(Isključen mikrofon.)
(Zoran Šami, s mesta: Ne čujemo ga, pokvaren mikrofon.)

Da li može sada? Hvala.
Moram još jednom da izrazim nezadovoljstvo odnosom prema predlagaču zakona, prema sindikatima i prema našim amandmanima.
Podneli smo pet amandmana u dogovoru sa sindikatima. Podsećam još jednom da je ministar Ljajić ovde, prilikom načelne rasprave o ovim zakonima, obećao da će posebnu pažnju obratiti na amandmane koji se odnose na mesto i ulogu sindikata u vezi sa zaštitom radnika.
Opozicija je podnela veliki broj amandmana. Mi smo podneli, kako rekoh, šest. Sindikati su stali iza ovih amandmana i meni sada nije jasno zašto ih je predlagač zakona odbio – da li zbog opozicije, zbog PUPS-a, ili zbog sindikata?
Prokomentarisaću samo ovaj amandman, a o ostalim amandmanima neću uzimati reč. Naime, pred početak ove rasprave dobili smo predlog amandmana Odbora za pravosuđe i upravu, koji, u suštini, samo prepričava i potvrđuje amandman koji smo podneli. Kaže se da u jedinici lokalne samouprave u kojoj živi više od 2% izbeglih i raseljenih lica i, još, da jedinice lokalne samouprave koje formiraju lokalnu policiju, odnosno komunalnu policiju, mogu da primaju više. Mi smo kazali u našem amandmanu da se, imajući to u vidu, može povećati broj zaposlenih na hiljadu stanovnika, sa četiri, na pet. Kad se to sabere, to je to.
Mislim da to nije dobro i da nije korektno na taj način raditi. Da li to radi jedno ministarstvo ili drugo, ili jedni saradnici ili drugi, to nije mnogo bitno. Pred ovaj parlament se mora izaći vrlo jasno, precizno i jedinstveno, jer Vlada nudi zakon.
Zbog toga, još jednom upozoravam da bi dobro bilo imati u vidu mesto i ulogu pregovarača, pregovaračkih partnera – država, sindikati i poslodavci, i sa više sluha uvažavati one organizacije, onaj organ, tj. sindikat, koji štiti svoje radnike. Još jednom izražavam nezadovoljstvo zbog toga kako je predlagač postupio u odnosu na amandmane koje smo podneli. Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, imam pitanje za uvaženog ministra dr Žarka Obradovića, ministra za prosvetu.
Naime, više fakulteta i univerziteta već dve godine čeka akreditaciju za svoj rad. U poslednjih godinu dana Savet za visoko obrazovanje formirao je Komisiju za akreditaciju i proveru rada univerziteta i fakulteta, ali ona ne radi. To praktično znači da šest ili sedam univerziteta i fakulteta čeka da počne sa radom. Zbog toga što ova komisija ne radi oni ne mogu da počnu sa svojim radom.
Zbog toga postavljam pitanje ministru: kada će aktivirati Komisiju, kada će Komisija početi da radi, funkcioniše i da u tom smislu omogući rad novoformiranih fakulteta i univerziteta? Zahvaljujem na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre i predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, imao sam nameru da govorim o setu četiri zakona koja su bila na dnevnom redu. Pošto je naš uvaženi poslanik Siniša Stamenković jutros govorio veoma iscrpno, konkretno i veoma jasno, dali smo svoj doprinos da se zakoni poboljšaju, dali smo određene amandmane. U tom pogledu, mislim da ćemo dati doprinos poboljšanju rešenja koja su ponuđena.
Želeo sam, takođe, da kažem da ćemo mi dati svoj glas za zakone u danu za glasanje u Skupštini.
Na kraju, da kažem da se ja ne uklapam u diskusiju koja je prethodila mom javljanju. Samo da napomenem da su posledice, usput rečeno, većina narodnih poslanika je govorila o penzijama, jasne i precizne i zna se iz kog perioda potiču.

Ostalo nam je šest minuta.
Hvala lepo, svoje sam rekao. Gospođo predsedavajuća, zahvaljujem na reči.

Gospodine predsedavajući, predsedništvo, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, u ime PUPS sam podneo četiri amandmana. U vezi sa ovim amandmanom želim da kažem da smo pokušali u tri navrata da stupimo u kontakt sa gospodinom ministrom ili predstavnicima Ministarstva i da se objasnimo u vezi sa ovim, na osnovu uputa koje ste uputili prema poslaničkim grupama.
