcionisanje jednog režima u datom trenutku zakonito i legitimno, a ne da se građanima obezbedi ono što građanima svake države ovaj sud treba da obezbedi. Najmanje hiljadu puta sa ove govornice najmanje stotinu narodnih poslanika u raznim povodima je zahtevalo da Ustavni sud konačno počne da radi i da obavlja onu funkciju koja mu po Ustavu pripada.

Zašto nije odgovaralo do sada da imamo Ustavni sud? Zato što čitav niz odluka, postupaka i svega drugog što je pratilo i karakterisalo DOS-ov režim do danas, na tom sudu (ukoliko postoji elementarno poštenje i stručnost sudija Ustavnog suda, a u to ne želim da sumnjam) bi moralo da bude ocenjeno neustavnim i da padne, a samim tim se dovodi u pitanje legitimitet vlasti.

Da li je Vlada Republike Srbije prekršila Ustav Republike Srbije, Ustav SRJ i Odluku Saveznog ustavnog suda od 28. juna 2001. godine? Da li je prekršen član 47. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da građanin Republike Srbije ne može biti lišen državljanstva, prognan ili ekstradiran, kao i odgovarajući član Saveznog ustava, član 17. stav 2. Da li na ova i brojna druga pitanja, koja možemo postavljati dugo ovde pred vama, Ustavni sud, koji će očigledno 19. biti izabran, može da da odgovarajuće tumačenje i zadovoljenje građanima Srbije, koji očigledno znaju da se ovde ne radi o nameri Vlade Republike Srbije i parlamenta Republike Srbije da građanima obezbede ono što im pripada, već da obezbede nešto drugo što će u funkcionalnom smislu da obezbedi lakše funkcionisanje DOS-ove vlasti u naredne dve projektovane godine mandata.

Šta se predlaže kao rešenje? Mi smo, kao jednu vanrednu meru, koja je za vas imala karakter izvesne rehabilitacije gospodina Vučetića, ukinuli izvesne odluke ove skupštine u prethodnom mandatu. Moja namera nije da govorim o gospodinu Slobodanu Vučetiću, iako, naravno, dugi niz godina, iz onoga što jeste bilo njegovo javno eksponiranje, znamo u kojim političkim vodama se kretao, šta je činio u poslednjih nekoliko godina i na koji način je zavredio da bude danas kandidat vaše vlasti za predsednika najznačajnije sudske instance u ovoj zemlji.

Teško je verovati da se, kao što volite da kažete, radi o nezavisnim kandidatima, o vrhunskim profesionalcima i o ljudima koji će svoj posao raditi u skladu sa Ustavom i sa zakonima i da će na taj način pokušati da ublaže katastrofalne posledice vaše vlasti u protekle dve godine. Gospodin Slobodan Vučetić - njegov profil, profesionalan i politički, stvoren je u neko drugo vreme, u nekoj drugoj kuhinji. Pripadao je vlasti onako kako se vlasti pripada, potpuno i do kraja, u jednom drugačijem ideološkom sistemu, od kojeg vi danas perete ruke, mada neuspešno, jer onda biste ostali bez najmanje tri četvrtine kadrova kojima danas raspolažete.

Jedan od predloženih sudija Ustavnog suda je čovek kome takođe dugujete posebnu zahvalnost, zato što je u tzv. "Gonzalesovoj komisiji" za vaš račun vršio određene usluge i te usluge učinio javnosti dostupnim, na način koji nije bio uobičajen. Vaš problem je što sve to znamo, ali smatram da je za državu bolje da ima bilo kakav ustavni sud i bilo kakvog predsednika ustavnog suda, nego da tog suda i predsednika suda nema.

Hoćete li biti u stanju da date odgovor građanima Srbije da li su se na ustavan način Republička izborna komisija i Administrativni odbor ove skupštine odnosili prema mandatima narodnih poslanika koje ste pretumbavali, izbacivali ih, kada ste pojedincima oduzimali političke partije, kad ste ih prekomponovali i kad ste ih uvrštavali u svoj poslanički klub. To je neviđeno i nečuveno, šta god vi mislite danas o tome.

Te stvari se ne rade u svetu, ne biva, to nije korektno i nije u skladu ni sa jednim od zakona koji se odnose na izbor narodnih poslanika i na funkcionisanje jedne države i jedne vlasti.

