U ovim zakonima obično predlagači prave veliku grešku i dobro je što je podnosilac amandmana primetio da postoji ta velika greška. Ona je sadržana i u članu 23. stav 1, gde kaže: ''Direktor ima pravo na platu jednaku plati ministra, a zamenik direktora platu jednaku plati državnog sekretara''.
Ne znam zašto bi se pitanje plate i naknada rešavalo nekim drugim zakonom kada imamo Zakon o platama državnih službenika i nameštenika? Zašto bi to posebno trebalo da se reguliše nekim članom ovog zakona, jer ako ubacujete u svaki zakon tako, poneku odredbu, kojom regulišete, između ostalog, i platu onda se postavlja i pitanje čemu Zakon o platama državnih službenika i nameštenika?
Drugo, nismo dobili odgovor na pitanje kolika je plata ministru? Samo 100.000? Bolje da idete u kontrolu letenja tamo imaju 450.000. Sada vi što primate 100.000, onaj prima 450.000 i taj što prima 450.000 treba da se trese kod vas, kako to, to je nemoguće?
Nekada je bilo –do ministra se teško dolazi. Ministar je vlast, je l' znate, nije Vlada nego ministar? On je u suštini najveći predstavnik vlasti, a kod nas je to devalvirano.
Eto, ministar prima 100.000 platu, onaj u kontroli letenja ima 450.000, a da ne pričam kako je po javnim preduzećima. Evo Miković zna kako je to u Pančevu – vodovod, kanalizacija, đubre, zelenilo i oni se ne grabe da budu ministri, vidite kako je to.
Sada je takva situacija – privedeš ga, staviš ga da bude ministar, a grabiš se da budeš direktor kontrole letenja, direktor JAT-a ''Aerodroma'', ''Gasproma'', EPS. Nemoj EPS da diraš, to je katastrofa. Sve vam je jasno. Sada ovaj koji bi dobio platu ministra od 100.000 treba da rešava u sukobu interesa kod onoga što prima 450.000 – pa za kusur će da ga kupi, bre, ljudi je l' vam jasno? Za kusur ima da ga kupi. Vidite kako to deluje smešno.
Znači, ako već imate zakon koji reguliše plate primenite taj zakon. Nemojte u ovaj zakon da ubacujete odredbe o platama – prava i osnovna stvar. Ali, s obzirom na to da se nalazimo na terenu zakona i nečega što treba da oslikava državnu organizaciju, već na nivou nečega što bi trebalo da znači – pišem ti pismo, želim ti dobro, onda nije ni čudo što se ovakve odredbe ubacuju.
Vi morate da shvatite jednu stvar, možda i shvatate, ali ne želite da prihvatite. Nije sve podobro da bude zakonska norma. Nije svaka konstrukcija reči dovoljna da bi se na vrhu stavilo – to je član taj i taj, nije, ali vi to terate po sistemu drži vodu dok majstori odu. Kakav vam je zakon – takva će vam biti i Agencija.

Podsetio bih vas na nešto što je opšte poznato. U vreme prve, naravno demokratske, Vlade Zorana Đinđića isto su se ministri hvalili da rade zato što mnogo vole državu, male plate imaju, a onda su jedan potpredsednik i ministri svakog meseca uredno trčali i čekali da sa nekom kesom prođu Janjušević i Kolesar, da im doture i dopune ono, pa su formalnopravno bili pošteni sa malim platama.
Ali, onda se od privatizacije Cementare ''Popovac'' i nekih drugih privatizacija pojavio jedan iznos, i to prilično veliki iznos, sredstava koga nije bilo ni u jednoj knjizi, ni u jednoj evidenciji i onda su lepo ministri dobijali daleko više nekoliko puta veće plate nego što su u to vreme po propisima bile plate.
To nije razrešeno, a svi znaju. Čak je bio i jedan skeč o jednom potpredsedniku Vlade koji se naljutio što su jedan dan zakasnili ovi što donose. Naljutio se čovek, kaže, gde si bre Kolesar, trebalo je juče da date ovaj dodatak plate! To je ostalo zabeleženo.
Tresla se gora rodio se miš. Pišete ovde neke zakone. Pokušavate nešto da napravite, pričate o nekom sukobu interesa, vezujete ga između javne funkcije i nekih privatnih poslova ili nešto drugo još ubacujete, potpuno nebitno što ubacujete, jer Agencija i ne može da zna i ne može da dobije informaciju o onome što se dešava a čega nema u papirima.
Vi ste ovaj set tzv. antikorupcijskih zakona lepo pripremili, samo da vas podsetim, pripremili ste i Predlog zakona o javnim nabavkama, pa ste se potrudili da više nepokretnosti ne budu predmet javnih nabavki. Znate zbog čega? Zato što ovi vaši funkcioneri, koji su četiri, pet, šest, a što se tiče DS već deset godina, možda i više, u Beogradu na vlasti, oni već imaju čitave spratove po osnovu korupcije. Dali su građevinsku dozvolu te nekom Dejanu, te nekom ovom, te nekom onom, te nekoj babi, te Alibabi, te ovome, te onome i pojavili se spratovi i Alimpić, i Bojan Stanojević i tako dalje.
Sada pošto ne može čovek istovremeno u 16 stanova da spava već samo u jednom, to treba da se izda u zakup, pa ako bi se to izdavalo u zakup zašto neizvesnost ako se izdaje u zakup fizičkom licu, kad to može lepo da se izda u zakup javnom preduzeću ili nekoj državnoj ustanovi. Sada ćemo to da izbacimo iz javnih nabavki, da se završi u tišini, neposrednom pogodbom.
Ako ništa više, nemojte više da pričate o borbi protiv korupcije, jer ako stvarno hoćete da se izborite sa korupcijom ili podnesite ostavke ili neka vas narod napokon promeni, pa da pokušamo nešto novo.

Samo bih skrenuo pažnju na član 46. i njegovu vezu sa članom 44. ovog predloga zakona. Tu nešto nije u redu. Skrenuo bih pažnju na član 44. stav 2, gde je rok od 30 dana da izveštaj o svojoj imovini i prihodima odnosno pravo korišćenja stana za službene potrebe i tako dalje i sve što stoji u članu 44. odnosi se na obavezu prijavljivanja imovine funkcionera.
Član 45. nešto drugo reguliše, ali je član 46. interesantan. U prvom stavu kažete da, odbornici i članovi upravnog i nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač opština ili grad, nisu dužni da podnesu izveštaj. Da li tako stoji? Tako sam protumačio.
U stavu 2. ste rekli za grad Beograd isto, ali ako ne ostvaruje prihode po osnovu članstva. Ne znam zašto pravite razliku. Ne znam sa kojim pravom se pravi ta razlika. Zašto? Čime to može da se opravda? To ne odgovara onim prvim članovima, gde ste, mislim da je to bio član 2, značenje pojedinih izraza, tamo imate generički šta znači funkcioner, je l' tako? Tu ste već odstupili nešto, ne znam zbog čega. Možda je ovo greška neka. Ali dobro, to ćete vi da procenite i da vidite.
Mnogo više sam se javio pošto treba ovu raspravu da ubrzamo, pošto ona na momente nema apsolutno nikakvog smisla. Skrenuo bih vam pažnju na odredbu člana 73. i 74. Molim vas, obratite pažnju šta je napisano ovde – krivično delo neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini, član 73. "Funkcioner koji ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, kazni će se zatvorom od šest meseci do pet godina". Ovakva vrsta formulacije i preciziranja u čemu se ogleda krivično delo je neprihvatljiva.
A šta je polazište za to? To je upravo ona odredba o prijavljivanju. Tu se kaže da mora da se prijavi imovina supružnika, vanbračnog partnera, maloletne dece itd. To je i do sada bilo, nema nikakvog spora. Manje-više takve obaveze i postoje prema ovom Odboru za sprečavanje sukoba interesa, znate onaj veliki izveštaj na 20 stranica, koji se popunjava itd.
Ne pričam zbog toga. Pričam zbog ovog načina kako ste definisali krivično delo. Ovde ste dali i proceduru da je organ gde dolazi funkcioner, dužan da obavesti Agenciju, pa u roku od 30 dana da prijavi itd, ali ova vrsta formulacije, ovakav način određivanja svih elemenata krivičnog dela, kao jedne blanketne norme itd, jeste potpuno neprihvatljiv, jer je ovde čovek uvek kriv.
