Gospođo Čomić, gospodine Živkoviću, dame i gospodo kandidati za kabinet gospodina Živkovića, poštujući emociju iz razloga koji su razumljivi i koja jeste prisutna kod članova Demokratske stranke, neću govoriti o opštim slabim mestima Vlade, već ću se usredsrediti samo na dva pitanja danas. Jedno je, uslovi u kojima se danas bira Vlada, vanredno stanje sa svim realnim političkim i drugim posledicama koje ima i može imati po ukupan demokratski i politički život u Srbiji i s tim u vezi mi dozvolite da kažem nekoliko rečenica.
U uslovima vanrednog stanja moguće je da određeni organi presreću telefonske i elektronske komunikacije bez ovlašćenja suda, ne garantuje se nepovredivost stana i pisma, građani nemaju pravo na elementarnu sudsko-advokatsku zaštitu u meri propisanoj našim zakonima i u meri garantovanoj svim onim što mi danas zovemo demokratskim tekovinama svuda u svetu.
Ukoliko to stanje traje dugo, onda se mora konstatovati da se u jednoj zemlji na taj rok suspenduje demokratija kao takva. Zbog toga molimo, kao što je danas ovde bilo reči, da se vanredno stanje što je moguće pre zameni normalnim funkcionisanjem institucija u Srbiji. Ako to, pak, iz razloga koje razumem, nije moguće učiniti odmah i danas, onda to stanje treba primenjivati u izvesnoj mekanijoj formi svakim danom koji dolazi, a u njegovom trajanju vidno funkcioniše na način kao što treba da funkcioniše.
Sledeće pitanje o kojem želim da govorim jeste parlamentarna kontrola, civilna kontrola organa bezbednosti, koju bi trebalo da vrši Odbor za bezbednost ove skupštine. Ne treba da izostane uopšte u uslovima vanrednog stanja i zato molim gospodina Dragana Šutanovca da, u skladu sa svojim ovlašćenjima, zakaže sednicu Odbora i u meri u kojoj je to moguće upozna članove sa onim što se danas u državi dešava, jer je to neophodno. Nije prošlo nekoliko amandmana koje smo ranije predlagali kod načina parlamentarne kontrole i kod službe bezbednosti. Bilo bi bolje da jeste, jer imali bismo danas jedan pravni alat u rukama i danas bi se to učinilo drugačije.
Ono na šta želim posebno da ukažem jeste fenomen same cenzure medija u Srbiji danas. To je do te mere prisutno da počinje da zabrinjava i molim sve one koji mogu da pomognu da učine da mediji relativno normalno obavljaju svoj posao, jer ukoliko se to ne bude dogodilo, politički život u Srbiji praktično nema nikakvu šansu da bude realno komentarisan, niti je moguće napraviti realnu kritiku društvene stvarnosti u Srbiji danas.
Socijalistička partija Srbije, iz razloga koje je naveo dr Žarko Obradović obraćajući se danas vama dame i gospodo narodni poslanici, ne može podržati formiranje današnje vlade. Kolege koje su u ime naše partije govorili pre mene su dali argumentaciju koja je razumljiva, a dodaću još jedan argument - koncept liberalne ekonomije u Srbiji obezbedio je da Srbija postane samo jedno veliko i tržište bez ograničenja, gde svako može da ponudi sve ono što ne može nigde drugde u svetu da proda i samo taj podatak, kao i onaj što na njega ukazuje konjukturni barometar ovih meseci u Srbiji, dovoljni su da se ozbiljno zamislimo.
Gospodin Milosavljević se ranije time bavio, pratio sam neke njegove rane radove u toj oblasti, kao i izjave. Tri važna instituta u ovoj državi već godinu dana ukazuju na paradoksalnu ekonomsku situaciju.
To jeste jedan od ozbiljnih razloga da se takav koncept ne može podržati.
Zbog svega toga, još jednom molim da se učini sve što je neophodno da se prevaziđe postojanje vanrednog stanja, jer samo onda, bez obzira na realan problem koji imamo, možemo da počnemo da ličimo na državu, da se parlamentarni politički život u Srbiji odvija normalno i bez ikakvih sankcija, da se sloboda štampe, zbora i dogovora, kao jedan od osnovnih ciljeva sindikalne i socijaldemokratske borbe u poslednjih 100 godina u Srbiji, ovde ponovo vrati i da možemo normalno da funkcionišemo, jer mi ovde ipak predstavljamo građane.
