Dame i gospodo narodni poslanici, i za SNS su ova dva zakona izuzetno značajna i pridružio bih se gospodinu Šamiju u jednoj kritici skupštinske većine što je ova dva zakona spojila u jednu raspravu, jer je očigledno da nemamo često prilike ovu tematiku da razmatramo na sednicama Skupštine. S obzirom na činjenicu da su ovo stvarno važne oblasti, trebalo je dati prilike poslanicima da se možda i bolje pripreme, ali i dovoljno vremena da se o ovome prodiskutuje na što kvalitetniji način.
Što se tiče zakona o plovidbi i lukama i na taj zakon, kao i na zakon o vazdušnom saobraćaju, SNS je podnela jedan, rekao bih, veći broj amandmana, 40-ak amandmana i na jedan i na drugi zakon, po 40, što znači da smo dobrim delom i nezadovoljni svim onim što je predloženo od strane Vlade.
Dakle, zakon o plovidbi i lukama, mislimo da je, kada su u pitanju vodni putevi, jako malo ulagano u prethodnih deset godina. Otkada smo ušli u taj proces tranzicije, od 5. oktobra, po nekim procenama preko 80 milijardi evra ušlo je u Srbiju ovako ili onako, da li kroz izvoz, da li kroz donacije, kroz nepovratnu pomoć, kroz doznake, nebitno je sada. I ako se nešto ulagalo u tu putnu infrastrukturu, znači, ulagalo se bukvalno u puteve, u drumove, jako malo u železnicu, nešto u vazdušni saobraćaj, ali skoro ništa u vodeni saobraćaj.
Isto tako, nismo imali nikakvu strategiju kada je bio u pitanju proces privatizacije u prethodnom periodu, kada su se privatizovale luke. Danas smo došli u situaciju da sve te luke koje su privatizovane faktički ne obavljaju delatnost koju bi trebalo da obavljaju, da su vlasnici tih luka mnogo više zainteresovani za to gradsko građevinsko zemljište, nego da nastave sa delatnošću koja je bila primarna.
Nažalost, i zakon gospodina Dulića, koji im je omogućio da otkupe to zemljište, nije išao na ruku očuvanju tih luka i da smo sada u situaciji – da li da gradimo nove luke, pošto od ovih najverovatnije nema ništa. Da li ćemo da se oslanjamo na EU, da li je EU spremna uopšte da ulaže u luke u Srbiji?
Jer, ako već mi nismo spremni da ulažemo, možda taj deo ne zanima nju, pre svega, zanima je transport. U situaciji smo da ne možemo da ostvarujemo skoro nikakav prihod od tih vodenih puteva, jer prihod se ostvari preko luka, a ne preko transporta. Tu, pre svega, imamo trošak, trošak za održavanje tog vodenog puta.
Prema tome, bitno je da se kaže da se jako mali deo transporta odnosi na vodene puteve. Po nekoj statistici koju sam uspeo da pronađem, to je nepunih 5%. Naša zvanična želja jeste da se to poveća nekih 15%, ali da se to kod nas sve, nažalost, svodi na transport šljunka, na transport peska, kamena, eventualno i da je, eventualno, možda "Ju Es Stil" neko ko je uspeo da delimično iskoristi te vodene puteve i da, eventualno, napravi znatne uštede u troškovima gde transportni troškovi bitno opterećuju svaki proizvod.
Posebno bitno opterećuju našu proizvodnju, naš izvoz, s obzirom da je naš izvoz radno i resursno opredeljen. Količinska cena našeg izvoza je izuzetno mala pa bi smanjenje troškova transporta bitno uticalo na konkurentnost naše privrede i konkurentnost našeg izvoza bude na znatno većem nivou.
