Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, uvaženi predlagači zakona, uvaženi narodni poslanici, prvo bih želeo da se izvinem što ću načelnije govoriti nego što je potrebno. Iz porodičnih razloga nisam mogao učestvujem u načelnoj raspravi.
Drugo, apelovao bih na ostatak narodnih poslanika, koji su ostali, da sa dužnom pažnjom završimo ovaj deo naših obaveza i poslova i u kasno vreme da se omogući predsedavajućima da završimo sednicu kako treba.
Poslanička grupa PUPS u pripremi za raspravu u vezi sa ovim zakonom imala je u vidu dve činjenice. Prva je da je zakon veoma značajan, da je jedan od reformskih procesa i, drugo, da je u okviru vladajuće koalicije postignut dogovor da se on nađe na dnevnom redu u parlamentu. Zato smo dali potpise da se on nađe na dnevnom redu.
Polazeći od ove dve činjenice poslanička grupa PUPS smatra da izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalne samouprave imaju izrazito državni, rekao bih i nacionalni interes. Isto tako, kako ekonomski, tako i politički. Zbog toga smo predlagali da bi ovaj zakon trebalo da pripremi Vlada i da se postigne takva saglasnost i ne samo Vlada nego da se u to uključi i opozicija. U tom smislu mislim da je jako dobro bilo što je obavljena javna rasprava u okviru parlamenta, međutim, na tom javnom slušanju nisam video mnogo narodnih poslanika koji bi želeli da daju doprinos da se ovaj zakon upodobi u skladu sa interesima i da se postigne jedan viši stepen saglasnosti u vezi sa ovim.
Lično mislim da bi se time izbegle ovakve posledice rasprave u parlamentu, pre svega posledica politizacije koja je bila i u načelnoj raspravi prisutna a i danas u raspravi u pojedinostima.
Skrećemo pažnju da je zakon mogao biti izučen sa više argumenata, obrazložen, posebno sa aspekta koje će ovaj projekat izazvati u primeni. Ukazaću samo na četiri.
Prvo, u našoj Republici ima mnogo više lokalnih samouprava odnosno opština koje su u zoni nerazvijenosti. Kažete da ih ima 40. Možemo se složiti da je to polazna osnova o kojoj razgovaramo, ali mislim da se može reći da je tih 40 opština devastirano i da su u mnogo težem položaju nego što je značajan broj opština koje su u zoni nerazvijenosti, zoni siromaštva. Zbog toga je trebalo posvetiti više pažnje u pripremi ovog projekta i da se uključi što veći broj i političkih i drugih subjekata, posebno stručne javnosti u vezi sa ovim, mada ne mogu da kažem da toga nije bilo. To pretpostavlja da će u narednom periodu utvrđivanjem kriterijuma i poboljšanjem kriterijuma za utvrđivanje nerazvijenosti opština trebati mnogo više sredstava.
Drugo, ukazao bih na drugi aspekt u odnosu na ono što su danas uvaženi narodni poslanici ukazivali. Problem se može desiti u opštinama koje nemaju projekte. Mi smo svedoci toga svakodnevnim obilaskom opština. Nemaju kapacitet, nemaju ljudske resurse, pre svega stručne kadrove da ostvare ono za šta se zalažemo. Tu se može desiti problem. Ne ukazujem da je to slabost ovog zakona, ali ćemo imati taj problem na terenu. Mislim da to što budemo uradili ako se na pravi način ne bude osmislilo da to automatski znači za veći razvoj opština veća uposlenost u opštinama, bolji standard građana. Onda nećemo imati efikasnu realizaciju ovog zakona. U tom smislu lično mislim da se ne može izbeći odgovornost i potreba da sva ministarstva, Vlada, ustanove, stručne službe Republike, odnosno države pruže pomoć takvim sredinama, takvim opštinama. O tome moramo voditi računa.
Treća činjenica, treba imati u vidu da se ovim zakonom ne vrši decentralizacija države. Da li fiskalna ili ne, o tome možemo razgovarati. Takođe, ne vrši se prenos nadležnosti novih funkcija. U vezi sa tim takođe razvijam tezu da nemamo i za vršenje više funkcija i prenos nadležnosti opštinama, nemamo ni odgovarajući kapacitet u mnogim opštinama, a pogotovo u ovim nerazvijenim. To je naša obaveza da i o tome razmišljamo.
Četvrto, smatramo da efekti primeni ovog zakona ni na koji način, ovde je bilo dosta reči o tome ne može ugroziti izdvajanja za tri ključne stvari – penzije, socijalna davanja i plate u javnom sektoru.
Iako tu garanciju možemo dobiti, i ako ta garancija proizilazi iz zakona, onda ćemo verovatno lakše prihvatiti rešenja koja su ponuđena, i u tom smislu, postići veći stepen saglasnosti. Naša je obaveza da na to ukažemo i da upozorimo, i predlagača i Vladu, kao i državu u celini.
Treba imati u vidu, po našoj oceni, i ove stavove. Nisam tu video suprotnosti od strane predlagača, u vidu i sugestije i neke primedbe MMF, a posebno Fiskalnog saveta.