Takođe molim za poslovničku toleranciju koja dolazi od strane predsedavajućih u ovom parlamentu. Kad god jednom poslaniku uskratite pravo da govori ili da dolazi na skupštinska zasedanja, vi uskraćujete pravo građanima koji su za njih glasali da u ovom domu budu predstavljeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, poštovani novinari, kažem poštovani da me neko ne bi, jeste, pogrešno interpretirao, pošto iz grada iz koga dolazim novinare nazivaju narkomanima i huliganima, a to su vaši koalicioni partneri, učestvuju sa vama u vlasti.
Izmena izbornog zakona u toku izbornog procesa se čini iz nužde, da bi se promenila izborna pravila za potencijalne učesnike izbora koji nisu kadri da na izborima po postojećim zakonskim uslovima ostvare pobedu. To nije časna odluka. Ona je politička. Treba da se istrči krug po pravilima koja su viđena unapred. Ne treba da se zbog dnevno- političkih ili personalnih potreba jedan zakon menja i da se na taj način prilagođava jednoj političkoj grupaciji ili jednoj politički eksponiranoj ličnosti. A da se ne nalizimo usred izbornog procesa, podržali bismo da se donese potpuno novi zakon i da se pređe na parlamentarni sistem i da parlamente bira predsednika. Od tvrdnje da predsednik ima enormna ovlašćenja i da su najviša u Evropi, nije ostalo ništa. Danas se vidi da je predsednik Republike samo institucija, da ima nekoliko ovlašćenja koja su skromna, ne značajnija od onoga što imaju predsednici republika u najvećem broju evropskih država.
Mi naravno nismo imali prilika da razgovaramo o mnogo toga, jer se nismo sastajali 150 dana. Kada se to dešava u nekim malim sredinama, kao što je recimo Priboj, kada se skupština opštine ne sastane samo 20 dana, tamo nadležno ministarstvo raspusti opštinsku skupštinu i uvede privremene mere. Nije dobro da se tako čini. Dobro je da se narodni poslanici sastaju i da razgovaramo o pedesetak zakona koji su u pripremi, jer takođe kao koleginica Gordana Pop - Lazić mislim da se nećemo sastajati dok ne prođe ovaj treći izborni krug.
Danas je ovde ipak došlo do izvesnog pomirenja. Upućena je politička poruka građanima Srbije da DOS funkcioniše kao jedinstvena politička organizacija, kao koalicija i na izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike to pomirenje se plasira kao nešto što je nužno, što je važno za građane Srbije i za mnogo toga u Srbiji, iako je, naravno, sve to u ovom trenutku potpuno irelevantno. Vaša je stvar kako uređujete svoje odnose. Naše je da kažemo građanima Srbije da je danas okončan jedan fingirani sukob u DOS-u i da u Srbiji postoji vlast i opozicija i da vlast čine stranke DOS-a. To nije sporno.
Hteo bih nešto da kažem o onome što zakon predviđa kod organa koji sprovode kontrolu nad izbornim postupkom. Postavlja se logično pitanje, čemu ovi organi služe, kada u našoj državi postoje paradržavni organi koji se staraju o svim stvarima u izbornom postupku. To je, pre svega, CeSID, koji ne krije na koji način je ta organizacija finansirana, koji učestvuje u radu današnje Skupštine. To je Misija OEBS-a, koja čini ono što čini u svim evropskim zemljama; to nije sporno. To je, ako ovako bude prihvaćen zakon, nedovoljno definisana uloga RIK-a i takozvanih opštinskih izbornih komisija. Tu se slažem sa kolegama koji su danas ovde o tome govorili.