Želeo bih da kažem, isto tako, što se tiče međunarodnog transporta da je jako malo toga što se odvija preko teritorije Srbije, da smo na sreću ovaj most "Slobode" uspeli da odradimo, ali da sve ono što se tiče održavanja putnih pravaca nismo uradili ili da smo uradili jako malo i da se, pre svega, oslanjamo na EU i na njenu dobru volju, prenebregavajući činjenicu da je to i te kako i u našem interesu.
Što se tiče zakona o vazdušnom saobraćaju, mislim da je ono što je najbitnije da se kaže, a što nisu rekle moje kolege, u ove prethodne dve godine Direktorat, pa i kontrola leta, Agencija za kontrolu leta su radili na jedan nezakonit, neustavni način što bi potvrdio i Ustavni sud.
Čini mi se da je ovaj zakon ovako brzo, nekompletno, umnogome i nedosledno, jako brzo došao pred nas poslanike, na skupštinsko zasedanje. To je jedan od razloga zbog čega imamo i ovoliki broj amandmana Vlade na zakon koji je i sama prihvatila.
Znači, činjenica je da je ogroman novac koji se od preleta slivao u Direktorat, trošen često nenamenski, da smo mi u ovoj skupštinskoj sali jako često o tome govorili, da su u to, nažalost, bili preko saveta, budućeg upravnog odbora, upleteni i pojedini ministri. Svi oni su izbegavali da prihvate činjenicu, da taj novac pripada Republici Srbiji, da pripada republičkom budžetu i da je možda nešto što, pre svega, treba pohvaliti u ovom zakonu je i činjenica da se to najzad priznalo i da su to sada sredstva koja pripadaju Republici Srbiji.
Na osnovu toga, računam da ćemo i u ovoj oblasti imati znatno bolju situaciju nego što smo imali do sada, da ćemo imati mnogo manje monopola, da smo trebali da imamo mnogo manje monopola, mnogo ličnih, grupnih interesa, a da se, nažalost, ovaj predlog zakona u to nije uverio.
Mislim da je predlogom zakona Direktorat dobio prevelika ovlašćenja, prevelike ingerencije, da je ovim predlogom zakon zamišljen kao javna agencija, da to nije najbolje rešenje. Što se SNS tiče, mislim da je Ministarstvo trebalo da ima znatno aktivniju ulogu, da je u okviru Ministarstva potrebno da postoji organizaciona jedinica koja bi se bavila vazdušnim saobraćajem, da takva rešenja imamo i u okolnim zemljama, da to nije protiv direktive EU, onako kako tvrde gospoda, koja su nazovieksperti za vazdušni saobraćaj. Pomenuo bih da je takvo rešenje u Sloveniji, koja je, jako vam je dobro poznato, članica EU.
Imamo jako puno dezinformacija kada je u pitanju ova oblast, da se računa na to, da i poslanici i javnost jako malo znaju o svim propisima i svim regulativama koje su donesene u godinama koje su iza nas i da se na osnovu toga javnost, poprilično, i obmanjuje.
Ono što bi SNS zamerila Direktoratu je to, pomenuo bih par članova koji su po nama bitni, a kažem, imamo preko 40 amandmana. Bar polovina se odnosi na ingerencije Direktorata. Recimo, u članu 14. određivanje vazduhoplovnih subjekata odgovornih za bezbednost pripada i nadležnosti Direktorata. To nikako ne može da bude njegova nadležnost, na kojoj će privredni subjekti da učestvuju na tržištu tih, da kažem, vazduhoplovnih usluga. O tome mora misliti, pre svega zakon o akreditaciji koji smo upravo imali.
Moraju stručna tela da izdaju sertifikate pojedinim privrednim subjektima. Direktorat eventualno može da kontroliše njihov rad, da se bavi nadzorom, da daje neke svoje primedbe, ali ovakav predlog stvara mogućnost za monopole, stvara mogućnost da Direktorat, koji je do sada na jedan drzak i nezakonit način, kažem, trošio milione, a neki pominju čak i blizu 500 miliona evra da je potrošeno bez ikakve društvene kontrole, daje sebi mogućnost da odlučuje koji su to privredni subjekti koji će na tom tržištu u toj vazduhoplovnoj privredi da igraju glavnu reč. Znači, to je za SNS neprihvatljivo.
