Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, uvaženi narodni poslanici, imam jednu molbu i apel za sve poslanike. Želeo bih i molim da se vratimo na temu o kojoj danas razgovaramo i da ostavimo lične i druge prepirke i svađe van ovog doma.
Ono što želim da kažem je da mi danas, posle tri godine, razgovaramo o ključnim reformama koje su započete 2014. godine, a u vezi sa zakonom o budžetu i pratećim zakonima koji treba da obezbede ostvarivanje budžeta. Takođe, mogu da kažem da su reforme u poslednje tri godine, po našim ocenama, po mom ličnom, skromnom viđenju, bile veoma uspešne i da one zaslužuju odgovarajuću pažnju.
U vezi sa tim i Predlogom budžeta za ovu godinu želim da naglasim da je on prihvatljiv i da obezbeđuje nekoliko osnovnih principa u daljem ostvarivanju reforme od 2014. godine. Ja ću u najkraćem da ih naglasim. Pre svega po mojoj oceni on je veoma razvojni, pre svega na planu investicija jer obezbeđuje ogromna sredstva da se investicioni ciklus unapredi i bude još bolji nego što je bio u prethodnom periodu.
Druga dimenzija koja je veoma značajna sa aspekta populacije koju ja zastupam je socijalna dimenzija. Izdvojena su sredstva mnogo veća nego što je to bilo u prethodnim godinama i u tom smislu mislim da možemo sa pravom da istaknemo da je to prihvatljivo i da ćemo imati podršku svih činilaca.
Treće, lično mislim da deficit budžeta je takve prirode da garantuje dalje obezbeđivanje i jačanje finansijske konsolidacije. U tom smislu za nas je najbitnije i najvažnije da nastavimo finansijsku konsolidaciju, da ona bude ostvarljiva.
Iz tih razloga kako je uvažena predsednica naše poslaničke grupe izjavila mi ćemo dati podršku budžetu i pratećim zakonima.
Ono što želim posebno da istaknem i posebno da govorim o tome i u tom smislu neke ideje i sugestije je pitanje penzijsko invalidskog sistema. Slobodno mogu da kažem na prvom mestu da je sistem penzijskog invalidskog osiguranja pretrpeo veoma značajne promene, a isto tako da kažem i tvrdim da je on najuspešnije sproveden. Korisnici penzija, njih 1.715.986 dali su doprinos rešavanju i očuvanju stabilnosti penzijsko invalidskog sistema i u ovom periodu nije primenjen Zakon o penzijsko invalidskom osiguranju i nisu penzije usklađivane.
Korisnici penzija, njih 692.000 dali su najveći doprinos reformama jer smo smanjivanjem penzija uštedeli, prema mojim procenama, preko 70 milijardi dinara. Kada o tome razgovaramo moja sugestija je da se još jednom vidi, tu molim ministra Vujovića i posebno ostale ministre, kako i na koji način, ako je to tačno, a ja lično mislim da jeste, izvršiti unutrašnju preraspodelu. Ne tražimo da idemo u veći deficit. Ako 1.700.015 penzionera košta državu 25 milijardi, a 500.000 zaposlenih u državnoj upravi 35 milijardi dinara, da li se tu može naći jedan bolji i pravedniji balans? Učešće prosečne penzije u odnosu na prosečnu platu u ovom periodu u stalnom je padu, tako da je u 2016. godini bio svega 51%. Zbog toga smatram da u narednom periodu treba razmišljati o tome da se uvede zaštitna mera.
Materijalni i socijalni položaj 444.544 korisnika penzija je najnepovoljniji jer su im primanja oko 13.500, a i onih koji imaju do proseka oko 23.850 dinara, kojih je ukupno nešto oko 950.000 zaslužuju posebnu pažnju.
Koji su rezultati? Učešće penzija u BDP smanjen je sa 13% na 11%. Neko je rekao 11,2%, a do kraja godine će biti tako. To je cilj koji smo zacrtali i to je evropska i svetska praksa sa tendencijom da i dalje pada i tu treba tako to nastaviti.
Učešće transfera iz budžeta, o čemu je ministar govorio, smanjen je sa 44,7% na današnjih 30,014% u 2017. godini sa očekivanjem da on i dalje pada, što je za mene jedan od osnovnih postulata naše pravne države, naše socijalne države, naše socijalne pravde da međugeneracijska solidarnost dolazi do izražaja i tu neka zalaganja ne mogu da prihvatim, da se samo iz doprinosa moraju obezbeđivati penzije. To nema ni u jednoj državi u svetu. Mora da postoji međugeneracijska solidarnost i oni koji dođu posle sadašnjih generacija koje vode ovu državu i rade će morati da obezbeđuju međugeneracijsku solidarnost i to se mora povezati.
Dalje, u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju broj invalidskih penzionera je u stalnom padu i to je jedna od reformskih mera. Sa preko 321.000 sada je ispod 300.000. Moram istaći rad i delovanja Fonda penzijsko invalidskog osiguranja koji je unapredio svoj rad, koji sa svojih 90% uspešnosti ostvaruje takve rezultate. Takođe, mora se istaći da li je u proteklim godinama bilo koji dan ili bilo koji sat kašnjeno sa penzijama? Redovno su isplaćivane i to vam je pozitivno i dobro.
Takođe moram istaći veoma značajno to što se brine o najsiromašnijim penzionerima. Iz Fonda se redovno izdvajaju sredstva za oporavak penzionera, tako da je u ovoj godini preko 12.500 penzionera boravilo u banji. Preko 300 miliona izdvojeno je za razne aktivnosti penzionerske populacije kao što je kultura, sport itd.
Moram istaći da neke lokalne samouprave o tome brinu. Lično mislim da bi lokalne samouprave morale preuzeti obavezu, kao što je to nekada bilo u Beogradu, a danas ću da istaknem moj Novi Sad koji vodi brigu o staroj populaciji. U tom smislu ublažava siromaštvo i položaj penzionera.
Na osnovu iznetog mislim da bi jako dobro bilo da prestanemo sa licitiranjem kako i na koji način treba penzionere nagraditi. Oni su to zaslužili i moje je lično mišljenje da Zakon o privremenom obračunu penzija treba da prestane da važi i da pređemo na sistem koji je utvrđen Zakonom o penzijskom invalidskom osiguranju. U tom pogledu posebno ističem zahteve Saveza penzionera Srbije koji zastupaju preko 700.000 svojih članova, odnosno korisnika penzija i mislim da bi jako dobro bilo, gospodine ministre, još jednom obaviti razgovor sa ovom populacijom, kao što ste kazali da ste obavljali razgovore sa svim drugim korisnicima budžeta.
Na kraju želim da još jednom istaknem veoma značajnu ulogu i potrebu da se vodi računa o selu, o onome što je za ovu državu veoma bolno i veoma značajno. Ministar koji je dobio taj zadatak da radi po mojoj oceni veoma uspešno radi i imamo rezultate u 2017. godini. Molio bih u tom smislu, pošto se malo u to razumem, da pokrenemo, mi to hoćemo, 210.000 penzionera poljoprivrednika da daju doprinos u tom pogledu.