Hvala, gospodine predsedavajući. Javio sam se po Poslovniku zato što je pomenuta SPS u kontekstu odnosa SPS prema pitanju autonomije Vojvodine.
Znate šta, poštovane kolege i kolega koji je to pomenuo, nama se mnogo toga stavljalo na dušu u proteklim godinama i pokazalo se da je sve, ili gotovo sve, da ne budem do kraja imperativan, bilo deo marketinške kampanje koja je vođena protiv SPS.
Možete nam govoriti ovo ili ono, ali nema ozbiljnijeg čoveka u Vojvodini a i šire koji je ikada mogao postaviti na jedan konzistentan, argumentovano zasnovan način, pitanje ili tvrdnju da SPS nije poštovala Ustav ili da je imala negativan odnos prema autonomiji Vojvodine. Jedini koji se nisu slagali s politikom SPS-a, a propo odnosa prema autonomnim pokrajinama devedesetih godina, bili su isti oni koji su bili protiv donošenja tadašnjeg novog Ustava Republike Srbije iz 1990. godine, bili su autonomaši.
Autonomaši, poštovane kolege narodni poslanici, oni ljudi koji nisu želeli ni 1988. ni 1990. godine, prilikom donošenja Ustava Republike Srbije, da Srbija ponovo bude pravno-teritorijalna celina. Zašto? Odgovarao im je Ustav iz 1974. godine, odgovaralo im je konfederalizovanje Jugoslavije, Srbije, odgovaralo im je da se u Srbiji ne može odlučivati bez stava pokrajina. Odgovaralo im je da budu gospodari na malo, odgovaralo im je da budu seoski knezovi ili već šta, odgovaralo im je da budu neko ko se pita, sve u ime države a suštinski protiv države. E, toga nema i meni je jako žao što toga više neće biti.
S druge strane, taj pokret 1988. i 1990. godine je Srbiju učinio pravno-teritorijalno jedinstvenom državom. Da nije toga bilo, možda bismo danas razgovarali i o pitanju Vojvodine na jedan drugi način. Izgleda da je to žal koji neki ne mogu preboleti, oni iz 1988. godine ili njihovi nastavljači.
Mi smo devedesetih godina na mali milion različitih načina pokazali da se poštuje Ustav i autonomija, da se vodi računa o životu građana Republike Srbije i da se poštuju ljudi iz pokrajine. Devedesetih godina su dvojica predsednika Vlade Republike Srbije bili ljudi koji su rođeni i koji su živeli u Vojvodini. O broju ministara, zamenika, pomoćnika, ljudi koji su, da kažem, neposredno radili kao deo državnog aparata, neću ni da pričam.
Pa, sedište NIS-a je izmešteno iz Beograda u Novi Sad – eto pitanje novca. A ova teza da ne bismo imali da jedemo da nije Vojvodine, to je toliko degutantno da stvarno ne vredi pominjati. Ne mogu razumeti da danas, u XXI veku, neko može koristiti takvu neku vrstu argumentacije u državi koja je jedinstvena.
A šta je suština, šta je konačan cilj takvih nekih zahteva? Dezintegracija Srbije, vraćanje na 1804, 1835. godinu, ili već koju, 1830. ili pre Berlinskog kongresa, ili želja da jednostavno Srbija ne postoji kao država? To treba otvoriti do kraja, ali se nama ovakva vrsta argumentacije koja je korišćena apsolutno ne može staviti na dušu i mi je apsolutno odbacujemo. Hvala vam.

 Hvala. Javio sam se da pokušamo da radimo kao što smo radili juče. Mi smo, poslanici SPS-a, čini mi se, juče ceo dan a i danas pre podne, govorili o sadržaju zakona o predsedniku. I imamo nameru da nastavimo da radimo na taj način.
A imamo i potrebu, partijsku i poslaničku, da se javimo uvek, i uvek ćemo se javiti, kad god neko od poslanika smatra da ima potrebu da prozove SPS. A mi smo, verujte mi, spremni da odgovorimo. Tako ćemo činiti i ubuduće. Hvala vam.

Hvala. Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, poštovano predsedništvo, ovaj član zakona predstavlja prepisani član Ustava Republike Srbije.
Naime, Ustav Republike Srbije sadrži 11 članova o položaju predsednika Republike. Zašto ovo govorim? Ovaj član je prepisan, ostali nisu. Postavlja se jedno logično pitanje: ako je ovaj član prepisan u zakon o predsedniku Republike, zašto nisu prepisani i ostali? Zašto Vlada daje sebi pravo da ostale članove tumači kako joj odgovara?
Bilo bi pošteno da i ostale članove prepiše, pa bismo onda bar znali šta predsednik Republike Srbije ima od prava, koje su mu obaveze, kakvi su njegovi odnosi sa drugim institucijama Republike Srbije. Zašto? Jer ovaj član sam po sebi objektivno nema nikakvog smisla. Znači, ili je prepisano jedno ili je prepisano sve. Ako nije sve, onda ne vidim razloga ni za ovo jedno. Koleginica koja je podnela amandman, tu apsolutno ima pravo.
Zašto ovo kažem? Logično bi bilo da odredbe Ustava, kao najvažnijeg pravnog akta zemlje, budu razrađene kroz sadržaj ovog zakona. One to nisu. Zašto?
