Tako da bih vam preporučio da postupite prema ovom mom predlogu, naročito da ovaj stav 1. člana 50. Predloga zakona izbrišete.

Da bi se shvatilo ovo što je podnosilac amandmana hteo da postigne, mora prvo da se pogleda član 2. tačka 5, to je područje graničnog prelaza, pa onda član 18, to je obeležavanje područja graničnog prelaza, gde, takođe, postoje nadležnosti ko šta treba da radi, oblik, sadržinu, oznake ko postavlja, kad postavlja, i onda, tek, da se dođe do člana 53, koji, u suštini, reguliše službenost prolaza. Praktično, samo to reguliše.
Međutim, mislim da ste vi ovo stavili kao rezervnu varijantu, jer ako se vratite na ono što je u članu 2. tačka 5. dato kao definicija područja graničnog prelaza i ono u članu 18, onda, verovatno, kad se nailazi prema graničnom prelazu, ako treba neka oznaka da se postavi pored puta, to su već saobraćajni propisi, i ne vidim koja to druga oznaka treba da se postavi. Granične linije su već nešto drugo, drugi članovi to tretiraju, ne ovaj član 53.
Ne vidim koja je svrha ovoga. Verovatno, ta službenost prolaza postoji. Možda ste zaboravili da ubacite i nešto što asocira na stvarne terete u pogledu samog bitisanja oznake na tuđem zemljištu, ali to se reguliše nekim drugim propisima. Loše je vaše objašnjenje zašto se ne prihvata amandman. Ukoliko nastane oštećenje imovine vlasnika ili korisnika nepokretnosti usled postavljanja i održavanja tog prelaza, onda, po opštim propisima, za prouzrokovanu štetu država odgovara. Mislim da je tim propisom obuhvaćeno.
E, sada, ovo je sad sasvim očigledno, službenost prolaza bez naknade. Ne može da se ugovori naknada, ali obaveza naknade štete sigurno postoji.
U tom smislu sam se javio, zato što u objašnjenju pričate da ne postoji mogućnost naknade štete, jer nema krivice itd. Krivica je potpuno irelevantna stvar za ovo. To je sve regulisano. Međutim, stičem utisak da nas vi, nekim objašnjenjima zašto odbijate neke amandmane, prosto, dovodite u neprijatnu situaciju da mi treba da znamo 17 zakona, a vi ne morate da znate nijedan. Stvarno je neprijatno da onda diskutujemo. Zašto bismo onda diskutovali?
Ovo je klasičan primer službenosti prolaza i ja vam dajem ideju. Verovatno ste morali nešto da rešite u pogledu tih belega koji se postavljaju po sistemu stvarnih tereta. To je neko drugo pitanje koje niste hteli da rešite. Možda je rešeno nekim drugim propisima, znam da jeste, ali nije bitno sad za ovu raspravu. Ali, kad kažete – nema naknade štete, onda je stvarno prouzrokujete.
Ovaj amandman je, verovatno, rezultat, pre svega, elementarnog osećaja za pravdu koji postoji kod poslanika, pa kažu – dobro, neko će da prođe, ali valjda odgovara za štetu. On mora da odgovara za prouzrokovanu štetu. Kad je to država, onda država. Sad, kako ste vi organizovali državu za poslednjih nekoliko godina, ko će da odgovara, ne znam. Tužiće se, znači, država Republika Srbija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, pogranična policija, pa ne znam na šta će da liči ta tužba u pogledu definisanja ko je tuženi, sve i svašta ima da bude.

Ova dva amandmana su gotovo identična, neću sad da ulazim u rešenja koja se njima nude, ali stvarno mislim da neke stvari zaslužuju pažnju da se prokomentarišu, jer se radi o poljoprivrednom zemljištu uz granicu. To je tema.
Prvo, mislim da je to zemljište zaštićeno i da nikakva šteta neće biti tom zemljištu. Policija, kada je preuzela ovu granicu, zna tu nešto malo oko graničnog prelaza, ovo drugo i ne zna gde se nalazi. To je faktičko stanje, jer oni nisu bili ni osposobljeni, pa su uzeli nešto iz Vojske, zato što je neko u državnoj zajednici procenio, ovo nije novina, to je bilo i ranije, da, ako želite prema Evropi, onda granicu ne sme da kontroliše vojska, nego policija.
Onda se granična služba rasturila, nešto malo tih službenika je prešlo u policiju, počeli su da rade. One karaule tamo zvrje prazne, policija je na nekim punktovima. Neću sada o kvalitetima da pričam, pošto dosta skitam po Srbiji, obilazim. Na jednom takvom lokalitetu sam razgovarao i sveštenik mi kaže – ma, pusti, dve godine oni nisu prošli tu, oni ne znaju gde je granica.
Markićeviću, Krstinu, nemojte da se sekirate za poljoprivredne useve; tu nema ko da prođe, da vidi gde se to nalazi. Ove uopšte ne interesuje državna granica. Oni imaju nove sisteme, avakse, satelitsko praćenje, praćenje mobilnim telefonima i imaju dubinsku kontrolu. Na 650 km od bugarske granice, oni prate šta se dešava na bugarskoj granici.
Moram da se šalim s vama, jer je to apsolutno neozbiljno. Ako želi neko da se bori protiv globalizma, onda mora sarkazmom, cinizmom, jer zdravom argumentacijom ne možete da se borite protiv globalizma.
Nešto postoji tamo gde ne treba da postoji. Ta zaštita postoji, granična prava itd., u Kopnenoj zoni prema KiM-u. Kada bi se tako kontrolisao i ostatak granice, to bi bila druga stvar. Ove druge stvari su čiste, imaju nove bele džipove, na kojima piše – pogranična policija, granična policija, Rambo tipovi, kao da su juče pobegli sa onog skupa, voze ona kola, razgovaraju sa seljacima tamo gde ima puta, gde nema puta, nema šanse da pređu. To je kraj priče. To je naša realnost. Nešto se tu malo oko graničnog prelaza koristi, i to je kraj .
Sa gledišta pravnog sistema, mislim da je ovo što je predloženo u članu 56. neodrživo. Zašto? Moram da vas podsetim da je jedna od tih, navodno, evropskih tekovina, i privatna svojina kao svetinja. Vlasnik ima puna prava.
To znači pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja svojim dobrom. I, ako ga neko ograničava u korišćenju, upravljanju i raspolaganju svojim dobrom, on mora tom čoveku da da neku satisfakciju i da naknadi štetu koju trpi zato što ne može svoje dobro da koristi na način kako mu je zakonom priznato. To je postulat.
Kada ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, ili ministar nadležan za unutrašnje poslove procene da treba u zakonu da stoji da se oni pitaju o tome kakva će se kultura sejati sa gledišta vidljivosti granične linije, onda je to neka mera ograničenja.
Mi imamo i Zakon o korišćenju poljoprivrednog zemljišta. Sada se to drugačije zove, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, čini mi se. Tu je, u krajnjoj konsekvenci, priznato svojinsko pravo, neprikosnoveno pravo vlasnika da koristi, upravlja, raspolaže, a kod poljoprivrednog zemljišta, čak, ima i obavezu da ga koristi i da ga obrađuje.
Sad je Srbija, zahvaljujući Borisu Tadiću, u fazi kada prodaje traktore, jer su zemlju već prodali, ne samo ovu poljoprivrednu u Vojvodini, nego i ovu koja se ne obrađuje. Sada su traktori višak u Srbiji.
U tu situaciju upada MUP, koji ima, stvarno, bezbednosne razloge zašto treba da je, ne znam, 100 metara granična linija, da postoji neka optička vidljivost, neka kontrola. Ali, toga nema, faktički, kod nas, nema. Ne postoji. Ovo je odredba radi bele šengen liste. ''Ne lipši magarče do zelene trave''. Nema ništa od ovoga, od ovoga nema ništa.
Šta mislite, koji se propisi primenjuju u Kopnenoj zoni, gde postoje naše snage koje kontrolišu i štite Srbiju od terorizma, koji može da se prenese s one teritorije?
Vidite kako je to lepa igra reči. Tu se primenjuje Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244. U kom delu? Ovamo, od Merdara, prema užasu, unutrašnjosti Srbije, užoj Srbiji. Od koga se mi štitimo? Od UN-a, jer oni su vlast tamo.
Ajde, idite tamo, pa kažite da se neka kultura ograniči. Pa, teritorija opštine Kuršumlija ima najdužu, ajde da kažem, administrativnu liniju prema teritoriji KiM-a. Najdužu. Pa, na celoj toj teritoriji ne možete da nađete 500 stanovnika. Ko obrađuje to? Nema ko da obradi. Ko će iz Ministarstva da ide tamo da vidi koja kultura treba da se sadi? Ivica Dačić da ide da juri po gorama i šumama, da vidi ko je šta sadio?
Pustite to, to je samo radi reda ubačeno ovde. Ovo ne postoji ni u jednoj državi EU.
Interesantna je stvar s kojim nipodaštavanjem se gleda na pojam granice. Granice između dve države, ili između država, isto su kao međe između parcela komšija, u istom su rangu, u potpuno istom rangu. Zar se mi kao privatna lica tako ponašamo prema našim međama? Ajde da je to teritorija Kuršumlije, tamo neka zabit, gde i ne zna gde je kamen.
Kad bi se ova građevinska mafija u Beogradu, sa Đilasom, ponašala na način kako piše u ovom zakonu za granice, da se oni tako ponašaju kod međa, pa oni bi oči povadili ovde. Ovde je svaki santimetar dragocen. Ali, samo u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu.
Eto koja je devalvacija naših propisa – da bi ''žaba digla nogu jer je videla da se konji potkivaju''. To je cela naša priča. Zbog te priče, sve i svašta može da trpi ovaj papir. Budite uvereni, selektivno ima da se primenjuje.
Recimo, neka kupi zemljište pored neke državne granice neko od braće Nicovića, ili Peconi, ili Pacoli, ili ovi što finansiraju Tomislava Nikolića.