Na samom kraju, poslanička grupa PUPS, upozorava na zajednički rizik koji smo preuzeli kao vladajuće koalicija i koji su ušli za eventualne posledice. To je velika obaveza i odgovornost. Kao da je od te vladajuće koalicije smo svesni toga i mi ćemo to preuzeti. Svesno ulazimo u rizik i, ukoliko do njega dođe, moramo ga prihvatiti i da ga zajednički rešimo.
Iz tih razloga, uz normalno prihvatanje ovih amandmana kojih je ovde devet, i u dodatnim obrazloženjima koje sam danas ovde čuo, i javno od predlagača, gospodina Dinkića, mi ćemo se opredeliti za davanje podrške ovakvom projektu.
Na kraju, reći ću, ne treba, a molio bih one koji su pričali danas o ugroženosti izdvajanja za penzije, socijalna davanja ili plate, da to ne čine. Drugim zakonima je to urađeno i ničim se to ne može dovoditi u pitanje – Zakon o fiskalnoj odgovornosti, Zakon o budžetu, Zakon o PIO to garantuje. Moramo obezbediti i Zakon o budžetu za 2012. godinu, i u tom pogledu, mi ćemo dati punu podršku i u tome učestovati. Zahvaljujemo na pažnji.

Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, PUPS će glasati za Predlog zakona i samo nekoliko rečenica zašto. Pre svega, mi smo učestvovali u tri javne rasprave stručne, političke, koje su organizovali pisci ovog zakona i dali svoj doprinos u predlozima i sugestijama koje smo mislili da su dobre. Mi smo zahvalni što su predlagači neke naše sugestije prihvatili.        
Drugo, mi smo pre otprilike godinu i po dana usvojili Zakon o političkim partijama i vidimo da je politička scena u Srbiji uozbiljena. Imamo rezultate, pošto je bilo preko 600 političkih partija i stranaka, sad imamo 80-ak registrovanih, da to drugačije funkcioniše na bolji, i organizovaniji način i u interesu građana. U tom pogledu mislimo da ovaj zakon doprinosi kao nastavak uređenja tih ukupnih odnosa, doprinosi da se politička scena u našoj državi na najbolji način uredi.
Moram da kažem i to da me iznenađuje što su, ako se ja dobro sećam, samo tri političke partije iz ovog parlamenta učestvovale na tim javnim raspravama.
Iz amandman koje sam uspeo danas da pročitam, i pozicije i opozicije, vidi se da ima dobrih sugestija i predloga. Postavlja se pitanje, zašto na startu nismo zajednički svi učestvovali u tome. Zašto ta rešenja nisu već u Predlogu zakona? To bi bio doprinos da ovaj zakon bude bolji. I da danas o ovom zakonu razgovaramo i da ga promovišemo na najbolji mogući način, na bazi dogovora koje smo postigli na javnim rasprava u prethodnom postupku pre rasprave u parlamentu. Isto to mogu da kažem kad je bilo javno slušanje, novi institut u našem parlamentu, da je samo pet političkih grupacija iz parlamenta učestvovalo u tome. Zbog toga ne razumem zašto mi ne učestvujemo, ako smo se opredelili, sve političke partije, i ako nam je želja da zakoni budu kako treba, da dajemo doprinose i da ovde na plenarnoj sednici promovišemo ono zbog čega smo se opredelili u pripremi zakona.
I, treća stvar zbog koje ćemo glasati, mi mislimo da je dobro da parlament svoju kontrolnu funkciju obezbeđuje sa više sluha, više pažnje i više rada. U tom pogledu, to očekujem od regulatornih tela koje smo mi izabrali u ovom parlamentu, ali isto tako, i od odbora i ovog parlamenta u celini, da na plenarnim sednicama pratimo te izveštaje kako se to ostvaruje i na koji način.
PUPS će u tom pogledu dati svoj doprinos primernim sprovođenjem zakona koji budemo usvojili i zbog toga ćemo glasati za ovaj zakon. Hvala vam. (Aplauz)

Poštovani potpredsedniče, uvaženi narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika je pripremljen od strane predstavnika vladajuće koalicije. Poslanička grupa PUPS je u tome učestvovala. On je proistekao kao obaveza iz agende o pristupanju EU i mi nismo to osporavali.
Šta se u zakonu predviđa? Predviđaju se tri grupe izmena i dopuna. Prva je vezana za blanko ostavke, druga je vezana za utvrđivanje zatvorenih lista i treća su pravno-tehničke ispravke u postojećem zakonu.
U vezi sa utvrđivanjem redosleda na listi, mi smo uočili određene probleme koji mogu proisteći iz koalicija koje se utvrđuju u predizbornoj aktivnosti i u tom pogledu smo predložili da se član 9. menja, zbog toga da bi se stvorili preduslovi da bi se član 15. mogao menjati.
Imajući u vidu da smo tokom današnjeg dana imali konsultacije u okviru vladajuće koalicije, predsednici poslaničkih grupa, meni je sugerisano da izvršim određene ispravke amandmana na član 15. i to sam učinio.
U konsultacijama sa pravnom službom došao sam do zaključka da član 9. nije potrebno menjati i u tom pogledu bi on bio bespredmetan, ukoliko bi se amandman, u kojem sam izvršio određene ispravke, prihvatio. Zbog toga mislim da nema potrebe šire govoriti u vezi sa ovim amandmanu, a o amandmanu na član 15. ću kasnije govoriti.