Želim da kažem i sledeću stvar - gospodine Đinđiću, uzalud trošite pare poreskih obveznika da atomizirate, dekomponujete i učinite beznačajnim politički uticaj SPS-a. Stoji pred vama SPS koja će vas, na način koji je jedino moguć i legitiman, poslati u opoziciju, na prvim izborima koji će biti na jesen. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kada ministar pravde želi konferenciju za štampu uvek može da je organizuje, i kao ministar pravde i kao predsednik stranke. Nepotrebno je da to čini za skupštinskom govornicom i da naše vreme zloupotrebljava i replicira predsednici Okružnog suda, koja ovde nije prisutna. To je prva stvar.
Druga stvar, poslanici Socijalističke partije Srbije nisu tražili da izbor predsednika i članova Ustavnog suda bude stvar koju inicira ili pokreće Vlada. Poslanici Socijalističke partije Srbije dobro znaju postupak u vezi sa izborom sudija i predsednika Ustavnog suda. Mi smo ovde govorili ne o institucionalnoj, već o neformalnoj suprematiji izvršne vlasti nad sudskom i zakonodavnom. To je ono što se vidi golim okom, to je ono što se vidi svaki dan i sa tim u vezi uvek možemo da polemišemo na kvalifikovan način sa svakim od vas i da vas u toj priči nadgovorimo.
Nema smisla predsednika Republike Srbije Milana Milutinovića cimati kao malo dete kada nekom odgovara, za ovu ili onu stvar, a prethodno ste ga ucenili haškom optužnicom i samo je pitanje dana kada ćete ga kao kofer izručiti, kada vam više ne bude bio potreban. On je član Socijalističke partije Srbije samo onda kada vama to odgovara. To je puna istina o tome.
Narodni poslanici Socijalističke partije Srbije uzdržaće se od glasanja, ne zbog toga što su protiv izbora sudija Ustavnog suda, koji će konačno obezbediti konstituisanje ovog suda i izbor predsednika Ustavnog suda, već zbog toga što ne žele da daju legitimitet da se Ustavni sud i predsednik Ustavnog suda biraju onda kada to vama odgovara, a odgovorni ste zbog toga što taj sud ne funkcioniše 16 meseci.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, citiraću predsednika Vlade Srbije, koji je 1990. godine bio poslanik u ovom parlamentu i tada je rekao sledeću stvar:
"Socijalisti su ovih dana prevazišli sebe. Do sada su u funkciji političke promocije presecali vrpce na bezvrednim, ali makar postojećim objektima. Juče je u Pirotu Slobodan Milošević otvorio "Hidroelektranu" Pirot, a tamo nema jezera, nema centrale i nikada neće biti struje".
Toj centrali, iz koje nikada neće biti struje, gde nema jezera i ničega nema, ministar Đelić koji je poznat kao oprezan čovek, i međunarodna zajednica, koja veoma teško daje kredite u bezvredne projekte, dakle za "Hidroelektranu" Pirot, određuju 13 miliona evra. Neobičan kontekst.
Ovaj ste podatak koristili u svim izbornim kampanjama koje ste organizovali od otvaranja ove centrale do danas. Toliko o tome.
(Nenad Bogdanović, sa mesta: Nema struje!)
Stenogram je čudo. Zahvaljujem se onima koji vredno rade na tome da to uvek ostane zabeleženo.
Ovde je već oštri predstavnik SPS-a za ovu tačku dnevnog reda, Joca Todorović, napomenuo nekoliko stvari koje se tiču pozicije "Elektroprivrede Srbije" prema građanima i državi, kao i građana i države prema EPS-u; sve je to doveo u kontekst sa temom koja jeste vama veoma mrska, ali koju mi moramo ponavljati svaki put kada nam se za to ukaže prilika, a odnosi se na NATO agresiju.
Nemoralno je i neverovatno to što smo malopre čuli od gospodina Čedomira Jovanovića. Meni je žao što ga nema, i takođe mi je žao što u parlamentu nema direktora "Hidroelekratne" Bajina Bašta, direktora "Termoelektrane" Obrenovac, predsednika Upravnog odbora EPS-a i predsednika skupštinskog odbora za industriju, sve ste ih jutros izbacili iz parlamenta. Svi su bili veoma merodavni i veoma kompetentni da govore o temi koja je danas na dnevnom redu.
Dvesta deset miliona evra, koliko je Elektroprivreda dobila na poklon, kao što kaže gospodin Jovanović, bili su tema na Odboru za industriju 14. marta ove godine, a prisustvovala su sva ova gospoda o kojima sam govorio. Tada smo, između ostalog, konstatovali da je od raznih donatora zaista stiglo 210 miliona evra, i to je bilo u raznim formama: struja za demokratiju, dobre usluge za demokratiju i još ponešto što ovde ne želim da kažem; dakle, država je to dobila, dobili su građani Srbije, a država Srbija od građana Srbije to je naplatila kroz cenu kilovata.