Formulacija ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo'' duguje odgovor na jedno prosto pitanje: kako to izražava? Izražava - načinom izbora, nespojivošću funkcija, vršenjem posla predsednika, možda na neki treći način, ponašanjem predsednika Republike... Koji je to način na koji predsednik Republike izražava državno jedinstvo?
Inače, sama po sebi ova odredba je potpuno besmislena, a nažalost, način na koji je do sada vršena ova funkcija od strane aktuelnog predsednika gospodina Tadića pokazuje da ovakva formulacija apsolutno nema logičnog smisla.
Kaže: ''Predsednik Republike izražava državno jedinstvo''. Načinom izbora? Već sam govorio u raspravi, ali ponoviću još jednom, načinom na koji se bira predsednik Republike – to državno jedinstvo ne postoji.
Činjenica da više ne postoji onaj uslov o 50% upisanih, kao uslov validnosti izbora, potpuno je u drugi plan stavilo pitanje državnog jedinstva. Onako ste makar mogli da kažete: pedeset plus jedan posto upisanih, to je većina punoletnih građana Republike Srbije upisanih u birački spisak koji imaju pravo da glasaju, pa bi se mogao na osnovu toga makar izvući zaključak da to jeste većina birača Republike Srbije, pa su, eto, izbori validni ko god da pobedi.
Ovako, u drugom krugu, ko zna ko će izaći, pošto je pitanje da li može neko pobediti u prvom krugu, a praksa je pokazala da i nekoliko izbora nije dovoljno da tzv. demokratski kandidati budu izabrani. Ako neko bude izabran sa 15%, 20%, 25% upisanih birača Republike Srbije, kao izraz volje − da li je to stvarno državno jedinstvo Republike Srbije?
Znači, to je jedan element tog državnog jedinstva koje predsednik Republike izražava. Drugo je ono što je većina mojih kolega narodnih poslanika koji inače imaju negativan stav o ovom zakonu pomenula, to je pitanje nespojivosti državne funkcije i partijske funkcije.
Da li stvarno ima čoveka u ovoj sali, bez obzira što to neki smeju a neki ne smeju reći, koji može da pomisli da predsednik stranke, koji ne podnese ostavku na dužnost predsednika stranke i vrši posao predsednika Republike, izražava državno jedinstvo kao predsednik samo jedne stranke? Da li stvarno ima narodnih poslanika koji mogu da izvedu taj kolosalni zaključak da predsednik stranke koji ne podnese ostavku, a izabran je od građana, pošto građani neposredno biraju predsednika, može da izražava državno jedinstvo?
Bilo bi logično da se, ako izražava državno jedinstvo, u odredbama zakona kaže: predsednik Republike, ukoliko je predsednik stranke, podnosi ostavku, zamrzava članstvo... ili nađe neki drugi način da nije više predsednik stranke.
E sad, ako se on plaši da napusti dužnost predsednika stranke zato što neko drugi treba da preuzme stranku, to je onda već unutarpartijsko pitanje. Onda to ne bi trebalo da bude predmet brige ni zakona ni građana Republike Srbije.
Kako predsednik Republike izražava državno jedinstvo? Imali smo jednu praksu proteklih nekoliko godina da predsednik Republike pre podne, dok traje radno vreme predsednika Republike, izražava državno jedinstvo, a po podne obavlja partijsku funkciju. Nebrojeno puta smo se sreli sa situacijom da predsednik Republike govori na organima stranke, u ime stranke, kao predsednik Republike.
Pomenuo sam primere odlazaka predsednika Republike na partijsku slavu. I neka je, to je njegova privatna stvar, da nije izveštavanja medija da je tamo bio predsednik Republike. Pa, zašto onda nije otišao na partijske slave drugih registrovanih političkih stranaka u Srbiji ili na partijske slave onih stranaka koje su zastupljene u Parlamentu Republike Srbije, pa da i na taj način pokaže svoju širokogrudost i tu dimenziju da je spreman sa svima da komunicira, da sve uvaži i da sve tretira na ravnopravan način?
Pomenuo sam u raspravi da je predsednik Republike, kao predsednik stranke, bio na sastanku stranke gde se govorilo o poljoprivredi. Ide prvi izveštaj, pa kaže: predsednik Republike vodio sednicu Glavnog odbora i zauzeli stavove o poljoprivredi. Dakle, nije problematična poljoprivreda kao oblast, ali je problematično da predsednik izražava državno jedinstvo na sednici Glavnog odbora gde se govori o poljoprivredi.
Način rada aktuelnog predsednika je potpuno obesmislio ustavnu formulaciju da ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo''. Zar ne bi bilo logično da u zakonu o predsedniku Republike eksplicitno stoji da predsednik Republike ne može biti predsednik stranke pošto su, po pravilu, kandidati za predsednika vodeći ljudi stranaka i oni i bivaju izabrani za predsednika Republike Srbije? Time ne može obavljati najodgovorniju dužnost u stranci.
Mislim da to nije ništa loše da tako stoji u zakonu i to bi onda bio jedan konkretan doprinos predlagača, Vlade Republike Srbije, njeno mišljenje o tome kako predsednik Republike izražava državno jedinstvo.