Potpuno je nemoguće ustanoviti ko je odgovoran za celinu sprovođenja zakonitosti izbornog postupka, ko je odgovoran za apsolutnu kontrolu biračkih spiskova, za saopštavanje izbornih rezultata i ko je odgovoran za sve drugo što je važno u izbornom postupku i procesu. Narodna skupština može da donese zakon koji ne može biti primenjiv. Ako bude usvojen ovakav kao što je predložen, imaćemo muku da ustanovimo kako opštinske izborne komisije funkcionišu u odnosu na Republičku izbornu komisiju i kako funkcionišu tamo gde ne možemo uopšte da ih izaberemo na način koji se elementarno može kontrolisati. Mislim o onim opštinama, a takvih je tridesetak u Srbiji, koje imaju tzv. privremena veća.
Naravno, biće usvojen i ovaj zakon i biće izabran predsednik Republike. No, po načinu kako se predlažu zakoni, kako se usaglašavaju na određenim odborima, kakvu promociju dobijaju u dnevnoj i drugoj štampi, Srbija zaista sve više liči na protektorat. Ovaj zakon može biti nepotreban zato što je jednostavnije da neko izabere namesnika protektorata nego da troši narodne pare, da se biraju tzv. predsednici Republike, koji neće imati nikakvu odgovornost pred svojim građanima i pred svojim poreskim obveznicima, a imaće pred nekim drugim poreskim obveznicima i pred nekim drugim građanima.
Ovde postoji nekoliko amandmana koji su smisleni i korektni, koji pokušavaju da poprave zakon koji je iz nužde danas na dnevnom redu i koji nije na dnevnom redu zbog toga što Srbiji treba bolji zakon, već što Srbiji zbog političkih potreba brzo treba predsednik Republike. To je suština. SPS neće podržati izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike iz razloga koji su ranije izneti, čak ni ako budu prihvaćeni svi amandmani koje smo predložili, jer se amandmanima ne može popraviti sama suština predloženog zakona.

Poštovano predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, gospodine pukovniče Saviću, dame i gospodo narodni poslanici, sa nekoliko kolega SPS-a podneo sam amandman na poglavlje koje definiše način obavljanja poslova. Radi se o članu 16. stav 5.
Predloženo je: "Direktor Agencije i ministar nadležan za unutrašnje poslove sporazumno će bliže urediti svojim aktom obavezne oblike i način ostvarivanja saradnje Agencije i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove u pitanjima od interesa za bezbednost i ustavni poredak Republike Srbije, odnosno bezbednost ljudi i imovine".
Mi smo smatrali da ovo treba drugačije da se definiše i ponudili smo tekst, odnosno da se ovaj član preformuliše i da glasi: "Vlada Republike Srbije će svojim aktom bliže urediti obavezne oblike i način ostvarivanja saradnje agencije i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove u pitanjima od interesa za bezbednost i ustavni poredak Republike Srbije, odnosno bezbednost ljudi i imovine".
Smatrali smo, ako postoji sukob nadležnosti, da je onda Vlada pozvanija, jer ona i jeste odgovorna i za funkcionisanje agencije i za funkcionisanje MUP-a. Odbor za bezbednost nije prihvatio ovaj amandman. Razumeo sam obrazloženje koje smo tamo dobili, ali i dalje mislim da je amandman koji nudimo bolje rešenje zato što je Vlada starija od ministarstva. Vlada odgovara Narodnoj skupštini za svoj rad, pa samim tim bi i nivo kontrole bio drugačije postavljen.
Koristim ovu priliku da kažem da verujem da će transformacija službe DB-a biti obavljena tako da radnici, dosadašnji pripadnici službe DB-a, neće ostati na ulici, neće ostati bez posla. Radi se o ljudima koji su visokoobrazovani, koji su svoj posao obavljali časno, u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje. Nadam se da i narodni poslanici razumeju da služba DB-a nije bila politička policija, kao što se često govorilo, već da se radilo o odgovornoj službi koja je obavljala odgovorne i suptilne zadatke koji postoje u svakoj državi, pa postoje i u ovoj našoj. Hvala lepo.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, gospodine ministre, naravno, znamo, ukoliko bi bio prihvaćen amandman na član 3. SPS-a, da onda čitavo ovo poglavlje - organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala - ne bi imalo smisla u odnosu na predlagača.