Mi to nismo uspeli, ali ovom prilikom želim da kažem da se s pravom najveći broj amandmana odnosi na nacionalni savet i zbog toga je trebalo naći bolje rešenje nego ovo što ste prihvatili. Mislim da je najbliže rešenje narodnog poslanika gospođe Mojović.
Da smo imali taj susret verovatno smo mogli pronaći neko bolje rešenje. Mislimo da je izostao taj kontakt i dogovor koji ste ponudili, ne znam iz kojeg razloga.
Zamolio bih još jednu stvar, da imate u vidu kod jednog amandmana da prihvatite predlog Saveza fotoamatera Vojvodine, u vezi sa statusom njihovim da se ugradi u zakon. Mislim da je to pripremljeno i da će to biti prihvaćeno sa vaše strane.
Mi se u vezi sa ovim amandmanima koje smo podneli nećemo više javljati. Na kraju moram da kažem da ćemo pored svega podržati zakon o kulturi.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovana ministarka, predstavnici Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, gospodine Markićeviću, iznenadili ste me večeras dva puta. Prvi put nisam hteo da reagujem na vaše zalaganje i vaše pominjanje penzije u okviru državne pomoći. Voleo bih da se objasnimo u vezi sa ovim.
Ako vi smatrate da se za penzije izdvaja kao državna pomoć, onda jako grešite. Penzije su ekonomska kategorija, one su zarađene i u okviru zakona o državnoj pomoći ne može se govoriti o penzijama. Molim vas, ja vas uvažavam i cenim, nemojte pominjati penzije u okviru zakona koji tretira državnu pomoć.
Gospođa ministarka je govorila, u vreme donošenja Zakona o budžetu i rebalansa budžeta, o penzijama i mislio sam da smo se tada objasnili da je penzija ekonomska kategorija. U vezi sa amandmanima koje ste tada podnosili takođe smo se objasnili. Predlagali ste linearno povećanje penzija; objasnili smo da bi penzioner koji ima penziju 15.000 imao 19.500, na osnovu vašeg predloga od 30%, a da bi onaj ko je više ulagao i duže radio imao manju penziju kada bi povećanje bilo onako kako ste vi predlagali.
U tom kontekstu, molio bih vas da imamo u vidu šta govorimo. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre i poštovani predstavnici Ministarstva i Vlade, uvaženi narodni poslanici, Poslanička grupa PUPS-a je u decembru dala podršku ovom zakonu i ostajemo pri ocenama i stavovima koje smo tada dali. To znači da naša poslanička grupa daje podršku zakonu.
U decembru smo dali više amandmana, od kojih je nekoliko prihvaćeno, ugrađeno u ovaj predlog zakona. Isto tako, neke ideje koje smo tada dali, ugrađene su u ovaj prečišćeni tekst koje smo dobili za ovo zasedanje i zahvaljujemo ministru i njegovim saradnicima na tome.
U vezi sa značajem ovog zakona, nema posebne potrebe govoriti, ali da naglasim, imamo oko 2.500 penzionerskih organizacija, imamo oko 170 udruženja i saveza. Mislimo da je veoma značajno što će se obezbediti da se urede odnosi između ljudi, građana koji se organizuju radi ostvarivanja svojih i zajedničkih ciljeva i zadataka.
Istakao bih značaj ovog zakona i zbog toga što se naše penzionerske organizacije, ali i druge humanitarne organizacije, bave, pre svega, humanitarnom aktivnošću, solidarnom aktivnošću i socijalnim problemima. U tom smislu, pozdravljamo rešenja koja su ponuđena, da se ova udruženja mogu baviti, pored aktivnosti vezanih za uređenje odnosa između građana, i drugim pitanjima, kao što su zdravstvene usluge, mogućnost zanatskih usluga itd.
Zbog čega podržavamo ovaj zakon? Osvrnuću se samo na nekoliko bitnih pitanja.
Prvo, ono što smo u raspravi s Ministarstvom u decembru postigli, to je da ovde ne spadaju sindikati. To je potrebno podvući i zbog toga što su nam se više puta obraćale sindikalne organizacije i savezi, da se to zna precizno.