Stvarno mislite da ove odredbe zakona koje govore o pravima bivših predsednika jesu nešto što pokazuje stav države o bivšem predsedniku kojim se izražava državno jedinstvo? Kad završi funkciju, nek ide na biro da se prijavi da dobije posao, a neće mu biti uplaćeno ni socijalno osiguranje. Ima li nekog ko može pomisliti da su to odredbe zakona kojim se uređuje položaj predsednika Republike?
Moram iskreno reći, u ime SPS-a, da je predlagač potpuno neozbiljno shvatio ovaj posao, da je vrlo površno prišao uređenju ovog zakona, da je u sadržaju zakona, nažalost, izostavio odgovor na ključno pitanje: kako se izražava državno jedinstvo Republike Srbije? Kako? Kad predsednik govori u ime građana Republike Srbije, na koji način to čini?
Zakon je površan, nepotpun, pravljen je, jednostavno, u funkciji predstojećih izbora. Očigledno je procena predlagača, bar onog dela koji ima kandidata za predsednika Republike: il' sad, il' nikad. A ostali iz vladajuće koalicije moraju, naravno, da podrže tog kandidata da se ne bi Vlada raspala. Rezultat te koalicije i tog trulog kompromisa jeste sadržaj ovog zakona.
Ovaj zakon ne nudi odgovore na pitanja koja bi jedan normalan zakon o predsedniku Republike trebalo da da. Nema odgovora na prvo pitanje: kako predsednik Republike izražava državno jedinstvo? Ako nema odgovora na to prosto pitanje, onda je sve ostalo besmisleno.
Da ne pominjem ostale primedbe na zakon. Mi, poslanici SPS-a, govorićemo danas o tome. Videćete na koji način je predlagač zakona obesmislio pojedine ustavne odredbe.
Ako je Ustav osnovni akt, on je stariji i od Vlade, i od ove skupštine i, bogami, od pojedinaca. A imam utisak da je predlagač ovde podlegao nekim svojim unutarpartijskim porivima ili potrebi održavanja koalicije, pa je pravio formulacije ''kako se mi dogovorimo, a za ostale nije važno''. Očigledno se u ovoj skupštini formira manir da što većina misli da jeste, to svi ostali treba bespogovorno da prihvate.
Mi u SPS se ne slažemo s tim, pogotovo ne s ovim sadržajem zakona. Mislimo da je ovo jako loš zakon i da objektivno ne doprinosi uspostavljanju značaja institucije koja se zove predsednik Republike Srbije.
Bolje bi bilo da su napisali prvi stav zakona da je predsednik Republike deo izvršne vlasti u Republici Srbiji, pa onda da vidimo šta je to. Jer, ovakva formulacija sama po sebi nema smisla i vrlo je logično što je koleginica predložila da se ovaj član briše. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući. Moram reći da jedini smisao ovog člana zakona vidim u tome da vlast može da kaže: nešto smo napisali.
Za nas, predstavnike opozicije, ovo je sjajan materijal da diskutujemo i pokažemo koliko je ovo, u stvari, jedan loš zakon i koliko predstavnici skupštinske većine uopšte nisu vodili računa o tome šta znači institucija predsednika Republike, šta znače ustavne odredbe o predsedniku Republike, šta znači dignitet funkcije predsednika Republike.
Oni su ovo na brzinu sklepali da se može reći: eto, zakon je u skupštinskoj proceduri i stvoreni su formalnopravni uslovi za izbor predsednika Republike.
Predlagač - Vlada - opšti pojam, jedan čovek u ime resornog ministarstva, ovo brani i sam ne veruje u odredbe koje izgovara pred nama poslanicima zato što je očigledno ovaj zakon toliko pun rupa da sam po sebi nema nikakav smisao.
Član 2. kaže: ''Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Izbori za predsednika Republike uređuju se zakonom''. To stoji u Ustavu Republike Srbije, u članu 114, da se predsednik bira zakonom. Zašto sad u zakonu pominjete da se predsednik Republike bira zakonom?
Ovaj amandman, koji je podneo kolega Martinović, imao je pun smisao i nema nikakvog razloga da ne bude prihvaćen.
Ako je jedina suština ovih članova da se raspišu izbori za predsednika Republike, onda i to treba građanima Republike Srbije reći: suština raspravljanja o ovim zakonima i ove sednice u ponedeljak je da se stvore uslovi za to da se izabere predsednik Republike; posle toga, gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, Skupština neće raditi, nego ćemo zatvoriti Skupštinu do kraja januara, dok se ne izabere naš kandidat, da bismo onda, preko njegovih leđa, ušli u neke druge – pokrajinske, lokalne i slične izbore.
Zanimljivo je, kad se priča o odredbama ovog zakona i o odredbama Zakona za sprovođenje Ustava, da niko ne pominje zakone vezane za izbore u lokalnoj samoupravi. U pitanju su četiri ili pet zakona, ministar to dobro zna zato što je on resorno nadležan za ta pitanja – zakon o teritorijalnoj organizaciji, zakon o lokalnim izborima, zakon o lokalnoj samoupravi, zakon o glavnom gradu.
Čak sam sinoć čuo gospodina ministra da kaže: mogu da se raspišu izbori po starim zakonima. Čekajte, bolje je pitanje: zašto nemamo ove zakone u proceduri? Pustite vi to šta mora il' ne mora. To je vaše mišljenje. Zašto nema zakona, gospodine ministre? Ovako smislenih zakona kao što je ovaj – zašto nema tih zakona u skupštinskoj proceduri?