Da kažem i to da će naša poslanička grupa podržati amandman koji su podnele gospođica Jerkov i Papuga, vezano za zastupljenost manje zastupljenog pola na listama i pri izboru narodnih poslanika. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, u pripremi ovog zakona poslanička grupa PUPS je učestvovala, to sam u prethodnom izlaganju rekao, i dala je podršku rešenjima koja su ponuđena.
Podsetiću da je bilo više varijanti da se dođe do rešenja koje je bilo prihvatljivo za većinu narodnih poslanika, uključujući i opoziciju, tako da je bilo i predloga od strane opozicije da se izbalansira pitanje određivanja mandata na listama, 50% da pripada političkoj partiji, a 50% po redosledu ili 80%-20% ili po izbornim rezultatima. Te varijante su razmatrane u više navrata i vladajuća koalicija se opredelila za ovo što je ponuđeno.
Moram da kažem da smo u to vreme uočili određene slabosti ovog predloga i na javnom slušanju koje je bilo organizovano u ovom parlamentu istakli smo kao svoje mišljenje i kao svoj stav da može doći do određenih problema kada su u pitanju koalicione liste. U tom pogledu na javnom slušanju mogu da kažem da smo dobili podršku svih onih koji su učestvovali u raspravi, pa i stručne javnosti koja je bila prisutna. To je nama dalo mogućnosti i ohrabrenja da podnesemo amandman koji smo podneli. Vi ste ga ovde u parlamentu dobili.
U daljoj raspravi u vezi sa našim amandmanom, koji je precizan i jasan u zaštiti pre svega kandidata koji su na listi pojedinih političkih partija, a i političkih partija, kako se to kaže manjinskih, ne bih to rekao nego svih, jer to što se može desiti manjinskoj partiji u koaliciji može da se desi i većinskoj partiji, ali sa manje verovatnoće obzirom da imaju više kandidata.
Svim partijama u ovom parlamentu to odgovara i mislim da nema niko primedbu, pa čak ni ona partija koja izlazi samostalno na izbore, mislim na uvažene poslanike SRS. Zbog toga smo mislili da će to biti prihvaćeno.
Međutim, ispostavilo se da navodno Venecijanska komisija ima rezervu prema tom predlogu. Mi smo se potrudili da malo razgovaramo šire, sa stručnom javnošću i kod nas u partiji i stali smo na stanovištu da to nije baš tako. Mi smo dobili mišljenje Venecijanske komisije, doduše ne na ovaj predlog zakona nego na prvu verziju, koja je u martu bila u pripremi.
Biću slobodan da pročitam taj deo koji se odnosi na naš amandman, a koji uvažava interese svih političkih grupacija koje su u ovom parlamentu. Odnosi se na član 92, a mišljenje je broj 6192011 od 1. marta 2011. godine.
Ovim amandmanom se želi da se definiše procedura za zamenu izabranog člana parlamenta drugim kandidatom sa liste koja je podneta. Član 92. obezbeđuje da u slučaju zamene, partija koja vraća mesto u parlamentu je slobodna da načini izbor po svom diskrecionom pravu. Nešto tako slično moglo bi da se oceni da se kaže kada je u pitanju regulativa manje zastupljenog pola.
Zbog toga smo mi nastavili našu aktivnost i u dogovoru sa predstavnicima poslaničkih grupa vladajuće koalicije u toku dana smo došli do saglasnosti da pokušamo da primenimo naš amandman koji sam u ime poslaničke grupe PUPS podneo i u tom pogledu dobili saglasnost da u ovom tekstu koji smo dobili ponudimo da ovo i uđe u proceduru.
Mislimo da je to dobro i predlažemo da sve poslaničke grupe podrže taj amandman koji odgovara svima, a nije u suprotnosti sa stavom drugih relevantnih činilaca u vezi sa ovim.
Još jednom sam želeo da kažem da, što se tiče stava vezano za manje zastupljeni pol, podržavamo predlog gospođice Jerkov i Papuge. Amandman koji su one podnele ćemo podržati.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, uvaženi poslanici, Poslanička grupa PUPS će podržati ovaj zakon iz razloga koje je uvaženi poslanik dr Krpić obrazložio u načelnoj raspravi, a i u toku današnje rasprave u pojedinostima. Takođe ćemo podržati amandmane koje ste vi prihvatili, bez obzira na to iz koje su poslaničke grupe oni predloženi.
Cenimo da je zakon dobar i da će obezbediti bolji kako materijalni tako i socijalni položaj onih kategorija građana kojima je u ovom trenutku, a i ubuduće najpotrebnije, i koji su u položaju socijalnih potreba i posebno izražavanja solidarnosti onih koji mogu to da pruže.
Ističemo da je posebno značajno da zakon precizira obaveze lokalnih samouprava i gradova, pokrajina, u vezi sa ovim i da oni preuzimaju odgovornost za deo obaveza koje se tiču posebnih potreba onih građana koji ne mogu da obezbeđuju sredstva za život. U tom smislu, smatramo da treba tragati za drugim rešenjima.