Mi predlažemo da se briše član 3. zato što definiše: "Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležno je Okružno javno tužilaštvo u Beogradu za teritoriju Republike Srbije. U Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Specijalno tužilaštvo) itd."
Mi mislimo da je nepotrebno posebnim zakonom propisivati unutrašnju organizaciju državnih organa zaduženih za borbu protiv organizovanog kriminala, s obzirom da je već regulisana drugim zakonima. Zakonom o sudovima, o tužilaštvima i Ministarstvu unutrašnjih poslova urađeno je kako se organizuju i sprovode postupci za odgovarajuća krivična dela.
Verovali bismo da je specijalno tužilaštvo i specijalni tužilac posebna organizacija, posebna institucija, kada ne bi postojao član 5. koji definiše da je specijalni tužilac, praktičo, direktno podređen republičkom javnom tužiocu. Time se bitno teza o samostalnosti i specijalnom statusu specijalnog tužilaštva i tužioca dezavuiše. Zato mislimo da je važno da ovaj član bude brisan, a samim tim i članovi koji slede, zato što ne bi imali smisla, jer postoji pokušaj da se da i poseban značaj Okružnom tužilaštvu u Beogradu.
U Srbiji postoje okružna tužilaštva koja ni po čemu ne zaostaju za ovim tužilaštvom, osim što se ovo nalazi u glavnom gradu i u nekom drugom smislu ima određen značaj, koji je možda po važnosti nešto različit; ali i druga tužilaštva imaju sposobne tužioce, zamenike, ti su ljudi spremni da se bore sa svim oblicima kriminala, pa i ovog koji se definiše kao organizovan. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, kolega Joca Arsić je uveo u ovu priču, ali ja sam još u januaru mesecu podneo predlog izmena i dopuna zakona kojim je trebalo da se obezbedi da Čačak postane sedište trgovinskog suda za opštine Čačak, Gornji Milanovac, Ivanjica i Lučani.
Jedan od dva nadležna skupštinska odbora je ovo prihvatio. Prihvatio je i gospodin Čedomir Jovanović, u ime poslaničkog kluba DOS, na sednici kada smo to pokušavali da uvrstimo u dnevni red. I još jednom, kada je moglo da dođe do proširenja dnevnog reda, ponovo je, voljom poslanika, ova tačka uvršćena u dnevni red i imali smo obećanje da će ta stvar biti regulisana.
Ipak, želim da kažem nekoliko stvari, ne sporeći nikom pravo da proba da se izbori u određenom okružnom mestu za bolju poziciju privrede i pravosuđa; ne sporim pravo Novom Pazaru, uvažavam specifičnosti tog kraja; i ne sporim ni legitiman zahtev poslanika da to isto bude u Jagodini, ali ipak postoji razlika.
U Čačku je od ukidanja Suda udruženog rada sve vreme funkcionisalo odeljenje Privrednog suda koje je imalo sedište u Kraljevu i Čačku. Tamo postoje tehnički i kadrovski uslovi, znači sve što je neophodno za nesmetan rad ovog suda, a postoji interes privrede. Postoji sve što Čačak ima i po platnom prometu i po privrednim subjektima, zaista spada u takve opštine u Srbiji, a važno je takođe i da Ivanjica, koja je deo okruga (Ivanjica je četvrta opština u Moravičkom okrugu), ne bude naslonjena na Privredni sud u Užicu, već da se formira trgovinski sud sa sedištem u Čačku.
U vezi sa tim postoji i inicijativa Advokatske komore u Čačku, postoji inicijativa svih političkih stranaka, i moram da kažem - potpuna saglasnost, a evo sada čujem od gospodina ministra da će biti prihvaćeno i zahvaljujem se, pa ću završiti da ne oduzimam vreme drugim poslanicima.

Gospođo Mićić, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani novinari, obrazloženje koje ću dati razlikovaće se od onoga koje smo upravo čuli.
Sa kolegama Žarkom Obradovićem, Ljubišom Maravićem i Tomom Bušetićem u ime SPS podneo sam amandman na član 10. Lični list sudije sadrži: ime, prezime, ime oca, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke o prebivalištu, o završenom pravnom fakultetu itd. (Imate svi amandman).