Ustav je usvojen u novembru, Vlada je formirana 15. maja, danas je 28. novembar. Zašto nismo dobili zakone vezane za lokalnu samoupravu? Dobili smo zakone o predsedniku, i to besmislene zakone, da bi se stvorio pravni osnov za izbor gospodina Tadića.
Mislim da bi se za sva obrazloženja Vlade slobodno moglo iskoristiti obrazloženje dato na amandman broj 1, gde kaže da zakon predstavlja ''preuzimanje ustavne formulacije kojom se, na izvestan način, definiše...''.
Ovaj zakon stvarno na izvestan način definiše sve odredbe vezane za položaj predsednika, na način na koji to vidi skupštinska većina, jer da imaju i malo profesionalne korektnosti, govorim vrlo odgovorno, onda bi citirali odredbe Ustava koje se tiču nadležnosti i drugih poslova predsednika Republike.
Videćete kasnije, kada uđemo u raspravu o nekim drugim amandmanima, verovali ili ne, mi smo sada čuli od predlagača da se mogu nadležnosti predsednika Republike utvrđivati Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije.
Verovali ili ne, kolege narodni poslanici, mi sada imamo jedinstvenu priliku da kroz Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije uredimo i pitanje poslova predsednika Republike Srbije. Ali, to je predlagač, to je Vlada, kod njih može sve. Može sve, samo ne može jedno − da se poštuje Ustav.
Gospodine ministre, zašto je Vlada uvela prinudnu upravu u 11 opština, suprotno odredbama Ustava Republike Srbije? Da li za Vladu Republike Srbije važe odredbe Ustava Srbije koje govore da se prinudna veća ne mogu formirati drugačije već na osnovu zastupljenosti stranaka i nacionalne pripadnosti?
Da li ova Vlada poštuje Ustav samo kad je u pitanju predsednik Republike ili i kada su u pitanju građani Republike Srbije? Ako su u pitanju građani Republike Srbije, ja vas obaveštavam da 900.000 ljudi iz tih opština nema mogućnost da slobodno iskaže svoju volju i da se poštuju njihova Ustavom zagarantovana prava.
Naravno, namerno čekam. Odgovora nema, nećemo ga ni dobiti. Taj odgovor će ostati negde u dubini duše resornog ministra jer profesionalno ne može odgovoriti na to pitanje. Ovako, zna da se ne može braniti takvo ponašanje Vlade, da je to rezultat političkog kompromisa i interesa, ali u stvari pokazuje u kakvom je stanju Srbija danas. Znači, sve može ako se skupštinska većina dogovori.
Mislimo da je amandman kolege Martinovića apsolutno smislen i da ga je trebalo prihvatiti jer je način na koji je formulisan ovaj član zakona stvarno besmislen, kao jedan od mnogih članova zakona koji suštinski nemaju svoj smisao, i nema ni razloga da bude u zakonu o predsedniku.
Postoji ustavna odredba vezana za način izbora predsednika Republike. To je regulisano drugim zakonom i nema razloga da se u ovom zakonu pominje drugi zakon.
Ovo je jedna od mnogih besmislica koje sadrži ovaj zakon. Videćete u današnjoj raspravi i sami će se građani Republike Srbije zapanjiti kada vide koliki je obim tih besmislenosti koje sadrži ovaj zakon. Hvala vam.

Hvala vam.
Rekao sam da će odgovor ostati negde u dubini duše i to se i desilo.
Tačno je da je Vlada Republike Srbije u prošlom sazivu uvela prinudnu upravu u nekoliko opština krajem prošle, 2006. godine. I sami znate da su onda raspisani izbori i da nismo novu Vladu dobili do 15. maja ove godine.
Logično, pošto je gospodin Marković, kao predsednik nekadašnje skupštine, bio čovek u ostavci, on očigledno nije hteo da pribegne poštovanju odredaba zakona, nije hteo da primeni zakone, nije hteo da on raspiše izbore u jedinicama lokalne samouprave u vreme kada još nije bila formirana Vlada.
Ovde je suštinsko pitanje, na koje ministar Marković nema odgovor: zašto je u međuvremenu, od 15. maja do danas, sada će za neki dan 1. decembar, Vlada Republike Srbije promenila, primera radi, ako se već poziva na ono prethodno vreme, odluke o sastavu veća u tim opštinama? Gospodine Markoviću, zašto je Vlada ispoštovala deo Ustava u delu koji se tiče promene, a nije poštovala u delu koji se tiče sastava?
Zašto ja ovo govorim? Gospodine Markoviću, već godinu dana su neke opštine pod prinudnom upravom. Da li vi razumete da petoro ljudi u jednoj opštini odlučuje o sudbini 100.000 građana na određenom delu prostora Republike Srbije?
Vlada Republike Srbije je od tada do danas imala nebrojeno puta priliku da pokaže da poštuje Ustav. Nije ispoštovan Ustav. Citirajte vi nama odredbu Ustava koja govori o uvođenju prinudne uprave i citirajte član koji govori da Vlada prilikom formiranja veća treba da vodi računa o strukturi opštine, stranačkoj i nacionalnoj. I recite nam da li je to ispoštovano.