Zakon je dobar, on je jedna dimenzija. Ovde je bilo reči i o agencijama, mi mislimo da treba i druga rešenja tražiti. U tom smislu, Poslanička grupa PUPS će ponuditi jedno rešenje koje će biti, nadam se, prihvatljivo za sve. Naime, naša ekspertska grupa priprema zakon o socijalnom preduzetništvu, koji ćemo ponuditi u narednom periodu na razmatranje pre svega stručnoj javnosti, a zatim predložiti uvođenje u vladinu i skupštinsku proceduru.
Gospodin Marić je govorio o tome da u pojedinim zemljama Evrope u ovom delu ekonomskih odnosa radi i do deset posto radno angažovanog stanovništva pojedinih zemalja. Mi mislimo da ta iskustva treba koristiti i da to treba da prenesemo kod nas. U tom socijalnom preduzetništvu treba da budu angažovani svi oni koji su u određenom smislu diskriminisani ili nisu u mogućnosti da se na adekvatan način uključe u radno sposobni deo ekonomije. Mislimo pre svega na invalide, ne nezaposlene koji imaju određeni broj godina do penzije, hendikepirane osobe, druge socijalno ugrožene grupe kao što su Romi itd.
Normalno, ovo podrazumeva i određenu pozitivnu ekonomsku diskriminaciju prema ovom vidu preduzetništva. U tom pogledu je veoma bitno da se uključe i druga ministarstva, koja bi mogla da daju doprinos da se ovaj vid preduzetništva u našoj državi prihvati i da u tom pogledu obezbedimo jedan drugačiji način obezbeđivanja socijalno ugroženih kategorija, a ne samo kao što predviđa ovaj zakon.
Rekao sam, naša ekspertska grupa sa gospodinom Milanom Krkobabićem, zamenikom gradonačelnika Beograda, priprema tekst na bazi iskustava iz drugih zemalja, kao što su Velika Britanija, Slovenija itd., i mi ćemo ubrzo ta rešenja ponuditi na javnoj raspravi. Pozivamo sve poslaničke grupe i druge političke aktere da nam daju podršku u ovome i da se uključe u pripremu jednog ovakvog dokumenta.
Naša poslanička grupa će predložiti taj zakon, daće svoj doprinos da se i na drugačiji način rešavaju problemi socijalno ugroženih kategorija građana i nadam se da ćemo imati podršku svih vas.
Na kraju, pošto koristim vreme poslaničke grupe, podražavamo zakon, u danu za glasanje daćemo svoj glas za pripremu ovog zakona, uz ove sugestije i predloge koje sam dao u svojoj diskusiji. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, radno predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, potpredsednici Vlade i ministre, poslanička grupa PUPS je povodom rasprave o zakonima o Vladi i ministarstvima dala podršku tim rešenjima, a to čini i danas prilikom rasprave o rekonstruisanoj Vladi.
U tom smislu, podržavamo ekspoze gospodina Cvetkovića, premijera, i dajemo podršku rešenjima koja su danas ovde predložena.
Za poslaničku grupu PUPS je veoma značajno i bitno da se ostaje na prioritetima koji su utvrđeni jula, odnosno juna 2008. godine, prilikom konstituisanja vladajuće koalicije. Posebno podržavamo one mere koje ste istakli u odnosu na potrebu ekonomske stabilnosti ove države.
Takođe, mislimo da bez ekonomske stabilnosti ne može biti ni socijalne stabilnosti, ali isto tako ne može biti ni političke stabilnosti. Između dva prioriteta za koja se posebno zalažemo, oko ekonomske i socijalne stabilnosti, dobro je da se uspostavi balans, koji će obezbediti uporednu stabilnost ove dve politike. Posebno za našu poslaničku grupu ističemo potrebu socijalne stabilnosti države i socijalnih mera koje se moraju preduzeti u vezi s tim.
Posebno je i gospodin Ružić govorio u vezi s onim za šta se mi posebno zalažemo i mi smo u tom smislu u poslednjih nekoliko godina tragali za najboljim rešenjima kada je u pitanju socijalna stabilnost, a posebno mislim na Zakon o PIO i prateće zakone koje smo usvojili u ovoj skupštini u proteklom periodu. Posebno ističem potrebu da i ovaj zakon koji je sada u proceduri, o socijalnoj zaštiti, treba da doprinese tom cilju za koji se posebno zalažemo.
Mi smo u proteklih nekoliko godina, a posebno u prošloj godini, insistirali na donošenju Zakona o PIO. On je usvojen krajem prošle godine i obezbeđuje tu socijalnu stabilnosti kod najugroženijeg dela stanovništva i kod najvećeg broja organizovanog društva, a to je milion i 650 hiljada penzionera.
Takođe, ističem mere Vlade koje su donete u proteklih nekoliko godina, kada su u pitanju sporazumi sa bivšim republikama Jugoslavije, posebno sa Slovenijom, BiH, Crnom Gorom, Makedonijom i Hrvatskom. Tu su rešeni problemi na hiljade građana naše države, koji su ostvarivali svoja prava u tim državama.