Kriv je i ako napravi gršku. Vi ćete biti u mogućnosti da na bazi ovakve formulacije i slučajnu grešku iskoristite da bi nastupile pravne posledice, da se neko 10 godina ne bavi politikom. Pa to je ono što su ovi Čedini tražili sa lustracijom. To je Čanak i ta varijanta. Čanak ne može da prođe na izborima i Svilanović u to vreme kaže, napravićemo lustraciju, ovde ne mogu da se bave politikom, ne mogu ni da se kandiduju, a onda, naravno, mi smo najlepši pa će nas da izaberu. To je isto i ovde. Ali i ovo će da prođe Zakon o lustraciji. Nešto što je i Bogu i zemlji teško ne može da preživi.
Radi javnosti, pošto nemam potrebe više da se javljam, ako se ovaj zakon ne usvoji i dalje postoje obaveze prijavljivanje imovine itd. Ovde je Predlog zakona kojim se u stvari menja jedan zakon i Odbor prerasta u Agenciju, sa nekim novim, navodno, nadležnostima.
Morate da znate da ne može nadležnost jednog državnog organa da se zasniva, da vas vratim na član 5 – Agencija nadzire sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, sektorskih akcionih planova itd.
Ovo su sve programska dokumenta. Ona mogu da budu obavezujuća za Vladu, mogu da budu na neki način obavezujuća za Narodnu skupštinu, u kom smislu – da određeni predlozi zakona proizilaze iz ovih programskih dokumenata, ali je nemoguće da programski dokument bude pravna norma, da on bude osnov za nešto.
Program političke stranke je idejni vođa za političku stranku, a to šta će stranka da radi kad bude na vlasti, na bazi tog svog programa, to su predlozi zakona koji se usvajaju u Narodnoj skupštini itd.
Agencija, upravni organ prati sprovođenje neke nacionalne strategije. Nacionalna strategija se menja kad hoćete. Koga ona obavezuje? Ona obavezuje Vladu da pripremi predloge zakona u skladu sa tom strategijom, da bi se ti zakoni ovde u Skupštini doneli. Kraj priče. Vi sada od jednog stvarnog opšteg političkog akta ili neke deklaracije koja je nešto idejno, koje aktivnosti i u kom pravcu treba da se ostvaruju, od toga pravite opšti akt, pa još obavezujući, pa još neki paradržavni organ obavezujete da on to prati.
Što se tiče javnosti, ako se ne usvoji ovaj zakon i dalje postoje rešenja, u Zakonu o sprečavanju sukoba interesa. Postoji i onaj organ, to već nekoliko godina manje ili više uspešno ili neuspešno funkcioniše. Ali ovi ne žele da se taj zakon izmeni, doradi, uredi. Ne, nego idu na nešto što je bombasto, umesto sprečavanja sukoba interesa sada kažu to je borba protiv korupcije, savet zamenjuju agencije sa svojim organima. Ubacuju još nekoliko odredbi, da bi imali, navodno, neku malo veću težinu kada stiskaju i zavrću. I to je kraj priče.
Znači, ovo je nemoguća misija, ovo je loša misija, od ovoga neće biti ništa dobro, neće biti istinske borbe protiv korupcije, jer u krajnjem slučaju cilj ovog zakona nije to nego je legalizovanje dostignutog nivoa korupcije. A dostignuti nivo korupcije se meri prema vlasti i prema ljudima koji su bliski vlasti. I to je ta manipulacija koja se već danima sprovodi u Narodnoj skupštini, po hitnom postupku, kako su obavestili mediji – ako se danas izglasa zakon sutra nema više korupcije u Srbiji.
A vidite i sami, i kada bi se izglasao, zakon bi stupio na snagu na kukovdan. Pa viste ga propisali tako!
Ovo je stvarno nemoguća misija, ovo je stvarno, da ne upotrebim neku tešku reč, manipulacija sa Narodnom skupštinom i, kako reče jedan od predsedavajućih, zato što je neko procenio da ovo treba da bude na dnevnom redu, a taj je isto procenio da pitanje KiM i druga vrlo važna pitanja ne treba da budu na dnevnom redu. Eto, kako se borimo protiv korupcije.

Evo o čemu se radi. Vlada nije smela da usvoji ovo što je gospođa Nada Kolundžija predložila, jer ako je Vlada stvarno usvojila ovaj njen amandman, ovaj njen amandman je u sukobu sa Zakonom o bankama i finansijskim organizacijama, podaci sa računa u bankama itd. pa, i onaj zakon koji ste stavili, to je prva tačka dnevnog reda ovog zasedanja. Podaci banaka, banke koje imaju podatke o štedišama, deponentima itd. mogu da dostave samo sudu, ne mogu da dostave agenciji.
Molim vas, druga je varijanta sprečavanje pranja novca. Ovde se ne radi o sprečavanju pranja novca. Ova agencija ne može da dobije podatke od banaka, jer ako bi se ovaj amandman usvojio što je gospođa Kolundžija napisala, onda praktično ne priznajete Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama, ne priznajete ni Zakonik o krivičnom postupku.
Vodite računa. Vi ovde u zakonsku normu ubacujete nešto što ne sme da stoji.
Cenim da ste imali najbolju nameru, ali ovde postoji garancija nekoliko zakona, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o bankama i finansijskim organizacijama, Zakonik o krivičnom postupku. To može samo po naredbi suda i kraj priče. Agencija koja se bavi sprečavanjem pranja novca itd, to je sasvim nešto drugo. Ova agencija ne bi mogla to da radi.
Javio sam se zbog toga da skrenem pažnju Vladi da ne mora da znači ako poslanik neke stranke koja podržava Vladu podnese amandman, da vi morate to odmah da usvajate.
Vidite i sami, gospođa Jorga nesvesno je napravila štrajkove u Srbiji i demonstracije svojim amandmanom. Naravno, gospođa Nada neće da napravi ni štrajkove ni demonstracije ovim amandmanom jer je druga materija, ali ovo je nemoguće. Ovo je zabranjeno. Vodite računa!
Samo sam izašao da izvršim svojevrsnu opstrukciju ove govornice, kako bi naterao zid da shvati.

Gospodine Novakoviću, moram da se pozovem na član 104, teška srca, zato što se nikad ne pozivam na taj član. Nećete pogrešno da shvatite da ste vi napravili grešku. Vi ne možete da napravite grešku, ni vi, niti bilo ko ko predsedava, jer nemate unapred beleške šta bi ko mogao da priča s ove govornice.
Imali smo prilike da vidimo jedan soficistirani oblik vređanja dostojanstva svih građana Republike Srbije, ne samo poslanika u Narodnoj skupštini. Radi javnosti, neke stvari moraju da se razjasne. Narodna skupština je mesto gde treba da se žigošu i kritikuju društveno štetne i mentalno bolesne pojave. Jedna od takvih je sigurno i ono što se dešava sa našim pravosuđem, gde u istoj pravnoj situaciji dva okružna suda donose različite sudske odluke. To je početak i kraj svega onoga o čemu je bilo govora juče i sada ne treba širiti temu, pošto poštujemo vaše savete o pravnom putu.
Radi javnosti, mora da se zna da je juče, tokom ove rasprave, gospođa Čomić, vodeći računa o Poslovniku kao o svom najdražem čedu, malo i preterala. Preterala je tako što je nekima koji se predstavljaju da su narodni poslanici dala reč kao odbornicima, pa je izašao čovek da priča o tome kako je pod pretnjom, prinudom, išao u sud da potpiše nešto što je u skladu sa zakonom. Po logici stvari, gospođa Čomić je morala da ga upozori i da kaže – pravni put jeste da podnesete krivičnu prijavu, ili da krivično gonite onoga ko je vršio pretnju. Gospođa Čomić se više zabavljala time da li je taj čovek imao ''koleston'' boju kose, četvorku ili peticu.
Rasprava juče je bila plodotvorna. Saznali smo da Bolonja deluje pre vremena. Tako smo saznali da je jedan poslanik uspeo da diplomira, postao je diplomirani pravnik. To smo juče saznali za Tomislava Nikolića. Naravno, kad on njih poučava kako treba da štite svoja prava, onda nije ni čudno što se dešavaju ove stvari sa našim pravosuđem.
Molio bih vas, gospodine Novakoviću, da ove propratne pojave, kad se otvori prozor, što landaraju prozori, malo zaobiđemo i da krenemo s ovim zakonom. Zakon je važan, jer ovim zakonom ova leva strana legalizuje kriminal za ubuduće. Dajte da pričamo o tome. Hvala vam.

