Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Vučić

Govori

PRVA SEDNICA

29-12-1997

Dame i gospodo narodni poslanici, svi smo Predlog zakona o budžetu dobili tek jutros i gotovo da niko nije mogao ozbiljnije da razmotri sve razdele i da zna šta bi trebalo podržati, a šta napadati.
Malopre smo imali konstitutivnu sednicu Odbora za kulturu i informisanje i niko od nas 15, koji smo u tom odboru, nije mogao da zna tačnu sumu novca, koja se izdvaja upravo iz tog razdela. To nam na najbolji način pokazuje koliko su narodni poslanici zaista pripremljeni za ovu sednicu, a razmislite u kojoj se to zemlji na svetu po hitnom postupku donosi budžet, a neće da se donesu neki drugi, manje važni zakonski projekti po hitnom postupku.
To govorim onima koji predstavljaju danas malo veću Novu demokratiju, od one koju su nekada iznedrili, onima koji su jutros, na prepodnevnom zasedanju, a to moram da kažem zbog toga što državna televizija to nije želela da prenese, oni koji su (radi se o poslanicima Srpskog pokreta obnove), podržali sve predloge Socijalističke partije Srbije i Jugoslovenske levice, pa bi bilo dobro da ukažemo na nekoliko stvari, koje su ovako golim okom i paušalnim pogledom na Predlog zakona o budžetu uočljive.
Pre svega, ima jedna zanimljiva stavka, kada pogledate sredstva za finansiranje rada organa državne uprave, videćete da se kaže da ima zaposlenih oko 243.000. Pogledajte Predlog zakona o budžetu za 1997. godinu, videćete da ima za oko 2.000 zaposlenih manje. Zalažemo li se mi za jeftinu državu, zalažemo li se mi za državu u kojoj će biti smanjen administrativni aparat, kako bi smo imali manje opterećenje za građane Srbije, kako bi porezi bili niži, kako bi doprinosi bili niži, kako bi imali manje namete za seljake, za poljoprivredne proizvođače, za zdravstvene radnike, manje namete za industriju, poljoprivredu i sve ostalo?
Ali, pogledajte šta je ovde posebno čudno - kaže se: od čega je 79.150 u državnim organima i organizacijama, što je za svega 21 više nego li prethodne godine i onda 163.850 u javnim službama, što je za 19 manje. Dve hiljade uopšte ne postoji zaposlenih, 2.000 u ovome ne zna se gde su zaposleni. To je neko onako odoka, znajući da je prethodnih godinu dana, one koji su podobni zapošljavao u državnoj administraciji, da bi služili njemu, a ne narodnim interesima, a ovde su u potpunosti izostavljeni.
Kaže gospodin Peručić - bolje da se finansiramo iz budžeta, nego da idemo na privremeno finansiranje. Jeste, ali zašto taj predlog zakona o budžetu nije došao znatno ranije, pa da svi poslanici mogu da budu upoznati sa njim, pa da drugačije radimo, a šta ćemo sa izvršenjem budžeta od 100% od prethodne godine, a isplaćeno je 11, a ne 12 plata? Ko je za to odgovoran, ko je za to kriv?
Dalje, kada pogledate razdeo 1, 2. i 3., kad se pogledaju plate u okviru onoga što se podrazumeva pod - predsednik Republike - šta je to što iznosi preko 3.000.000 dinara? Zar ima toliko službenika, zar je toliko njih neophodno platiti, šta to toliko košta?
Malopre su neki govorili, a ne zaboravite da je Narodna skupština Republike Srbije iste tolike troškove plata imala - 3.000.000. Koliko ima sudija Ustavnog suda Srbije, da budu toliki troškovi plata takođe? Zbog čega je to potrebno i kome je to potrebno i to bez regresa, jer je regres posebno bilansiran u Ministarstvu finansija.
Dakle, postoje nekakvi troškovi, za koje niko ne može da pronađe realno opravdanje.
Šta ćemo dalje sa nekakvim organizacijama, koje se drže na budžetu, a niko ne razume zašto? Zašto uzimati od naroda, od građana, od privrednih organizacija novac za organizaciju rezervnih vojnih starešina Jugoslavije?