Složio bih se takođe da su ministarstva u kojima su kadrovi iz koalicije SPS-JS i PUPS dala zapažene rezultate u radu ove vlade. U tom pogledu bih podržao stavove koje je gospodin Ružić izneo.
Izražavamo posebno zadovoljstvo što je na čelu socijalnih politika potpredsednik dr Jovan Krkobabić ostvarivao rezultate u proteklih nekoliko godina i u tom pogledu ima punu podršku naše partije i naše koalicije. U tom smislu smo, kao poslanička grupa sa najmanjim brojem poslanika, dali svoj puni doprinos u radu ovog parlamenta i posebno u podršci koju smo davali Vladi RS na svim pitanjima i prioritetima koji su utvrđeni na početku mandata.
Na kraju, obzirom da cenimo da nema potrebe mnogo govoriti u vezi s ovim, očekujemo od Vlade da ostane dosledna u ostvarivanju principa koji su ovde izneti, principa na kojima se koalicija formirala i u tom pogledu imaće našu punu podršku u narednom periodu.
Novim ministrima i svim ostalima koji su bili do sada, i predsedniku Vlade i potpredsednicima, želimo u narednom periodu mnogo uspeha, više jedinstva, više efikasnosti i mnogo bolje rezultate nego što su do sada bili.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, uvaženi narodni poslanici, poslanička grupa PUPS smatra da je najbitnije, pored političke stabilnosti, obezbediti i ekonomsku i socijalnu stabilnost. U tom pogledu, očekivanja su da rekonstruisanjem Vlade i promenama u njenoj organizaciji to postignemo.
Takođe, za nas je veoma bitno i značajno da se očuvaju principi i da se insistira na realizaciji principa na kojima je Vlada na početku mandata ove koalicije konstituisana. Podsetiću na te principe: ostvarivanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, stvaranje uslova za što brže pridruživanje EU i postizanje statusa kandidata, ekonomski razvoj, socijalna sigurnost i stabilnost, a posebno socijalna pravda, i na kraju borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.
U ekonomskom smislu, mislim da moramo očekivati od rekonstruisane Vlade da se prioriteti u ekonomskom razvoju poštuju, da se utvrde precizni prioriteti u vezi sa razvojem poljoprivrede, građevinarstva, infrastrukture i, posebno kad su u pitanju strana ulaganja, razvoj na prioritetnim objektima infrastrukture.
Kad je u pitanju socijalna stabilnost, mislim da treba posebno podsetiti na one principe na kojima se gradila politika Vlade u sadašnjem sazivu, a to je, pre svega, da se obezbedi socijalna sigurnost onih koji ne rade, onih koji traže posao, onih koji su izgubili posao, najugroženijih kategorija stanovništva i ogroman broj penzionera koji imaju niske penzije.
Želja mi je da istaknem zadovoljstvo radom ministara iz koalicije SPS–PUPS–JS, koji su dali značajan doprinos baš u ovim pitanjima o kojima govorim – ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti u državi. Posebno želim da istaknem rad i delovanje potpredsednika Vlade dr Jovana Krkobabića, pre svega na ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti države i obezbeđenju uslova da oni koji su najugroženiji u ovoj državi imaju obezbeđene osnovne uslove za život. Zbog toga je u poslednje vreme i izražena ta podrška koja se ogleda u velikoj podršci onih koje on na najbolji način predstavlja u Vladi Republike Srbije, ogromnog broja građana, posebno penzionera i članova njihovih porodica.
Šta očekivati od rekonstruisane Vlade? Tri stvari bih posebno istakao. Prvo, moramo insistirati na tome da Vlada bude jedinstvenija, racionalnija, operativnija, efikasnija u svom radu i delovanju. Ona mora da prihvati da svakog dana, bez obzira o kom pitanju se radi, reši bar jedan problem – da reši bar jedan problem građanina koji ne može da plati struju, koji je siromašan, koji je bez posla itd.
Druga stvar, koja je takođe veoma bitna, jeste da se uspostavi realan odnos između ekonomske i socijalne politike. Mi ne možemo ostvariti zadovoljstvo i podršku građana ako ne budemo stvorili balans između ekonomskih i socijalnih dimenzija. U tom pogledu za očekivati je, što se tiče naše poslaničke grupe, da to Vlada postigne.
Treća stvar za nas veoma značajna i bitna je da Vlada ostvaruje u punom kapacitetu princip socijalne pravde, za koji smo se na početku mandata opredelili. U tom pogledu se PUPS posebno zalaže za ostvarivanje sigurnosti i redovne isplate penzija za 1.626.752 penzionera.
Bez obzira na određene sugestije, predloge i primedbe koje smo imali na Predlog zakona, poslanička grupa PUPS će podržati ove zakone i glasati za njih. Zahvaljujem na pažnji.

Koliko imamo vremena u okviru poslaničke grupe?
(Predsednik: Imate 15 minuta.)
Imamo 15 minuta plus 6 to je 21.
(Predsednik: Izvinite, gospodin Đuro Perić je ovlašćeno predstavnik. Imate četiri minuta u okviru poslaničke grupe. Izvolite.)
Ukupno 19 minuta.
(Predsednik: Izvinjavam se. Ponoviću zaključiti sednicu. Zaista se izvinjavam.)