Ukoliko bude potrebno, sindikati će, u sporazumu s Ministarstvom i Vladom, dogovoriti da li postoji potreba da se pitanja o organizovanju sindikata urede posebnim zakonom. U tom smislu, pozdravljamo stav Ministarstva.
Drugo, za nas je veoma bitno i da se sva udruženja registruju. Ranije je bilo pri Ministarstvu, a sadašnje rešenje je, po mojoj oceni, u skladu sa merama Vlade vezanim za racionalizaciju, štednju. To, takođe, pozdravljamo.
Treća stvar koja je bitna, po našem mišljenju je pitanje aktivnosti udruženja. Veoma je bitno što je omogućeno da se udruženjima, pored aktivnosti zbog koje se organizuju, omogući i delatnosti koje moraju biti ugrađene u statut svakog udruženja, vezane za aktivnost i u socijalnim oblastima, o socijalnim pitanjima, u manjem obimu, za svoje članove i svoje udruženje, kao što je snabdevanje ogrevom, zimnicom itd., nekim uslugama, ugostiteljskom delatnošću itd.
Četvrto, mislimo da je jako dobro što se u ovom zakonu precizira mogućnost finansiranja određenih programa udruženja građana iz budžeta Republike Srbije i posebno iz budžeta lokalnih samouprava.
U ranije vreme smo, bar poslanici PUPS-a, imali sva udruženja i organizacije na budžetima lokalnih samouprava i na budžetu Republike. Od 2000. godine, ta udruženja se ne nalaze na budžetu. Mislimo da je to jako dobro i zbog toga pozdravljamo regulativu koja je precizirana u zakonu.
Takođe, mislimo da je jako dobro, to je poslednje pitanje, regulisano pitanje imovine, kako one koja je stečena, o čemu je ministar govorio, sredstvima udruženja i nekim drugim, tako i kako se reguliše pitanje korišćenja imovine. Uglavnom, ono što mi pratimo, imovina je državna, koriste je udruženja. Prenosi se pravo lokalnim samoupravama da to pitanje regulišu i oni se ovlašćuju da raspolažu tom imovinom. Međutim, jako je dobro, i to treba naše organizacije da znaju, da oni koji su se zatekli u toj imovini nastavljaju pravo korišćenja dok god postoje. To je za nas veoma bitno.
Iz tih razloga i mnogo drugih, PUPS će u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Molio bih predsedavajuću da mi saopšti koliko imam vremena.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, nisam imao nameru da govorim u vezi s ovom tačkom, ali imajući u vidu da pojedini poslanici govore čitavo vreme i ponavljaju stvari koje su kazali, pretpostavljam da i Poslanička grupa PUPS-a ima pravo na svojih 20 minuta i onih šest minuta kao poslanička grupa. Ali, nećemo da koristimo to vreme. Samo ću da kažem da me je, i pored svih primedaba, ministar ubedio da kažem u ime Poslaničke grupe da ćemo ovaj zakon podržati i da ćemo u danu za glasanje dati svoj glas kako bi se usvojio i kako bi se u narednom periodu primenjivao. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani ministre i predstavnici ministarstava, uvaženi narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS je u načelnoj raspravi podržala zakon u celini i nismo dobili nove elemente da to i sada ne kažemo.
U vezi sa amandmanima koje smo podneli, a podneli smo više amandmana, izražavam zadovoljstvo zbog toga što ste prepoznali u našim amandmanima više predloga i sugestija koje ste prihvatili, pa sam u ime poslaničke grupe na tome zahvalan.
U vezi sa ovim amandmanom, on je približan amandmanima kolega iz drugih poslaničkih grupa i mislimo da bi bilo dobro da se malo još pogleda to u vezi sa nasilničkom vožnjom ili ponašanjem i prihvati neki od ovih amandmana.
Takođe, prepoznajem bolji tekst gospodina Uroševića od mog.
U daljoj raspravi u vezi s amandmanima koje smo podneli nećemo se dalje javljati, s obzirom da sam izrazio zadovoljstvo što su prihvaćeni naši amandmani i po sadržini i po kvalitetu. U Danu za glasanje naša poslanička grupa će glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana ministarka i predstavnici Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije u načelnoj raspravi je iznela svoje stavove i izrazila određenu rezervu prema ponuđenom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama.