Znate li vi kada bi njemu rekli šta da sadi na kojoj parceli? Nikada. Nego ste uhvatili nekog jadnog seljaka tamo, da ga plašite ovim papirom, kao, nešto može da se desi. Pa, jedino ozbiljno shvataju državu ovi naši seljaci. Prate ove prenose, pa kažu, zar je moguće da nam ovo pripremaju. Jedini su koji čuvaju zemlju.
Prošetajte se po tim pograničnim selima, evo, uzmite Bosilegrad, Vlasotince, Surdulicu itd. Vidite ko stanuje u pograničnim selima. I s jedne, i s druge strane granice, ljudi od 70, 80 i više godina, nema ko da ih pogleda. Ali, oni moraju da se drže u strahu, jer, da li će biti ova straža, zavisi od Ministarstva, zavisi da li će ono da kaže može ili ne može. Ali, Ministarstvo neće ni da prođe tim putem, neće da prođe.
Dok je bilo Vojske, tu je i bile neke kontrole. Od kad je preuzela policija, nema kontrole. Nema kontrole. Vrte se ovi džipovi uz Drinu, niz Drinu, a Drina nije granica. To smo se svi zaklinjali, valjda. Zašto tako ne idete dole prema Makedoniji, ili prema Bugarskoj, ili prema Rumuniji, ili prema Mađarskoj, gore?
Evo, da krenete prema granici ka Mađarskoj, odmah ima da uhvatite Gojka Radića, i to u Carini kako muva. Pohapsite Carinu, sa Gojkom Radićem. Sa dve kese je došao kao izbeglica u Suboticu, sada ima odmarališta.
Pa, dobro, Dačiću, jesmo li mi toliko nesposobni, jesmo li mi toliko nesposobni, a on toliko sposoban? Ja ne znam šta smo ja i ti Bogu zgrešili.
Ovo je u suprotnosti s osnovnim principima prava svojine i zato je bio i podnet ovakav amandman. Ako već neko ograničava vlasnika u korišćenju poljoprivrednog zemljišta, onda bi, verovatno, moralo i Ministarstvo poljoprivrede da se pita, a onaj ko ga ograničava, treba na neki način i da mu pruži satisfakciju u vidu neke odštete za štetu koja mu se pričinjava zbog naloga države, mere koju država sprovodi. To je osnovni princip prava, a to vi ne poštujete ovim predlogom zakona.

Mislim da je dobro što je direktan prenos i građani imaju prilike sve lepo da vide.
Pozivam se na član 27. Poslovnika i smatram da je ovo što radite već nekoliko meseci kao predsednik Narodne skupštine stvarno skandalozno i da to urušava temelje ove države.
Vidite, vama Poslovnik, Ustav i propisi ne zabranjuju da u slučajevima kada se pojavi vruća, aktuelna tema, gde treba država i Narodna skupština brzo da reaguju, vi možete da zakažete i sledeću sednicu, možete da predložite i zaključak o uvrštavanju posebnih tačaka dnevnog reda, međutim, vi to ne želite ili ne smete da uradite i zato se svakodnevno otvaraju afere koje ne dobijaju odgovor, niti javnost zna o čemu se radi, niti koji su krajnji efekti.
Samo da vas podsetim, vi ste uspeli da napravite političku stranku za mesec i po dana. Uspeli ste da četiri predsednika odbora zadržite, iako ti ljudi treba da budu možda i u zatvoru. Samo da vam skrenem pažnju, Tomislav Nikolić je zaključio neki ugovor da niko ne zna kakav je taj ugovor, pa je stvorio obavezu 68 miliona i vidite da to kao sindrom se javlja i na državnom nivou, pa smo sad imali prilike da čujemo da je neko sklopio ugovor od 700 i nešto miliona. Na sreću, država ima mogućnosti da to zaustavi, a mi nismo imali mogućnosti da to zaustavimo jer je sve privatizovao čovek.
Zbog čega je to tako? Zato što je izostala reakcija, zato što je Narodna skupština onemogućena da hitno reaguje na dnevno-političke događaje. Nemamo rešeno pitanje KiM. Imamo problema sa Crnom Gorom i Makedonijom.
Ministar za KiM je više njihov ministar nego naš ministar. Pregovarate sa Euleksom da se uspostavi neka veza. Tražite i idete ka priznanju KiM. Otvara se problem Vojvodine, otvara se problem gasa, ma gde god se okrenete otvara se problem.
Da li ste rešili neki problem? Nijedan niste rešili problem.
Otvarate probleme, pozivate se na jedno iskrivljeno tumačenje ovog poslovnika i svakodnevno nam govorite, svim građanima Srbije, ono što ti Ustav garantuje, to vam ova vlada demantuje, toga nema u životu. Prevarili penzionere, prevarili ovo, sve živo prevareno, a ovde se držite nekog Poslovnika i nekih odredbi koje uništavaju život.

Javio sam se da bih ukazao na to da se ovde konstantno krše odgovarajuće odredbe Poslovnika Narodne skupštine. To se, pre svega, odnosi na odredbu člana 27. i člana 104. Poslovnika Narodne skupštine. Pokušaću da objasnim o čemu se radi.
Svedoci smo jedne činjenice da predsednik Republike na jedan vrlo čudan način obavlja tu svoju funkciju, što se jedanput javnosti obraća sa pozitivnim kvalifikacijama, a drugi put sa negativnim kvalifikacijama. Prepoznatljivo je da mu je cilj i u jednoj i u drugoj varijanti isti. On prosto dezavuiše Narodnu skupštinu, dezavuiše volju građana Republike Srbije i nacionalne interese srpskog naroda.
Samo da vas podsetim, Narodna skupština je pre nekoliko godina donela jednu rezoluciju. U rezoluciji je napisano da Srbi ne bi trebalo da idu na izbore za privremene organe na Kosovu i Metohiji. Njemu to nije smetalo da sutradan pozove Srbe da idu da glasaju.
Danas možemo da konstatujemo – da ima mnogo elemenata zločinačkog udruživanja u odnosu zvaničnih organa ili nekih pojedinaca koji predstavljaju Republiku Srbiju u odnosu na ono što se dešava na KiM. Imamo Gorana Bogdanovića, prvog Srbina koji je bio ministar u toj šiptarskoj prelaznoj vladi – sad je postao ministar u Vladi Republike Srbije za KiM. Kao državnog sekretara imamo čoveka koji je bio i leva i desna ruka i Kušneru i svima onima koji su bili okupatori na KiM.
A sada imamo predsednika Republike koji jednog dana kaže: "Moguća je podela."
Drugog dana kaže: "Pod nekim uslovima." Pa sada pokušava da prikrije to što se svakodnevno razgovara i pregovara sa misijom Euleks, pre svega, od strane Borisa Tadića, njegovog kabineta i njegovih pomagača, koje ću ovom prilikom da preskočim, a sve to se radi samo zato što se Predlog odluke, Predlog rezolucije o KiM ne stavlja na dnevni red Narodne skupštine.
Neko zloupotrebljava naivnost, dobrotu i činjenicu da se nekome veruje i tako što Narodna skupština ne razmatra to pitanje daje se prostor za nezakonito delovanje i protivustavno delovanje Borisa Tadića.
(Predsednik: Vreme.)
Zato smatram da je potrebno da ovu našu rezoluciju stavite na dnevni red i da ne govorite – da je neko procenio. Ovi ne mogu da procene kakva je ta rezolucija.

Verovatno ne postoje dva člana u ovom Predlogu zakona koji zahtevaju veću pažnju od člana 1. i člana 7. i tu se vidi pravo lice i vide se sve greške. Ne znam ko vam je pisao objašnjenje za ove amandmane i za ovo vaše što ste rekli da odbijate te amandmane?
Ali znate, vi imate problema i sa prevodom. Jer, ako u nekom međunarodnom dokumentu kaže da će to biti kažnjivo delo, to ne znači da će biti krivično delo. Kažnjivo delo je i prekršaj i privredni prestup. Negde u inostranstvu se naziva krivičnim delom ono što se kod naziva privrednim prestupom.
Ali, to, nije vama bila poenta, kada ste radili ovaj Predlog zakona, već je vama bio cilj nešto drugo, ali o tome ćemo povodom nekih sledećih amandmana.
Vidite, do nekog krivičnog dela se može doći radnjom izvršenja, ali može se doći i propuštanjem. Verovatno vam je poznato da postoji odgovornost i nekih lica za dela drugih lica, ali su opet fizička lica, i prvo i drugo. Ako pravno lice treba da odgovara za delo ili propust odgovornog lica, to je kod nas dosad bilo u sistemu prekršaja i privrednih prestupa. Kod krivičnog prava nije bilo.
Da li je moguć princip objektivne odgovornosti u krivičnom pravu? Nije moguć, jer za krivičnu odgovornost je potrebna vinost i uračunljivost. Te dve kategorije mogu da se vežu samo za fizičko lice, za pravno lice je nemoguće. Kako ćete da cenite uračunljivost pravnog lica? To pitanje postavljam ne zbog krivične odgovornosti, nego pokušavam da uđem u vašu terminologiju – zbog odgovornosti za krivično delo? Kakva može da bude odgovornost za krivično delo? Samo krivična odgovornost, jer je krivično delo umetnička tvorevina pojedinca, fizičkog lica.
Postoje varijante kada više lica učestvuju, kao neka zajednica, kao neki kolektivitet, neka grupa, da li je tu sistem zavere, saučesništva u užem ili širem smislu, u bilo kojoj varijanti, ali opet odgovaraju svi učesnici kao fizička lica, za svoje delo ili za svoj doprinos u prouzrokovanju posledica određenog krivičnog dela. Kakva je ta krivična odgovornost ili odgovornost za krivično delo ukoliko nema zatvora? Vi ste ovde predvideli i smrtnu kaznu za pravno lice. Tendencija u Evropi je da se smrtna kazna izbaci kao kazna za krivična dela, ako je to tendencija onda se izbacuje smrtna kazna i za odgovornost po osnovu krivičnih dela, pa bez obzira da li je odgovoran tata ili sin.