Treba reći da smo saglasni u nekoliko stvari koje želim da kažem. Prva je da bez ekonomskih reformi, i to krupnih, nema i uspešne reforme PIO. To niko ne spori. Drugo, polazna osnova za izradu ovog zakona je to, da sadašnji penzioneri što je moguće manje osete vezano za restrikcije stečajnih prava. U vezi sa tim, da oni budući penzioneri i buduće generacije imaju približno ista prava kao sadašnji. Treća stvar, da cilj reforme bude da se učešće izdataka za PIO svede sa 13% BDP na 10,5%. Tu smo mi saglasni. Zbog toga ne vidim potrebe za ostrašćenost i diskusijama koje su bile pre svega u načelu, ne večeras.
U vezi sa tim želim da kažem nekoliko stvari. Analiza je urađena. Na ovom zakonu se radi više od dve godine. Tu su iskustva pozitivna iz zemalja EU i potreba i mogućnosti naše ekonomije i naših mogućnosti. Isto tako, kada će se
primenjivati ovaj zakon? To je jasno. Donećemo odluku da se zakon primenjuje od dana donošenja i to nije sporno da bi se mogao primenjivati već na decembarske penzije u povećanju od 2%.
Kada su u pitanju vojni penzioneri, tačno je i precizno regulisano. Ne preuzimaju se stečena prava vojnih penzionera s tim što mi insistiramo i čuli ste u izlaganju gospodina Arsenovića do čega mi insistiramo i zašta se zalažemo, da se dug vojnim penzionerima isplati.
Ono što je posebno nas inspirisalo da nešto kažemo, to je nekoliko stvari koje nisu tačne. Pre svega kaže se da ucenjujemo koaliciju. Lično mislim da to ne stoji, ali da kažem i jedni istinu –bolje je da malo stranke ucenjuju velike stranke, nego da velike stranke terorišu narod ili građane.
Sledeća stvar koju hoću da kažem ovde je da je ovde bilo reči da se ne zalažu pojedine poslaničke grupe za smanjenje penzija.
71/1 MP/LjL 22,45-22,55
Šta to znači kad se kaže da mi treba da se odreknemo 30 milijardi od penzija da bi se obezbedilo mleko? Još nas optužuju da smo krivi zbog toga što nema mleka. Ovde je to bio konkretan predlog.
Ili, da se zakonom ništa ne uštedi, da zakon nema cilj. Molim vas, ja ću ovde precizno da kažem da je predlogom ovih mera predviđeno da se u narednom periodu uštedu 80 milijardi kako bi se osnovni cilj ostvario. To niko nije spomenuo, nego negiraju.
Sledeća stvar. Oni koji su to napadali, oni napuste, jednostavno, kad je najveća gledanost na televiziji to kažu a onda neće da slušaju nas. Prosečne penzije 70%, ili naše obećanje? Precizno kažem da je sadašnja prosečna penzija, kad su u pitanju starosni penzioneri, kod zaposlenih 75%, kod samostalnih delatnosti 73% i kod poljoprivrednika 25%. Ko to može da negira?
Ili, ako se kaže da su sindikati i neki drugi tražili i zahtevali da se utvrdi zaštitna granica na niže nego što mi to sad ostvarujemo, kakva je to politika? Mi na to ne možemo da pristanemo. Zašto bi mi prihvatili da najniža penzija bude 25, 20 ili 27%, ako je ona sada 33%? Ili prosečna penzija. Da se kaže da zaštitna mera bude 60%. Ona je sad 64% kod starosnih, rekao sam, preko 70%. Zašto bi mi na to pristali?
Na kraju, zakon koji je pripremljen je u ovoj situaciji, u meri u kojoj je to moguće je najmanje restriktivan u odnosu na sve zakone koji se sada pripremaju i usvajaju, i u okruženju i u Evropi.
Samo skrećem pažnju, na samom kraju, pojedinim poslanicima koji su nas u poslednja dva dana i vređali, da to njima služi na čast i takav odnos samo govori o njima, ne o nama. Ja bih voleo da oni imaju isti odnos prema nama kao i mi prema njima. Mi se tako i ponašamo.
Podržavamo zakon o budžetu. Odajemo priznanje ministarki i njenim saradnicima što su takav budžet pripremili. Ja se nadam da ćemo ga usvojiti. Mi ćemo glasati za to. Takođe, odajemo priznanje potpredsedniku Vlade, dr Jovanu Krkobabiću i njegovim saradnicima što su ovakav zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju pripremili i što ćemo ga, nadam se, u danu za glasanje usvojiti. Pozdravljam sve penzionere i želim im sretnu Novu 2011. godinu. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko i predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, Predlogom zakona o budžetu za 2011. godinu, kako je i ministarka istakla, predviđena su ukupna sredstva od blizu 900 milijardi dinara i rashodi takođe sa približno 140 milijardi deficita.
Ono što smo mi mogli da zapazimo u ime poslaničke grupe PUPS da su izbalansirani i prihodi i rashodi na nivou 2010. godine, što je po nama pozitivno i dobro.
S druge strane, iznos javnog duga za 2010. godinu oko 150 milijardi evra, a unutrašnji javni dug, kako je ministarka kazala oko 11 milijardi evra.