U ovom periodu od načelne rasprave do danas, mi nismo dobili nove argumente, razlog je objašnjenje na naše stavove i mišljenja, i zbog toga, svoj stav nismo ni promenili. Očekivali smo od resornog Ministarstva, da na brojne sugestije, predloge i primedbe da objašnjenje. Očekivali smo i kontakt. Lično mislim da nije dobra ta komunikacija između Parlamenta i Vlade na ovaj način.
Mi smo povodom drugih zakona i nekih mera imali kontakte sa drugim ministarstvima, moram da kažem, najviše sa onim ministrima koji su sedeli nekada u ovom parlamentu. Mislim da bi bilo dobro da se drugi ministri, takođe, ugledaju na njih. Zašto nema komunikacije, da u međuprostoru koji je bi skoro mesec dana, sednemo i razgovaramo, ako nismo u pravu, da nam se daju objašnjenja zašto nismo u pravu. Da te argumente osvežimo i da kažemo – prihvatimo objašnjenja i da promenimo svoj stav.
Posebno ću istaći zalaganje gospodina Mićunovića koji je vrlo argumentovano učestvovao ovde u raspravi, ispred najveće poslaničke grupe, pa to zaslužuje pažnju, zaslužuje razgovor.
Imali smo i nekoliko razgovora sa privrednim subjektima i, mene zabrinjava ovo što je uvažena ministarka kazala – nema povlačenja zakona, nema razgovora sa subjektima.
Mi smo imali razgovore sa privrednim subjektima, i ako treba, mi ćemo vam to dati. Ne podržavaju oni ovaj zakon., zbog toga što se radi nešto na brzinu. Zašto četiri godine međuprostora dok se ne bude primenjivao?! Ali, još jednom podvlačim, mislim da bi dobro bilo da smo se oko toga objasnili. Iz tog razloga, Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije ne može dati podršku ovakvom projektu.
Zamolio bih vas i podržavam sva ona zalaganja, posebno amandmane Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije, ako se ne mogu usvojiti, ako ima argumenata, onda predlažem i mislim da bi bilo najcelishodnije da se zakon povuče i da se vrati ponovo u Parlament, posle svih rasprava koje slede i sa privrednim subjektima, i sa komorama i sa Vladom. Hvala lepo. (Aplauz.)

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko i predstavnici Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, dobio sam pismo Društva za istinu o NOB-u, Odbor za Vojvodinu, koji mole da u vezi sa obraćanjem koje su učinili prema Ministarstvu kulture, a nisu dobili odgovor, da mi to uputimo, što sada i činim.
Biću slobodan da pročitam samo dva pasusa iz tog pisma i posle toga da postavim pitanje: "Nezvanično saznajemo da se u zgradi Muzeja Vojvodine, na adresi Dunavska 37, vrše određene tehničke radnje, te da predstoji promena namene ove zgrade, a prethodno nije doneta odluka odgovarajućeg organa, odnosno Vlade Republike Srbije, jer je ta zgrada u vlasništvu Republike.
Iako, dakle, i u evidenciji nepokretnosti nema promena, a u praksi ova zgrada se promoviše kao izložbeni prostor Muzeja savremene umetnosti, što je već pokušano i 2001. godine. Već tada su nesuđeni predlagači bili svesni da je objekat u vlasništvu Republike i da nemaju ingerencije da svoju nameru, odnosno činjenicu da se ne radi samo o obezbeđivanju smeštaja Muzeja savremene umetnosti, već o devastiranju stalne postavke novije istorije Vojvodine.
Postavlja se pitanje zašto osnivač Muzeja ne traži druga rešenja. Nezvanično se saznaje da je namera onih koji čiste Muzej od dokumenata iz perioda NOB-a da se nešto ili sve iz sadašnjeg Muzeja odnese u kompleks Batinske bitke, koja je takođe devastirana i to namerno.
U ime Društva istine o NOB-u, Odbor za Vojvodinu, kao i Savez antifašista Gradskog odbora u Novom Sadu, najoštrije protestuju protiv devastacije Muzeja Vojvodine.''
Molim resorno Ministarstvo kulture da odgovori šta je istina i šta se dešava u ovom slučaju? Drugo, predlažem da nadležno ministarstvo preduzme odgovarajuće mere kako bi se radnje koje se sada dešavaju sprečile.