Dalje, što se tiče ingerencije Direktorata, on po ovom predlogu zakona vodi bazu podataka o događajima, koristi i razmenjuje te podatke iz oblasti bezbednosti. Mislimo da je i to jako neozbiljan predlog, jako neozbiljan institut, da ta oblast prikupljanja podataka, čuvanja, korišćenja podataka, u vreme kada smo svi svesni da ima jako puno problema širom sveta kada je u pitanju vazdušni saobraćaj, kada su u pitanju i te terorističke opasnosti koje se često nadvijaju pre svega nad aviosaobraćajem, ne bi trebalo da bude posao Direktorata.
To mora da radi Ministarstvo, zato moraju da postoje makar podzakonski propisi koji bi tu oblast uređivali. Preozbiljna su to pitanja da bi se tek tako prepustilo Direktoratu, njihovoj dobroj volji i njihovoj sposobnosti da te podatke na pravi način iskoriste, da prepoznaju eventualno opasnosti kada je u pitanju bezbednost u vazdušnom saobraćaju, i to po nama ne može da ide ovako kako je dato u zakonu.
U članu 73, recimo, koji se odnosi na naknadu za pružanje usluga, mislimo da je to nejasno, nejasno je ko propisuje da u tom smislu moramo, intervenisali smo amandmanom, nadamo se da ćete za to imati razumevanja i da Direktorat neće moći samovoljno da propisuje takse i naknade, i na taj način isto tako nekim privrednim subjektima, stavlja ih u poziciju da su privilegovani ili da sužava tržište, odbijajući neke druge koje nisu sposobni da neke takse i naknade koje nisu možda srazmerne našim mogućnostima, našim troškovima ili nekim međunarodnim propisima i cenovnicima zloupotrebljava.
Zatim, u članu 54 - naknada, naplata za potvrde kada je u pitanju buka i štetni gasovi. To je u suprotnosti sa Zakonom o administrativnim taksama. To isto tako nije uređeno Zakonom o administrativnim taksama i nije moglo da se nađe u ovom zakonu o vazdušnom saobraćaju.
U članu 159. imamo, recimo, da je Direktorat ovlašćen za obavljanje osnovnih pregleda vazduhoplova. Čak u 161. članu - da svaki treći periodični pregled obavlja. Otkud to da li će Direktorat biti tehnički i kadrovski opremljen da izvrši taj pregled, da li to treba da rade stručne institucije, odnosno stručni privredni subjekti, naučne institucije ili to treba da radi inspektorat.
Čini mi se da to ne treba da bude delokrug njegovog rada i čak je Direktorat dao sebi za pravo u članu 235, recimo, da uvodi međunarodne standarde, da primenjuje međunarodne akte i propise, to je nešto što pripada Republici, to je oblast koju uređuje Republika. Kako može Direktorat da o tome odlučuje? To mora da prođe kroz skupštinsku proceduru i mislim da je sebi dao i suviše prava kada je u pitanju ova oblast.
Ono što je možda zanimljivo, čitao sam, pa još malo nisam mogao da verujem, ali i poslanici skupštinske većine bi mogli da se time malo pozabave, to je član 266. Zakona, gde se nekome u Republici Srbiji garantuje radno mesto. Postoje dva čoveka, to je direktor Direkcije za civilno vazduhoplovstvo i zamenik direktora, kojima se garantuje radno mesto.
Danas u Srbiji, kada smo prethodne dve godine imali preko 180 hiljada izgubljenih mesta, kada ljudi koji svakodnevno ostaju bez posla, razmišljaju šta će sutra, ova dva gospodina imaju zakonom zagarantovano radno mesto.