Ako vi kažete, ispoštovano je. A ja znam da nije, i kazao sam vam da nije. I kolege iz G17 plus su ubačene u te privremene organe iako nisu imali odbornike u skupštinama opština. Jedna od skupština opština je Veliko Gradište, i vi to znate kao i ja, i stvarno ne vidim ... U stvari, kod vas je sve neobjašnjivo moguće objasniti, kao kod nekih pisaca – neobjašnjiva lakoća postojanja. Sve, lagano, kada skupštinska većina hoće.
Ova priča ima još jednu dimenziju, a to je pitanje koje se odnosi na predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodina Dulića. Više puta sam mu postavljao pitanje zašto ne postoje odredbe iz zakona koje se tiču njegovih nadležnosti. On je mogao da raspiše izbore nebrojeno puta do sada.
Nebrojeno puta je predsednik Skupštine mogao da raspiše izbore, ali onda bi, verovatno, partijski interesi na lokalu bili poremećeni. Ko zna kako bi se to odrazilo na vladajuću koaliciju i ovo je miran način da se prolongira stvar.
Gospodine Markoviću, ja znam da ste vi svesni, ali bih želeo da vas zamolim da izađete za ovu govornicu i da kažete da li je logično da u lokalnoj samoupravi postoje opštine gde postoji privremena uprava duže od godinu dana, a negde će biti i duže od toga.
Ne pominjete uopšte zakon o lokalnim izborima, zakon o lokalnoj samoupravi, zakon o teritorijalnoj organizaciji, zakon o glavnom gradu – to su preduslovi za održavanje lokalnih izbora. Stalno se pozivate na odredbe Ustavnog zakona, a te odredbe ne poštujete i produžavate agoniju na nivou lokalne samouprave. Nije moguće da se plašite tih izbora. Kakve veze imaju sedam, osam, jedanaest lokalnih samouprava u odnosu na 160 opština koje postoje u Srbiji?
Suština je, gospodine Markoviću, u tome da je Vlada, suprotno odredbama Ustava Republike Srbije, formirala privremene organe i u te organe stavila predstavnike političkih stranaka vladajuće koalicije koje nisu bile zastupljene u skupštini opštine. To je suština.

 Izvinjavam se, ali ne vidim ništa loše u tome da javno malo popričam s ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dvanaesti put, što kaže kolega Marković.
Kolega Marković je izrekao suštinu odnosa, nažalost, koalicije na vlasti prema lokalnoj samoupravi. U pitanju su veliki interesi. Da li ima nekog u ovoj zemlji ko može da pomisli zašto se tolika halabuka oko Beograda digla i zašto po cenu života žele da održe postojeću strukturu?
U pitanju su ogromne pare i projekti koji su započeti ili na koje je dato odobrenje. Grad Beograd ima ogroman budžet. Suština cele priče je u tome što se ogromne pare vrte, preko samo određenih preduzeća, određenih ljudi, i u pitanju su vrlo konkretni interesi.
Za građane Republike Srbije i građane Beograda potpuno je irelevantno da li je gradonačelnik Pera, Laza, Mika, Đura ili neko peti. Važno je samo da je to urađeno u skladu sa zakonom i da oni imaju pravo da iskažu svoju volju.
Razumem gospodina ministra, on zastupa Vladu, a brani interese Demokratske stranke. Ja zastupam i branim interese Socijalističke partije Srbije.
Pitam vas: ako se pozivate na odredbe Ustava, zašto taj Ustav ne poštujete, zašto ne poštujete odredbe člana 192. Ustava koji kaže da, kada Vlada formira privremeni organ, vodi računa o stranačkoj i nacionalnoj zastupljenosti?
Gospodine Markoviću, znate kao i ja, ali građani Republike Srbije ne znaju, a treba da znaju, mi smo u svakoj od raspuštenih skupština opština imali svoje predstavnike, kao i kolege iz SRS-a.
U redu, ako poštujete Ustav, što ne promenite ovih dana ta privremena veća, formirate ih po stranačkom principu i onda kažete: biće izbori kada budu doneseni zakoni. E, onda bih verovao u to što govorite.
Promenite strukturu veća, formirajte ih po stranačkom principu, po broju odbornika koji postoje u skupštinama opština i onda recite: izbori će biti održani kada se donesu zakoni. Onda bih ja rekao: ovaj ministar stvarno vodi računa o Ustavu i dosledan je u tome.
Ovako vi pričate: ona Vlada je radila ovo, pa i mi radimo ovo. Ako je ona radila loše, znači da i vi radite loše. Mi smo onu Vladu podržavali, ali nismo bili u Vladi. Bili smo zastupljeni u većima zato što smo imali odbornike tamo, a ne zato što smo bili u Vladi. Vi nama kažete: princip je da onaj ko je u Vladi formira veća. Nije. Ustav kaže šta je princip.
Ovo je načelo, gospodine Markoviću: da se mora voditi računa o stranačkoj i nacionalnoj zastupljenosti. Vi to ne poštujete. Ne znam kako to pokušavate da branite neodbranjivo.
Evo, predložite nove sastave veća, nek se ispoštuje princip zastupljenosti stranaka u parlamentima, pa posle toga izađite ovde i recite: biće izbori kada se donesu zakoni, pa ćemo videti šta ćemo. Ovako, vi pričate priču koja nema logičkog smisla.