Najveća sredstva su predviđena Ministarstvu finansija i to preko 180 milijardi dinara.
Što se tiče dotacija PIO fondu, ona su u odnosu na rebalans budžeta za 2010. godinu od 195,2 milijarde, povećane na 200,1 milijardu ili nešto preko pet milijardi više.
Ministarstvu infrastrukture predviđeno je povećanje od oko 1,6 milijardi dinara. Na drugoj strani, Ministarstvu za nacionalni investicioni plan predviđeno je skoro 20 milijardi više, odnosno sa 12,6 na 32,4 milijardi i, što posebno treba istaći, da su sredstva predviđena pre svega za ulaganje u razvoj i infrastrukturu, što je po nama prihvatljivo.
Na drugoj strani Ministarstvo za rad i socijalnu politiku imaće na raspolaganju preko 118 milijardi dinara, što je otprilike nešto sedam milijardi više u odnosu na 2010. godinu.
Republički Fond PIO planira tekuće prihode u visini od blizu 500 milijardi, tačnije rečeno 498,8 milijardi i to od doprinosa 257,51 i od transfera na nivou ostalih ministarstava 230,9 i ostalih transfera od organizacija, osiguranja, sedam milijardi.
Ako se sve ove cifre uporede, može se doći do zaključka da je ovo jedan od budžeta koji je uspeo da pomiri, na prvi pogled, suprotstavljene ciljeve, a to su veće investicije i izdvajanje za razvoj, za infrastrukturu, kao i veća socijalna davanja. To po meni predstavlja veliki uspeh.
S obzirom da je to izvedeno u vreme dok još uvek traje i veoma snažno pogađa ekonomska kriza, da se sa približno istim deficitom u odnosu na 2010. godinu i većim iznosom sredstava za vraćanje dugova po inostranim kreditima, u tome dobija na značaju još više.
Kod PIO, kao i ostalih vidova socijalnog osiguranja, socijalne pomoći, poslanička grupa PUPS smatra da su zacrtani iznosi dobro postavljeni jer su za sve ove namene obezbeđena odgovarajuća sredstva u istom iznosu kao za 2010. godinu, znači u realnom iznosu ili nešto i povećani.
S obzirom da su po preceni naše poslaničke grupe Zakonom o budžetu za 2011. godinu izbalansirani odnosi između razvojnih investicionih politika sa jedne strane i na drugoj strani socijalnih politika i da se time, pored ekonomskog razvoja i investicija obezbeđuje socijalna sigurnost i stabilnost, zbog toga će poslanička grupa PUPS dati podršku Zakonu o budžetu za narednu godinu, odnosno 2011. godinu.
Takođe, podržaćemo i sve druge zakone koji obezbeđuju ostvarivanje budžeta za 2011. godinu. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovana potpredsednice, poštovana ministarko, uvaženi narodni poslanici, nemam neku naročitu potrebu da repliciram na izlaganje gospodina Andrića zbog objašnjenja i eventualnog tumačenje, pogrešnog tumačenja mog izlaganja.
Naime, ne radi se ni o kakvom izbegavanju. Mi ćemo u narednih nekoliko dana veoma dosta govoriti o Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju i vi ćete u drugom delu izlaganja uvaženog poslanika Perića čuti naše stavove u vezi s tim. Samo sam govorio o budžetu i zakonima koji prate budžet.
Drugo, razumeo sam da smo se prošle godine razumeli da ova partija ne baštini fond, niti ima pravo, niti to radi, da se pita u Fondu. Fond je konstituisan od tri subjekta, to su poslodavci, Vlada, sindikati i penzioneri i u tom pogledu mislim da ne bi trebalo da se vraćamo na te primedbe koje vi dajete sada.
Treće, šta je urađeno? Urađeno je veoma mnogo. Podsetiću vas, usvojen je Zakon o Centralnom registru, koji treba da uvede red u vezi sa naplatom doprinosa. Sada su ta dugovanja preko 200 milijardi i to od 1. januara 2011. godine stupa na snagu. Nadam se da će on biti strogo poštovan.
Zatim, sređena i sređuje se služba Fonda, gde je bilo zaposleno preko 3.500 radnika. U tom pogledu, rezultati se već vide. Zakon je urađen 2009. godine i usaglašen u celini. Zašto nije bio na dnevnom redu Skupštine, nemojte pitati samo nas. Ima tu i objektivnih razloga. Pre svega, sindikati su u vezi s tim reagovali.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Četvrto, nemojte nama spoticati da uzimamo nečiji novac. Ipak je to ekonomska kategorija i molim vas da to imate u vidu.

Da, postoji potreba. U vezi s ovim se kaže da je ovo četvrti deo reforme, u tri mi nismo učestvovali, a vi jeste, vaši članovi poslaničke grupe.
Prva faza 2002. godine, druga 2003. i treća 2005. godine, jeste sporo, mi se možemo složiti i stvarno jeste sporo, ne samo to, nego i mnogo šta u Srbiji. I mi to negiramo, ali da su napravljeni pomaci, to je tačno i ispravljaju se određene greške koje su bile u drugoj i trećoj fazi, i to je tačno, to se može videti. U tom pogledu ne možete negirati to što sam rekao i to što se postiže.