S obzirom da su podaci koje sadrži lični list sudije članom 68. ovog zakona zaštićeni kao službena tajna, smatramo da se ovim odredbama ne narušavaju prava na privatnost zagarantovana članom 18. i članom 20. Ustava Republike Srbije.
Sudija ipak nije običan radnik, bez obzira što on radeći, obavljajući sudijsku dužnost, za to prima platu, sudija je u svakom pogledu i u svakom društvenom uređenju čovek o čijem angažovanju i radu svi brinu na ovaj ili onaj način. Za neke je on interesantan zato što im sudi, a za druge zato što su u nekom drugom smislu zainteresovani kako sud i sudstvo uopšte funkcionišu.
Naravno da nije ovo izjednačavanje ličnog lista i dosijea. Ako tako postavimo stvar, onda ovaj amandman ne bi imao smisla. Dosije je nešto drugo. Ovo je način da se ustroji evidencija o uslovima, kretanju u službi, rezultatima, o posebnim znanjima sudije, i mislim da ovaj amandman može da ostane kako je predložen, da ima smisla i da zavređuje vašu podršku.
Ovde bi, naravno, bilo interesantno da se posebno regulišu odnosi u porodicama koje, ako je moguće, po svim ovim pravim i bočnim linijama imaju srodnike među advokatima. Ta stvar je dosta problematična. Ona je i inače problematična, i danas u Srbiji ne može da se to izmeri na način koji bi obezbedio da se može kontrolisati apsolutno, ali advokatska komora i svi drugi koji su zainteresovani treba da učine sve što je u njihovoj moći da učine da obezbede da se bliski srodnici ne nalaze u pojedinim predmetima u sudovima, na jednoj strani kao sudije, a drugi kao advokati. Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kad zamenik šefa poslaničke grupe preporučuje da rasprava u pojedinostima traje tri minuta, onda mora da vodi računa o tome da poslanici DOS-a uvek troše šest minuta; danas gospodin Marković, pre neki dan gospodin Grubački. Znači, prosto vas molimo da budete kolegijalni.
Postoje amandmani koji se ne mogu obrazložiti u tri minuta.

Nisam rekao da nisu upozoreni, ja prosto pričam o praksi koja ovde postoji. Znači, ako je nešto pet minuta, treba da bude pet minuta.

U koncept seta zakona DSS je neko utrčao sa namerama koje razumem, ali zato dolazi do nekih problema u vezi sa tim, jer se nema predstava o celini problema. Zbog toga u članu 10. predlažem amandman koji je čisto tehničko-redakcijske prirode. Znači, došlo je do jedne greške, ona je više pravopisna. Zbog izbegavanja ponavljanja reči "suda" u članu 10, koji se odnosi na član 67, stav 2, postojećeg zakonskog teksta potrebno je izvršiti predloženu korekciju, a ona glasi: U članu 10, iza reči "apelacionog" dodaje se reč "suda". Ništa više, hvala lepo.

Poštovana gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, član 41. drugi stav, predložili smo da bude brisan, jer mislimo da nije racionalno rešena procedura utvrđivanja porekla osnivačkog kapitala kada je strano pravno ili fizičko lice u pitanju.
Stav koji je zakonodavac predložio glasi: "Domaće pravno lice u kome su osnivači strana pravna lica registrovana u zemljama u kojima prema unutrašnjim propisima tih zemalja nije dozvoljeno ili nije moguće utvrditi poreklo osnivačkog kapitala, ne može učestvovati na javnom konkursu za dozvolu za emitovanje programa".
Šta je ovde problem - veliki broj radio i TV stanica u Srbiji praktično je formiran stranim kapitalom, a to nije registrovano na taj način. Daću nekoliko konkretnih primera - 1996. godine, kada je formirana tzv. asocijacija nezavisnih i slobodnih gradova Srbije, strani ambasadori u našoj zemlji, među kojima je prednjačio tadašnji ambasador Češke Republike, gospodin Ivan Bušnjak, nosili su iz diplomatske pošte radio-televizijsku opremu po Srbiji.
