Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o hipoteci, zakon koji se nekim čudom našao na ovom skupštinskom zasedanju, jer na osnovu onoga što smo pre par nedelja imali priliku od ministra Mlađana Dinkića da čujemo, kada je u pitanju ekonomska politika Vlade, ovaj zakon nije trebalo da se nađe na današnjem zasedanju, jer on podstiče ličnu potrošnju.
U svakom slučaju, on onemogućava cilj Vlade da se smanji inflacija koja je predviđena za narednu godinu u iznosu od 9%, u šta niko ne veruje u ovoj zemlji. Ipak, u svakom slučaju, očekivali smo da Vlada ima doslednu ekonomsku politiku, da bar delimično ima viziju kuda vodi ovu zemlju i kako će građani Srbije živeti u narednoj godini.
Očigledno, kroz ovaj zakon koji je, na neki način, sličan Zakonu o lizingu, možemo da vidimo šta će on da donese za građane Srbije.
Zakon o lizingu, u iznosu duga koji uzimaju građani Srbije, samo nekih 10-15% ide u investicije, a sve ostalo ide na ličnu potrošnju, pre svega na automobile, pa će i ovaj zakon značiti da će građani Srbije svoje stanove zalagati, podizati kredite koji će isto tako kroz ličnu potrošnju podsticati inflaciju i stvoriti veliki problem kompletnoj privredi Srbije.
Što se tiče obrazloženja ovog zakona, čini mi se da se ono ponavlja iz zakona u zakon, kada su u pitanju zakoni iz oblasti bankarskog sektora, pre svega, obećava se ulaganje, strane i domaće investicije. U ovom slučaju se čak obećava i niža cena novca na našem tržištu.
Očigledno je, bez obzira na sve mere koje je Vlada preduzela u prethodnom periodu, da do toga nije došlo, a neće doći ni ovaj put, jer je tražnja za kreditima ono osnovno što određuje kamate na bankarskom tržištu.
Činjenica je da je Vlada ukinula čekove pre nekih godinu dana, da su građani ostali bez mogućnosti da se, na neki način, beskamatno zadužuju i da su primorani da danas od banaka uzimaju kredite po jako nepovoljnim uslovima.
U svakom slučaju, s obzirom na jako lošu ekonomsku politiku, zavisno od tih kredita, i ubuduće će potražnja za kreditima biti izuzetno velika.
Dok god ne regulišemo tržište rada, dok god imamo ovako veliku disproporciju između ponude i potražnje, kada je u pitanju tržište rada, dok god imamo ovako nizak privredni rast, malu privrednu aktivnost, nema razloga da očekujemo bilo šta dobro. Kada su u pitanju krediti, kamate će biti velike, bez obzira na ovaj zakon. Ovaj zakon sasvim sigurno od toga neće ništa promeniti.
Potpuno bih se složio sa mojim kolegama da u ovom zakonu ima dosta nelogičnosti, nekih rešenja i instituta koji su neprimereni, koji bitno favorizuju prava poverilaca, a zanemaruju prava dužnika.
Što se tiče hipoteke na neizgrađene objekte, ona je unesena u zakon, pretpostavljam, da bi se prikrili svi nedostaci ovog zakona, da bi se marketinški eksploatisao taj institut, u nadi da građani Srbije neće prepoznati sve one nelogičnosti i sva ona loša rešenja koja ovaj zakon nudi.
Sasvim je sigurno da neizgrađeni objekat nije u potpunosti definisan i, kao takav, teško može biti predmet hipoteke. Sve ono što su o katastru i zemljišnim knjigama govorili moji prethodnici, mislim da je potpuno jasno.
Ovaj institut je očigledno neizvodljiv, a s obzirom na siromaštvo koje vlada u Srbiji, zahvaljujući politici ove vlade, nema ni razloga da banke ulaze u tako rizične poslove, kada na stotine hiljada građana danas ostaje bez posla i kada je u situaciji da ne zna kako će da preživi naredni mesec.
Banke će se, sasvim sigurno, odlučivati za one vidove kredita koji su znatno manje rizični, znači, tamo gde već postoje objekti – ići će se eventualno na te hipoteke.
Kada govorimo o ovom odnosu dužnika i poverilaca, mislim da nijedan do sada donesen zakon u ovoj skupštini nije ovoliko ponizio, odnosno stavio u situaciju dužnike da su u rukama poverilaca, da u potpunosti zavise od poverilaca, a od samog starta se nalaze u jako teškoj situaciji, jer je obično iznos kredita i hipoteke koja se stavlja, na osnovu tog kredita na nepokretnost, dva do tri puta, što je sasvim neprimereno.