Ali, nažalost, to je manir rada ove Vlade – jedno priča, a drugo radi, a da suštinski ne poštuje Ustav, samo u meri u kojoj su to njeni interesi. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Postojalo je puno razloga zbog kojih je trebalo prihvatiti ovaj amandman i brisati ovaj član predloga zakona – jer je apsolutno besmislen.
Ja sam na početku, govoreći o jednom drugom članu zakona, pomenuo da bi bilo najbolje da je predlagač zakona, ako se već uputio u pravcu da citira članove Ustava Republike Srbije koji se odnose na pitanje predsednika Republike Srbije, da ih jednostavno sve citira, a ako to nije učinio, onda nema potrebe da to čini selektivno.
Suština ovog člana zakona se nalazi, poštovane kolege narodni poslanici, u obrazloženju koje je dato u amandmanu na član 3. i čini mi se da je to amandman kolege Prokića. U stvari, suština ovog člana zakona, osnovni smisao njegovog postojanja, jeste da Vlada može da radi šta hoće.
Jer, član Ustava koji se odnosi na nadležnosti predsednika Republike je vrlo jasan. Član 112. Ustava kaže (dozvolite mi, molim vas, nema mnogo, pa ću citirati): ''Predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu; ukazom proglašava zakone, u skladu sa Ustavom; predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista; predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom;'' (molim vas, prvi put se pominje ''u skladu sa zakonom''), ''postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade; prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika; daje pomilovanja i odlikovanja; vrši i druge poslove utvrđene Ustavom. Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.''
Dva puta se pominje ''u skladu sa zakonom''. Zašto ovo pominjem? Zato što predlagač ovog zakona sam kaže da se ''Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu razraditi zakonom ili drugim propisom samo ako to Ustav izričito dopušta''. Ustav, izvinite, to izričito dopušta samo u dva slučaja.
E, sad formulacija – ''ili to nalaže njihova priroda''. Pazite, ovo je formulacija koja kod nas znači: ako to nalaže interes vladajuće koalicije. Pošto Ustav to ne dopušta, to nalaže interes vladajuće koalicije.
U obrazloženju ovog predloga zakona, poštovane kolege narodni poslanici, imate na nekoliko mesta gde predlagač zakona daje sebi za pravo da tumači Ustav. Iz ovoga se može zaključiti da nama Ustavni sud apsolutno nije potreban. Šta će Ustavni sud u zemlji u kojoj Vlada može da tumači Ustav kako hoće?
Predlagač ovog zakona na strani 5. Obrazloženja Predloga zakona govori o tome da, tumačeći Ustav, predlaže to, to i to – da ne citiram te odredbe.
Takođe, na strani 8. Obrazloženja Predloga zakona, predlagač, znači Vlada, takođe kaže da ''Predlog zakona tumači Ustav tako što se predviđa...'' i, u stvari, pokazuje se suština ovog člana, i zašto je trebalo prihvatiti ovaj amandman i brisati ovaj član – jer on predstavlja osnov za voluntarizam.
Kakvu vrstu voluntarizma? Molim vas, kolege narodni poslanici, pročitajte obrazloženje na amandman broj 3 kolege Prokića i videćete šta nam Vlada kaže. Vlada nam kaže da će sistematski kršiti Ustav i propisivati predsedniku Republike sve ono što mu treba u obavljanju poslova iz njegove nadležnosti ako oni procene da je to njihov interes.
Molim vas, pročitajte obrazloženje Vlade, pa ćete videti da se mogu i Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije i Poslovnikom Vlade tumačiti, odnosno, kako oni kažu – razraditi nadležnosti predsednika Republike podzakonskim aktima.
Pre mene je kolega Martinović iz SRS govorio o tome šta je propis. Čitajući odredbe Ustava Republike Srbije, jasno se vidi koje to nadležnosti mogu biti predmet razrade Ustava.
Bilo bi poštenije da stoji samo ili da se prihvata amandman kolega da se ovaj član briše ili da su nadležnosti predsednika Republike utvrđene Ustavom, a u stvari suština ovog člana jeste stav 2. koji predstavlja pravni osnov za voluntarizam koji će tek uslediti.
Videćete, poštovane kolege narodni poslanici, i u toku rasprave o ovom zakonu, o kakvom je stepenu voluntarizma reč, kao što ste imali priliku da vidite i danas pre podne u raspravi, kada smo, primera radi, govorili o stanju u lokalnim samoupravama, kada ministar crno na belo kaže da se Ustav može tumačiti na način koji to odgovara interesima vladajuće koalicije.
Jer, ukoliko Vlada promeni odluku o sastavu privremenih veća u 11 opština u Srbiji u kojima je uvela prinudnu upravu, i formira ta veća po principu stranačke zastupljenosti u skupštinama opština koje su razrešene i gde je uvedena prinudna uprava, onda ću verovati da postoji Ustav. Do tada, Vlada apsolutno krši Ustav i predlogom ovog zakona stvara osnov za dalje kršenje Ustava.
I zbog toga bi ovaj amandman trebalo prihvatiti. Hvala vam.

Hvala, gospodine Albijaniću.