Drago mi je što ste se vratili sa službenog puta, jer kako je bilo juče, mislio sam da kod ovog vašeg Božovića treniram karate, da dobijem ''sedmi dan - crni pojas'', jer jedino tako ste mogli da dođete do govornice juče dok je bila gospođa Čomić ovde. Dobro, o tome ćemo kad bude u sali.
Sada bih da malo pojačam ovo što je gospodin Mirović objasnio povodom ovog amandmana. Stičem utisak da je predstavnika Vlade neko, od juče do danas ujutru, prevario, jer ste malopre za govornicom rekli nešto što niko s ove strane nije ni napadao, već je samo tražio rešenja da ne bude legalizovana zloupotreba odredaba ovog zakona.
Bilo bi dobro da nam kažete da li je naša zemlja prihvatila ovu konvenciju iz Palerma i ovu bečku konvenciju? Da li znate o čemu pričam?
(Srđan Milivojević, s mesta: Ja ne znam.)
Ti ne znaš ni druge stvari. Ovo je komplikovano za tebe. Idi kod Tome da ti objasni, on je po Bolonji završio prava. Ja sam stari kov, nemoj mene da pitaš za to. Idi tamo, pa se kvalifikuj.
Evo o čemu se radi. U pravu je obično teret dokazivanja na onome koji tuži. U parnici je to tužilac, u krivici – ovlašćeni tužilac, da li javni ili privatni tužilac, i on je dužan da dokaže krivicu. Ima jedno krivično delo gde optuženi, ako želi da se oslobodi, mora da dokaže tačnost, pa mi kažemo da dokazuje svoju nevinost. To je kod klevete. To je jedini izuzetak. Da li je tako gospodine Batiću?
Vi ste ovde prihvatili nešto što je improvizacija i još nije sprovedeno u inostranstvu, ako prepisujete to iz inostranstva. Praktično, ovde osumnjičeni ili potencijalno osumnjičeni treba da dokazuje nevinost, jer ukoliko ne dokaže nevinost, on je kriv. Ne pričam o krivici, pričam o imovini, pošto se ovaj zakon, pre svega, odnosi na imovinu. To bi, po ovome što su napisali u Palermu, glasilo da izvršilac krivičnog dela mora u određenim slučajevima da dokaže zakonito poreklo imovine i prihoda. To je cela poenta te konvencije.
Vidite koliko je Tito bio pre ovih iz EU. On je imao poseban zakon o ispitivanju porekla imovine, ali je bio upravni postupak, pa su veliki protivnici režima u to vreme, vulkanizeri, bravari, automehaničari, samostalne trgovinske radnje, ako je neka bila, a, po pravilu, bilo je samostalnih ugostiteljskih radnji, morali da dođu i dokažu odakle im pare da naprave novi sprat. Pa, odu kod jednog ćate u opštinu i on kaže – da vidim koje si prihode imao, ovo i ovo, koliko košta ovaj krov; toliko nisi imao para i padaš pod udar ovog zakona. Onda je neko shvatio da to ne ide tako.
Vi ste pravi predstavnici Broza, vi ste, upravo, to uneli u zakon.
Podsetiću vas, gospođo Đukić-Dejanović, vi možda niste pročitali ovaj predlog zakona, ali moram i vas i javnost da obavestim gde se nalazi zvrčka za ceo zakon. Ceo zakon zvrči oko člana 3. stav 2. Ovaj ceo zakon, sve njegove odredbe odnose se na sledeće: "Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje: imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima".
Koliko god da je napravio krivičnih dela, Bojan Krišto ne bi mogao da bude pod udarom ovog zakona, jer je potpuno legalno zaradio velike pare, a ako je kao saučesnika u izvršenju krivičnog dela imao nezaposleno lice, onda je nezaposleno lice palo pod udar ovog zakona, jer će između njegovih zakonitih prihoda i onoga što je rezultat krivičnog dela da se utvrdi razlika i da se utvrdi da je on pao pod udar ovog zakona.
Da li vidite taj mentalni sklop celog zakona? Sve je na fikcijama, sve je na pretpostavkama. Ako to stavite u kontekst onih prelaznih i završnih odredaba, kada stupa na snagu ovaj zakon, pa vidite da se ne odnosi na svedoke saradnike do stupanja na snagu ovog zakona, onda se ovaj deo člana 3, stav 2. tačka 2, ni tu ne primenjuje. Da ne čitam imena, znate sve, javnost je upoznata.
Postavlja se pitanje, da li se ovim zakonom nešto legalizuje? Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, počeće da se primenjuje od 1. juna sledeće godine. Šta ćemo do tada?
Hoćemo li sve da legalizujemo, ili da sve koji bi, možda, pali pod uticaj ovog zakona u međuvremenu privolimo da zavole Borisa Tadića.
To sam ja hteo, da vi potvrdite. Imam taj problem što vi ne komunicirate sa mnom, pa puno puta razmišljam o tome da li pričam zidu ili ljudima.
Kada klimate glavom i kada potvrdite ovo što ja kažem, onda znači da imamo sasvim dobru komunikaciju i da ste shvatili, da ste od početka znali zbog čega se donosi ovaj zakon.
Ovde se ide s lepim pričama, neko ko je švercovao cigarete, pa je zaradio 100 hiljada maraka. Tih 100 hiljada maraka mu je bio osnivački kapital za nešto, pa je stvorio neku imovinu, pa zato što je švercovao cigarete, mi ćemo da mu oduzmemo sada tu imovinu koja košta, ili vredi 5, 6, 10 ili 20 miliona dinara.

Nastaviću, imam još o ''Otporu'' da pričam, imam svašta.

Gospođo Judita, javio sam se samo da bih izlaganjem povodom ovog amandmana javnost ubedio da nema tog amandmana koji može da popravi ovako loš predlog zakona. Nadam se da ću, ako izađem još nekoliko puta povodom amandmana, da dokažem da se ovim predlogom zakona, u stvari, legalizuje kriminal. Ali, da nastavim tamo gde sam malopre stao.
Ovaj zakon, u suštini, pokušava da nas ubedi da mi ne znamo koja je svrha kazne. Koja je svrha kazne? Svrha kazne jeste da se spreči kriminal, da se spreči vršenje krivičnih dela.
Da li ovakav tekst predloga zakona, ako prođe kao zakon, može da deluje preventivno i kao upozorenje nekima da ne čine krivična dela? Ne može. To je vrlo prosto i jednostavno.
Koja su krivična dela obuhvaćena, ili bi morala da budu obuhvaćena ovim predlogom zakona? Samo ona krivična dela čiji je motiv, može se reći i cilj izvršenja krivičnih dela, sticanje neke materijalne koristi, neke dobiti, prisvajanje nekih materijalnih vrednosti. Namerno koristim ove reči, da biste shvatili da se, kako to vi eksperti znate da kažete, u osnovi onoga što se zove biznis, takođe, nalazi sticanje nekih materijalnih vrednosti.
Gde se nalazi ta tanana crta koja treba da kaže – sticanje materijalnih vrednosti je krivično delo, sticanje materijalnih vrednosti je biznis? Da li postoji u ovom zakonu? Ne, nije mu tu ni mesto. Da li postoji u nekim drugim propisima? Postoji. Koji je taj propis? Pored mnogih drugih propisa, to je Krivični zakonik, gde su u opisu svakog krivičnog dela, kao kažnjivog dela, navedeni elementi krivičnog dela.
Pretpostavimo situaciju, imamo ove što su nam ukrali dva laptopa. Laptop se vodi na ime Gradskog odbora SRS-a; neko je uzeo na revers, ne vraća, doneli ovde u Skupštinu. Vi to podržavate. Ne vi, gospođo Judita. Trenutno, to podržava samo Boris Tadić i niko više, nijedna stranka to ne podržava, ni ovaj neovlašćeni boravak nekih ljudi ovde, zgražavaju se svi, ali Boris Tadić to drži. Naravno, potrudiću se da to bude kamen koji će da povuče Borisa Tadića, i povući će ga, budite sigurni.