To najbolje pokazuje kolika je potražnja za finansijskim sredstvima u našoj zemlji i kolika je ta disproporcija između ponude i potražnje novca.
Definitivno nije izgrađeno tržište nekretnina. Što se tiče tržišta hipoteka, verovatno će ovim zakonom ono zaživeti i biće prilike da se u nekom narednom periodu razvije. Ali, činjenica je da nemamo razvijeno tržište nekretnina. Imamo činjenicu da ni cene stanova, kuća, objekata, nisu realno definisane.
Naročito je veliki problem sa cenom zemlje. Izuzetno je niska cena zemlje. Mislim da je osnovni razlog za donošenje ovog zakona baš u želji da se što pre po niskim cenama otkupi zemljište i stanovi građana, jer ova loša politika Vlade najviše pogoduje manipulativnom kapitalu i eventualnim špekulantima, zelenaštvu u Srbiji, koje se sve više širi kroz pojedina zakonska rešenja.
Veliko je obećanje predlagača i Vlade, kada je u pitanju ovaj zakon, u odnosu na preduzetništvo, na mala i srednja preduzeća. To se u potpunosti ne uklapa u politiku SRS. Želja SRS je da se privredi pomogne kroz što jeftinije kredite. To je jedini način da dobijemo jeftiniji proizvod, proizvod sa kojim možemo na inostrano tržište, što je jedini spas za našu privredu, kao i forsiranje kredita kroz Fond za razvoj.
Nažalost, ova vlada ima drugačije mišljenje. Ovi hipotekarni krediti koji se nude u svakom slučaju su znatno skuplji. Plašim se da će za veliki broj malih i srednjih preduzeća to biti njihov kraj, jer pod ovakvim uslovima, kakve propisuje zakon, neće biti šanse da mala i srednja preduzeća na vreme i u nekom razumnom roku vrate svoje obaveze.
Bilo bi potrebno istaći još par instituta. Istina, nisam pravnik, ali mi je potpuno nelogično da se sa potraživanjem može nastaviti i posle zastarelosti roka potraživanja. Taj institut nisam potpuno razumeo.
To pokazuje na najbolji način da su se favorizovali poveriocu, ukoliko su ušli u međusobni ugovorni odnos, u svakom slučaju, institucija koja daje kredit morala je da zna na koji objekat i na koju imovinu je dat taj kredit.
Kažem, on je obično višestruko manji od vrednosti same imovine. Nema razloga da se dodatno obezbeđuje i ostalom imovinom dužnika. Mislim da su to ona dva instituta koja na najbolji način pokazuju da ovaj zakon nije urađen i izbalansiran s pravima dužnika i poverilaca.
Što se ove oblasti tiče, bitno je da Vlada preduzme ozbiljnije napore kada je dalja legalizacija objekata u pitanju, jer znate da smo s tim započeli. Ali, veliki broj objekata još uvek nije legalizovan.
Potrebno je uraditi mnogo ozbiljniju analizu i prepoznati razloge zbog čega nije došlo do te legalizacije i da bi ovaj zakon, u suštini, mogao da zaživi u nekom narednom periodu.
Žao mi je što na kraju moram da kažem, čini mi se da ovaj zakon u suštini reguliše otimačinu stanova i kuća građana Srbije. On može da bude jedino u korist banaka i manipulativnog kapitala, nikako u korist građana Srbije, jer su građani Srbije lošom ekonomskom politikom dovedeni u situaciju da žive od danas do sutra.
Sam zakon, u stvari, predstavlja možda vrhunac beščašća ove vlade. Umesto da je Vlada nastojala da popravi socijalni i ekonomski položaj građana i da im omogući da pristojno žive od svog rada i od svojih plata, ona ih gura u situaciju da prodaju svoje stanove i tako ostanu bez onog što im je jedino ostalo vredno od imovine koju nisu izgubili u prethodnom periodu, od kada se sprovodi ovakva politika.
U svakom slučaju, SRS neće glasati za ovaj predlog zakona. Zalažemo se da se donese zakon o hipoteci koji bi bio znatno realniji, primereniji našoj situaciji, interesima građana Srbije, srpskog preduzetništva, a to, u svakom slučaju, nije ovaj zakon. Hvala na strpljenju.