Takvu opremu je npr. dobio Radio "Ozon" u Čačku, Radio Majdanpek, i još 37 radio i TV stanica u Srbiji. Po pravilu su poklanjali kodirane risivere za reemitovanje samo određene radio-stanice, najčešće "Slobodne Evrope", ili radio "Dojče vele".
Osim toga, iz Segedina su od 1996. godine do 5. oktobra, kada ste vi napravili onu tzv. revoluciju, ogromna finansijska sredstva usmeravana u radio i TV stanice u Srbiji, koje su imale zadatak da vrše prepariranje javnog mnjenja u Srbiji. Ogromna finansijska sredstva su ušla u ove stanice i, objektivno, taj kapital je u nekim od ovih stanica sada više nego većinski.
Šta je još ovde važno - ukoliko bi se ovo primenilo, doveli bismo u veoma delikatnu situaciju npr. B 92, Studio B, i još neke radio i TV stanice u zemlji. Ovde se sa jedne strane predlaže da dobiju nacionalnu frekvenciju, a na drugoj strani pouzdano znamo i to možemo da dokažemo, na koji način su došli do opreme.
Civilni sektor - mi, kao i vi, znamo da je veliki broj radio i TV stanica praktično danas pod kontrolom tzv. civilnog sektora. Ovde je potrebno izbrisati ovaj član, da ne bismo makar napravili cirkus u vezi sa ovim, pošto svi dobro znamo o čemu se radi. Neka se radio i TV stanice registruju po zakonu koji ćete usvojiti i neka normalno nastave da rade po pravilima koja ovaj zakon propisuje, ali ako ostane ovaj član, a nama to odgovara, daju nam i politički prostor za buduće kritikovanje ovakvog stava, a ovim stanicama to ne odgovara.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, član 48, njegov drugi stav, po našem mišljenju, treba da bude dopunjen rečenicom: "vodeći računa o vršenoj raspodeli korišćenja". Zašto? Član 47. definiše šta je željena zona servisa i kaže da to može da bude teritorija Republike, pokrajine, okruga ili lokalne samouprave. Nadam se da je predlagač zakona dobro razumeo kakvi problemi mogu da nastanu ukoliko na malom prostoru, a to može biti teritorija lokalne samouprave, tri emitera na istoj frekvenciji u istoj zoni servisa emituju program.
Drugi stav člana 48. nedovoljno precizno definiše kako emiteri usklađuju vreme korišćenja i sve drugo što je neophodno za nesmetano emitovanje programa. Naravno, postoji u stavu 3. obrazloženje da regulatorno telo daje određene uslove, da se sklapa ugovor. Međutim, mi imamo iskustva i sada da na malom prostoru deluje veliki broj radio - televizijskih stanica i da jedan broj tih stanica objektivno ima probleme zato što neki emiteri jačim signalom ili nekim drugim nekorektnim tehničkim ili drugim potezima sprečavaju konkurenciju da pod jednakim uslovima emituje program. Zato mislim da bi prihvatanje našeg amandmana, amandmana SPS-a, donekle pomoglo da se ovo preciznije odredi.
Takođe, mislim da je nedovoljno precizno definisano kako i na koji način se određuje pozicija emitera u odnosu na broj stanovnika i na teritoriju. Postoji iskustvo, recimo, u Austriji, gde emiter može dobiti dozvolu za frekvenciju ukoliko pokriva teritoriju na kojoj živi oko milion i po gledalaca ili slušalaca, pri čemu se limitira jačina predajnika.
Ničeg od toga nema u ovom zakonu. Dakle, može se dogoditi da neko dobije pravo da u istoj zoni servisa, na istoj frekvenciji emituje radio-televizijski program sa ogromnom većinom predajnika i da objektivno ugrožava konkurencijske emitere, što ne bi bilo ni u smislu zakona koji ste predložili, ni u interesu građana naše republike. Hvala.

Član 49. govori o postupku za izdavanje dozvola i o javnom konkursu. U ime SPS-a sa grupom narodnih poslanika podneo sam amandman koji se odnosi na drugi stav ovog člana: "Javni konkurs se obavezno raspisuje", i mi sada molimo da se ovde doda "jednom godišnje". Zbog čega?
