Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, uvaženi predlagači zakona, uvaženi narodni poslanici, prvo bih želeo da se izvinem što ću načelnije govoriti nego što je potrebno. Iz porodičnih razloga nisam mogao učestvujem u načelnoj raspravi.
Drugo, apelovao bih na ostatak narodnih poslanika, koji su ostali, da sa dužnom pažnjom završimo ovaj deo naših obaveza i poslova i u kasno vreme da se omogući predsedavajućima da završimo sednicu kako treba.
Poslanička grupa PUPS u pripremi za raspravu u vezi sa ovim zakonom imala je u vidu dve činjenice. Prva je da je zakon veoma značajan, da je jedan od reformskih procesa i, drugo, da je u okviru vladajuće koalicije postignut dogovor da se on nađe na dnevnom redu u parlamentu. Zato smo dali potpise da se on nađe na dnevnom redu.
Polazeći od ove dve činjenice poslanička grupa PUPS smatra da izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalne samouprave imaju izrazito državni, rekao bih i nacionalni interes. Isto tako, kako ekonomski, tako i politički. Zbog toga smo predlagali da bi ovaj zakon trebalo da pripremi Vlada i da se postigne takva saglasnost i ne samo Vlada nego da se u to uključi i opozicija. U tom smislu mislim da je jako dobro bilo što je obavljena javna rasprava u okviru parlamenta, međutim, na tom javnom slušanju nisam video mnogo narodnih poslanika koji bi želeli da daju doprinos da se ovaj zakon upodobi u skladu sa interesima i da se postigne jedan viši stepen saglasnosti u vezi sa ovim.
Lično mislim da bi se time izbegle ovakve posledice rasprave u parlamentu, pre svega posledica politizacije koja je bila i u načelnoj raspravi prisutna a i danas u raspravi u pojedinostima.
Skrećemo pažnju da je zakon mogao biti izučen sa više argumenata, obrazložen, posebno sa aspekta koje će ovaj projekat izazvati u primeni. Ukazaću samo na četiri.
Prvo, u našoj Republici ima mnogo više lokalnih samouprava odnosno opština koje su u zoni nerazvijenosti. Kažete da ih ima 40. Možemo se složiti da je to polazna osnova o kojoj razgovaramo, ali mislim da se može reći da je tih 40 opština devastirano i da su u mnogo težem položaju nego što je značajan broj opština koje su u zoni nerazvijenosti, zoni siromaštva. Zbog toga je trebalo posvetiti više pažnje u pripremi ovog projekta i da se uključi što veći broj i političkih i drugih subjekata, posebno stručne javnosti u vezi sa ovim, mada ne mogu da kažem da toga nije bilo. To pretpostavlja da će u narednom periodu utvrđivanjem kriterijuma i poboljšanjem kriterijuma za utvrđivanje nerazvijenosti opština trebati mnogo više sredstava.
Drugo, ukazao bih na drugi aspekt u odnosu na ono što su danas uvaženi narodni poslanici ukazivali. Problem se može desiti u opštinama koje nemaju projekte. Mi smo svedoci toga svakodnevnim obilaskom opština. Nemaju kapacitet, nemaju ljudske resurse, pre svega stručne kadrove da ostvare ono za šta se zalažemo. Tu se može desiti problem. Ne ukazujem da je to slabost ovog zakona, ali ćemo imati taj problem na terenu. Mislim da to što budemo uradili ako se na pravi način ne bude osmislilo da to automatski znači za veći razvoj opština veća uposlenost u opštinama, bolji standard građana. Onda nećemo imati efikasnu realizaciju ovog zakona. U tom smislu lično mislim da se ne može izbeći odgovornost i potreba da sva ministarstva, Vlada, ustanove, stručne službe Republike, odnosno države pruže pomoć takvim sredinama, takvim opštinama. O tome moramo voditi računa.
Treća činjenica, treba imati u vidu da se ovim zakonom ne vrši decentralizacija države. Da li fiskalna ili ne, o tome možemo razgovarati. Takođe, ne vrši se prenos nadležnosti novih funkcija. U vezi sa tim takođe razvijam tezu da nemamo i za vršenje više funkcija i prenos nadležnosti opštinama, nemamo ni odgovarajući kapacitet u mnogim opštinama, a pogotovo u ovim nerazvijenim. To je naša obaveza da i o tome razmišljamo.
Četvrto, smatramo da efekti primeni ovog zakona ni na koji način, ovde je bilo dosta reči o tome ne može ugroziti izdvajanja za tri ključne stvari – penzije, socijalna davanja i plate u javnom sektoru.
Iako tu garanciju možemo dobiti, i ako ta garancija proizilazi iz zakona, onda ćemo verovatno lakše prihvatiti rešenja koja su ponuđena, i u tom smislu, postići veći stepen saglasnosti. Naša je obaveza da na to ukažemo i da upozorimo, i predlagača i Vladu, kao i državu u celini.
Treba imati u vidu, po našoj oceni, i ove stavove. Nisam tu video suprotnosti od strane predlagača, u vidu i sugestije i neke primedbe MMF, a posebno Fiskalnog saveta.
Na samom kraju, poslanička grupa PUPS, upozorava na zajednički rizik koji smo preuzeli kao vladajuće koalicija i koji su ušli za eventualne posledice. To je velika obaveza i odgovornost. Kao da je od te vladajuće koalicije smo svesni toga i mi ćemo to preuzeti. Svesno ulazimo u rizik i, ukoliko do njega dođe, moramo ga prihvatiti i da ga zajednički rešimo.
Iz tih razloga, uz normalno prihvatanje ovih amandmana kojih je ovde devet, i u dodatnim obrazloženjima koje sam danas ovde čuo, i javno od predlagača, gospodina Dinkića, mi ćemo se opredeliti za davanje podrške ovakvom projektu.
Na kraju, reći ću, ne treba, a molio bih one koji su pričali danas o ugroženosti izdvajanja za penzije, socijalna davanja ili plate, da to ne čine. Drugim zakonima je to urađeno i ničim se to ne može dovoditi u pitanje – Zakon o fiskalnoj odgovornosti, Zakon o budžetu, Zakon o PIO to garantuje. Moramo obezbediti i Zakon o budžetu za 2012. godinu, i u tom pogledu, mi ćemo dati punu podršku i u tome učestovati. Zahvaljujemo na pažnji.