Molim vas, ne izbegavamo nikakvu odgovornost u vezi sa fondom. Odgovornost je koliko god i Saveza penzionera i Saveza samostalnih sindikata i poslodavaca. U tom pogledu, uveren sam da napori koji su učinjeni u poslednjih nekoliko godina su veoma značajni. To se može videti i to mogu da potvrde i sami osiguranici i korisnici usluga penzijsko-invalidskog osiguranja. Zahvaljujem.

Nećete valjda da nas optužite da smo mi krivi što nema mleka? Lično mislim da se dobro razumemo i da treba da stavimo tačku na ovo o čemu razgovaramo, i da nas ne stavljate u socijalu i da penzioni sistem i penzije gledate kao socijalnu kategoriju. To pre svega mora biti  ekonomska kategorija i u tom pogledu nema potrebe više tumačiti i objašnjavati.
Molim vas da imate to u vidu. Nemojte nas optuživati za nešto što nije dobro i to što nije "Železnica" dobro da su penzioneri. U naše vreme je bilo jako dobro.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka, uvaženi narodni poslanici, pravo je čudo da svako usput govori o PIO, pa i sada gospodin Ostojić.
Ne mogu da se otmem utisku da se sa dosta pogrešnih argumenata, pogrešnih podataka ovde manipuliše. Kaže se da se ništa za penzionere nije uradilo. Poslednjih nekoliko godina povećanje je bilo 14% i to kaže da je bilo pogrešno, ali sada bi trebalo penzionere pitati da li bi mogli da vrate od tada do sada 2,7 penzija.
Neko pre par minuta, nije to gospodin Ostojić, kaže da ništa to ne znači što je sedam milijardi ušlo u najsiromašnije porodice. Ili se kaže da će biti manje penzija u narednoj godini i da se neće ništa uraditi ili se kaže da samo se o penzionerima govori, pa u istom položaju su i radnici.
Ovaj budžet i ovaj zakon o PIO predviđa precizno da sudbinu radnici penzioneri dele. Usklađivanje penzija je u skladu sa rastom plata u javnom sektoru i to je ključ dogovora. Zašto bi onda penzioneri bili u nekom povoljnijem položaju ako je 1% povećanje penzija. To nije tačno, 1% najniže, pa se onda usklađuju i te najniže i ove ostale. Bez obzira što je to malo, to je u ovom trenutku procena da je moguće i tako je u zakonu predviđeno.
Gospodine Ostojiću, nije naše vreme prošlo. O tome smo razgovarali i prošli put. Mi smo i sadašnjost i budućnost. Hvala lepo.

Samo dve stvari da kažem, da budemo jasni.
Stiče se utisak da repliciramo jedni drugima, a svi se zalažemo za pravu reformu. Utisak stičemo mi iz pojedinih diskusija da nismo za to. U svakom slučaju jesmo.
Nastavak reformi je četvrta prilika da pokušamo. Ona jeste spora, ali u ovom trenutku jedina moguća. To treba nastaviti i tu nema spora.
Slažem se sa uvaženom poslanicom Grubješić. Ona je vrlo lepu genezu dala i predloge.
U vezi sa ovim što ste kazali, da, u punoj saglasnosti sa Fondom PIO se "Merkur" privatizuje. Utvrđeni su pravi odnosi. Ako treba informacija da se da, molio bih da se od Fonda traži, da imate pravu informaciju, da će to ići uz saglasnost sa Fondom i na takav način treba da se privatizuju sva ona materijalna dobra u koje je Fond ulagao u prethodnim decenijama. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, u vezi sa zakonom koji je danas na dnevnom redu samo ću kazati da je naša poslanička grupa dala ideju i predložili na Administrativnom odboru dva puta da se ove korekcije učine.
Smatrali smo da radnici koji nas opslužuju, a rade više nego mi, treba da budu nagrađeni drugačije, počev od čistačica, radnica, ljudi koji rade u administraciji. To je na Administrativnom odboru uvaženo i spojilo se sa idejom o kojoj je gospodin ministar govorio. Zbog toga ćemo mi u danu za glasanje podržati ovaj zakon i u načelnoj raspravi i u pojedinostima, ukoliko je bude.
Što se tiče diskusije mog uvaženog kolege Obradovića, neću komentarisati šire o tome. Kad bude zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju u proceduri na Skupštini i budžet mi ćemo o tome razgovarati, ali da kažem na jednu konstataciju koja je ovde izneta, po nama ona nije dobra.
Ne radi se o povećanju penzija 1%, u zakonu je precizirano da će najniže penzije rasti pre usklađivanja za 1%, to znači ako je poljoprivredna za 8% i onda se takva penzija usklađuje sa onoliko koliko budu rasle plate i penzije. To mi je otvorilo mogućnost da objasnim da se na radi o povećanju penzija za 1% ni kod jedne kategorije, samo o korekciji i dovođenju u sklad, kako smo se ranije zalagali, da najveće penzije blago zastanu, odnosno da se i smanjuju, to je u Predlogu zakona rečeno, a da najniže penzije blago rastu i kada se one budu utvrdile, u toku januara, onda će se one usklađivati kao i sve druge penzije.