Vi ste ovde rekli, ako odgovorno lice u pravnom licu izvrši delo, bez obzira koje krivično delo, onda, pravno lice će biti novčano kažnjeno ili će biti prestanak pravnog lica. Prestanak pravnog lica je smrtna kazna. Znači, vi biste hteli smrtnom kaznom sva pravna lica koja vama ne odgovaraju, da kaznite, vama nije cilj krivična odgovornost, ne, vama je cilj destrukcija i onda idete sa nekim bajkama, sa nekim pričama. Ovakav koncept zakona na kugli zemaljskoj ne postoji. Ovo nema ni Engleska, nema ni u SAD. Nema, ne postoji, nemoguće je.
Neću sad da vam pričam o odlukama doma lordova povodom nečega što se zove zajednički zločinački poduhvat, ''joint criminal enterprise'', itd, ali i tu se govori o odgovornosti samo fizičkih lica, ne pravnog lica. Tu može, čak, da odgovara i savetnik nekog preduzeća koji nije u preduzeću zbog pogrešnog saveta koji je dao preduzeću, pa je preduzeće napravilo neki prekršaj, pa onda savetnik odgovara i odgovorno lice u preduzeću, ali ne odgovara pravno lice.
Ali, vi ništa ne znate, samo imate etiketu – ja sam demokrata, ja sam konj, ja sam ekspert, ja sam ovo, ja sam ono. Nećete ovde da raspravite ta pitanja nego bežite na ''Studio B'', ''B92'', novine, cepate stranke, muvate PTT, samo da napravite zabunu.
Evo, da li je ovo opstrukcija parlamenta? Izađite, objasnite zašto je ovo dobro što ste predložili. Nemojte samo da mi pevate priču o tome neke su firme kriminalne tvorevine, pa njihovi vrše neka krivična dela, pa možemo da kaznimo direktora, doći će drugi, pa će opet krivična dela itd, pustite tu priču. Dajte, uhvatite se malo sa strukom, pa da vidimo koliko znate, da li znate nešto da objasnite ovde.
Gospođo Malović, s obzirom na to da je ''B92'' objavio da je jedan sudija prevario neku staricu, mislim da imate potrebe da intervenišete kod Nadzornog odbora Vrhovnog suda i kod drugih pravosudnih organa, da se ispita da li je to tačno i da li treba da se neko poziva na odgovornost.
Ostatak vremena prepuštam svom kolegi. (Aplauz.)

Naravno, samo ću o amandmanu. Pošto sam po prirodi korektan čovek, Ćosiću, pogledajte, šta ste napisali u članu 12. (Izvinjavam se na ovome, pošto se gospodin Ćosić i ja znamo odavno, već 20 godina.) Kaže ovako: "Pravnom licu se za krivično delo...". Znači, to je dokaz da je pravno lice izvršilo krivično delo, kako tumačim, a vi ste ga tako napisali. Pričaćemo o tom amandmanu malo kasnije.
Što se tiče amandmana na član 8. sasvim je normalno da posle greške iz prvog člana to ide u kontinuitetu. Sada ću to da vam objasnim na jednom lepom primeru:
Neka lepa plavuša, kao direktor u nekom velikom preduzeću, gde postoji 5.000 direktora ili 200 direktora, po kriterijumima iz člana 5. stav 2. može biti odgovorno lice u pravnom licu, da li na bazi nekog pravnog akta ili, kako ste vi ovde rekli, faktički odgovorno zato što vrši neke poslove. I u okviru poslova iz delatnosti pravnog lica, recimo, zaključi neki ugovor, i niko ne zna da je zaključen taj ugovor, sa nekim svojim bliskim prijateljem. Recimo, ugovor o zakupu poslovnog prostora. Pokrenem postupak, utvrdi se da je ta gospođa, kao direktor, prekoračila ovlašćenja direktora, napravila štetan ugovor, omogućila svom prijatelju da svake godine 24.000 evra stavi u džep, ugovor na deset godina – 240.000 evra, a pravno lice nema pojma o tome šta se desilo. Apsolutno ne zna. Oni nikada ne bi zaključili takav ugovor.
Po ovoj vašoj koncepciji, odgovornost za krivično delo, te gospođe, snosiće i pravno lice. Kako "ne"? Ugovor o zakupu je u okviru delatnosti preduzeća, pravnog lica. Znači, definisali smo da je odgovorno lice unutar pravnog lica, definisali smo da je izvršeno krivično delo – zloupotreba službenog položaja, da krenemo od toga, i sada odgovara pravno lice. Vi kažete član 6.
A član 6. kaže da pravno lice odgovara za krivično delo koje u okviru svojih poslova (to su ti poslovi, tog pravnog lica) učini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari korist. A namera za pravno lice, i korist za pravno lice, jeste da oni imaju taj poslovni prostor. Zato je zaključen ugovor, da omogući prijatelju da zaradi pare, a da oni dobiju ekskluzivnu lokaciju u centru. O tome se radi.
Mogu hipotetički da vam izvedem milion situacija. Mogu čak da idem toliko daleko da direktor pravnog lica ne želi da ima službenog šofera, pa ide sam, pa napravi udes, pa pobegne sa mesta udesa, zaključi ugovor u susednom mestu i njegova firma napravi veliki posao. Pa je to krivično delo – bekstva sa mesta udesa, bilo u funkciji zaključenja ugovora i koristi za pravno lice? To su neke hipotetičke situacije koje mogu da se dese.
Zašto bi sad SRS odgovarala za nepostojeći ugovor? Uzeo Tomislav Nikolić pečat, otišao i potpisao ugovor, zadužio se, niko živi u stranci ne zna, rekao – "vraćam te pare, čim dobijem mandate posle izbora"; dobio sto i nešto miliona i umesto da vrati tih 50, on kaže "to ide dugoročno". A sad stižu računi!
E, doći ćemo mi kod teme izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka, pa ćemo da otvorimo temu i DS i njihovog finansiranja i njihovih računa. A vi samo čuvajte: oteto – prokleto!
Rekli ste u članu 6. ili 7, nije bitno u kom, da postoje mogućnosti da se isključi odgovornost pravnog lica za krivično delo odgovornog lica. Pa ste u odgovoru gospodinu Spasojeviću rekli – i drugi slučajevi koji isključuju odgovornost. Jedan od tih slučajeva jeste imunitet. Imunitet – i ne može da se vodi postupak. Je l' tako? Tako je!
Idemo sada sa drugom varijantom. Hipotetički je Dragan Đilas zadužen u DS za potpisivanje i da je on računopolagač. A on je sada na nekoj funkciji gde ima imunitet, ne može da se vodi postupak protiv njega za ono što je on uradio dok je bio u DS. To što vi vrtite glavom da on nije ništa uradio, to vežite mački o rep. Kažem – hipotetički. Neće! Neće se voditi postupak protiv njega, jer ga štiti imunitet. Neće izostati njegova odgovornost za ono što je uradio kao odgovorno lice DS, i DS neće pasti pod uticaj ovog zakona.
Gradonačelnik grada Beograda nema imunitet? Kad ste to promenili?
(Predsedavajući: Molim vas, dozvolite govorniku da izrazi svoje mišljenje.)
Evo, da uzmemo poslanika Božovića. Božović ima imunitet, poslanik je, i on muva sa Miketom Rakićem i sa Šutanovcem, i ovo vaše karate obezbeđenje i te stvari, i ove njegove menjačnice po Crnoj Gori itd. i to sve uveže u sistem DS. Uvezano je, to znate. Sad krenemo sa postupkom, ima imunitet, kako će da odgovara? Kraj priče.
Martinoviću, da li si video kako su natrčali, ušli su u priču. Znači, imaju stav o ovom zakonu. Sad je javnost imala prilike da čuje. Znači, oni imaju stav o ovom zakonu, dobro znaju zbog čega rade ovaj zakon i, evo, na primeru su pokazali gde može da se primeni, a gde ne može da se primeni zakon. Vidite koliko sam majstor.
Vi ste u članu 8. propisali nešto što izlazi izvan okvira krivičnog prava i odgovornosti za krivično delo, da budem precizniji, pošto je ovo materija odgovornost za krivično delo. Da li se slažemo oko toga – odgovornost za krivično delo? Sastavni deo te odgovornosti jeste: delo, izvršilac, vinost, uračunljivost.
Ajde da preskočimo vinost i uračunljivost za pravno lice, pošto je to imaginarno, nadalje, sankcije –to je sve u jednom jedinstvu što se tiče krivičnog zakonodavstva. Vi ste ga ovde pocepali. Koliko ste to pocepali? Sasvim je dovoljno da postoji mogućnost da se zatvori pravno lice, samo onoliko, koliko je vama potrebno da se pravno lice kazni.
Teoretski je moguće – da DS gurne nekoga u neko preduzeće, koji napravi taj lom! Tužilaštvo dođe, posle završi posao sa pravnim licem. Pravno lice – ''niti luk jelo, niti luk mirisalo''.
Pravno lice treba tumačiti ne samo u pogledu mogućnosti da budu nosioci prava i obaveza. Za pravno lice je karakteristično da, pre svega, garantuje svojom imovinom. Nema čime drugo pravno lice da garantuje. Pravno lice može biti formirano i da bi sticalo i da bi prihodovalo i da ima neprofitnu delatnost. Koliko ima organizacija koje imaju svojstvo pravnog lica a nemaju profitnu delatnost? Nije im svrha da zarađuju nego da se lepo druže, ribari, lovci, moreplovci.
Vi ste to sada istumbali, zato što želite da zavedete neki red. Neće se ovo odnositi na ribolovce, znamo mi na koga će ovo da se odnosi. To ćemo u poslednjim amandmanima da objasnimo javnosti – da je ovo sredstvo za disciplinovanje podobnih. Znači, podobni, ako želite da budete na ovoj strani, znajte, imamo jedan ovakav zakon gde možemo da vam podmetnemo i neuračunljivog koji će da izvrši krivično delo, a to će biti osnov da primenimo kazne! Pa ste rekli kazne, uslovne osude, mere bezbednosti; samo što niste još ubacili meru bezbednosti ''obavezno lečenje od alkoholizma''. Kako bi se pravno lice lečilo od alkoholizma?
Malo parafraziram da mi izađete malo još, da javnost čuje šta je bila glavna ideja ovog vašeg koncepta.