Vi ste dužni da objasnite kako je 210 miliona evra međunarodnih donacija koje su stigle u EPS da se otkupi električna energija, da se spreči humanitarna katastrofa, naplaćeno od građana Srbije, šta je pravni osnov za tu naplatu i voleo bih da vidim elemente te kaluklacije. To bih voleo da čujem i od gospodina ministra, ali on ima neke stranačke razgovore sa ljudima iz Demokratske stranke u ovom trenutku.
Dve milijarde dolara je direktna šteta koju je EPS pretrpeo u NATO agresiji. Vi možete govoriti šta god hoćete, vi jeste obavezni kao Vlada, ako tvrdite da ste odgovorna vlast, da to pitanje postavite tamo gde treba. Ako je 25 miliona dolara Kina naplatila od Amerike za tzv. kolateralnu štetu kada im je srušena ambasada, koliko je onda trebalo da se naplati kada su urušeni i porušeni svi sistemi, sva energetska postrojenja u zemlji.
Govoriti o tome da su odgovorni oni koji su se igrali vatrom zato što je neko nekome zapalio kuću je nemoralno, besmisleno i apolitično, šta god vi mislili o tome.
Zaprećena cena kilovata je 5 centi u Srbiji. Prosečna potrošnja po domaćinstvu u Srbiji, koje nema nikakve posebne energetske zahteve, kreće se između 1.000 i 1.500 kilovata, a to je između 100 i 150 dolara mesečno. Mi, naravno, nemamo ništa protiv da cena električne energije bude komercijalna; samo smo protiv olakog očekivanja, pošto nismo kadri da ikom objasnimo, da to može da se plati sa prosečnom platom i primanjima od 200 maraka mesečno, odnosno 100 evra.
Ovde smo, takođe, čuli tvrdnju od šefa poslaničkog kluba, gospodina Jovanovića, da su Amerika i svi drugi poverioci imali pravo da naplate kamate na sve kredite koje smo dobili za vreme sankcija međunarodne zajednice. Naravno, kada nekome vežete noge, pa ga onda naterate da se sa vama takmiči i pobedite, onda vam se čini da ste daleko stigli ispred njega. Zašto nama nisu dali kamate na sredstva koja su zamrznuta u finansijskim tokovima kod međunarodnih finansijskih organizacija, kod Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda? Zašto na naša sredstva nisu pripisivane kamate?
(Dimitrije Jovanović: Koji ste to vi?)
Mi i vi u ovom smislu; govori se o državi i o narodu, a ne o strankama; za ove koji dobacuju.
Ovde postoji nekoliko pitanja koja zaslužuju odgovore i mislim da su pitanja korektna; građani Srbije očekuju odgovor na pitanje hoće li neko tražiti ili neće tražiti kod međunarodnih sudova - i to ne kod ovih izmišljenih, nego ovih pravih - da se plati ratna šteta. Dužni ste da kažete - nećemo, ne smemo, ne možemo. To je politički stav, to saopštite; preuzmete odgovornost za politički stav koji ste izrekli i rizikujete kod svoje ciljne grupe. To je prosto. Ne možete ćutati na pitanja koja se s tim u vezi postavljaju.
Poslednja stvar; stručni savet EPS-a je 1994. godine usvojio dokument da se u sklopu regionalnog vodosistema "Rzav", za opštine Arilje, Požega, Gornji Milanovac, Lučani i Čačak, na profilu "Svračkovo" izgradi višenamenska akumulacija, koja bi se finansirala 90% iz struje, 5% iz vodoprivrede i 5% od građana ovih pet opština, koje su do sada uložile 107 miliona dolara u ovaj sistem. Od 1996. godine u ovaj sistem nije uložen ni jedan jedini dinar, a svaki dan se povećava broj korisnika. Građani ovih pet opština nikome ništa ne duguju i jedini kredit koji su povukli po ovom osnovu je 5 miliona dolara kod Američke komercijalne banke, koji je vraćen 1996. godine.
Molim vas da se stvore uslovi da se o ovome razgovara. Taj projekat košta 35 miliona evra; u ovoj skupštini sedi devet poslanika koji su direktno zainteresovani za ovo što govorim i predstavljaju 500 hiljada ljudi. Budžeti ovih opština imaju redovnu i kvalitetnu dinamiku punjenja i sposobni su da uz određene garancije, koje će dati Vlada i neke od poslovnih banaka, uđu u investiciju koja je za ovih pet opština dragocena; a odnosi se, između ostalog, i na EPS, da me neko ne opominje da ne govorim o temi.
Zato vas molim, gospodine ministre, da u vreme koje vi odredite, ukoliko to želite, primite poslanike i funkcionere iz ovih pet opština koje sam nabrojao. Spremni smo da ovo o čemu sam ovde govorio izložimo detaljno.

Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS, sa gospodinom Dušanom Cvetkovićem, podneo sam amandman koji se odnosi na četvrti stav ponuđenog člana 13.
Amandmanom se predlaže da pravo da odrede zajedničkog opunomoćenog člana za rad u organu za sprovođenje izbora imaju dva ili više podnosilaca izborne liste, pod uslovom da su zajedno predložili najmanje dve trećine kandidata, od ukupnog broja odbornika koji se bira.
Ima smisla ovo što smo predložili, iako, naravno, ima i drugačijih mišljenja. Nadležni odbor je rekao da je ovaj amandman nepotreban. To nije argumentacija koju možemo da prihvatimo.
Na ovaj način se obezbeđuje da ne može neko da se igra sa članstvom u organima koji sprovode izbore, a da pri tom ima dvoje ili troje kandidata na odborničkim listama. Znači, naš predlog ide, pre svega, ka tome da se uozbilje i predlagači i podnosioci izbornih lista i da se ceo postupak dovede u sklad sa osnovnim načelima da onaj ko ima više kandidata na izbornoj listi ima i više prava da vrši nadzor i kontrolu nad sprovođenjem izbornog postupka.
To je suština amandmana. Sve drugo, naravno, može da bude politička priča. U ovom trenutku se zadržavam samo na ovome. Predlažem, dame i gospodo narodni poslanici, da prihvatite ovaj amandman, zato što on zaista ima smisla i zato što na jedan bolji i svrsishodniji način reguliše i dovodi u korelaciju kandidovanje, veličinu izborne liste i političku snagu predlagača. Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u ime Socijalističke partije Srbije gospodin Milan Janković i ja podneli smo amandman na član 25, preciznije na 3. stav ovog člana; "Kada izborna komisija utvrdi da izborna lista sadrži nedostatke koji su smetnja za proglašenje izborne liste, u skladu sa ovim zakonom, doneće, u roku od 24 časa od prijema izborne liste, zaključak kojim se podnosiocu izborne liste nalaže da najkasnije u roku od 48 časova od časa dostavljanja zaključka otkloni nedostatke. Tim zaključkom istovremeno će se podnosiocu izborne liste ukazati na radnje koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka."
Naš amandman odnosi se na sledeće. U članu 25. u stavu 3. posle reči "izborne liste" brišu se reči "nisu otklonjeni ili", zbog toga što se shodno prethodnom stavu podrazumeva da je nedostatke izborne liste neophodno otkloniti u celini u predviđenom roku. Ovim amandmanom se poboljšava uslovno regularnost izbornog postupka, odnosno sam početak izbornog postupka i ono što nakon njega sledi.
Ukoliko bi ostalo ovako kao što je zakonodavac predložio, postojala bi veća mogućnost da se organima koji sprovode izbore daju diskreciona prava u sferi gde za ta prava nema ni razloga ni mesta. Zbog toga molim narodne poslanike da ovaj amandman prihvate. On doprinosi boljem pozicioniranju organa koji sprovode izbore u odnosu na zakon, odnosno mogu decidnije da postupaju. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, davanje kontragarancije za ono što savezna država garantuje je potpuno normalan postupak u proceduri regulisanja ratifikacija obaveza jedne države prema kreditima koje uzima za svoje potrebe. U nekim drugim okolnostima ova priča mene ne bi ni na koji način motivisala da se ovde pred vama pojavim, ali postoje nekoliko stvari koje su veoma vezane za sve ovo, a koje se mogu iz drugog ugla osmotriti. S tim u vezi, rekao bih nekoliko rečenica.
Rekao je prethodni diskutant da je u ovoj dvorani nekada u zamračenim uslovima prikazivan nekakav dijagram. Sada se taj dijagram može videti u čitavoj Srbiji, jer u čitavoj Srbiji je dosta veliki mrak, veoma gust i može se seckati nožem. Ko to želi, može lako da proveri: 57 miliona evra, sa 570.000 evra provizije i 100.000 evra za konsultanta, četiri godine grejs period, to je tipičan komercijalan kredit. Ne radi se o poklonu i ne radi se o donaciji i ne radi se ni o kakvom posebnom poverenju. Radi se o klasičnom finansijsko-komercijalnom aranžmanu - onaj ko ima pare daje nekom ko mora da uzme i plati kamatu koju poverilac odredi i koja je za njega isplativa.
Način raspoređivanja ovih 57 miliona evra je interesantan. Gospodine ministre, molio bih vas, ako je moguće, da dobijemo informaciju da li se ovih 60 lokomotiva u Jugoslaviji remontuje, da li to rade bukurenštanske železnice, mađarske ili francuske. Veoma je važno, zato što bih mogao nešto da kažem s tim u vezi. Ko je odlučio da se ove lokomotive remontuju tamo, još ne znamo gde, i ko je unapred odredio cenu? Zatim, da li je bilo moguće iz ovog aranžmana deo sredstava izdvojiti za nekoliko ključnih sistema koji imaju veoma veze sa železnicom, kao što je MIN, kao što je "Goša" Smederevska Palanka, Fabrika vagona u Kraljevu, "Livnica" Požega, "Šinvoz", "Želvoz" i još neke druge; neke su od ovih firmi veoma sposobne, recimo, kao "Livnica" Požega.
Hoću da kažem da je to jedan od bisera koji funkcioniše u oblasti livarstva u Srbiji. Njihova kočiona papuča ima Krupov sertifikat, ima sertifikat ISO 9002, ima sertifikat bukureštanskih železnica, izvozi u Španiju u ovom trenutku, izvozi u Nemačku i preko visokokvalitetnih kočionih papuča plaća za račun jugoslovenskih železnica železničke vagone. Dakle, radi se o sjajnoj firmi koja bi sa jednom finansijskom injekcijom mogla da bude još bolja. Ovde se ne vidi da će ove firme, o kojima ovde govorim, imati konkretnu finansijsku podršku i pomoć, već će se ovih 57 miliona evra, pre svega, raspoređivati za klasičan remont.