Za nas, poslanike SPS-a, situacija je potpuno jasna. Potpredsednik koji vodi ovu sednicu je priznao da ovo jeste skandal, ali on kaže "jeste skandal, ali to je naš skandal, to sa vama iz opozicije nema veze i nemojte se mnogo uzbuđivati, mi ćemo tu vrstu skandala izneti na svojim leđima, nije nam prvi put da pravimo takvu vrstu skandala i nemojte se vi mnogo nervirati zbog našeg skandala".
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Obradoviću, na tim lepim rečima.)
Al', stvarno jeste skandal, jer mesecima uporno pričate o izborima za predsednika Republike i sad niste mogli da obezbedite devet poslanika, tj. potreban kvorum da bi odbor Narodne skupštine mogao dati mišljenje o tom zakonu. Stvarno jeste skandal i tu nema racionalnog objašnjenja za takvo ponašanje.
Inače, izašao sam sa potrebom da, u ime SPS-a, reagujem i povodom ovog mišljenja Zakonodavnog odbora. Gospodine Albijaniću, koliko me pamćenje služi, u proteklih nekoliko godina nismo imali probleme ovakve vrste, do ovog saziva. Zanimljivo je da se već drugi ili treći put ponavlja da nam Zakonodavni odbor daje ovakvu vrstu mišljenja. Uporno Zakonodavni odbor daje jedno mišljenje, mi ga upozoravamo i, kao đak koji dobije lošu ocenu pa mora na popravni ispit, ponovo se dešava da Zakonodavni odbor radi loše.
Suština cele priče je da li su amandmani koji su podneti, među njima ima i nekoliko amandmana SPS-a, pravno mogući ili nisu. To treba Zakonodavni odbor da nam kaže. Ako nam to kaže kako treba, sve ostalo je prosto. Nažalost, imamo Zakonodavni odbor koji iz ko zna kojih razloga izbegava da se precizno izjasni.
Ako je gospodin predsednik Zakonodavnog odbora citirao odredbe gde govori da odbor treba da se izjasni da li su amandmani pravno mogući ili ne, onda bi bilo logično da prva rečenica izveštaja Zakonodavnog odbora bude: ''svi amandmani na Predlog zakona su pravno mogući'', a za amandmane koji nisu pravno mogući, da se navede iz kojih razloga nisu.
Ovako je i sebe i odbor i nas doveo u jednu neprijatnu situaciju, da ne znamo šta je posledica ovakvog mišljenja Zakonodavnog odbora – da li to znači da, na osnovu toga što Zakonodavni odbor tvrdi da su amandmani odbijeni, ti amandmani neće biti predmet rada i rasprave poslanika Narodne skupštine, ili nešto drugo. To se iz ovog izveštaja ne vidi. Iz obrazloženja koje nam je dao predsednik Odbora, koje je bilo vrlo opširno, ali, po našem mišljenju apsolutno nerazumljivo, takođe se ne vidi šta je posledica ovoga.
Potrebno je da se Zakonodavni odbor sastane ponovo i da znamo, kao poslanici, šta je izveštaj Zakonodavnog odbora, da li su amandmani pravno mogući i da li će ti amandmani koji su pravno mogući biti predmet rasprave Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala vam.

Ali, gospodine Albijaniću, da li je ovaj amandman pravno moguć?

Dobro, gospodine Albijaniću, ali nije vaše da to kažete.

Da, to ste lepo rekli, ali vi niste Skupština, vi ste samo predsedavajući. Nama, poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, potrebno je mišljenje Zakonodavnog odbora, a ne predsedavajućeg, bez obzira na to kakvo mišljenje predsedavajući o sebi imao, da li je Skupština ili nije.
U svakom slučaju, mislim da je stvarno besmisleno raditi dok se Zakonodavni odbor ne sastane i da svoje mišljenje o ovim amandmanima jer, evo, videćete, za svaki sledeći amandman ćemo biti u situaciji da moramo da dobijemo neposredno odgovor da li je uopšte moguće o njemu razgovarati.
Znači, ovaj amandman je pravno moguć, pošto nije naveden u spisku onih koji se ... prihvaćen je amandman...
(Dragan Todorović, sa mesta: Čije je to mišljenje?)

Gospodine predsedavajući, uvedite malo reda u tok sednice Narodne skupštine.
Da li će Zakonodavni odbor da se sastane i da da drugačije mišljenje, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, ili neće?
Evo, nas nekoliko poslanika smo intervenisali. Čini mi se da je i vaša obaveza, kao predsedavajućeg ove sednice, kao i gospodina predsednika Zakonodavnog odbora, da nam kažete da li će Zakonodavni odbor održati sednicu i da li ćemo dobiti izveštaj, u skladu sa Poslovnikom, ili nećemo.
To je suština, da znamo šta da radimo. Inače, ova naša priča stvarno nema smisla.

Oprostite zbog ovog malog zastoja. Dakle, došli smo do vrlo razumnog odgovora na pitanje zašto nismo radili, odnosno zašto nemamo mišljenje nadležnog odbora. To sam obrazložio pre i nema potrebe da ponavljam.
Na dnevnom redu je amandman kolege Prokića. Mislim da je sasvim logično da predlagač ovaj amandman prihvati.