Stičem sada utisak, nije bitno čak ni pravno lice, jer ste vi u članu 8. krenuli sa sledbeništvom. Delatnost preduzeća je delatnost pravnog lica jeste nešto što definiše njih – sposobnost da odgovaraju na obaveze, pre svega imovinom itd.
Vi kažete, ako je odgovorno lice u tom pravnom licu nešto uradilo, ta odgovornost za delo tog lica, koje nema veze sa novim sledbenikom, prebacuje se na sledbenika. To ćete da pravdati fantom– firmama, koje, činjenica je, postoje, rade pet-šest dana, operu neke pare, onda se ugase, i niko živi ne zna gde su i kako su.
Ovo nije zakon, ne možete na ovaj način da se borite protiv tih firmi. Imate druge instrumente za tu borbu. Ako to budete rekli da vam je razlog za ovakav zakon, onda znam da je podvala.

Javiću se, gospodine Nikola.

Gospodine Novakoviću, znam da vi delite moje mišljenje, vi ste dobar advokat i razumete se u ove stvari. Znam da vam je teško što niste sada u publici da se i vi uključite u ovu raspravu. Moram radi javnosti da kažem, član 12. ovog predloga zakona je vrlo interesantna odredba. (Došao je moj Božović, drago mi je.)
Član 12. kaže ovako – Vrste krivičnih sankcija.
''Pravnom licu se za krivično delo (mada nije jasno pravno lice, krivično delo, ali hajde) mogu izreći sledeće krivične sankcije: 1) kazna; 2) uslovna osuda; 3) mera bezbednosti.''
U sledećem članu se kaže da su kazne – novčana kazna i smrtna, odnosno prestanak pravnog lica, pa se onda to deli i tako dalje.
Vidite i sami da je u ovoj početnoj rečenici za ovaj član, da se ''pravnom licu za krivično delo'', formulacija ista kao u posebnom delu Krivičnog zakonika, tamo se kaže: ''Učiniocu se za...'' pa se opišu radnje, ''izriče'', pa se navodi koja kazna.
Ovo je dokaz da vi nikako ne možete, onom igrom reči, da prikrijete suštinu.
Znači, između tvrdnje – da se ovim zakonom uvodi krivična odgovornost za pravna lica, i tvrdnje – da se ovim zakonom uvodi odgovornost pravnih lica za krivična dela, to je samo jedna obična igra reči, a svodi se na isto. Zašto se svodi na isto? Da bi se zamaglila suština.
Sa gledišta SRS nikakav problem ne postoji da se izmeni , na primer, Zakon o privrednim prestupima. Izmeni se Zakon o privrednim prestupima, ubace se neke nove odredbe ili da budem precizniji, izmene se odredbe 155. Zakona, iz materijalne oblasti, koje se tiču privrede, poslovanja itd, u kaznenim odredbama, pri kraju Zakona, da se predvide neka nova ponašanja i nove radnje kao privredni prestup.
Ali, vi ste izabrali najgori mogući put, apsolutno najgori mogući put. Vi ste nam čitali malopre neke delove tih međunarodnih akata. Ti delovi koje ste nam pročitali ne daju vam za pravo da ovo radite. Interesantna je stvar sama uslovna osuda pravnog lica – ako budeš dobar za dve godine, neće da ti se zaračuna ovo, nije bitno. Ne ide, ljudi, ali stvarno ne ide. Apsolutno, ovo ne može da se upodobi sa onim.
Još ste kod osnova za krivičnu odgovornost pravnog lica, jer je vrlo teško sada o tome pričati šta bi mogao da bude osnov odgovornosti pravnog lica, da je odgovorno lice izvršilo krivično delo, a u krivičnom zakonodavstvu važi princip individualizacije, a ne kolektivizacije. Kako ćete princip individualizacije kazne da primenite prema pravnom licu? Pa, imaju neke odredbe – ako se lepo ponaša, može da se smanji, ako je od ovog raspona do onog raspona. Ali, to je suludo, ljudi. To je potpuno suludo.
Dajte, izmenite Zakon o privrednim prestupima. Pazite, ima tu još jedna vrlo važna stvar. Pravno lice može da odgovara materijalno, nesporno, i samo materijalno, i kada ga gasite ono odgovara materijalno, jer mu zabranjujete da vrši delatnost, da stiče itd. To je građanska odgovornost. Ali, morate da shvatite jednu stvar – ne može za krivično delo da odgovara pravno lice. Evo i otporaši to znaju.
Oni su, znate kako su, ono, prvo Milivojević, pa Homen, pa Konstantinović, pa ovaj, pa onaj, ne može da se uhvati organizacija, pa naravno. Evo vam klasičan primer. Ja znam da je on muvao ovo, ili onaj Čiplić, neko od njih dvojice je muvao ovo.
Ne može, ova varijanta nije moguća! Pazite, vi sada izvlačite neke stvari. Potpuno je jasno šta je vaša namera. Vaša namera jeste, evo, recimo, Francuska, koja ima ovo, ali ne primenjuje, da to znate, oni su to odavno uveli, ali se hvataju za glavu, jer sudije kažu da je ovo neprimenjivo. Ovo je u suprotnosti sa elementarnim principom prava, a to je princip pravičnosti.
Samo da vas podsetim da ste vi svojevremeno tražili lustraciju i rekli ste da je to zbog zloupotrebe, znači, sve je po zakonu.
Ali je bila zloupotreba primene zakona, i tako kad izađe onaj iz Kragujevca, onaj predsednik i kaže – mi smo doslovce primenjivali zakon, ili Gordana kada kaže "moj poslanik, to mora ovako", moraju da imaju u vidu i ovo što je iznad, što natkriljuje sve to.
Znači, namera primene zakona mora da bude pravična, pravedna, a ne pokvarena, ne zloupotrebna. Ovde nešto zloupotrebno ubacujete u sistem, ubacujete u zakon.
Vi ste predvideli, praktično, krivične sankcije za pravno lice. Jesu li ovo krivične sankcije – kazna, novčana kazna, kao krivična sankcija, uslovna osuda, krivična sankcija, a mera bezbednosti je, takođe, vrsta krivične sankcije za pravno lice.
Ovo neće da vam pomogne da se borite protiv organizovanog kriminala, ali će onome ko bude primenjivao ovaj zakon...a ja sumnjam da će ijedan sudija da se uhvati da primeni ovaj zakon, sumnjam da će neko da primeni ovaj zakon, jer se vidi pokvarena namera, pokvareni motiv, da se donese ovakav zakon.
Evo, prepuštam vam ostatak vremena.

Gospodine Nikola, pre nego što krenem o amandmanu, moram da kažem da su u većini parlamenata cela vlada i svi ministri u sali dok je zasedanje narodne skupštine, bez obzira kako je parlament organizovan, da li ima skupštinu ili senat, i svakog trenutka stoje na raspolaganju, ne zbog poslanika nego zbog javnosti, da odgovore na sva pitanja koja su od javnog značaja i koja mame pažnju svih građana. To što je sala puna i koliko je puna predstavnicima opozicije, samo je dokaz da opozicija bolje radi i da ovi što ćute vrše opstrukciju.
Da se vratim na amandman, pošto je i ovaj amandman dosta inspirativan, bez obzira na ovo krilo od prozora što mlatara.
Član 13. Predloga zakona je odredba o vrstama kazni. Kaže se:
"Pravnom licu se mogu izreći sledeće kazne: 1) novčana kazna; 2) prestanak pravnog lica.''
One se izriču samo kao glavne kazne. To je sada terminologija i logika koja je karakteristična za krivično pravo, glavna i sporedna kazna.
Gospodin Buha je podneo amandman i traži da se iz ovog člana u stavu 1. briše tačka 2. koja kaže – ''prestanak pravnog lica''. Pošto ovo ima veze sa prethodnim članom, znači, pravno lice se za krivično delo, pa sad bih rekao, kažnjava ''prestankom pravnog lica''.
Malopre ste se smejali. Prestanak pravnog lica jeste ''smrt pravnog lica''. To je ''smrtna kazna''. Pošto je i vama jasno da nešto nije u redu, vi ste, onda, u okviru člana 18. naveli kako će da se izvršava ta smrtna kazna.
Ta ''smrtna kazna'' se kod vas izvršava likvidacijom i stečajem. Sada, ako se samo vratimo na likvidaciju i stečaj, to već postoji u našem pravnom sistemu. U našem pravnom sistemu postoje i ovi razlozi koji su navedeni u članu 18, samo da shvatite o čemu se radi.
Ako je delatnost pravnog lica u celini ili u znatnoj meri bila u funkciji vršenja krivičnih dela, pa molim vas, ako ste hteli da donesete zakon u kome bi trebalo da se kažnjava, sankcioniše i prepozna da je jedno preduzeće ili pravno lice, jednopersonalno, višepersonalno, nije bitno, organizovano kao kriminalno društvo, onda se nalazimo na terenu organizovanog kriminala, nalazimo se kod Zakonika o krivičnom postupku, nalazimo se kod Krivičnog zakona. Ovaj zakon uopšte nije potreban, uopšte nije potreban!
Da li neko može da zamisli da sudija u presudi, gde kažnjava odgovorno lice za krivično delo i po osnovu ove vaše odgovornosti za pravno lice, izriče kaznu, tako ste napisali, ''prestanak pravnog lica''?! Zar vam to ne deluje malo čudno? Nekada je bila smrtna kazna, ona će se izvršiti sa 15 metaka itd.
Sada, prestanak pravnog lica će se izvršiti, kako, tako što će se pokrenuti postupak likvidacije ili stečajem. Ako se vratimo na ono o čemu smo juče pričali, imovina koja je proizašla iz krivičnog dela, znači, nije samo zgažen nego je još i zaokrenut, da se više ne pojavi. Ovo vam pričamo na nivou načela. To što se neki prepoznaju to je njihov problem, apsolutno. Vi ćete sve i svašta da ubacite u ovu igru: i zbog Kosova i zbog Vojvodine, i zbog Crne Gore, i zbog grejanja, i zbog struje i zbog telefona, sve ćete vi da ubacite u ovu igru, sve vrste opstrukcije.