Ono što mene posebno zanima, to je ovo pod b) i v), gospodine Đeliću, što ste dali u informaciji koju smo dobili. Očigledno će se modernizacijom lakih sistema za rekonstrukciju železnica stvoriti uslovi da jedan broj ljudi ostane bez posla. Da li je ovaj kredit u stvari prilika da se železnica elementarno osposobi, a da se onda po dosta povoljnim uslovima proda nekom ko je zainteresovan da je kupi? Meni to veoma liči na tu priču i bilo bi dobro da nam, ukoliko to znate, ovde i kažete.
Ono što mene i građane Srbije posebno zanima jeste direktna šteta koju je železnica pretrpela od bestijalnog NATO bombardovanja: 21 železnički most porušen je NATO projektilima. Samo za privremenu rekonstrukciju Žeželjevog mosta, radi se o mostu na Baržama u Novom Sadu, uloženo je pola miliona evra. Da bi se napravio novi Žeželjev, odnosno železnički most koji je bio tamo gde je bio Žeželjev, potrebno je oko 20 miliona evra. Kako je moguće da se direktna šteta od tri milijarde evra, koliko je Javno preduzeće ŽTP Beograd pretrpelo, nadomesti jednim malim kreditom, koji pod komercijalnim uslovima uzima ova zemlja i koji iznosi 57 miliona evra?
To je dokaz da je vlast u vezi sa ovim preduzela neodgovorne postupke i poteze, da uzima novi kredit koji građani Srbije treba da vrate, a da se ponovo, u ko zna kom segmentu, oprašta ratna šteta koja je izazvana na način koji je svima dobro poznat.
NATO agresija započela je bez validne odluke Saveta bezbednosti i Generalne skupštine. I, kako je moguće da sve to mirno gledate, da uzimate kredite, da zadužujete građane Srbije, a da pri tom svakodnevno primate u posetu ljude poput gospodina Solane i drugih vinovnika jedne od najvećih katastrofa koju su ovaj narod i ova zemlja doživeli u proteklom vremenu.
To će, naravno, biti veoma interesantno i kod sledeće tačke, koja se odnosi na kontragarancije za EPS-ov kredit. Mi smo bili poligon za ispitivanje raznih grafitnih i drugih vlakana, mi smo u samo jednom danu gubili čitav energetski sistem i sada ponovo, po istom principu, uzimamo novi kredit, opraštamo ratnu štetu, zadužujemo građene Srbije i, naravno, to plaćamo iz budućeg priliva prihoda koji se dobija od poreskih obveznika i građana Srbije.
Pitanja koja postavljam ovde su teška, na njih nije lako odgovoriti, ako se ima dobra namera. Bilo bi dobro da Vlada Republike Srbije i predsednik SRJ konačno kažu javno - da li su ili nisu oprostili ratnu štetu? Ako jesu, ko je tu odluku doneo? Ako nisu, šta će da preduzmu da ova zemlja pokrene sve što je neophodno da se nadomesti šteta koja je neverovatno visoka i koju ne možemo u narednih 30 godina relativizovati, a ne samo učiniti ono što bi svaka druga zemlja u ovim uslovima radila.
Rekli ste da ništa nije uloženo u železnicu: 22 železnička mosta osposobljena su do nivoa da se može funkcionisati, da jugoslovenske, srpske pruge mogu funkcionisati. Zar je to malo, zar je to malo za samo godinu dana, zar je to malo bez međunarodnog kredita, zar je to malo kad se angažuje domaća građevinska operativa i zar je to malo kad se u uslovima kada vam niko ništa ne da, kada vas svi proganjaju, kada ste na stubu srama, napravi jedan takav podvig?
Dužni smo da to kažemo i dužni smo da to ponavljamo svakome od nas, na svakome mestu, da ljudi shvate šta se zapravo nama dogodilo i šta nam se sada događa. Malo je 57 miliona evra da se na ovaj način, na način koji nije viđen u novijoj istoriji, proba "zameniti rog za sveću". Nemoguće je pristati na uslove da se proglase odgovornim i krivim oni koji su upravljali jednom zemljom, a dobrim, dobročiniteljima i ljudima čije dobre usluge, navodno, viđamo svakoga dana, oni ljudi i ona lica koja su držala okidače kod NATO agresije.
Znam da to vama nije lako da čujete, razumem i vašu poziciju, samo, ta pozicija se i ovim kreditom i svim drugim kreditima, koji se na ovakav način uzimaju, iz dana u dan pogoršava, bez obzira kako vi to lično u ovom trenutku doživljavate.
(Zoran Mićović, sa mesta: Kada bi ti neko verovao.)
Naravno, gospodine Mićoviću, da meni neko veoma veruje i naravno da mi imamo one kojima se obraćamo, da svako od nas ima svoju ciljnu grupu. Ciljna grupa SPS jeste Srbija.
Zamolio bih vas da na način koji obezbeđuje ovaj demokratski poslovnik meni omogućite da završim ono što imam nameru. Zahvaljujem na pomoći, gospodine Mićoviću, veoma ste ljubazni, samo što, naravno, na takvu vrstu pomoći ne pristajem.
Bila je primedba gospodina Đelića da dve trećine ukupnih rashoda, koje železnica u Srbiji pravi, jeste dotirana iz budžeta. To jeste samo visok procenat. Ne postoji, gospodine Đeliću, nijedna železnica u Evropi koja funkcioniše rentabilno. Svaku železnicu, u manjem ili većem obimu, dotiraju države. Zato železnice i jesu nacionalne.
Postoje trenuci u istoriji svakog naroda i svake zemlje kada železnica odigrava jednu od onih uloga koju ne može ni jedan drugi sistem. Takvu ulogu imala je i naša železnica tokom NATO agresije. Mi nismo država bez tradicije kada je u pitanju železnica. Niš-Beograd, to je jedna od najstarijih pruga na Balkanu. Sve što je u proteklim vremenima činjeno za jugoslovensku, odnosno srpsku železnicu, rađeno je u skladu sa mogućnostima.
Vi ste rekli da ne treba više da funkcioniše 4% posebnog poreza na železnice, to smo razumeli kao vaš doprinos rasterećenju privrede Srbije. Vi danas uzimate kredit za tu istu železnicu, koji ti isti građani Srbije moraju da vrate. To je potpuno ista šema, samo što sada ovo vraćamo sa kamatom i samo što sada vi, naravno, dobijate vazduha da objasnite da je sada ovo nešto drugo.
To nije nešto drugo, to je prvo. Dakle, po ko zna koji put menjate teze, kao i kod televizijske pretplate, kao i kod mnogih drugih stvari - sve što ste rekli da neće biti - biće; i naravno, biće sa kamatom.
Iz razloga koje sam naveo, ne možemo podržati ovo kao što ste predložili. Zahvaljujem.