Ako je predlagač u članu 3. stav 1. stavio formulaciju da su nadležnosti predsednika određene Ustavom Republike Srbije, a član Ustava Republike Srbije sadrži koje su to nadležnosti, i među tih desetak nadležnosti predsednika Republike su samo dve određene kao nadležnosti koje su predmet zakonske razrade, onda bi bilo sasvim logično, kolege narodni poslanici, da se prihvati ovaj amandman, jer formulacija ovog amandmana i jeste da se nadležnosti predsednika Republike uređuju zakonom.
Vlada je dala jedan, po mišljenju SPS-a nemušt, odgovor koji u stvari ne ukazuje na suštinu. Jer, da je reč o suštini, onda bi taj amandman bio prihvaćen.
U stvari, Vlada nam je u obrazloženju odbijanja ovog amandmana kazala zašto je uopšte napravljen član 3. Predloga zakona.
To je taj čuveni stav 2. koji govori: ''Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se razraditi zakonom ili drugim propisom samo ako to Ustav izričito dopušta'' − Ustav to izričito dopušta samo u dva slučaja – ''ili ako nalaže njihova priroda''.
Ova formulacija ''njihova priroda'' je, u stvari, suština jer ona Vladi daje mogućnost da tu prirodu obrazloži na način koji odgovara njenim interesima.
Moram iskreno reći da sam očekivao da će ovaj predlog zakona biti mnogo sadržajniji, da će taksativno nabrojati sve ono što treba eventualno razraditi (ali u okviru Ustavom utvrđenih nadležnosti predsednika Republike), da neće imati formulacije opšteg karaktera, da neće imati formulacije koje daju mogućnost proizvoljnog tumačenja i, jednostavno, da neće pružati osnov da ga može tumačiti kako ko hoće.
Mislim da je i završetak ovog obrazloženja Vlade, predlagača, neozbiljan, usudio bih se reći i smešan, jer je tvrdnja da nema straha da će razrada ustavnih nadležnosti predsednika Republike nižim podzakonskim aktima (tu je pomenut i Poslovnik Vlade i Poslovnik Narodne skupštine), da nema nikakvih bojazni da će to biti suprotno Ustavu jer, eto, pobogu, poštuje se Ustav, a tu je i Ustavni sud – neiskrena, a neiskrena je zato što je ova dosadašnja Vlada, u ovih nekoliko meseci postojanja, pokazala da ne poštuje Ustav Republike Srbije.
Mi, poslanici SPS-a, danas smo nekoliko puta govorili o tome da je Vlada, suprotno odredbama Ustava Republike Srbije, uvela privremenu upravu u 11 opština, odnosno u toliko opština, ne poštujući Ustav Republike Srbije, napravila sastav veća koji odgovara ne strukturi stranačke zastupljenosti, nego strukturi vladajuće koalicije.
Sećate se, prekjuče smo govorili o ovom zakonu i videli ste kakav je pravni osnov za formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost. Pravni osnov za formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost je član Zakona o Vladi koji govori da Vlada može donositi odluke i – doneta je odluka o formiranju Saveta za nacionalnu bezbednost. Pa, na taj način se može donositi bilo kakva odluka.
Mi smo, jednostavno, mišljenja da je bilo daleko kvalitetnije rešenje za ovaj zakon da se prihvati amandman kolege Prokića, jer je jedino to moguće. Ali, moram još nešto reći povodom ovog amandmana.
I u toku rasprave o ovom zakonu, a i o nekima pre, evo i ministar je tu pa može ovo potvrditi ili opovrgnuti, pokazalo se, na žalost, da odredbe Ustava Republike Srbije, bar neke koje smo do sada razmatrali, nisu onoliko kvalitetne koliko se to govorilo mesecima pre i da jednostavno dozvoljavaju mogućnost različitog tumačenja.
Videćete kasnije, kada budemo govorili o nekim drugim odredbama Ustava Republike Srbije vezano za predsednika, a pogotovu kada budemo govorili o sadržini ovog zakona vezano za predsednika, da su neke stvari potpuno van Ustava.
Kada kažem ''predmet tumačenja na način koji to želi vladajuća koalicija'', primera radi, usvajali smo Zakon o Vladi i imali smo da je predlagač, zakonodavac, sebi dao mogućnost da Vlada i ministri koji hoće da podnesu ostavku mogu da je obrazlažu. To je naizgled sitno, ali, izvinite, toga u Ustavu nema. Te sitne stvari menjaju suštinu Ustava. I onda, te sitne stvari u praksi postaju krupne.
Mislim da bi bilo najbolje za predlagača da je prihvatio ovaj amandman jer je sasvim logičan.
Stav 1 – nadležnosti predsednika su sadržane u Ustavu i stav 2 – da mogu biti predmet zakona. Jer i Ustav u dva slučaja predviđa da odredbe Ustava mogu biti predmet zakonske razrade.
Iz tih razloga mi u SPS smatramo da je ovaj amandman apsolutno trebalo prihvatiti. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, pre podne smo imali miran tok i molim vas da ne remetite tu idiličnu atmosferu koja postoji u ovoj skupštini, da ne dozvoljavate nama, predstavnicima opozicije, da se javljamo i po Poslovniku i po amandmanima, jer ne zloupotrebljavamo pravo...

Zamolio bih vas da me saslušate. Niste bili tu i niste učestvovali u radu pre podne, dobar deo dana, i nemojte vi odlučivati da li po jednom ili po drugom. Tražio sam reč po Poslovniku i vaša je obaveza da mi to omogućite.