Prozvao sam ovu gospođu, ali ona pobeže, ali sam siguran da će ona večeras biti na ''B92'', ima da kaže opozicija nas maltretira, ona nam vrši neka predavanja. Ali neće ona da izađe ovde i da kaže, tata joj možda nije objasnio, pošto je profesor, neka izađe da nam objasni, nemoj preko ''B92'' ili ''Studija B'' da nam objašnjava. Neka izađe na govornicu, jer tu vrši funkciju narodnog poslanika, a ne na ''Studiju B'', tamo neka idu građani i građanke.
Tako da, vidite i sami, rešenja koja predlažete su pravno smešna i nemoguća. Možda su ovi novi ''bolonjci'' to savladali. Mada ni njih ne vidim da ovo brane. Ovo niko ne može da brani, ljudi! Niko ne može da odbrani.
Da li su sva pravna lica jednaka na našem prostoru? Da li moraju da budu jednaka, u smislu jednakih prava, jednakih oružja, ravnopravna pod istim uslovima? Kako ste onda mogli da isključite odgovornost nekih? Mi smo se mučili godinama da u zakone ubacimo prekršajnu odgovornost radnika državne uprave i to je prošlo. Sada postoje neke situacije kada za prekršaj može da odgovara državni službenik. Ne ulazim u krivičnu odgovornost, to je uvek postojalo.
Vi ste sada ovde isključili odgovornost nekih pravnih lica. Rekli ste Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, državni organ itd, a šta da radimo ako se stecište kriminala nalazi u državnim organima? U Nacionalnom savetu za bezbednost, sad u ovom novom UBPOK-u, sada je kompletirano ili u nekoj drugoj državnoj instituciji, recimo, u BIA – šta ako se u BIA koncentriše jedna velika količina kriminala? Oni su zaštićeni kao medvedi. Oni mogu krivično da odgovaraju, ali pravno lice ne odgovara.
Na nivou teorije ne možete ovo da odbranite, na nivou prakse nemate šta da kažete. Ovo je jedan papir sa kojim treba da se preti. Kome? Svakome može da se preti i frizeru, i svima koji imaju status pravnog lica i svakome ko ima tekući račun, možete da pretite. Znaš, ja mogu.
Manite se iza ovih skrivalica, da je krivično delo urađeno u okviru delatnosti, da se stvara neka korist za pravno lice itd. To su sve imaginarne kategorije. Kada krene dokazivanje toga pred sudom, to je već nemoguća misija. Da li može pravno lice da odgovara za krivično delo, kako vi kažete odgovornog lica, ako sva fizička lica koja su na neki način u tom pravnom licu nemaju pojma šta je uradilo odgovorno lice?
Dakle, otkud je čovek znao da je čovek ludak, postavili direktora ludaka – uzeo pečat i otišao da potpiše nešto. Zašto bi pravno lice odgovaralo za to? Po toj logici stvari vi možete da GSP zatvorite odmah. Ne daj bože da vozač GSP napravi sudar – izvršio je krivično delo, ili da vozač GSP izmlati nekog putnika koji ga je maltretirao. Po ovome možete da ugasite GSP.
Vi ste rekli da, ko je vršio javna ovlašćenja ne odgovara, zašto ne odgovara? Onaj ko vrši javna ovlašćenja na tržištu i on je profitabilna organizacija, profitabilno pravno lice. Sve ste zbrkali.
Naravno, ja znam šta se ovde radi, ovu situaciju u kojoj se mi nalazimo definisao je Nikola Pašić, još pre 100 godina. On je rekao ovako: "Ma nije problem što si glup, nego što si uporan".

Gospođo Đukić-Dejanović, sve ste lepo pročitali i niste napravili grešku, ali vidite i sami, podnosilac amandmana SRS, a u potpisu Veroljub Arsić.
Veroljub Arsić nije u SRS. Gospođa Čomić, moja prijateljica, ima da se naljuti kada kažem građanin, ali građanin kažem u afirmativnom smislu. Sa gledišta Ustava, svi su građani, sa gledišta svih prava oni pripadaju građanima, sa nekog drugog gledišta pravi se razlika na državljane i strance. Građani su zastupljeni u Narodnoj skupštini.
Kao što vidite, taj što je ukrao kompjuter sa sekretaricom, pa je vratio kompjuter, pa ga opet ukrao, podneo je neki amandman kada je bio SRS i vi to priznajete, gospođo Đukić-Dejanović. Pošto smo na potpuno jasnim pozicijama, u ovoj Srbiji sve je svima jasno osim Borisu Tadiću. Jasno je čak i DS, ali Boris Tadić ga drži da ne bi ovaj otišao u zatvor.
Sada ću da se vratim na amandman, pošto je ovo sve potpuno jasno i ta operacija sa prijateljima Srđana Milivojevića koji su ušli u Naprednu stranku je prepoznata, vidljiva je. Idemo dalje.
SRS je podnela amandman i tražila je da se briše član 63. Predloga zakona.
Član 63. Predloga zakona reguliše brisanje osuđenog pravnog lica. Sada imamo nove kategorije u krivičnom pravu. Imamo osumnjičeno pravno lice, imamo okrivljeno pravno lice, imamo optuženo pravno lice i sad se nalazimo u poglavlju koje se zove ''osuđeno pravno lice''.
Namerno nismo podnosili amandmane na ostale članove ovog predloga zakona jer bi to onda bilo stvarno iživljavanje nad ovim tekstom, a ne želimo da se iživljavamo.
Treba da znate da se u sudskom postupku, a taj postupak koji se vodi je krivični postupak, znači, sad smo opet došli na onaj početak, vodi se krivični postupak protiv pravnog lica, u tom krivičnom postupku, pošto je on jedinstven, na optuženičkoj klupi se nalazi odgovorno lice pravnog lica kao okrivljeni prvog reda i nalazi se predstavnik pravnog lica kao okrivljeni drugog reda. Okrivljeni prvog reda može da ima branioca, ali može da ima branioca i okrivljeni drugog reda.
Ovo vam pričam zato što je u pitanju krivični postupak.
Znači, krivični postupak se vodi protiv pravnog lica, a ne postupak odgovornosti za krivično delo odgovornog lica. Ovo namerno potenciram zbog prisutne igre reči kojom se zamagljuje praktično suština.
Član 63. Predloga zakona glasi: "Kazna prestanka pravnog lica izvršava se brisanjem osuđenog pravnog lica iz registra pravnih lica u koji je upisano".
Međutim, u jednom od prethodnih članova, gde se propisuje kazna brisanje, ima govora o likvidaciji i stečaju. Zašto?
U neko vreme kada je postojala smrtna kazna ona se izvršavala na neki način. Francuska i ove druge države imale su tzv. državnog krvnika, vrlo značajna državna funkcija koja izvršava smrtnu kaznu. Nekada kod nas se ta kazna izvršavala tako što se poređaju 10 stražara, osuđeni postavi uza zid, oni opale jedan metak, konstatuje lekar da je izvršena smrtna kazna, ali se ne vodi ostavinski postupak pre nego što se ubije čovek. Nema ostavine, nema nasleđivanja, nema doživotnog izdržavanja, nema ništa. Izvršava se kazna nad fizičkim licem.
Kako se izvršava smrtna kazna nad pravnim licem? Smrtna kazna nad pravnim licem se izvršava tako što se sprovodi postupak likvidacije ili stečaja. Zašto? Zato, što postoje neka prava i obaveze. Zato što postoje i dugovanja i potraživanja pravnog lica. Onda kažu – kazna prestanak pravnog lica izvršava se tako što se u registru, verovatno privredni registar, briše to pravno lice.
A šta je sa stečajem, šta je sa imovinom, šta je sa pravima i obavezama, šta je sa onima koji su u dobroj veri verovali? Imamo i građane koji su verovali, evo, veliki broj građana je verovao nekom čoveku, pa je taj čovek okrenuo leđa i kumu. Nije valjda da zbog njegovog krivičnog dela treba da se uništava pravno lice koje je on neosnovano i nezakonito zastupao.
Ovde postoje mentalne greške u zakonu, stvarno teške mentalne greške.
Zar vam ne deluje smešno, vodi se krivični postupak zbog zloupotrebe službenog položaja, zato što je direktor potpisao nešto na šta nije bio ovlašćen i pored njega treba da sedi predstavnik pravnog lica, a pravno lice je utvrdilo da je direktor izvršio krivično delo. I sada ja treba da sedim pored Tomislava Nikolića na optuženičkoj klupi?! A mi smo na različitim stranama. Kako to? Kako Boris Tadić da sedi na optuženičkoj klupi zajedno sa Đilasom? (Neću Božovića da spominjem, on mi je drugar, on je sportista.)
Doduše ima i ''7. dan'', ''8. putnik'', ''10 božijih zapovesti'' – moram da budem i oprezan. Svaka čast, dok ne pozovem ''mog Vebu''. A kad pozovem ''mog Vebu'', onda drž' se! Zar to ne deluje malo besmisleno? Pravno lice je utvrdilo da je direktor neuračunljiv, sada direktor zato što je neuračunljiv neće krivično da odgovara, ne vodi se krivični postupak, ali se vodi postupak protiv pravnog lica, a pravno lice je videlo da je čovek fijuknuo. Kako to, molim vas, objasnite mi?
Vi ste prevazišli i nešto što jeste objektivna odgovornost u Zakonu o privrednim prestupima. Zakon o privrednim prestupima jeste klasičan primer objektivne odgovornosti, zbog toga što je odgovorno lice u pravnom licu nešto uradilo nezakonito, ono je to učinilo, pa se kažnjava, ali se kažnjava i pravno lice. Kako? Novčano. Ima i drugih mera, zabrana vršenja delatnosti itd.
Ovde govorite da se vodi krivični postupak protiv direktora i pravnog lica, pa zar vam ne deluje suludo? Neko je bio na čelu neke firme, upropastio je firmu, radnici štrajkovali, demonstrirali, vodili postupke, pisali jednom ministru, drugom, trećem, tražili pomoć itd, po slovu ovog zakona mogu da budu na optuženičkoj klupi i pravno lice i odgovorno lice u tom pravnom licu. Jedan do drugog da sede. Direktor, fukara, i predstavnik firme koga je sindikat izabrao, pa čak može i pravno lice da bude oštećeno, da pokrene imovinsko-pravni zahtev da traži, ali vi ćete po ovom zakonu i to pravno lice da kaznite i to u krivičnom postupku. Pa to je stvarno besmisleno, ako je mnogo od DS, baš je previše.