Dugo, na obostrano zadovoljstvo, nadam se.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mićić, poštovani novinari, mislio sam da priča - mi i vi - postoji samo između DSS-a i DS-a. Ona sada postoji i između Srpskog pokreta otpora i ostatka DOS-a. Kasno ste se setili da postoji ta vrsta problema među vama.
Način na koji se predlaže odluka o izboru članova Ustavne komisije osporena je na legitiman način od strane šefa našeg poslaničkog kluba. Vi ste, naravno, tvrdili da to nije tačno. Osim toga, član 45. Poslovnika, postojećeg, koji važi još nekoliko minuta dok iz štampe ne izađe ovaj novi koji je kompilacija svega restriktivnog što postoji na kugli zemaljskoj, reguliše Odbor za ustavna pitanja.
Pošto je to veoma kratko, pročitaću: "Odbor za ustavna pitanja razmatra predlog za promenu Ustava Republike Srbije, predlog za promenu Ustava SRJ i statute autonomnih pokrajina u postupku davanja saglasnosti Narodne skupštine, predlog za pokretanje postupka za opoziv predsednika Republike, kao i načelna pitanja primene Ustava. Predsednik Odbora je predsednik Narodne skupštine.
Zašto onda - posebna komisija? Nemate poverenja u predsednika Narodne skupštine ili u članove odbora koje ste birali. Zašto onda postoji ovaj odbor? Šta je predmet njegovog rada u parlamentu i šta je njegova funkcija u skladu sa Ustavom i zakonima? Zašto ad hok komisija? Zašto ne nadležno skupštinsko telo? Ovo su neka pitanja na koja ni sami ne možete odgovoriti kako valja.
Stav poslaničke grupe SPS-a u vezi sa ovom nakaradnom tvorevinom, koju vi nazivate državom, poznat je. Ne može gospodinu Trajkoviću niko da bude sa Kosova u ovoj komisiji zato što odluku o tome ko u ovu komisiju može ne donosi ova skupština. Zapravo, ova skupština može da odluči ko u ovoj komisiji može biti, ali ko ne može biti u toj komisiji odlučuje gospodin Havijer Solana, i to je potpuno tačno. Jedino sa Kosova u ovoj komisiji ne može biti niko. Na ovaj način se do besmisla dovodi legitimitet ove vlasti i legitimitet ovog parlamenta.
Kako će ovu stvar danas da podrži ovde Demohrišćanska stranka Srbije kada njen predsednik, koji je ujedno i ministar u Vladi Republike Srbije, govori da je ovo što sada priprema gospodin Solana sto puta gore od onoga što je bila država koju je dala tzv. žabljačka tvorevina. O velikom jadu ste se vi ovde zabavili. Nemate odgovor na brojna pitanja i sve je više onih pitanja koja pred vas postavljaju građani Srbije, na način koji je za vas veoma neprijatan i koji od vas traži pre svega da napravite jedan hrabar, jedan jedini hrabar korak u ovome što činite i raspišete vanredne parlamentarne izbore.