Uzimamo situaciju da je neko zbog nekog krivičnog dela, ili zahvaljujući nekom krivičnom delu, a da bi to krivično delo mogao da izvrši, neka bude, recimo, šverc cigareta, morao je da ima insajdera u carini i u policiji, došao do nekog početnog kapitala. Taj početni kapital je uložio kao osnivačko sredstvo za neki svoj biznis i neko se posle 20 godina seti da kaže – sve što je sada napravljeno, proisteklo je iz krivičnog dela i treba ga oduzeti.
Možda se desilo da je pre deset godina taj čovek bio na televiziji kao uspešan biznismen. Kako da završite taj posao a da imate u vidu prelazne i završne odredbe i činjenicu da nema retroaktivnosti? Ovde je vešto izbegnuta priča o retroaktivnosti, zato što se ovim zakonom tretira nešto što je već regulisano i Zakonikom o krivičnom postupku i Krivičnim zakonikom.
Pogledajte ironiju sudbine. Na ovom zakonu je radio neko u Ministarstvu, beše malopre ovde onaj iz ''Otpora'' – terorističke organizacije. Sada oni nama drže predavanja o modernim evropskim zakonima, a palili Skupštinu, tukli se u ''Otporu'' oko onih para. Sada se ''Otpor'' lepo rasporedio. Malo ih ima u DS-u, malo da se udome negde.
Recimo, to krivično delo uopšte nije procesuirano, kao ni premlaćivanje Milanovićevo, upad u Carinu, upad u NIS. U NIS je upao Boris Tadić, sa Vukom Jeremićem, da ne pričamo o bankama, to svi znaju. Kako vi možete da sprovedete ovaj zakon?
Vraćam se na ono što je bilo predmet diskusije jutros, kada je rečeno u nekoj od ovih odredaba da neće ni privremeno da se oduzme neka imovina, odnosno neke stvari, ukoliko bi te stvari, po odredbama Zakona o izvršnom postupku, bile neophodne za neki normalni život tog osumnjičenog lica. Kakav je to kriminalac, koji je stekao veliko bogatstvo izvršenjem krivičnog dela, ako nema šta da mu se uzme, nego ono što je neophodno za elementarni život? Zar vam to ne deluje pomalo suludo?
U tom smislu, su svi ovi amandmani koji ukazuju na kontradiktornost prvog stava sa čl. 25, 27. i 28. Predloga zakona.
Znači, onaj početni feler reprodukuje nenormalna stanja u Predlogu zakona i vi dajete materijal da se pišu amandmani, računajući da će amandmanima da se poboljša tekst.
Nemoguće je poboljšati ovaj tekst, zato što nismo dobili odgovor na pitanje zašto se ne primenjuju odredbe ta dva krivična zakona u sudskoj praksi. Tu je početak i kraj. Zašto se ne primenjuju? Šta to sprečava sudije?
Imamo situaciju da je, možda, u rasvetljavanju nekog krivičnog dela prisutna imovina fizičkog lica. Na bazi te oduzete imovine, ili nečega što je proisteklo iz nekog krivičnog dela, neko je napravio imperiju. Vi utvrdite krivično delo. Kome ćete da vratite tu nezakonito stečenu imovinu? Oštećenom fizičkom licu ili državi? Po kom osnovu državi?
Ako je neko ukrao moja kola, pa je taksirao godinama dok je trajao krivični postupak, pa je utvrđeno da je izvršeno krivično delo, pa mi se vraćaju kola, meni se nadoknađuje šteta vezana za ta kola. Ako sam ja, kojim slučajem, bio taksista, pa nisam mogao da vršim delatnost zato što su mi kola bila oduzeta, imam pravo na izmaklu dobit. Vi ste sve to stavili u korist budžeta.
Ako mislite da na ovaj način završite nešto što ste započeli Zakonom o ekstraprofitu, onda ste pogrešili. U Zakonu o ekstraprofitu, porezu na ekstraprofit itd., koji vam je pao pred Saveznim ustavnim sudom, 11 članova je bilo sporno, 7 je palo. Naravno, ovi neće nikada da odluče u Ustavnom sudu Srbije, pošto je to preneto.
Apsolutno je neustavan zakon, čak su ga tako loše branili oni koji su ga pisali, Pajtić ga je pisao, Vodinelić, Rakić, Dragor Hiber, da ne ređam dalje eksperte koji su skloni pravnim zabludama. Ako tada nije ostvareno ono od nekoliko milijardi, kako je rečeno, već je to svedeno na nekih osamdesetak miliona maraka i prevalilo se na Karića, ako mislite da na ovaj način možete ovo da završite, tu ideju ne možete da završite.
U startu vam kažem, iole bolji advokat, a da nije ''bolonjac'' kojim slučajem, ima da vam rasturi ceo koncept direktno u sudu, u sudnici. Imaćete situaciju, koju vi sad ne vidite, ne želite, možda, ni da priznate, ali za nekoliko godina, pošto se ovo, praktično, primenjuje od marta sledeće godine, videćete već sledeće godine kako će sudije da kažu – mi ovaj zakon ne možemo da primenimo.
Vi i ne želite da se ovaj zakon primenjuje kao zakon, kao norma. Vi želite da ovim zakonom plašite svakoga za koga javnost kaže da je bogat, ili tajkun, ili se otrgne iz zagrljaja Demokratske stranke. Ja vas poslanike ne krivim, 99% vas nema blage veze s ovim, za ove stvari krivim vrlo konkretne ljude u Demokratskoj stranci. Na čelu te piramide je Boris Tadić, zatim Dragan Đilas, zatim Miki Rakić, taj što sve sluša i prisluškuje, itd. Ima i onih iz obezbeđenja, koji ovde čuvaju Demokratsku stranku, koji imaju menjačnice u Crnoj Gori, itd.
Srbija je mnogo mala država, u njoj se sve zna, zapamtite. Nemoguće je zaobići neke činjenice. Pitanje je samo dana kada će da se obezbedi dokaz. Ovo je loš posao. S ovime, čak, nećete da se legitimišete ni kod Komisije Saveta Evrope koja se bavi ovim stvarima. Nemoguće je da se legitimišite. Zakon je loš.
Zašto niste uticali na sudije da primenjuju postojeća dva zakona, uz sve rizike koji postoje kako da se zaštiti ta imovina?
Samo da vas podsetim, 2001. godine, velika količina droge koja je bila predmet krivičnog dela nije mogla da se čuva u sudu, jer nema prostora, pa se čuvala u trezoru neke banke. Je l tako bilo? Iz toga je izašla nova afera, ko je to prenosio, zašto je prenosio, ko je plivao, ko je gnjurio, ko je uzeo pare. Tako je bilo. Možda ja to tako zafilujem, ali tako je bilo.
Šta je sa drugim predmetima koji su oduzeti? Isto. Sad ćete to da koncentrišete samo u okviru neke direkcije i da to, navodno, držite pod nekom kontrolom, da rasteretite sudije, tužioce, itd., ali vi formirate Jedinicu za istrage. Ta jedinica za istrage će imati ovlašćenja i da prisluškuje, ovo i ono, ko kako pere pare, itd.
Ovde pranje para nije obuhvaćeno, da znate. Pranje para i finansiranje terorizma nije obuhvaćeno ovim predlogom zakona. Nemam vremena da vam objašnjavam po ovim odredbama.
Zašto zakon, zašto da se radi nešto po sistemu – videla žaba gde se konji potkivaju, pa i ona digla batak. Šta dobijate na takav način? Efikasniju borbu protiv organizovanog kriminala, efikasniju borbu protiv mita i korupcije? Izvinite, molim vas, pa to je sve u Vladi, to je sve u izvršnoj vlasti. Zašto bismo sada zakonom raščišćavali nešto što je interna stvar?
Gospodin Todorović nam je pročitao, verovatno još dva dana može da čita ove legalne krađe na bazi demokratske odluke o plati.
Na bazi demokratske odluke o platama, imamo službenike, nameštenike. Šoferi u Skupštini primaju 15 hiljada, kafe-kuvarice primaju 15 hiljada, ali, istovremeno, ''Mile drekavac'' može da bude savetnik potpredsednika Vlade Božidara Đelića za reciklažu. Kakve glumac ima veze s reciklažom? On kaže – ja sam zaslužni član Demokratske stranke, ja sam njima pomagao i oni moraju meni nekako da se revanširaju. Gde ga staviše za reciklažu?
