Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mojih kolega koji su uglavnom govorili o zakonu o zemljištu, ja bih da kažem par reči o ovom zakonu o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima.
Uopšte, taj sektor je jako interesantan i sa pozicije SRS, zato što su potencijali za razvoj ovog sektora jako veliki. Procenjuje se da oko 20% našeg poljoprivrednog zemljišta može da bude iskorišćeno za ovu proizvodnju.
To je proizvodnja koja je orijentisana ka izvozu i uz malo dobre volje Vlade, Ministarstva mogli bismo jedan ozbiljniji iskorak na ovom planu da imamo u nekom narednom periodu.
Nažalost, ovaj predlog zakona koji imamo je, čini mi se, poprilično tanak. Tu je nekih tridesetak članova, uz još nekih devet članova koji se odnose na neke kaznene odredbe. Sve u svemu, poprilično nedorečeno, uz puno diskrecionih prava koja se ostavljaju Ministarstvu da u nekom narednom periodu reguliše ovu oblast.
A, potencijali su izuzetno veliki, kao što rekoh, ne samo kada je u pitanju taj profit koji može da se ostvari ovom proizvodnjom, već kada je u pitanju i zaštita sela, pokušaj sprečavanja emigracije sa sela ka gradu, eventualno, i jedan ozbiljan pomak kada je u pitanju populaciona politika, sa čime očigledno naša zemlja ima poprilično problema.
Ja bih par podataka da dam javnosti i našim poljoprivrednicima, da ih ovako na jedan skroman način zainteresujem za ovu proizvodnju, pa da onda obrazložim ono što po mišljenju SRS nije ušlo u ovaj zakon, a trebalo je u svakom slučaju da bude deo ovakvog zakona.
To je da je u svakom slučaju zdrava hrana, odnosno organska proizvodnja, organska poljoprivreda, novi trend u prehrambenoj proizvodnji i da je izuzetno atraktivna na tržištima EU, da je rast tog tržišta izuzetan, blizu 20% je svake godine, da je to najverovatnije dugoročan rast tražnje i da EU nije u mogućnosti da obezbedi i zadovolji svoje potrebe, uspeva samo 50% svojom proizvodnjom da zadovolji potrebe za organskom poljoprivredom.
Prema tome, mogućnost za našu poljoprivredu je velika. Uz to, to je profitabilna proizvodnja, cene organske hrane su nekih 50 do 100 puta više nego cene obične proizvodnje.
Često su i proizvodni troškovi na nivou klasične, standardne, konvencionalne proizvodnje, a i prinosi ne moraju da budu niži nego što je to u konvencionalnoj proizvodnji. Tako da postoji jako puno razloga da se o ovoj temi znatno ozbiljnije posveti samo Ministarstvo.
Kod nas je ta proizvodnja u začetku, radi se o nekih 3.000 hektara, poprilično malo ako se uzme u obzir da mi baratamo nekom cifrom od oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, znači mogućnosti su velike.
Stiče se utisak da je jedini razlog zašto ste se u stvari opredelili za ovaj zakon da ga imate u skupštinskoj proceduri pre svega zahtev EU, jer EU, kada je u pitanju pridruživanje, očekuje od nas ne samo da imamo ovaj zakon, nego da malo ozbiljnije poradimo na ovom sektoru organske poljoprivrede.
Nažalost, to je bio jedini motiv za vas, a sve ono što je potrebno uraditi kada su u pitanju prateće mere, podsticajne mere za razvoj organske poljoprivrede, propušteno je ili nema naznaka da Vlada i Ministarstvo o tome razmišljaju.
Pre svega, to su subvencije kada je u pitanju organska poljoprivreda. Svuda u svetu normalno je da se subvencija uzima po hektaru za razvoj same organske poljoprivrede, na primer, kod naših suseda Mađara to je nekih 150 evra po hektaru.
Isto tako, veliki problem u ovom zakonu biće troškovi konverzije, jer je naša poljoprivreda poprilično osiromašena i ovaj period od dve do tri godine kada je potrebno da se sa klasične poljoprivrede pređe na organsku poljoprivredu biće neizdrživ za većinu domaćinstava.
Ukoliko se računa da se organskom poljoprivredom bave pre svega ruralna domaćinstva, krajevi koji bi mogli ozbiljniji prinos od toga da ostvare, znači, mogućnosti su još i manje, pa prema tome sama cena sertifikata biće jako velika za poljoprivrednike, i ovo što ste dali u zakonu premalo je da bi moglo da se očekuje bilo kakvo poboljšanje u ovoj oblasti.
Mislim da je veliki problem i edukacija poljoprivrednika, da je bez sumnje za organsku poljoprivredu potreban veći nivo znanja nego za klasičnu poljoprivredu, ali da je i pomoć u osnivanju udruženja, kako se to radi u zemljama u okruženju i eventualno pomoć ekološkim zadrugama koje bi okupljale desetak do 20 domaćinstava, od velikog značaja, a što se Ministarstva tiče tih pomaka za sad nema.
Veliki problem u organskoj poljoprivredi su i inputi, semenski materijal, sredstva za zaštitu biljaka, koji moraju da prate ovaj zakon. Sve su to stvari koje su i te kako potrebne da bismo mogli da očekujemo bilo kakav iskorak u ovoj oblasti. Ali, to je sve ono što Ministarstvo godinama unazad propušta i na tim poslovima ne radi.
Jako bitno za razvoj organske poljoprivrede je i pomoć izvoznicima, naše tržište je i suviše skromno da bismo mogli da očekujemo ozbiljniji razvoj i neke potencijale kada je u pitanju domaće tržište. Za strano tržište moramo da imamo kvalitetnu proizvodnju, morali bismo čak i zakonski da kontrolišemo, ukoliko želimo da izgradimo neki svoj brend, da imamo svoje specifične proizvode kojima bismo u većoj količini, nego što je to u ovom trenutku, mogli da izađemo na svetsko tržište, a i jaki distributeri su i te kako bitni za razvoj ove oblasti.
Sve u svemu, želeo bih da kažem da je ovo što je Ministarstvo dalo kao predlog zakona izuzetno skromno da bismo mi poslanici SRS mogli da budemo zadovoljni. Ima tu mnogo nedorečenosti i, kao što rekoh, nema pratećih mera, tako da ne možemo biti zadovoljni ovim predlogom.
Ali, eto, ostaje nada da ćete u nekom narednom periodu ozbiljnije shvatiti i ovu granu, odnosno ovaj sektor poljoprivrede koji bi mogao da da veoma velike rezultate, naročito u ovom trenutku kada imamo veliki spoljnotrgovinski deficit i kada nam izvoz ne ide. Ostaje nam, nažalost, samo poljoprivreda. Hvala.