Mislim da predlagač nije dobro shvatio prvu primedbu koju je gospodin Martinović, prilikom otvaranja rasprave o pojedinostima, izneo sa ove govornice, a tiče se člana 1. Predloga zakona. Naravno, pošto ste odbili taj njegov amandman, potrudili ste se da nešto napišete.
Međutim, sve to što ste napisali praktično ste potvrdili u članu 9. Predloga zakona, potvrdili u smislu demantovanja.
O čemu se radi? Ko su državni organi, kakav je njihov naziv i nadležnosti u sistemu podele vlasti u Republici Srbiji, a to je u skladu sa Ustavom, propisano je. Državni organ je: Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, u tom sistemu se nalaze i ministarstva kao organi državne uprave, državni organi, i imamo čitav sistem tzv. pravosuđa: javna tužilaštva, sudove, imamo Zaštitnika građana kao državni organ, i on je postao ustavna kategorija.
Možda sam još neki organ preskočio, NBS, a mislim da postoji odredba o vojsci, i postoji Ustavni sud kao nešto specifično. Tu se završava spisak državnih organa.
Šta je karakteristika tih organa – da se u zakonom propisanom postupku dolazi do njih. Narodna skupština, Zakon o izboru narodnih poslanika, kada se završe izbori 250 izabranih poslanika čine zakonodavni državni organ koji se zove Narodna skupština. Vladu bira Narodna skupština, da ne ulazim u to, ali bira Narodna skupština po nekim kriterijumima.
Što se tiče ministarstava, izborom za ministra, drugi sistem zakona, svi oni što rade u ministarstvu su državni službenici i nameštenici, u ministarstvu kao državnom organu.
Što se tiče sudova i tužilaštva, moraću da preskočim to, jer nam tek sledi usaglašavanje sa Ustavom i tog izbora, ali se govori o postupku izbora. Da li je u pitanju konkurs, da li je neko ovlašćeni predlagač. Vidite, za predsednika Vlade ovlašćeni predlagač je predsednik Republike. Za izbor ministra kandidat za predsednika Vlade predlaže, pa se bira. Tu postoji jedan kontinuitet i jedan niz državnih organa.
Kao što vidite, Narodna skupština je kapa za sve ili vrh piramide i sve nadole ide. Zbog čega? Zbog suverenosti i prava da se organizuje vlast na nekoj teritoriji u skladu sa Ustavom i zakonom.
Sličnih pokušaja kao što je ovo navedeno u članu 9. mi imamo u našoj praksi. To se tiče Nacionalnog prosvetnog saveta, kako se zvaše, ne znam ni ja, gde postoji sistem predlagača, da bi se ne samo sprečio sukob interesa, nego da bi se izrazile neke specifičnosti, pa prema tim predlagačima se ide. To je pogrešno. I RRA, imamo i neke druge izbore, sve je to pogrešno.
Znači, zakon je napravio neustavnu varijantu, ali i pogrešnu. Jednostavno, mi sreće nemamo sa tim organima, ako tako mogu da kažem; i RRA, i ona za telekomunikacije, i ovi prosvetni saveti itd.
A da vam ne pričam kakav je cirkus bio da se izabere 26 članova onog saveta, pa ovi predlažu ovoliko, a ovi ovoliko, matematičari ovoliko, hemičari ovoliko, fizičari ovoliko, katastrofa, smešno. Šest puta je ovde bilo ponavljanje izbora, pa na kraju ni Skupština nije znala na koji način da glasa, što reče Vjerica.
Znači, ne može nešto da bude državni organ ako se bira na ovaj način. Ako su predlagači, pa sada da ne citiram ovde ima ih devet predlagača, ne bira se tako.
Imamo malo i uvrnutu odredbu oko izbora sudija Ustavnog suda. Ne kažem da to ne postoji, Francuska ima nešto slično, tripartitno, itd. Kod nas se uvek nešto malo začini pa se zavrne. Koliko? Sasvim dovoljno da ne funkcioniše ili da bude smešno.
Imamo Ustavni sud koji nema 15 članova, nego, čini mi se, 10; pet je izabrala Narodna skupština sa spiska koji je dostavio predsednik, pet je izabrao predsednik sa spiska koji je dala Narodna skupština. Da li znate šta se desilo? Desilo se da je Dragan Todorović tužio predsednika Srbije zbog nečega što je rekao u toku izborne kampanje, totalno omanuo Tadić, prevario ga neko, totalno.
U kom smislu ne omane? Nado, ja sam te shvatio, da, Boris Tadić je najlepši, najpametniji, da li mogu dalje? Sada da idemo, pošto znam da ti je to bilo dovoljno kao količina da bi prihvatila ovo što pričam.
E, sada je Boris Tadić u jednom velikom problemu. Glavni svedok da je Boris Tadić izrekao nešto što nije istina, da ne upotrebim u zagradi neku drugu reč, jesu sudije Ustavnog suda; jer su nekada bili službenici, pa radili nešto za Dragana Todorovića, za Ministarstvo, zakonito uradili i država oprihodovala milijardu i po zbog toga.
Umesto da kaže, gospodine Todoroviću, svaka vam čast, kada ste bili ministar, vi ste omogućili da država zaradi milijardu i po! Ne, on maše u toku predizborne kampanje i napravi mentalnu grešku.
Kakvo će to suđenje da bude predsedniku Srbije kada će svedoci tužioca da budu sudije Ustavnog suda, koji su zakonito radili posao, pravili ugovore itd? Moraju malo da se znaju neke stvari, ne mogu ''piljci'' da mešaju. Ne može državu da vodi neko ko ništa ne zna, mora nešto da zna. Sudeći po onome što je u javnosti prisutno, verovatno 70% građana Republike Srbije smatra da se izvorište korupcije nalazi u sledećim institucijama (dozvolite da stavim naočare, hvala): prvo, Administrativni odbor Narodne skupštine; predsednik Odbora je ''bolonjac'' sa krivičnom prijavom i dokazima da je izvršio krivična dela; drugo, predsednik Republike; kažite da tamo nema korupcije.
Da li nema, Nado?! Evo, verujem Nadi da tamo nema korupcije. Nema kod predsednika, ali ima u kabinetu. Da li se slažete, Nado? Ni tu se ne slažete. Nema u kabinetu, ima kod ''Kobri'', obezbeđenje, ''Kobre''. Mi samo to imamo od vojske, ''Kobre'', nemamo mi drugu vojsku. Imamo od vojske samo jednu jedinicu koja štiti predsednika Republike.
Miki Rakić je druga priča, ne smem da pričam suviše, dogovorili smo se.
Treće, Vlada Republike Srbije. Samo kada bih vam pročitao sastav Vlade, to ne da je izvorište, nego - vrelo, vrelo bune, vrelo korupcije.
Ministar, potpredsednik Boža Đelić, nije imalo kuče za šta da ga ujede kada je došao. Kao onaj Gojko Radić iz Subotice, došao sa dve kesice kao izbeglica, a sada odmarališta na jezeru kod Subotice. Vaš! Vaš! Nije, Nado, tvoj.
Vrhovni kasacioni sud - to nemamo, ljudi! Državna revizorska institucija - oni nisu poznati po korupciji, ali oni su uspavani. Oni bi hteli da rade, ali kako, čime. Čime da rade? Nemaju čime. Radiće? Rade? Koji je efekat toga? Kada?
Sedam završnih računa nemamo, da li znate vi to, je l' vi niste informisani! Od 2000. godine država nema završni račun, nijedan! Do 2000. ima, svake godine je uredno usvajan. Kako nije postojao? Kako nije postojao? Nije bilo cifara. Dobro, videćemo da li je bilo cifara, vi ovo što možete u cifre da smestite niste prikazali.
Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, putem zajedničkog dogovora; njih dvoje treba da se dogovore, ovaj predloži polovinu, ovaj, 'ajde druže, predloži polovinu od jednog čoveka. Oni ne mogu da rade. Pitajte i Šabića i Jankovića. Pre neki dan čovek je bio ovde, što vas je napljuvao, mene bi bilo sramota.
Socijalno-ekonomski savet; je l' to postoji kod nas?
Advokatska komora Srbije; udruženja novinara Republike Srbije, putem zajedničkog dogovora. E tu, bože pomozi! Nadežda Gaće!
Pa ljudi, pa koga vi hoćete da ubedite! Onaj čovek koji jedva hvata prvi i drugi kanal na vrh Seličevice, a to je jedno brdo, planina, ne može da vam veruje, jer ono što Ustav garantuje, to život u Srbiji demantuje i zna on gde je izvorište korupcije.
Zna gde je izvorište korupcije. Ako ste pet-šest puta povećali broj zaposlenih od 2000. godine, ako je svaka šuša postala ekspert, ako je onaj što nije imalo kuče za šta da ga ujede postao vlasnik 11,5 miliona akcija u nekoj banci, pa napravio kućicu, pa izdaje, sedam-osam hiljada evra mesečno.
Pa onaj Jelašić dođe odnekuda, ne znam ni sam, Srpski kongres u Americi ga je finansirao da završi magisterijum, pa je kupio neku vilicu, kako beše. Vi ste ga napadali, demokrate, da vas samo podsetim. Dobro, što je državljanstvo, to mu je dao Živković za flašu vina, nema veze.
Čekajte, gde vi tražite korupciju – na buvljaku, u Bubanj potoku? Gde? Gde su banke? Ko je na čelu banaka, čija deca, čiji sinovi, kako to generalska deca preko noći postadoše sposobna?!
Znate, ovo je puka deklaracija, ovo je nešto sa čime će da se maše. Zašto? Zato što tu postoje ipak neke odredbe koje vam omogućavaju da završite sa zloupotrebom? To je onaj član pri kraju ovog zakona, o krivičnom delu i pravnim posledicama osude za krivično delo, a krivično delo može da izvrši svaki funkcioner ako ne podnese prijavu imovine ili pogreši u prijavi imovine.