Ako to niste rešili, ako o tome nemate normalan, zdrav stav, zašto nas terate da raspravljamo o ovim zakonima? Naravno, mi koristimo priliku da podsetimo građane da s ovom ekipom i s ovim ''autobuskim preduzećem'' koje se zove Vlada Republike Srbije nema stabilne vožnje, oni voze bez vozačke dozvole. Kako možete da date da vam vozi neko ko nema vozačku dozvolu? Nemojte. Ali, to ćemo da rešimo, verovatno, jednog dana. Kako mi se čini, taj dan se bliži.

Ja ću povodom ovog amandmana malo drugačije, iz prostog razloga što mislim da podnosilac amandmana nije primetio jednu drugu dimenziju koliko je njegov amandman dobar. Jednostavno, on je samo protumačio ovo i izneo neku argumentaciju.
Međutim, moram da vam skrenem pažnju da, ako ovim zakonom formirate Direkciju kao specijalizovanu organizaciju koja će da se bavi imovinom proisteklom iz krivičnog dela, pa kada se kaže to - "bavi", bez obzira na karakter, da li će biti privremeno ili trajno, ali stara se, čuva itd., onda ste na jedan objektivan način odredili nadležnost te direkcije u odnosu na predmet njenog rada.
Vi u članu 41. stav 1. Predloga zakona uvodite nešto što potpuno odudara. Vi kažete – ako je privremeno oduzeta imovina, a u okviru te imovine ima i nepokretnih i pokretnih stvari, i postoji potreba da se očuvaju nepokretnosti, Direkcija je ovlašćena da proda pokretne stvari vezane za taj predmet i iz tako obezbeđenih sredstava obezbedi čuvanje i zaštitu nepokretne imovine.
Ne mogu to da shvatim. Zašto bi se posao Direkcije i zaštita imovine, pre svega, nepokretne, vezivali za konkretan predmet? Valjda se to vezuje za delatnost, za nadležnost, za poslove koje radi Direkcija. Zato je ovaj amandman dobar i ne shvatam kako ga niste prihvatili.
Ako bismo uzeli drugu situaciju, ako ste nekome privremeno oduzeli samo nepokretnu imovinu, pa je potrebno njeno čuvanje i obezbeđenje, a nemate onu pokretnu, kojim ćete sredstvima da obezbedite čuvanje? Redovnim sredstvima Direkcije. Vrlo prosto, nije teško da se zaključi, treba samo malo da se mućne glavom. Vi niste Direkciju stavili kao objektivan, nepristrasan organ, koji ispunjava obaveze i radi poslove iz svoje nadležnosti, već ste nadležnost selektivno sagledali i vezali za konkretni predmet, što je potpuno nepotrebno.
Ovaj član 41. stav 1. je u suprotnosti sa članom 9. stav 1. tačka 4, gde se govori o čuvanju na jedan potpuno uopšteni način, objektivan način. Svaka vrsta nepokretnosti koja je došla pod udar ovog zakona, od strane Direkcije se, na bazi člana 9. stava 1. tačke 4, čuva. Čime? Sredstvima kojima raspolaže Direkcija.
Vidite, u nastavku ovog vašeg predloga zakona i ovog člana vi iznosite još jednu kontradikciju u odnosu na prethodne članove. U slučaju eventualne štete, odgovara Republika Srbija.
Čekajte, da li ste vi rekli da ste pravno lice, a ako je Direkcija pravno lice, ona odgovara svojim sredstvima. Zašto bi Republika Srbija odgovarala?
Vi ste poremetili pravni sistem od 2001. godine, vi ste ga poremetili, unakazili ste ga. On ovako ne može da funkcioniše. Ako ste slušali ove pravno-zabludne profesore, Lilića, Kneževića, Hibera, Vodinelića itd., dobro smo i živi, dobro smo živi. Moguće je da bi karatisti bolje pisali zakone.
Eto, gospodine Božoviću, navijam za vas, baš svaka čast, kada sam video – Jorga, Božović, rekoh, samo fali Veličković i da bude reprezentacija tu. Šalim se. Ti ćuti, bre.
Pošto je sada sve ovo jasno, nema potrebe dalje da se obrazlaže. Naravno, niste vi, gospođo ministar, krivi za ovo. Nadam se da vi ova moja izlaganja ne shvatate lično. Ona nemaju nikakve veze s vama. Imaju veze s vašim okruženjem. U vašem okruženju se nalaze razni tipovi. Nekada, kada ste radili dok je gospodin Batić bio ministar, tu je bio još jedan tip. Ima nekoliko ljudi iz vaše bivše DS koji su sada u Naprednoj stranci, kod gospodina Nikolića. To je realnost. Nemojte vi da se sekirate zbog toga.
Ne mislim samo na Femana. Ima tamo i socijalista Jokić, ima tamo raznih tipova. Boris Tadić je napravio vrlo promišljenu političku igranku, napravio je rezervnu DS.
Na početku sam vam rekao, mi ćemo taj kamenčić iz cipele da izbacimo, ali on će da poraste i da bude stena koja će vas da udavi. Ne vas kao DS, ne vas kao poslanike, nego Borisa Tadića, Nikitu Rakića, pozdravite ga mnogo, i ove obaveštajne strukture koje stoje iza ovoga.
Trenutno, u Srbiji samo Boris Tadić podržava Tomislava Nikolića. Ni Vuk Drašković, ni Mlađan Dinkić, Čeda neće ni da čuje za njega, a da ne pričam o ovim strankama s ove strane, SPS – ni za živu glavu. Kada Dačić bude pročitao zapisnik sa sednice Izvršnog odbora SRS-a i obraćanje Aleksandra Vučića, kako on opisuje Ivicu Dačića i kako, kada uđe u kafanu, vodi računa da li će neki konobar da mu stavi otrov, sve je jasno, ljudi, sve je jasno.
Vi niste shvatili koju je grešku napravio Okružni sud u Kragujevcu. To je problem. On je uradio nešto što se nikom normalnom u pravosuđu ne bi desilo. To je taj problem. Zbog čega? Zato što predsednik Okružnog suda, to da znate, taj gospodin Tomić, računa da će biti predsednik budućeg Apelacionog suda, to mu je obećao Tomislav Nikolić, da znate. Sve je jasno.
Dobro, da li je teško, ne znam ni ja. To je ta pozadina, tu nema mesta pravu. Čak ni ovi koji po Bolonji budu završili pravni fakultet neće tako moći da razmišljaju.
Imate jedan primerak, Tomislav Nikolić, on je po Bolonji. Priznao je juče. Čekajte, šta se smejete? Na Administrativnom odboru je rekao da je diplomirao pre nekoliko godina. Da se predstavio na predsedničkim izborima kao diplomirani pravnik, a ne kao građevinski tehničar, verovatno bi dva glasa više dobio. Ovako je omogućio da Boris Tadić lagano pobedi. Kraj priče, sve je jednostavno i sve je jasno. Ako vidite Tomislava Nikolića, pošto on nešto tako priča, tumači, kažite mu da li kletva deluje ex tunc ili ex nunc, pošto se u međuvremenu pravno osposobio.
Gospođo Malović, amandman je dobar i u skladu s onim rešenjem koje ste napisali u članu 9. stav 1. tačka 4. Predloga zakona.

Mislim da ovaj amandman otvara mnogo veću dilemu od ovoga što smo imali prilike da čujemo u poslednjih 20 minuta. O čemu se zapravo radi? Radi se o tome što se članom 43. stavom 2. određuje način prodaje pokretne imovine koja je oduzeta.
Vratiću se na nešto što je bilo malopre predmet rasprave, a to je procenjena vrednost, uopšte, pokretne i nepokretne imovine. Postavljam pitanje, nezavisno od ovih doskočica i šala povodom ovih amandmana, da li je utvrđivanje vrednosti imovine, ili, da budem precizniji, pokretnih i nepokretnih stvari koje predstavljaju rezultat izvršenog krivičnog dela i sticanja neke imovinske koristi upravna stvar ili krivično-pravna stvar?
Moram da vam kažem da to više pripada materiji krivičnog prava i krivičnog postupka, jer se u krivičnom postupku, povodom razmatranja krivične odgovornosti, pojavljuje vrednost pokretne i nepokretne imovine, neki put kao sredstvo kvalifikacije krivičnog dela, a neki put kao element bića krivičnog dela.
Ko vrši procenu? Obično, u takvim slučajevima sud to utvrđuje, a kao pomoćni organ koristi veštaka ili neku specijalizovanu organizaciju.