Agencija se formira, javna agencija, a oni koji su bili direktori u ovom telu postaju direktor i zamenik direktora u toj agenciji. Znači, ne samo da su zaposleni, nego dobijaju i direktorske fotelje. To stvarno za ovih par godina, koliko sam poslanik, nisam ni u jednom zakonu video.
Gasite jednu instituciju, valjda raspisujete javni konkurs. Taj čovek koji je bio direktor u nekom drugom telu može da konkuriše, može da bude ponovo izabran, ali da mu zakon garantuje da će biti direktor i zamenik direktora, da će i u tom novoosnovanom telu, u toj novoj osnovanoj agenciji da mu garantuje direktorsko radno mesto, mislim da je ovo krajnji bezobrazluk, pre svega prema hiljadama građana koji su danas u Srbiji bez radnog mesta.
Podsetio bih vas da 700 hiljada ljudi zvanično na birou čeka na radno mesto, da se ova gospoda nisu ni pokazala na svojim radnim mestima jer ne bi Ustavni sud donosio ustavnu odredbu kojom je osnivanje tih tela bilo neustavno. Prema tome, mislim da je to za brisanje i to je SNS jednim amandmanom i tražila. Pozivam i poslanike većine da ovakav način i ovakva zakonska rešenja ne dozvole jer je ovo najobičnija drskost i bahatost.
Mislim da ima još stvari kojima je, naravno, SNS nezadovoljna. Pre svega bih naglasio kada je u pitanju vazduhoplovni sport, sportsko–amatersko-turistička avijacija, da je u zakonu tome posvećeno jako malo prostora, jako malo pažnje, da je i u toj oblasti Direktorat dao sebi za pravo da se o svemu i svačemu pita, da ima monopol nad svim i svačim.
Dolazimo u situaciju da vučenje jedrilica i skakanje iz padobrana predstavlja uslugu i da zato, recimo, morate da budete registrovani komercijalni avioprevoznik, da nije ostavljeno dovoljno prostora avioklubovima, sportskim aktivnostima. Recimo, mi Jagodinci imamo jedan memorijalni aeromiting "Goran Ostojić", gde je jako često, faktički i skoro uvek, prisutna vojska, prisutni su helikopteri Vojske.
Da li Vojska, da li policija, kada učestvuje u ovakvim manifestacijama, uopšte ima pravo na učešće, s obzirom da nije registrovana kao javni avioprevoznik? Kakav je odnos ovog zakona prema takvim događajima? Mislimo da to nije u dovoljnoj meri rešeno.
Još jedna nelogičnost kada je u pitanju padobranstvo. Ovde se padobranci tretiraju kao vazduhoplovno osoblje. Direktorat za civilno vazduhoplovstvo njima izdaje dozvolu da mogu da budu padobranci. Toga nema, koliko sam se ja informisao, nigde u međunarodnom zakonodavstvu. Sve to potpada pod sportsko nadmetanje, pod aeroklubove.
Vazduhoplovni savezi bi trebalo da budu ti koji bi eventualno davali dozvole ili bi na tome trebalo da rade aeroklubovi, ili bi trebalo da postoje neki propisi, ispiti ili šta još, da bi se nekome dala dozvola da bude padobranac.
Mislim da se predaleko otišlo sa ingerencijama Direktorata i po nama je to nastavak one politike koju smo imali u prethodnom periodu, bogami sedam godina od raspada Jugoslavije ova oblast nije bila uređena onako kako treba. Očigledno su se formirali raznorazni monopoli, očigledno su se gospodi iz Direktorata osladili prihodi koje su u međuvremenu imali od preleta, koje su trošili kako su hteli i umeli, pa su nastojali da u svakom članu na svaki način te prihode nadomeste.
To je ono što je za SNS neprihvatljivo i protiv čega smo se, pre svega, borili amandmanima koje smo podneli.