Zbog toga što kod oglašavanja, kod javnog konkursa, ne moraju biti podeljene sve slobodne frekvencije, što najverovatnije neće biti slučaj, ali ukoliko neko u međuvremenu ispuni određene uslove i ima ambiciju da se bavi ovim poslom ili bilo čim drugim u ovoj oblasti, ne treba da bude prepušten volji ili slobodnoj proceni agencije, odnosno ovog saveta, već zakon treba da obezbedi da najmanje jednom godišnje, ukoliko postoje slobodne frekvencije, treba da budu oglašene i da zainteresovani konkurišu. Mislim da bi to bilo korektno rešenje. Hvala.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, posebne obaveze pri proizvodnji i emitovanju informativnog programa definišu se u članu 79. U ime SPS-a nekoliko poslanika podneli su amandman i predlažemo da se briše poslednja rečenica u ovom stavu. Dakle, iza reči: "ili mržnje", da se briše ova rečenica, a ona inače glasi: "ili netrpeljivosti u pogledu seksualne opredeljenosti".
Pošto je bilo nekoliko različitih stavova u vezi sa ovim, želim, pre svega, da iskažem politički stav koji proističe iz političkog programa. SPS se zalaže za zdravu porodicu i ne želimo da ovako nepreciznu formulaciju "netrpeljivost u pogledu" neko protumači kao mogućnost promocije atipične seksualnosti. Mi nemamo ništa protiv bilo čijeg ličnog stava u vezi sa ovim, ali imamo protiv toga da se, recimo, rađaju deca bez poznatog roditelja. Za to se zalaže feministički pokret. Imamo protiv toga da se usvajaju deca u porodicama koju čine supružnici istog pola. Mi ne ulazimo u njihova lična prava, to ne zadire u njihove lične slobode, niti građanska prava, ali smatramo da nije normalno i da nije dobro da na nacionalnoj frekvenciji bude mogućnost i za takvu vrstu afirmacije.
Naročito ističem da je i sada po važećim propisima moguće, govorim o feminističkom pokretu, o feministkinjama, ovo o čemu govorim. Porastao sam u porodici gde je otac umro kad sam imao pet godina; dobro znam kako je porasti u porodici bez oca i ne mogu da razumem da se iko normalan zalaže, niti da može dobiti šansu da promoviše rađanje dece bez poznatog roditelja. Ovo je opreznost, ovo nije ugrožavanje bilo čijeg prava; ovo je pre svega pokušaj da se, u skladu sa tradicijom koju treba uvažavati i zahtevima novog vremena koje razumemo, afirmiše porodica kao značajni stub svakog normalnog društva, a nadam se da se sve političke stranke za takvo društvo zalažu.

Poštovana gospođo Čomić, ja obično imam komplimente za način kako vodite Skupštinu, ali, molim vas, urazumite pojedine poslanike, zaista nema smisla kako se ponašaju.
Gospodine Korać, vi ste jutros tvrdili, kad sam podnosio amandman na neki drugi član, da su upravo sve frekvencije potpuno javne i dostupne svima, je li tako? Tako je, e dobro, u članu 84. zakonodavac je sakrio dve frekvencije. Jednu koja pripada RTS-u, odnosno obe pripadaju RTS-u, jedna pripada TV Novi Sad, a druga TV Beogradu.
Zato smo moje kolege iz SPS-a i ja napisali amandman, dozvolite da ga pročitam: "U članu 84. stav 3. menja se i glasi - RTS emituje radio program u tri mreže u VHS opsegu, a jedan državni (nacionalni) program emituje se u MF opsegu preko jednog ili dva snažna predajnika od više stotina kilovata izražene snage".
Iza postojećeg stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: "Televizijski program emituje se preko tri mreže u VHF/UHF opsegu." Postojeći stav 4. postaje stav 5. i glasi: "RTS emituje program za područje autonomne pokrajine u tri mreže u UHF opsegu, a televizijski program u dve mreže, i to u VHF i UHF opsegu".