Nekada je to poreska policija, neka inspekcija koja utvrđuje to, i sud koji razmatra krivično pitanje, prihvata ili ne prihvata, određuje veštačenje ili superveštačenje, a mi smo ovde za te, očigledno, sudske poslove predvideli, vi, predlagač zakona, jednu direkciju koja, u krajnjem slučaju, može da deli sudbinu izvršne vlasti u Srbiji i da bude snabdevena voluntarizmom, karijerizmom, političkom podobnošću itd.
Mogu da vam na jednom vrlo dobrom primeru pokažem besmisao ovoga.
Ovi što pripadaju grupi građana Tomislava Nikolića, uzeli su dva laptopa Gradskog odbora SRS-a. Ne vraćaju ih i sada vi nekoga pošaljete u tu čuvenu Bajčetinu, njegovu, ne znam šta ima, ili u ova preduzeća, ili u neke firme, i to ne znam šta ima, biće prilike i o tome da se odlučuje, i neko konstatuje da je Tomislav Nikolić stekao veliku imovinsku korist izvršenjem nekog krivičnog dela i onda, po ovom zakonu, stradaju naša dva laptopa, zato što su, možda, kod njega u državini.
Kako da tražimo izvlačenje te imovine? Naravno, to je još uvek naučna fantastika dok postoji ljubav između Tadića i Nikolića. Doduše, on se osposobio i kao pravnik, može da rasturi pravni sistem. Sudije okružnog suda moraju po njegovim nalozima da rade. Sve je moguće.
Vi ovde pričate o neposrednoj pogodbi kao trećem obliku prodaje, odnosno, posle dva neuspešna javna nadmetanja ide neposredna pogodba. S obzirom na afekcionu vrednost pojedinih pokretnih stvari, šta će da bude ako Đorđe Nicović otkupi to, pa vrati izvršiocu krivičnog dela? Ako je mogao da mu da poslovni prostor, što ne bi mogao da kupi i njegovu imovinu, za koju je utvrđeno da je stečena izvršenjem krivičnog dela? Koje ste tu instrumente preduzeli?
Naravno, ja ne povećavam krug tajkuna, jer će svakim danom da se obelodanjuje sve više taj spisak. Hvala vam.

Gospođo Čomić, pošto znam da delite moje mišljenje, ovo će biti interesantno i ja se nadam da ćete biti zadovoljni ovim što ćete da čujete.
Šta su razlozi, gde se nalaze razlozi, koji su to razlozi zašto mi donosimo ovaj zakon? Gospođa ministar nam nije objasnila dva ključna razloga. Prvi razlog, što sudovi sa postojećim Zakonom o krivičnom postupku i Krivičnim zakonikom ne žele da primenjuju odredbe o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela. Da li su oni sposobni, da li su zainteresovani, to su druga pitanja koja treba da reši predsednik Vrhovnog suda, Ministarstvo pravde itd., ali naše sudije ne žele da rade ovaj posao u toku krivičnog postupka. To je prvi razlog. Drugi razlog, mi treba da se uključimo u međunarodnu borbu protiv terorizma i pranja novca. Za to su potrebne promene naših krivičnih propisa u smislu prepuštanja istrage nadležnom javnom tužiocu kako bi on kao državni organ mogao da sarađuje sa inostranstvom i da ta vrsta organizovane borbe protiv terorizma i pranja novca bude ozbiljna borba, jer ovaj kriminal ne zna za granice, on ima planetarne razmere.
Pošto su to dva ključna razloga, podsećam vas da sam prethodne nedelje tokom načelne rasprave o ovim predlozima zakona skrenuo pažnju predlagaču da bi bilo mnogo bolje da se opredelio za jedan drugi put. Taj put podrazumeva odgovarajuću izmenu Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku i, eventualno, donošenje nekog propisa kojim bi se formirala direkcija koja bi se starala o imovini koja je stečena izvršenjem krivičnog dela, jer sudovi ne raspolažu niti kadrovima niti potencijalima da tu imovinu čuvaju dok se ne okonča krivični postupak i definitivno reši da li se to oduzima ili se vraća. To je istina, van toga nema ništa, da budemo načisto.
Ako krenemo od ovih pretpostavki, onda poslanici s pravom postavljaju pitanje zašto se odredbe ovog zakona ili, da budem precizniji, razmišljanje o tome da se oduzme imovinska korist koja je proistekla iz krivičnog dela ne proširi na sva krivična dela. Formalnopravno, svako krivično delo može da ima i neko koristoljublje i neku imovinsku korist. To je šire posmatrano. Slažem se da neka dela ne mogu, ali šire posmatrano sva. Zašto onda pravimo selekciju? Zašto pravimo selekciju prema nazivu krivičnog dela, zašto pravimo selekciju prema visini ili iznosu imovinske koristi koja je ostvarena izvršenjem krivičnog dela? Zar 10.000 dinara nije imovinska korist? Dva miliona jeste?
Još jedna stvar, moram da vas podsetim, kada razmišljate o ovim amandmanima, pogotovo vi sa leve strane pošto je desna strana zdrava... Vi antifašisti ste poznati po tome što poštujete zakon, palite skupštine, ali o tome ćemo kad dođe vreme. Morate da shvatite jednu stvar: u ovom predlogu zakona nema mesta i ne vidi se fizičko lice kao oštećeni iz nekog krivičnog dela. Ovde se priča o imovini stečenoj izvršenjem krivičnog dela ili imovini proistekloj iz krivičnog dela, kao nekoj imaginarnoj kategoriji koja je po definiciji državna svojina, postaje državna svojina. Tu se izgubio iz vida oštećeni.
Da vam skrenem pažnju, u krivičnom postupku, kada se javi oštećeno lice sudija ga upućuje na parnicu, neće u krivici da reši pitanje naknade štete ili povraćaja onoga što je oduzeto. Ne vrši se povraćaj u pređašnje stanje, nego - izvolite u parnicu, pa ćete tamo za 15 godina da dokažete nešto.
Ovde se daje primat i po definiciji se kaže da je to neka imovina. Čija ona može da bude? Ona treba da bude državna, treba da se oduzme. Da li je ta imovina proistekla iz krivičnog dela u nekoj vezi sa oštećenim koji se javlja u krivičnom postupku, da li ta imovina proistekla iz krivičnog dela ima prirodnu vezu sa štetom ili sa nečim što je oduzeto fizičkom licu, vi to ne vidite. To je nedostatak ovog zakona.
Ovaj zakon ima da se donese, vi ćete da ga izglasate, prelomiće se na nekoliko ljudi. Odmah da vam kažem koji su to ljudi – to su male ribe, sitne ribe. Klimajte vi glavom, ali to vam pričam na bazi iskustva. Zašto vam to pričam? Pre nekoliko dana "otac demokratije" u Srbiji gospodin Mićunović je, u ime političkog saveta DS-a, dao jednu veliku misao – moramo da se pozabavimo odnosom tih bogataša prema političkim strankama. On je najavio nešto i tu se stalo. Sada neko treba da izvuče zaključak da će ovo da se odnosi na ove poznate tajkune. Nije tačno. Evo, Batić će da potvrdi ovo što kažem.
I ovaj zakon ima selektivno da se primenjuje. Znam ljude koji su radili Nacrt zakona, pa su mi dali elaborate, pa Savet Evrope itd. Naravno, neću da kažem njihova imena. Rekli su mi o čemu se radi, kakva je operacija, šta je osmišljeno. Ovo jeste opravdano, moram da vam kažem, ali ni postojeći propisi ne predstavljaju smetnju za ovo. Lepa je priča za javnost kada se kaže da od kriminalca treba da se uzme ono što je proisteklo iz krivičnog dela. To niko ne sme da vam ospori. Svi vas podržavaju za to, ali koji je put? Da li je put moguć, da li je nemoguć, da li je ostvariv, da li je neostvariv?
U prvom projektu vi ste za ovu direkciju smatrali da treba da se zaposli samo deset službenika na nivou cele Srbije. Nije valjda da bolje znam nego vi u Ministarstvu šta se radi u vašem ministarstvu?
Gospođo Čomić, kao što ste videli, imate puno razloga da delite moje mišljenje i častim vas ova četiri minuta.

Dobro je što se napokon pojavio jedan ovakav amandman. Iskoristiću priliku da povodom ovog amandmana načelno izložim problem. Problem se tiče složenog upravnog akta. Ako jedan akt donose dva organa, da li je u pitanju prethodno odobrenje, dozvola ili saglasnost, on je formalnopravno složeni upravni akt. Srpska radikalna stranka smatra da u ovom slučaju treba prihvatiti amandman.