Sinoć sam u okviru rasprave o amandmanu stavio primedbu na objašnjenje u vezi sa odbijanjem amandmana. Pročitaću ga – amandman se ne prihvata iz razloga što su sredstva za Svetsko juniorsko prvenstvo u atletici već obezbeđena u okviru stavke 481, dotacije nevladinim organizacijama, u visini od 40 miliona dinara.
Danas sam dobio podatak od Ministarstva za sport i omladinu šta je uračunato u tih 40 miliona dinara. Predviđeno je 20 miliona dinara za 2009. godinu u budžetu, a u okviru 40 miliona Ministarstvo za sport i omladinu ukalkulisalo je i sredstva koja su uplaćena u pripremama za Evropsko prvenstvo u 2006, 2007. i 2008. godini.
Nisam podneo amandmane na budžete iz tih godina, nego amandman na budžet u ovoj godini, da se obezbede sredstva od 40 miliona dinara. To je prosto neprihvatljivo.
Drugo, upoređuju ovo atletsko prvenstvo sa prvenstvima koja su organizovana u proteklim godinama. To cenim, ali prvenstva koja se organizuju u malim sportskim dvoranama. Prosto je neshvatljivo i neprihvatljivo da se na ovakav način prema amandmanima i prema zahtevima narodnih poslanika ili poslaničkih grupa odnosi jedno ministarstvo. Zbog toga izražavam nezadovoljstvo i videćemo šta će se desiti u danu za glasanje.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko i predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, pre nego što pređem da kažem nešto o amandmanu, zamolio bih uvaženu ministarku da se provere činjenice koje je potpredsednik Skupštine, narodni poslanik Radojko Obradović, ovde danas izneo, vezano za priliv sredstva i plan fonda PIO. To ćemo pokušati takođe u okviru fonda da proverimo.
U vezi sa amandmanom koji sam podneo, sada sam dobio i odgovor s kojim se ne mogu složiti. Naime, o čemu se radi? Imamo tu dve stvari. Direktni troškovi Univerzijade u Beogradu su tačno isplanirani i precizirani ovde.
Uporedo sa Univerzijadom održava se jedno isto tako važno takmičenje za Republiku Srbiju, kao što je Univerzijada, ako ne i značajnije. To je Evropsko prvenstvo za mlade u atletici. Novi Sad, kao grad domaćin, uložio je ogromna sredstva za to takmičenje, takođe i AP Vojvodina. Ministarstvo za sport i omladinu je takođe izdvojilo deo sredstava u prošloj godini.
Ovde idemo sa dve stvari. Odgovor je da su planirana sredstva koja sam predložio planirana u stavci – dotacije ili donacije nevladinim organizacijama, što će reći sportskim savezima, ali sportski savez koji je formalni organizator takmičenja ima svoje obaveze prema ovom takmičenju, a direktni troškovi su vezani za grad Novi Sad, odnosno mesto održavanja.
Postavlja se pitanje – kakva je obaveza, kao organizatora, Atletskog saveza Srbije u odnosu na Evropsko prvenstvo za mlade u Novom Sadu? Ako su to ta ista sredstva, onda to nije odgovor koji je meni dat, to nije moja ideja.
Moja ideja je da se izdvoje sredstva kao za Univerzijadu. Znači direktan transfer organizatorima u Novom Sadu, a ne preko Atletskog saveza, koji inače ima obavezu, da li je 40 miliona ili ne, to je druga stvar, u okviru njihovog finansijskog fonda.
Hoću i to da kažem, ovde se gleda dvosmerno, jedno je Univerzijada, drugo je Atletsko prvenstvo, i to sa različitim aršinima. Mi to ne možemo prihvatiti.
Molimo vas da u vezi sa ovim se dobro objasnimo, ako su to direktna sredstva koja se daju za organizaciju organizatoru u Novom Sadu, onda nemamo ništa protiv, ja ću ovo prihvatiti, ali sumnjam u to da će se Atletskom savezu i Atletski savez na osnovu ovoga ovde što piše izdvojiti toliko sredstava.
On takođe ima obavezu da izdvoji sredstva za ovo prvenstvo.
Molim vas da to imate u vidu i do dana za glasanje ću konsultovati sportske organizacije i organizatora i tada ću se opredeliti da li ću dati glas za ovaj deo budžeta, odnosno za budžet u celini. Hvala lepo.