Pravna posledica osude za to krivično delo, a krivično delo je kao blanketna norma, da znate, jeste lustracija – neće moći 10 godina da se bavi politikom.
Tu počinje i tu se završava priča – kako se uspostavlja diktatura jednog čoveka, kome pomažu neki predstavnici veća staraca, tata i Dobrica Ćosić. A Zapad je rekao – slobodno radi, jer u Srbiji još uvek važi princip demokratskog autoriteta, a to znači razvoj demokratskog društva se zasniva na autoritetu jednog pojedinca, koji postaje merilo za sve.
Njegova volja odlučuje o tome šta je demokratsko, šta nije! Njegova volja odlučuje šta su ljudska prava, šta nisu ljudska prava! Njegova volja odlučuje šta treba proganjati, šta treba hvaliti! Eto, to je društvo koje se pravi. Samo zaboravljate jednu stvar.
Pri put ste pokazali veliku aktivnost kada ste donosili Zakon o lustraciji – niste mogli da ga sprovedete. Znate zbog čega? Ne zbog ove strane, nego zbog vaše strane – ta strana treba da se lustrira, na vaš način.

Naravno, kada je sada rasprava samo o amandmanima. Da bi ova grupa poslanika koja opstruiše Narodnu skupštinu i uporno sedi i ćuti, umesto u parlamentu da parla, da priča, moram da im skrenem pažnju na neke stvari, jer očigledno vi niste protumačili šta piše ovde. Mi se nalazimo kod amandmana na član 10. Predloga zakona.
Samo nešto da objasnim, pre nego što krenem sa tim. To je sve
u poglavlju koje se zove Odbor Agencije, i samo vas podsećam, ako niste poneli ovo onda ćete kod kuće da pročitate, član 3. kaže da, u postupku pred Agencijom koji nije uređen ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe Zakona koji uređuje opšti upravni postupak. Taj zakon primenjuju svi državni organi, organi Uprave i po ovome što ste vi napisali to je državni organ koji se bavi upravnim poslom.
Da li je prijavljivanje imovine i ovo što ste stavili u nadležnost upravna stvar? Kažem vam da nije, ali ne mogu da vas ubedim.
Zašto sam vam rekao ovo – Zakon o opštem upravnom postupku, reko sam vam zbog toga što ste u članu 7. Predloga zakona zapisali sledeće: ''Odbor Agencije bira i razrešava direktora Agencije, odlučuje po žalbama na odluke direktora kojima se izriču mere u skladu sa ovim zakonom...'' i tu ću da stanem. Ovo je odredba o nadležnostima Odbora Agencije.
U sledećem članu ste napisali koje uslove treba da ispunjava kandidat koga treba da izaberete da bude član Odbora agencije. ''Za člana Odbora Agencije može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, državljanstvo'', opšta zdravstvena sposobnost i ima završen fakultet.
Pa, kako može sa mašinskim fakultetom da bude drugostepeni upravni organ? Objasnite mi, molim vas. Kako? Ovde ste napisali završen fakultet, niste rekli pravni fakultet.
Znači, da ima završen fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva i da nije osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana Odbora Agencije.
Odbor Agencije je drugostepeni upravni organ. To ste napisali ovde. Ko može da vodi drugostepeni postupak? Diplomirani pravnik sa položenim državnim ispitom za rad u organima uprave, da ne ređam dalje ove druge uslove.
Ovde je teoretski moguće da izaberete čoveka koji je završio ''fakultet hortikulture'', može i ovaj ''bolonjac''. Ne pokazuje diplomu, smo se pohvalio da je završio fakultet.
Znači, formalno-pravno svako ko je završio fakultet može da bude izabran, naravno, uz ove druge uslove.
Kako će on da bude član drugostepenog upravnog organa? Mi biramo drugostepeni upravni organ. Vi ste kod direktora lepo stavili pravni fakultet, a za članove Odbora ste rekli fakultet – hortikultura, šumarski, drvoprerada. Kakve taj veze ima sa ovim? Kako će on da ceni zakonitost rešenja iz prvostepenog postupka koji se vodio kod direktora? Kako? Na bazi čega?
Sada o amandmanu na član 10. Ako ćete na silu da izgurate ovaj zakon, a zapeli ste, kad zapnete sve možete da uradite, onda se postavlja pitanje – kako ćete ta tri kandidata da definišete i šta će da odlučuje prilikom izbora jednog, člana, od te trojice? Da li će biti pismo-glava, pošto je politička podobnost navodno izbačena, to je zabranjeno ovde po vašem Predlogu zakona, šta će biti kriterijum?
Drugostepeni organ u upravnom postupku ne zavisi od ovih kriterijuma koje ste napisali u ovom predlogu zakona. Drugostepeni postupak vode ljudi koji su u radnom odnosu u državnom organu, onaj operativni deo, a potpisuje samo ovlašćeno lice.
Sve ste pobrkali zato što ne poštujete državu, ne poštujete državnu strukturu, ne poštujete sistem vlasti. Vama sistem vlasti kao nešto što treba da štiti sistem vrednosti u društvu, to vama, nije potrebno. Vi ste sistem vrednosti, vaš interes, vaša volja, vaša želja. Ovo je samo forma u kojoj se uobličava nešto, pa još demonstrirate apsolutno neznanje.
Neko će pogrešno da shvati da, ukoliko postoji Agencija za borbu protiv korupcije, onda postoji efikasna borba u društvu protiv korupcije. To je laž, to je podvala. Ovo je Agencija koja treba da zaštiti korupciju. Ovo je svojevrsna negacija nečega u šta se kunete. Preko ove agencije ima sve da legalizujete. Tadić će biti najlepši i najpametniji, i Boža će biti najsiromašniji. Sve to može preko ove agencije. Tako ste napravili.
Da vas podsetim, nekada je bio nestranački kandidat, predsednik Gradskog odbora DS u Novom Sadu, pa izabran za sudiju Ustavnog suda. Zamislite tu koncepciju, kada se birao Čiplić za sudiju Ustavnog suda, kaže – ne, on nema veze sa DS. Bio je predsednik Gradskog odbora – da, kao nestranačka ličnost. Vaš Bora Novaković pričao ovde u Skupštini. Kada je bilo ono – ko mu je dao stan, da ne pričam dalje šta je bilo. Evo ga, sad je ministar za nešto.
Sad on kaže – pod nekim uslovima je moguće poslaniku i oduzeti mandat u Narodnoj skupštini, nezavisno od ostavke i ovih drugih stvari, nego zbog reči koje pričaju sa skupštinske govornice. Čiplić ode dalje od Haškog tribunala, samo da ubaci u formu kako da se prikrije suština.
Kod ovog predloga zakona smo suočeni sa nakaradnim rešenjima, ali to nije omaška, greška, promaklo im. Ne, to je tendenciozno. Neko bi se naljutio kada bih ja sa ove govornice rekao nešto što bi remetilo ili dovodilo u pitanje pravo narodnog poslanika, recimo, kada bih ja rekao – molim vas, zamolite gospođu Jorgu da više ne piše amandmane. Kad napiše amandman, odmah demonstracije po Beogradu. Zbog njenog amandmana dva dana štrajkuju deca, demonstriraju.
Sada pričaju – ko je sa nama, dobro je, ko nije sa nama, platiće. Mislite na školarinu – platiće. I ja plaćam školarinu i mogao bih sa njima da stanem da protestujem, ne zbog sebe, mogao bih kao roditelj i puno roditelja bi moglo da dođe da demonstrira. To bi stvarno bilo maliciozno sa moje strane da kažem – gospođo Jorga, nemojte da pišete amandmane, vidite demonstracije, samo što još konjica ne krene kroz Beograd. To je njeno legitimno pravo, neka piše.
Stičem utisak da tu nešto opet muvate, znam vas kao svoj prazan džep. Gde god postoji neka šansa da prevarite, da smuvate, tu ste najosposobljeniji.
Gospodin Jovanović je postavio pitanje – kako će se usaglasiti dva ili možda tri novinarska udruženja, ko zna koliko će da bude, pošto oni idu kao amebe. Ako su, recimo, dva udruženja, mogli bi otprilike ovako – mi ćemo predložiti jednog kandidata, vi predložite drugog, a oko trećeg ćemo da se usaglasimo. Moguća je i takva varijanta.
Zašto terate Narodnu skupštinu, kao državni organ, da saučestvuje u nečemu što je glupost? Niste vi krivi za ovo stanje.
Neko se pre vas, još pre 17 godina, dosetio jednog štosa – uhapsi poslanika, skini mu imunitet, pa neka budu helikopteri prisutni kada se skida imunitet, pa tu je Desimir Tošić, pa Žarko Jokanović, itd, omalovaži Narodnu skupštinu, pa ćemo onda sve ono što je problem Vlade da prebacimo, potiče od Narodne skupštine.
Građani, napad na Narodnu skupštinu, ne valja Narodna skupština, tamo nije dobro! To je ono – držite lopova. Lopov sedi u Vladi. Povika na vuka, a lisica odnese.
Ovo je još jedan u nizu takvih zakona. Nemojte da se iznenadite ako ove ''žute'' novine sutra kažu – tokom rasprave juče u Narodnoj skupštini, povodom zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, narodni poslanici su oštro kritikovali taj koncept, jer taj zakon pogađa njih. Nije tačno, ne pogađa narodne poslanike! Ovaj zakon daje vama ''žutima'', koji ste na vlasti, nešto što ne sme da pripadne nikome, da držite sve u svojim rukama i da ceo život u Srbiji vi smišljate. Ovo je samo sredstvo pritiska.
Isto je bilo i kod RRA. Zna se, kanali, frekvencije, dodeljeni – kako? Korupcijom, ali ta korupcija je legalizovana preko te Radiodifuzne agencije. Ovde će sve da se legalizuje preko ove agencije. Ako treba i svađu ima da napravite u toj agenciji. Sve može biti predmet diskusije, o svemu može da se piše u novinama, o svemu mogu da se prave televizijske emisije, ali ne sme da se dira srž DS. Znate vi dobro ko!