Zašto treba prihvatiti amandman? Zato što postavljanje rukovodioca ove jedinice, koja čak i formalnopravno treba da bude u sastavu tužilaštva, jer ste u naslov stavili da se ona bavi istragom... Samo da vas podsetim, mi smo Zakonikom o krivičnom postupku kompletnu istragu prebacili tužilaštvu; nema više kod istražnog sudije nego je kod tužioca. Kod policije su radnje pretkrivičnog postupka i pojedine istražne radnje za koje tužilac oceni da se mogu efikasnije sprovesti od strane pripadnika policije.
Ako ta jedinica treba da se bavi istragom, kako ste naveli, onda ona više treba da bude u tužilaštvu nego u policiji. Vi je držite u policiji zbog policijskih ovlašćenja koja treba da ima službeno lice - da može da uđe u stan, da pretresa lice itd.
Šta hoću da kažem? Mi shvatamo da postoje dve strane ovog problema. Jedna je kako sačuvati policijska ovlašćenja za službena lica, i druga, kako istragu i dalje zadržati da bude u nadležnosti tužilaštva. U načelnoj raspravi sam skrenuo pažnju upravo na ovo poglavlje koje počinje naslovom iznad člana 6 - Organizaciona jedinica nadležna za finansijsku istragu. Ovde reč istraga ima potpuno drugačije značenje, nema značenje istrage iz Zakonika o krivičnom postupku. Sve što bi ta jedinica radila, to bi mogle da budu samo pojedine istražne radnje na koje ih ovlasti tužilac. Ta jedinica je, u stvari, jedinica za rasvetljavanje, pronalaženje i sve ono što je po definiciji u fazi pretkrivičnog postupka.
Ako se kaže da ministar unutrašnjih poslova postavlja rukovodioca ove jedinice uz saglasnost tužilaštva, kako ste ovde naveli, da ne ulazim u detalje, onda je to rešenje o postavljenju zajednički upravni akt, složeni upravni akt oba organa. Ako ostane ovako kako ste vi napisali u Predlogu zakona, a što su dobro primetili ovi koji su podneli amandman, onda je raspoređivanje u nadležnosti MUP-a, a mišljenje tužioca je neobavezujuće, ono je čisto formalnopravno, da ministar unutrašnjih poslova ima papir na kome stoji - ja tužilac sam mišljenja povodom N.N. to, to ili to. Ali, to ne obavezuje. Kako bi nešto bilo obavezujuće potrebno je da bude saglasnost, potrebno je prethodno odobrenje ili ono što je u formi dozvole.
Zato smatram da je amandman dobar, jer mi prozivamo u krivičnom postupku tužilaštvo, da li je efikasno, da li nije efikasno, da li pravilno goni, da li nepravilno goni. Mislim da nikakva smetnja ne postoji, osim sujete koja je široko rasprostranjena kada su u pitanju ministri - da meni tamo neko sada priča koga ja treba da izaberem, ne dolazi u obzir, i te stvari. Taj deo postoji.
Smatram da su ovde bile potrebne i druge odredbe da bi se znalo ko može da radi u toj jedinici, da bi se znalo ko može da radi na tim poslovima u tužilaštvu, da bi se znalo ko može da radi u direkciji koja vodi brigu o toj imovini. Moraju da se propišu neki uslovi. Nije dovoljno samo reći školska sprema, radno iskustvo, ne znam, državljanstvo itd. Ili, ono kolokvijalno da je moralno-politički podoban, a vi ga sada krstite kao da ima visoke stručne i moralne kvalitete. Imamo mi moralista ovde koliko hoćete.
Čuli smo da je prvi diplomac po Bolonji dobio diplomu Pravnog fakulteta, doduše, niko je nije video. Juče je priznao, treba da časti.
Jeste, sada, Todoroviću, ti meni to pričaš, ali meni je sada krivo, zašto se na predsedničkim izborima predstavljao da je građevinski tehničar; da je rekao da je pravnik više bi glasova osvojio. Nije to tako jednostavno. Ne znam, po Bolonji je prvi, da znate. Juče smo saznali da bolonjski diplomirani pravnik postoji u Srbiji.
Znači, da ne trošim ovo vreme, sasvim je bilo dovoljno da shvatite o čemu se radi. Ako se kaže da ministar unutrašnjih poslova uz saglasnost tužilaštva postavlja to lice za rukovodioca jedinice, onda je to složeni upravni akt. Ako ostane ovo što ste vi napisali, onda u suštini vi ne dozvoljavate tužilaštvu da bude na čelu istrage, i tu je kraj priče.

Meni je ovaj amandman povod da javnost obavestim o nekim stvarima koje mogu biti problematične ukoliko se ovakav zakon bude, ne mogu da kažem usvojio niti doneo, nego ukoliko se bude izglasao. Na momente, a tu imam i neko iskustvo, prosto doživljavam kao da pričamo zidu. Ubismo se pričajući, objašnjavajući, tražeći neke razloge zašto je potrebno da se prihvati amandman, šta treba da se promeni da bi zakon bio moguć, ostvarljiv, normalan, ustavan itd. i onda imamo zid ćutanja. Naravno, ovo se ne odnosi na gospođu koja je ovde prisutna u ime Vlade, njoj sve pohvale za ovo što radi, jer vrlo odgovorno pristupa ovom poslu.
Da bih rekao nešto o ovom amandmanu napraviću jedan mali uvod. Vi ste napravili koncepciju da imate posebnu direkciju koja će se starati o imovini jer sudovi nisu sposobni da to rade. Staranje o imovini koja je na bilo koji način predmet krivičnog dela, čak i ako se radi o imovinskoj koristi koja je ostvarena krivičnim delom, ti poslovi staranja o imovini, bez obzira na to da li su papirološki u smislu upisivanja nekih zabrana ili faktički, da se pokretne stvari smeste negde, da bude skladište gde će da se čuva itd... Nezavisno od toga kojim se merama i radnjama vrši obezbeđenje te imovine i zaštita te imovine do okončanja krivičnog postupka, vi ste te poslove poverili direkciji, ako mogu tako da kažem, posebnoj upravnoj organizaciji, po nekoj staroj nomenklaturi.
Problem je što se za agencije, direkcije i generalno upravne organizacije, ukoliko se nalaze u sastavu državnog organa, a to je ministarstvo, zauzeli ste taj koncept, postavlja pitanje da li oni mogu da budu pravna lica.
Ono što je karakteristično za pravno lice, to je da svojom imovinom može da odgovara i da bude nosilac nekih prava i obaveza. Ako ministarstvo nema svojstvo pravnog lica, kako je moguće da njegov organizacioni deo ima svojstvo pravnog lica?
Sami znate, kada policijski auto pričini neku štetu, uzeo sam najbanalniji primer, tuži se Republika Srbija, jer ona ima svojstvo pravnog lica. Ne tuži se nezavisno MUP. Tako je bilo od kad je veka, Boga itd.
Vi sad stvarate situaciju da kažete - direkcija koja se stara o toj oduzetoj imovini ima svojstvo pravnog lica. Kako je moguće da pravno lice bude u sastavu nečega što nema status pravnog lica? Neumesno je praviti poređenje Srbija - Kosovo, ali dajte da vidimo.
Postavlja se pitanje čime odgovara direkcija kao pravno lice? Ona može da odgovara imovinom. Kojom imovinom, kako ona odgovara? Zar direkcija može više da odgovara nego što Ministarstvo može da odgovara? Vi formalnopravno možete Ministarstvo pravde da tužite zbog nekog akta kojim je pričinjena neka šteta, ali vi ne tužite Republiku Srbiju.
Ovde ste napravili jednu nemoguću varijantu. Vi ste direkciju digli na nivo učesnika u pravnom životu, sa statusom nezavisnog učesnika u pravnom životu, a ono se nalazi u nečemu čega nema u pravnom životu. To je nemoguća varijanta.
Moram ponovo da se vratim na centralno pitanje. Sve ovo ima veze sa amandmanom, gospođo Zlato, shvatate o čemu ja pričam. Zašto ima veze? Ta direkcija se stara o imovini. Ona može da upravlja i da koristi tu imovinu, ali ne može da raspolaže, a vi ste u jednom od članova vašeg predloga zakona napisali da je direkcija nadležna, pa ste pobrojali poslove, pa ste naveli upravljanje i raspolaganje. Raspolaganje znači da je ona ovlašćena i da ona prodaje; jeste, ali ona to može da radi tek na bazi odluke suda, a ne može samostalno da vrši nadležnost.