Veoma sam na temi.

Naravno, naravno, ja sam veoma na temi.  (Žagor.)
Molim još jednom ove koji dobacuju - Rajko, bože - ne uzimajte imena Gospoda Boga uzalud. (Žagor.) Da, da, naravno, to je veoma važno.
Vi ćete, naravno, ovu stvar uraditi kako od vas traže, kao što radite i sve drugo što od vas traže - izabraćete članove Ustavne komisije za izradu Ustavne povelje i tako ćete napraviti tzv. državnu zajednicu u koju ne verujete u startu, koja nema nijedan od poznatih atributa države i koja jedino ima zadatak da spase čast Havijera Solane i Mila Đukanovića.
To je ono što još jedino možete da uradite. Doduše, možete još nešto, ali na to se teško odlučujete zato što vam to mentori ne dozvoljavaju. I ovo zasedanje danas prebacili ste na treći kanal Televizije Srbije. Predlažem da ga prebacite na neke od ovih poznatih malih lokalnih televizija. Vi već odavno nikog ne možete impresionirati, ni onim što predlažete, ni onim što činite, zabranjivali prenose ili ne, sasvim je svejedno.
Ono što činite postaće javno, bez obzira koliko...

Dame mogu da budu dame a ja mogu da budem džentlmen, zato vas molim da vreme koje SPS, po starom Poslovniku, još može da iskoristi i iskoristi...

Uvek pričam ono što hoću, za razliku od mnogih od vas koji govore ono što moraju, ali, evo, učiniću vam uslugu; po starom Poslovniku donesite još jednu odluku, učinite još jedan korak više od narednog jutra sa svežom bojom i svežim poslovnicima.
Tući ćemo se sa vama isto onako kao i do sada, nemojte misliti da ćete nas uplašiti, da ćemo odstupiti od svoje političke borbe i da ćete na taj način uspeti da obezbedite političku disciplinu opozicionih poslaničkih grupa u Parlamentu Republike Srbije. Neka vam je Bog u pomoći, njegova pomoć vam je neophodna.

Uglavnom je ono što je ovde trebalo da se kaže u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije rekao dr Žarko Obradović, šef našeg poslaničkog kluba.
Hoću da ohrabrim građane Srbije i građanke .... Tako je, Zorane, izbora će svakako biti.
Niko ko drži vlast ne pravi personalne promene u Izbornoj komisiji, a da pri tom ne misli da su izbori blizu. To je dobro. Ima ono što nije dobro - dopunski izbori u Preševu i Bujanovcu.
Čiji je to zahtev, promenićemo i izborni zakon. Ove dve stvare su u korelaciji. O posledicama toga razgovaraćemo kasnije.
Ne ulazeći u personalni sastav koji ste predložili hoću da kažem da sam u ovoj komisiji neke ljude poznavao lično.
Dakle, radi se o licima koje danas ova skupština treba da razreši. Oni su svoj posao uradili časno, u svemu, u skladu sa Zakonom. Jedno ime neću pomenuti, jer moja hvala može da mu naškodi, a jedno hoću, jer moja hvala ne može da mu više naškodi. Ne možete mu više ništa, u penziji je.
Radi se o gospodinu Veroljubu Raketiću, bivšem predsedniku Okružnog suda u Čačku. Gospodin Raketić je ona persona koja je predsedavala Većem koje je izreklo kazne Klintonu, Bleru i ostalim iz te ekipe.
Čast mi je da je iz Čačka, da je bio član Republičke izborne komisije i da je predsedavao ovim većem.
Žalim što ne ostaje član Republičke izborne komisije.

Dame i gospodo narodni poslanici, žalim što radimo u atmosferi koja ne dolikuje parlamentu jedne ozbiljne države u kojoj želimo svi da živimo.
(Glas iz sale: Bože, Rajko.)
Zorane, ja nisam bog. Ako ti tako moje pojavljivanje doživljavaš, onda to nije dobro po tebe.
Podneo sam sa gospodinom Ružićem u ime SPS-a amandman na član 18, sa željom da se popravi jedno rešenje koje je bilo u zakonu, ali s obzirom da građani Srbije nisu imali prilike da čuju uvodno izlaganje u vezi sa zakonom koji je danas ovde predmet rasprave, s obzirom da nisu čuli izvestioce nadležnih odbora, ono što bih eventualno danas govorio o amandmanu moglo bi biti bespredmetno. Zašto je tako neka pokušaju da odgovore oni koji za ovako nešto snose odgovornost pred građanima Srbije.
Ne može se nijedan zakon, bez obzira na okolnosti u kojima se donosi, donositi na način da narodni poslanici, javnost Srbije i novinari budu lišeni elementarnog prava da postoji izlaganje u vezi sa zakonom koji treba da se izglasa. Uzalud je obećanje da će to biti učinjeno na kraju, da će to ministar učiniti lično. To je post festum, to nije dobro, i nemojmo to da radimo. Nemojmo to da radimo, bez obzira šta su čije namere ovde.
Ružić i ja smo predložili da se razdvoji ministarstvo koje u ovim izmenama i dopunama zakona definiše kulturu i informisanje u jednom ministarstvu; tako da i kultura i informisanje dobiju po jedno ministarstvo. Smatramo da bi to rešenje bilo bolje, smatramo da kultura kao takva zaslužuje da ima posebno ministarstvo, a informisanje posebno, zato što u zemlji u kojoj postoji 204 elektronska medija, na stotine ili hiljade listova, u kojoj je akreditovano ko zna koliko novinara iz redakcija drugih država, informisanje zaslužuje da ima posebno ministarstvo.
To je suština predloga našeg amandmana. Žalim zbog okolnosti u kojima o ovom zakonu i amandmanima raspravljamo.