E, osujetili smo vas i zato građanima dajemo samo takva obaveštenja, da shvate da sve što leti ne jede se. I sve što dolazi od ovog ''žutog'' preduzeća, znajte, nije dobro niti za građane Srbije, niti za Republiku Srbiju, niti za naš položaj. Od toga mi treba da se otkačimo, od tog načina razmišljanja, od tog sistema u kome ne postoji sistem vrednosti. Postoji samo ''žuti'' sistem vrednosti. Šta njima u džep – to je dobro. Šta nije njima u džep - ne valja. Ako zafali, evo vam ga SNS, nema više napada. Milivojević je sve iz DS prebacio u SNS, čak i kućne prijatelje.
Vi što potpisujete neku deklaraciju, pređite u SNS, tamo su se pomirili i demokrate i socijalisti koji su ušli kod Tome u stranku. Što reče Čeda, nema potrebe da se mučite oko tog sporazuma. Svi u SNS, tamo je pomirenje. Dokle? Videćemo!

Kada se u pravni sistem države jedanput ili prvi put pogreši, onda to ide kao zaraza i to se širi. Da vas samo podsetim, prvi put je napravljen presedan kada je u pitanju izbor i razrešenje uopšte, pre nekoliko godina kada je prvi put donet Zakon o Narodnoj banci Srbije. Greška je bila dvostruka.
Prva se sastojala u tome što je status predlagača imao skupštinski Odbor za finansije, a druga greška, koja je napravljena, bila je u odredbi o razrešenju člana Saveta Narodne banke Srbije, zato što je sam Savet utvrđivao da li su ispunjeni uslovi ili razlozi za razrešenje. A, pošto se završi taj prethodni postupak kod njih, tek onda, eventualno, dolazi do Narodne skupštine. Naravno, nikada nije došao do Narodne skupštine.
Bilo je očiglednih primera, samo da vas podsetim. Prvi put je nekoliko članova Saveta Narodne banke Srbije bilo izabrano, i to lica koja ne ispunjavaju uslove. Neću da pričam o imenima, profesor matematičar, statističar je predstavljen ekonomskim stručnjakom visokog kalibra.
Znači, on nije ispunjavao elementarni, esencijalni uslov, jer ne potiče iz ekonomske struke po profesiji.
Naravno, kasnije su primetili nešto drugo, pa su onda obrisali. Tada je napravljen prvi presedan i, vidite i sami, on se valja kroz sve naše propise, kada su u pitanju saveti, odbori nekih agencija, neki kolegijalni organi u okviru sistema državne vlasti.
To se prepisuje i, evo, to sadrži član 14. Predloga zakona.
Ovde se radi o nečemu što se može nazvati elementarnim nedostatkom i očiglednom greškom. Pravilo je da onaj ko bira ili imenuje, taj i razrešava. Ako je on procenio da li su ispunjeni uslovi za izbor ili imenovanje, taj isti je ovlašćen da ceni da li su nastupili razlozi za razrešenje.
To u prevodu, kad je u pitanju ovaj predlog zakona, znači – ako Narodna skupština između predloženih kandidata bira, onda i u slučaju razrešenja to čini Narodna skupština. Ako je prilikom izbora utvrđivala da li su ispunjeni uslovi za izbor, ona isto tako i prilikom razrešenja utvrđuje da li je nastupio razlog za razrešenje.
Vi ste to izbegli majstorski tako što ste ubacili priču o političkim funkcijama i nekim razlozima koji manje ili više mogu biti prihvatljivi, ali ste zadržali nešto što ne sme da postoji, a to se zasniva na sledećem – da taj odbor utvrđuje da li je nastupio razlog za razrešenje. To znači, da oni utvrđuju da li je nastupila jedna od ovih konkretnih situacija koja je navedena. Po prirodi stvari oni će uvek da utvrde da nije nastupio taj razlog i to neće ni da dođe do Narodne skupštine.
Ako bi ostalo ovo rešenje da je Odbor utvrdio da je nastupio razlog, onda se postavlja pitanje – šta ako Narodna skupština ne razreši tog člana Odbora, a neki su stručnjaci u prethodnom postupku utvrdili da je nastupio razlog. Vidite, koliko je to besmisleno rešenje.
Po tom rešenju sada ispada da se Narodna skupština svodi samo na instrument za glasanje, poslanička jedinica za ubacivanje kartice i ništa više.
Vidite, koje omalovažavanje Narodne skupštine kao organa! Zar vam ne deluje da je to šizofreno? Odbor utvrđuje da li je nastupio razlog, pa kaže – nastupio je razlog, onda uputi taj predlog Narodnoj skupštini. Narodna skupština glasa i ne prihvati taj njihov predlog i taj čovek ostane i dalje. Kako on dalje? On legitimno može da radi dalje.
Šta je onda Skupština radila?
To je zbog toga što se ne poštuje osnovni princip – onaj ko bira, taj i razrešava, onaj ko bira utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za izbor, onaj ko razrešava utvrđuje da li je nastupio razlog, ili da budem još precizniji, da li su ispunjeni uslovi za razrešenje. To je abeceda. Ako ubacite ove druge, napravili ste grešku, jer su rešenja nenormalna.
Verovatno vam je jasno koliko je pogrešan član 14.

Moram samo da vas upozorim na činjenicu da je ovo nenormalno rešenje. Kako može prvostepeni upravni organ da ubija drugostepeni upravni organ? Kako može direktor, kao prvostepeni organ u upravnom postupku, da predlaže razrešenje člana drugostepenog upravnog organa? Po vama, to bi bilo da sudija, pojedinac, opštinskog suda može da traži da se razreši sudija okružnog suda koji je član nekog KV veća. U prevodu to tako znači.        
Da budem precizniji, ako hoćemo baš upravni postupak, ako bi jedinica lokalne samouprave radila neku poverenu upravnu stvar iz nadležnosti Republike, bila prvostepeni organ, da onaj koji je vodio prvostepeni organ predlaže prestanak radnog odnosa onome koji radi u drugostepenom upravnom organu. To je nenormalno. Zašto? Zato što ste i Odbor i direktora stavili u Agenciju i jedna Agencija ima i prvostepeni i drugostepeni organ.
Ovo pričam zato što se vi trudite da ovo liči na nešto, da bude ozbiljno. Ovo je sve apsolutno neozbiljno. Vidite, vi ste našli problem ako predlagač prilikom izbora traži razrešenje, ali on ne traži razrešenje, on traži pokretanje prethodnog postupka unutar Odbora, jer formalnopravno, po ovom članu, razrešenje se završava u Narodnoj skupštini, na predlog Odbora.
Ovo o čemu ste vi pričali, o ovom amandmanu, to je prethodni postupak, postupak u kome treba da se utvrdi da li je nastupio razlog za razrešenje.
Da to bude još jasnije, mi imamo nešto slično i ovde u Narodnoj skupštini, po Ustavu. Formalnopravno, mi možemo da skinemo predsednika Republike ukoliko je grubo prekršio Ustav, a da li je taj razlog nastupio utvrđuje Ustavni sud. To ima nekog smisla. Ovo što ste predložili oko ovog odbora, to nema apsolutno nikakvog smisla.
Mislim da ste vi prešli olako preko nečega što je poslanik Martinović još na početku rekao. Da li ste vi svesni šta pravite? Da li je ta agencija državni organ? Nije. Da li je upravna organizacija? Nije. Šta je?
Parapolitički organ, sredstvo prinude, ali je napravljen sistem da prinuda važi i prema paraorganu, pa, ili ćeš da budeš dobar ili gotovo.
Neko shvata da je greška ovo što je u ovom članu napisano, a LDP traži da se briše. Nije to greška, to je način razmišljanja. Ako je Udruženje novinara predložilo nekoga, pa je taj izabran da bude član Odbora Agencije, predlagač smatra da taj koji je predložio tog člana i on je izabran, ima pravo i da predloži u prethodnom postupku da se utvrdi da su nastupili razlozi za razrešenje. Nije ovo nedoslednost, oni su potpuno dosledni svom sistemu stvaranja paradržavnih organa i parapolitičkih snaga, sredstava za pritisak.
Ne daj bože ako napravite, pa kad krene to po medijima, pa kada počnete da ih predstavljate, da ih dižete u visine, kao što je bilo sa ovim savetom za borbu protiv korupcije. I on je neustavan, nezakonit. Ne izvire iz Ustava, ne izvire iz zakona, ne izvire iz sistema državne vlasti.
Umesto da se korupcija rešava na relaciji: policija – tužilaštvo – sud – ''Zabela'', vi je rešavate unutar Agencije. Samo da vas podsetim, mi smo imali Savet za borbu protiv korupcije, a da bi neki doskočili tom savetu, oni se sete pa na RIK, mimo svih ovlašćenja, sećate se, RIK da obavezno tumačenje, mislim oko gradonačelnika, da li ima sukoba interesa itd, a onda Odbor za rešavanje sukoba interesa kaže "molim vas, to što je RIK napisala, oni nisu nadležni, mi ne delimo to mišljenje, mi imamo potpuno drugačije mišljenje". Vi ćete to ponovo da imate, zato što niko ne ceni ovaj organ da je nešto ozbiljno i niko ne ceni da će on nešto da reši.
Verovatno će da reši registar funkcionera i registar imovine funkcionera. Izvinite, molim vas, to je najmanji problem. Da ste mene pitali, mogao sam da dam moj registar funkcionera i imovine koju svaki funkcioner ima.
Ovde sam se šalio sa vama i pričao za jednog vašeg poslanika ovde. Tačno znam u kom stanu je pisao koji član svog predloga zakona od 35 članova, koliko stanova ima. U jednom stanu je pisao član 1, u drugom stanu član 2, član 3. i to što nije koegzistentno, to je zato što je bilo jedno u Nišu, drugo u Beogradu, a treće je bilo u Ivanjici.
Znači, ako vam treba popis imovine funkcionera, javite se i daću vam. Nemojte da pravite nešto, pa još im dajete neke mizerne plate, da može svaka šuša da ih kupi.