Ako pažljivo pročitate kako je zakonodavac predvideo ovaj član, ovo što sam rekao je potpuno tačno. Nas ne zanima da li ćete da prihvatite ovaj amandman. Nas zanima za koga su rezervisana dva kanala koja sada koristi TV Novi Sad i TV Beograd. Pitajte bilo kog od inženjera iz tehnike koji se staraju o direktnom TV prenosu iz ove sale, precizno će vam reći o čemu se ovde radi. Hvala lepo.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, u ime SPS, sa nekoliko kolega (a vas što se trudite da stalno govorite o krilima želim da obavestim da je SPS ustrojena kao pčelinje društvo i nikada nećete naterati pčele da polete za bumbarom) podneo sam na član 10. amandman da se briše nadnaslov i da se član 10. briše, sa sledećim obrazloženjem: smatramo da je član 10. previše načelnog karaktera a da član 10. proizvodi velike obaveze po emitere i da pruža mogućnost da se kontrola emitera vrši na način koji ne odgovara ni građanima Srbije ni samim emiterima.
Previše je ostavljeno samim kontrolorima da, shodno nahođenju ili nečem drugom, procenjuju u datim okolnostima na koji način se ta kontrola vrši. Mi znamo da postoji rizik da, ukoliko nema kontrole, emiteri čine stvari koje su suprotne načelima i principima zakona koji predlažete. Takođe smatramo da je rizik, i to veći, ukoliko ostane ovako formulisan član 10. kao što je zakonodavac predložio.
Dakle, previše bi to bilo voluntaristički, kako ispadne sutra, kako se nekome dopadne ili ne dopadne. Emiteri moraju imati jedan normalan ambijent koji će im obezbediti da normalno razvijaju svoje radio-televizijske stanice i da ne zavise ni od čije volje koja nije na formalan način propisana u ovom zakonu, a član 10. to ne obezbeđuje. Zbog toga predlažemo da se član 10. i nadnaslov brišu.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, sa grupom kolega iz SPS-a podneo sam amandman kojim predlažemo da se član 14. briše. Narodni poslanik dr Vojislav Šešelj je dao već dobar deo argumentacije, zato što je i on imao sličan amandman.
Želim da kažem da ovde jeste uložen veliki napor, predlagač zakona je uložio veliki napor da pokuša da objasni da se ovde ne radi o organu državne uprave, ali zapravo on to jeste, po onome što član 14. definiše. Mi razumemo zašto je bila potrebna takva gimnastika, ali smo obavezni, naravno, i da kažemo zašto mislimo da to tako ne treba.
Ponovo ističemo - emiteri će morati, kada ovaj zakon bude usvojen, da ispoštuju veoma strogu proceduru, da dobiju finansijsku obavezu po dva osnova, i za frekvenciju i za emitovanje programa. Moraće da ispune čitav niz drugih propisa koji nisu samo iz ovog zakona, već i iz nekih drugih. Moram da kažem da će najveći broj emitera biti vlasnici privatnih stanica koji ulažu svoje pare; i zato član 14, na jedan način koji nije potpuno jasan, emitere ponovo dovodi u jedan dosta delikatan položaj.
Ovde je praktično moguće samo na osnovu jedne anonimne prijave, ukoliko postoji izvestan interes nekoga u agenciji, da bude zabranjeno emiteru da emituje program. Taj rizik, ako usvoji ovaj zakon sa ovim članom, prihvatiće Narodna skupština. Mislim da nije interes Narodne skupštine i interes vlasti, građana Srbije da se na jedan potpuno restriktivan način priđe emiterima, zato što, još jednom kažem, ulažu ipak svoj novac.
Ovde se kaže u trećem stavu - ako se emiter ne izjasni u ostavljenom roku ili obavesti agenciju da je predstavka neosnovana. Znate, emiter treba da se izjasni da je predstavka neosnovana, a ona se odnosi na emitera; znači, i da se sam izjasniš o onome što si činio. To treba da procenjuje neko drugi.
(Predsednik: Upozoravam vas na vreme.)
Samo još jedna rečenica. Osim toga, emiter je ovde u situaciji da bude u stalnom strahu od raznih diskrecionih ne ovlašćenja nego namera koje imaju pojedini ljudi ili u vlasti ili u agenciji što se može smatrati jednim te istim, i zato predlažemo da se član briše i da se emiterima omogući da normalno funkcionišu. Hvala lepo.