Gospođo Čomić, gospodine Ivoševiću, a njega nema, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, interesantno je da nam se kao jedan od važnih razloga da izaberemo predstavnika, odnosno člana Visokog pravnog saveta, nudi niz argumenata, no interesovanje narodnih poslanika u Skupštini Republike Srbije za ovu temu očigledno nije adekvatno priči koju smo čuli na početku.
Ovde, sada, u klupama sedi stotinak ljudi, pa ću, kada završim ono što mislim da kažem, zamoliti vas, gospođo Čomić, da ustanovite koliko zaista narodnih poslanika prisustvuje raspravi i koliko želi da učestvuje u izboru člana Visokog pravnog saveta. (Žagor.)
Moji tj. socijalisti su poslanici u opoziciji, ali neće dugo biti. A, ovi - vaši, moraju da budu ovde dok su na vlasti, ako su na vlasti. (Žagor.) Ne sekirajte se vi za to.
No, da se vratimo na osnovni problem. Vas uvek veoma iznervira ta priča o broju poslanika koji prisustvuju parlamentu.
Gospodin Tomislav Nikolić je bio potpuno u pravu. Povređene su odredbe člana 49. i člana 176. Poslovnika Narodne skupštine, i to drugi stav člana 49. i član 176. Poslovnika koji regulišu proceduru u vezi sa onim što mi ovde treba da radimo. Zaista je bilo logično da nadležni odbor u komunikaciji sa predsednikom Narodne skupštine, a Vrhovni sud u komunikaciji sa predsednikom Narodne skupštine, ovo uradi na način koji je propisan Poslovnikom.
Mi smo ovde dovedeni u situaciju da se izjašnjavamo o ljudima o kojima gotovo ništa ne znamo, izuzev onoga što su oni sami napisali. Neka uvažena gospoda, koja ovde očigledno imaju najozbiljnije šanse da budu izabrana na ovu važnu i visoku funkciju, u prvom licu jednine pišu zaglavlje i potpisuju se u prvom licu, a u drugom licu saopštavaju biografske podatke. Bilo bi dobro da sami pišu tekst koji nazivaju autobiografijom, jer to ovde piše; ili, da ga pišu u drugom licu ili da to neko radi u njihovo ime, jer ovako ostavljaju utisak elementarnog nepoznavanja pravopisa.
Vi ste rekli da će na ovaj način i nekim drugim rešenjima doći do poboljšanja efikasnosti u našem pravosuđu. Mislim da je ono u pojedinim segmentima vrlo efikasno. Recimo, pre neki dan je opštinski odbor SPS-a u Pirotu uputio žalbu Okružnom sudu, radi se o nekom trivijalnom sporu sa lokalnom toplanom, pa je stvar na Vrhovnom sudu rešena za tri dana. Čestitam na efikasnosti. Nadam se da će ovaj princip biti primenjen i u nekim drugim slučajevima i postupcima koji se vode po nekoliko godina, naravno.
Dvoje od troje predloženih kandidata su sasvim sigurno osobe koje su veoma vezane za politički angažman koji ima veze sa DOS-om. To su ovde i napisali. Gospodin dr Zoran Tomić kaže, između ostalog, da je član Upravnog odbora CESID-a. Vi iz DOS-a najbolje znate šta je CESID, znate ko ga finansira i znate gde mu je centrala. Nije baš neka preporuka za nezavisno sudstsvo u Srbiji.
Ako bih se opredeljivao na osnovu ovoga što ovde piše, a videćemo kako ćemo glasati mi iz SPS-a, rekao bih da je gospodin Dragoljub Petrović, bez obzira na svoje godine, s obzirom da je rođen na Rudniku - a da ljudi iz takvog rudničkog kraja nikada nisu bežali sa belega, čak i 1813. godine kada je naopako krenulo srpskim ustanicima, samo četiri vojvode Milić Drinčić, Nikola Lunjevica, Lazar Mutap i Miloš Obrenović, nikada nisu prešli Savu, ostali su u Srbiji sa svojim narodom - i onda bih možda mogao glasati za gospodina Dragoljuba Petrovića.
Molim uzvikivače vaših naslova iz Demokratske stranke da se ponašaju kao da su narodni poslanici. Teško utiču na moju koncentraciju. Ono na šta oni utiču danas se u Srbiji zove režim i to gadan, opor, podložan kritici i svakog dana izvrgnut velikom pritisku, i to velikog broja građana Srbije.
Ovde je naravno došlo do disharmonije između onoga što je predlagač nekoliko zakona iz oblasti pravosuđa želeo da postigne i onoga što jedan broj stranaka DOS-a danas želi da izvrši; ali, to je problem te koalicije, nije problem nas iz SPS-a i drugih opozicionih poslanika.
Dogovorićemo se kako ćemo sa ovim u vezi glasati, ali vas gospođo Čomić molim, na osnovu Poslovnika i prava koja mi taj poslovnik pruža, da ustanovite da li u Narodnoj skupštini ima dovoljno poslanika da Skupština može normalno i nesmetano da radi. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Socijalistička partija Srbije stoji na stanovištu da su zahtevi tri velika sindikata u pogledu upravljačke strukture u našem školstvu opravdani i sa tim u vezi daje punu podršku takvim zahtevima. Smatramo da su ti zahtevi legitimni i podsećamo vas na ovaj način da ste u dosta naglašenoj kampanji, koju ste vodili neposredno pred izbore, obećali školama da će direktore postavljati zapravo kolektivi po osnovu izjašnjavanja zaposlenih u kolektivima.
Podsećam vas da je u Čačku i u drugim opštinama, koje dobro poznajem, bilo slučajeva u brojnim školama da se kolektiv 100% izjasni za neke ljude, a da kasnije rešenjem ministra, odnosno Ministarstva budu postavljeni drugi.
(Milka Marinković: Sve komunjare.)
Znam, naravno, da nije lako....