Ako je to potrebna organizacija, neka se samofinansira, a zašto finansirati Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata, ne znam ni ja čega. Nemam ja ništa protiv tih ljudi, ali ti ljudi neka se finansiraju ako žele da imaju posebno udruženje. Imaju sva prava, imaju penzije, imaju sve beneficije koje im već ionako pripadaju, na osnovu nekih drugih socijalnih prinadležnosti.
Zašto posebno i dodatno to iz budžeta da se finansira? Zašto opterećivati privredu?
Dalje, u razdelu 27 (to je ono što sam stigao za ovo kratko vreme da proučim) kaže se - za posebne namene izdvojiće se (radi se o Ministarstvu za informacije) 41.450.000 dinara. Ovde u obrazloženju posebnih namena stoje nekakve čudne stavke, nešto za štampani materijal na srpskom jeziku, za štampani materijal na stranim jezicima, itd.
Šta to znači, šta će to da se štampa, ko o tome odlučuje? Je li to propagandni materijal za zemlju, ili ćete ponovo da štampate publikacije, ili da uplaćujete onim medijima koji će da prave onako bljutave filmove i odvratne filmove, kakve ste vi pravili protiv dr Vojislava Šešelja, u predsedničkoj kampanji.
Da li mislite da tako možete da pobedite srpske radikale? Ne može se tako pobediti. Jedno možete time da dobijete, u jednom trenutku, ali ste moralno time sve izgubili, na najniže grane ste pali. E, zato su potrebna ta 42.000.000 dinara. Da je odvojeno za zdravstvo, da je odvojeno za prosvetu, pa niko vam to ne bi žalio i niko vam ništa o tome ne bi rekao, ali ste ta 42.000.000 odvojili da finansirate prljavu kampanju laži, falsifikata i neistina protiv Srpske radikalne stranke i protiv dr Vojislava Šešelja.
Zato su vam te pare bile potrebne, biće vam potrebne.
I još nešto dičio se gospodin Peručić da je rođeni Beograđanin. Ja ne znam šta to mnogo znači. I ja sam rođeni Beograđanin, ali ne vidim da sam išta bolji od ostalih kolega, koji nisu rođeni u Beogradu i ne vidim da iko drugi zbog toga manje ili više voli Beograd. I ne mislim da zbog toga što nećemo glasati za harač, za namet Beograđanima, svim privrednim organizacijama u Beogradu, za tu poznatu Čovićevu taksu od 3%.....
Ne zaboravite, gospodine Mikoviću, vaš predsednik, Vuk Drašković, je za tu taksu govorio da je harač, da je to turski namet na vilajet, da je to muka za građane Beograda, da to mora odmah da se ukine, a sada kažete da su oni koji su protiv te takse, protiv Beograda.
E, to licemerje više, gospodine Mikoviću, ne može da prođe. To je ono protiv čega ćemo se mi u Srpskoj radikalnoj stranci boriti. To takođe važi i za ono što je govorio gospodin Peručić.
I sada, moram da kažem nešto o čemu se malo govorilo. Danas, naravno, državna televizija to nije prenela - kada je čovek koji se proglasio za predsednika Republike ušao da polaže zakletvu, poslanici Srpske radikalne stranke, kojih ima 82 u ovoj Narodnoj skupštini, razumljivo, zbog izbornih krađa, falsifikata....

PRVA SEDNICA

29-12-1997

Vreme srpskih radikala, gospodine predsedniče, tek dolazi, a vaše vreme i vaših političkih stranaka odavno je isteklo.
E sada da vam kažem, dozvolićete mi još ovo da kažem, moram da pomenem one koji su najviše krali i otimali na Kosovu i Metohiji, da sa tim javnost bude upoznata.

PRVA SEDNICA

29-12-1997

Ima, ima. Oni su potencijalni članovi Vlade, koji će biti finansirani. To su: Miladin Ivanović iz Peći, koji je bio najbrutalniji u tim krađama i otimačinama na Kosovu i Metohiji i najgorim postupcima prema srpskim radikalima, Dragomir Pavlović iz Kline, Dobrosav Radović, Slobodan Laković iz Peći, Zoran Milošević iz Obilića i Dragan Spasić iz Vučitrna, koji je čak, verovali ili ne, u izvesnom restoranu slavio izbornu krađu, a osim izborne krađe, slavio je i prebijanje poslanika Srpske radikalne stranke, pa gledajte kakve su to posledice.