Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, uvaženi poslanici, poslanička grupa PUPS svoj stav o predlozima zakona koji se na današnjoj sednici razmatraju izrazila je povodom zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, kako u načelu, tako i u pojedinostima, i taj stav nećemo menjati, ostajemo pri tim stavovima i u danu za glasanje ćemo se pozitivno izjasniti u vezi sa setom predloženih zakona.
Međutim, na današnjoj sednici su otvorena neka pitanja koja se tiču Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO i zaslužuju bar mali odgovor.
Ona se dijametralno razlikuju, i to, jedna teza, da penzionerima ne treba dati tolika povećanja, ne treba povećavati penzije u korist dece i unuka, i druga teza je da će penzionerima biti zakinuta davanja u 2009. godini, da će penzije biti zamrznute i da to oni ne zaslužuju. I jedni i drugi su delimično u pravu i delimično nisu u pravu.
Pre svega da izrazim stav koji sam izneo povodom budžeta, da penzioneri ne traže ništa da im se daje. Penzioneri treba da dobiju ono što su zaradili i uložili kao svo doprinos razvoju kulturnih i materijalnih dobara ove zemlje.
U tom smislu su spremni da dele sudbinu svih građana ove države, posebno radnika, nezaposlenih i najugroženijih građana. Da podsetim, pored ogromnih ulaganja i izgradnje ove države, dali su veliki doprinos u poslednjih osam godina u snošenju svih problema koji su zadesili našu državu u tranziciji.
Podsetiću na podatak da je u vezi sa zakonima koji su menjani 2001, 2003. i 2005. godine, prema proračunima koji su u Fondu urađeni, preko 200 milijardi dinara su penzioneri manje prihodovali u odnosu na ono što su mogli u skladu sa zakonima.
Zakon o budžetu je predvideo i precizirao, kada je u pitanju druga teza, pored člana koji je u zakonu takođe rečen, da će Vlada pratiti ekonomska kretanja za 2009. godinu i u skladu sa tim predlagati odgovarajuće mere, što u izvesnom smislu znači da je moguće i određeno poboljšanje u odnosu na ovo što je predviđeno.
Moram da kažem da ovo možemo tumačiti, i mi ga u izvesnom smislu tumačimo, ako dođemo u situaciju kako to predviđaju mnogi kritičari da ovo može biti i zaštitna mera kada su u pitanju isplate penzija, da one ispod ovog nivoa koji je sada ne mogu padati.
Moram na još nekoliko stvari da ukažem. Partija ujedinjenih penzionera Srbije nikada nije obećala da će u 2008. godini penzije biti dovedene u sklad 70% prosečne penzije u odnosu na prosečnu platu. Ono što je u kampanji i dogovorima u okviru vladajuće koalicije dogovoreno, to je i ostvareno.
Prvo da kažem da su penzije povećane 10% i da je bilo dosta različitih mišljenja u vezi sa tim i da smo uspeli da se taj nivo penzija održi. Doneta uredba kojom su penzije povećane je pretočena u zakon, i u Zakonu o budžetu i u Zakonu o izmeni i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Drugo, društveni status penzionera se menja, to se mora priznati. Svesni smo toga u svim lokalnim samoupravama, gradovima, Pokrajini i Republici. U tom smislu se menja društveni status penzionera. Takođe, kada je u pitanju oblast zdravstva, pozitivna su kretanja u vezi sa pozitivnom listom lekova.
Mnoga pitanja se u lokalnoj samoupravi rešavaju. Ne kažem da je to dovoljno, ali primer Beograda i Jagodine je veoma poučan, da se svakog tromesečja penzionerima, primera radi, u Beogradu, koji imaju ispod 13.000 penziju isplaćuje dodatak od 4.000 dinara, što ukupno za celu godinu znači 16.000 dinara.
Moram da kažem da moramo izbeći zamku u kojoj se govori da penzije koje su najniže treba da rastu, a da penzije koje su veće ne treba da rastu. Mi smo napravili računicu i zamolili smo kolege iz DSS-a i DS-a da nam pomognu da nađemo računicu kako i na koji način to da uradimo, da niže penzije rastu brže, a da visoke penzije ne rastu. I došli smo u situaciju, tu su kolege sa kojima smo pričali, primera radi, ako je najniža penzija 11.200 dinara i ako nju povećamo za 10%, pa ona dostigne cifru od 13.800 dinara, onda onaj sa 11.500 dinara je zaslužio da se poveća. I njegova penzija je mala. Socijalni status penzije moramo izbeći u sistemu penzijskog osiguranja.
Na drugoj strani, predložili smo da Vlada formira fond iz kojeg će intervenisati prema najugroženijim penzionerima, odnosno svim stanovnicima ove države.
Poslednja stvar o kojoj želim nešto da kažem, to je pitanje ko je koga prevario, mada mi to u svojim izlaganjima ne pominjemo. Na poslednjim izborima, 11. maja 2008. godine, prema zvaničnim podacima RIK-a, na birališta je izašlo 61,4% birača. Ako to uzmemo u odnosu na penzionere od 1.600.000, to je oko 1.050.000 penzionera.
Sada treba da vidimo, svi smo mi u kampanji govorili o penzionerima. Imam te papire ovde. Stranka koja je danas istupila u tom smislu je kazala da će ta i ta stranka u narednom periodu obezbediti da penzije budu 70% u odnosu na prosečnu platu. To je govorio gospodin Buha u kampanji jedne od stranaka.
To je obećanje. Na osnovu tih obećanja ta stranka je obezbedila, po našoj proceni, procenama institucija, 400 hiljada glasova, a mi smo, ako vi to kažete da smo prevarili, obezbedili 150 hiljada glasova za našu koaliciju, pa i za druge stranke. Ko je tu koga sad prevario?
Molim vas, mi pozivamo sve političke partije i stranke da aktivnost u vezi sa poboljšanjem materijalnog i socijalnog položaja penzionera ide u tri pravca. Prvo je ovo što smo dostigli do sada, da očuvamo. Drugo, da donesemo novi zakon o kome je poštovana ministarka govorila u 2009. godini. Treća stvar je da izvršimo reformu penzijskog sistema, a to je jedan dugoročni proces.
U tom smislu pozivamo sve političke stranke da zajednički na tome radimo i da krajem 2009. godine usvojimo zakon, a da u narednim godinama usvojimo strategiju reformisanja celokupnog penzijskog i invalidskog sistema. Zahvaljujem na pažnji.