Ako ste napravili direkciju kao upravni organ, ona eminentno radi upravne poslove, nešto što je upravna stvar. Vidim da ovde ima puno kolega pravnika koji shvataju o čemu pričam. Ovde nemamo klasične upravne poslove. Staranje o imovini, staranje o pokretnim stvarima, staranje o nepokretnim stvarima nisu upravni poslovi.
Sad se opet vraćam na ono što sam na početku jutros rekao, koji su bili motivi i ciljevi koje je trebalo postići ovim predlogom zakona – da se jednostavno sud oslobodi onih poslova koje ne može da radi. Ne može sud da se stara o imovini, da li je u pitanju predmet krivičnog dela ili imovina nastala izvršenjem krivičnog dela, nije bitno u ovom trenutku. Zašto? Ne raspolaže resursima, ne raspolaže čak ni takvim ovlašćenjima u materijalnom ili procesnom zakonodavstvu Srbije.
Opet se vraćam na ono što sam rekao na početku. Pogrešan ste koncept izveli. Taj pogrešan koncept čini ovaj predlog zakona, ako ga ovakvog usvojite, nemogućom tvorevinom. Nijedan od problema zbog kojih ste krenuli u ovaj projekat nećete rešiti.
Opet vam kažem, znam šta je bila početna koncepcija. Početna koncepcija je bila upravo ono što sam malopre rekao: krivično zakonodavstvo doraditi, krivično-procesno doraditi i formirati jedan organ koji se samo stara o imovini i nema nikakva druga ovlašćenja. U kom smislu se stara? Da ne propadne dok se ne okonča postupak, a kad se okonča postupak da budžet prihoduje neka sredstva. Malo pojednostavljeno, ali se u suštini svodi na to.
Sada ste ubacili silne odredbe trivijalnog značaja, pa čak i pravnog dejstva, pa čak i kolizijske, što će stvoriti dodatnu konfuziju. U prvom konceptu je planirano da ta direkcija ima samo deset zaposlenih, deset radnika koji će da vode evidenciju o tome, u Opštinskom sudu u Pirotu se nalazi to, u opštinskom sudu ovamo se nalazi ovo, da će da bude, praktično, jedan registar popisa te imovine koja je na neki način u nedefinisanom položaju, da li se oduzima, da li se ne oduzima, da li se privremeno oduzima, kada će doći vreme da se trajno oduzima ili kada treba da se vrati ako je pogrešno došlo do krivičnog gonjenja.
Zašto sve ovo pričam? Ovo pričam zbog toga da neko ne stvori utisak da se ovakvim diskusijama neko štiti. Ne. Kriminalce ne treba štititi, osuđene ne treba štititi ukoliko ima dokaza da je rezultat krivičnog dela i ovo. Ali, koga zmija peči, on se i guštera plaši.
Ovako koncipiran zakon, sa ovakvim odredbama, daje velike mogućnosti prirodne zloupotrebe ovih prava i dužnosti. Na to ne može da se odgovori. Da bi nam to bilo jasnije, iskoristiću primer onoga što je jutros uradio gospodin Todorović. On nam je čitao izveštaje o tome kolika su lična primanja pojedinih funkcionera u javnim preduzećima Republike Srbije koje je dobio dok je bio predsednik Administrativnog odbora. Čuli ste tu strašne iznose, nekoliko puta veće i od tih najvećih poslaničkih plata, da ne ređam dalje.
Sa gledišta propisa to je sve zakonito. Oni ne potpadaju pod udar ovog zakona. Sa gledišta, ako mogu tako da upotrebim reč, morala, sa gledišta opravdavanja rezultata rada, zbog ovih starijih ljudi, da to shvate, sa gledišta tržišnog vrednovanja rada, te plate su neopravdane i rezultat su nekih nagodbi. To što je gospodin Todorović pričao važi za sve; vi ste pogrešno shvatili da se to odnosi na Demokratsku stranku, odnosi se na sve koji su bili na vlasti od 2000. godine do danas. Nije bilo 2000. godine tako, nisu bile tolike plate. Bilo je nekoliko ljudi koji su imali tako velike plate, vi ste njih uspešno procesuirali i oni su na slobodi. Pa jeste, neće vrana vrani da vadi oči. Sit gladnome ne veruje, to je bilo i biće.
Nema potrebe da stavljamo sada prst na čelo, kao neki "bolonjci" koji su diplomirali pre nekoliko dana. Zna se sve. Nema potrebe skrivati. Zato sam i rekao, sa gledišta propisa, to su zakonite plate, sa gledišta rezultata rada, tržišnog vrednovanja rada, pa i ako ćemo da pričamo o nekoj moralnosti, to treba da se izmeni. Ali, na tom primeru pokazano je da neko legalno može da zaradi neuporedivo više nego kriminalac. Eto, to je to.
Znate i sami, Đelić je za dve i po godine kao opozicioni političar, ne čak ni poslanik, sa privremenim boravkom kod tetke, zaradio jedanaest i po miliona evra. Po svim zapadnjačkim kriterijumima, po svim materijalističkim pogledima na život, on je vrlo uspešan, on je ostvario američki san, preko noći se obogatio, nekom svojom sposobnošću. Ali, sa gledišta nečega što imanentno pripada Vizantiji, a to je Republika Srbija i ovo što mi ovde živimo, kako shvatamo život, po tom nekom sistemu harmonije i simfonije, to je apsolutno nemoralno. Latinska lukavost ne može u Srbiji da prođe. Vizantijska lucidnost to pregazi. To da vam bude jasno. Tu se nalazi i odgovor na ove vaše probleme u tom priključivanju. To su neke stvari za koje ćete da objasnite predstavniku predlagača o čemu se radi.
Ovim amandmanom gospođa je pokušala da ispravi nešto što ne bi smelo da stoji, jer ako se napiše punomoćnik, sad se vraćam na amandman gospođe Zlate, onda ispada da taj čovek koji je pisao ovaj predlog zakona ne zna Zakonik o krivičnom postupku. Ja sam tako protumačio vaš amandman.
Ali, vaš amandman mi je dao povod da pričam o tome gde je oštećeni kao lice nad kojim je izvršeno krivično delo, lice, njegova imovina, nije bitno, gde je on sa njegovim pravima? Gde je njegov prioritet? Nema ga. Nema ga, zato što je pogrešna koncepcija zakona, potpuno pogrešna koncepcija zakona: selektivni pristup krivičnim delima, selektivni pristup izvršiocima.
Da vas ponovo podsetim na nešto što ne bi smelo nikako da stoji u jednom zakonu: to što ste naveli u članu 3. u okviru tačke 2) znači da svako mora da dokazuje nevinost jer se krivica pretpostavlja. Rekli ste: "Imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca koje je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima." Ima tu puno elemenata u okviru ove definicije, izvršenje krivičnog dela, ostvarivanje elemenata bivšeg krivičnog dela itd.; onda ste nezakonito nešto definisali kao razliku između nečega što ima i što bi mogao po prirodnom toku stvari da ima, a to je naučna fantastika. To je još iz vremena druga Tita - neosnovano bogaćenje ili ono nezakonito obezbeđenje nekih sredstava, pa su ljudi morali da idu u upravu prihoda, specijalni organ, da dokazuju zašto su kupili kola, kojim parama su kupili kola itd.
Ova početna definicija pokazuje koliko je to pogrešno jer ta imovina koja je proistekla iz krivičnog dela mora da bude u vezi sa krivičnim delom, a ne da se osnov za njeno vrednovanje nalazi u zakonitim prihodima.
Uzmite za primer da je neko, recimo, iz Kontrole letenja, ne daj bože, izvršio krivično delo i da je iz tog krivičnog dela stvorena neka imovina. Uzimajući njegove zakonite prihode, vi ste mu smanjili nezakonito stečenu imovinu po osnovu krivičnog dela. Ali, ako je isto krivično delo uradio neko ko radi u nekom drugom javnom preduzeću, gde su mesečna primanja 50.000 dinara, vi ste mu napravili veliku razliku i kao nezakonito stečenu dobit, prihod po osnovu kriminala itd.
Definicija vam je pogrešna, apsolutno pogrešna i omogućava voluntarizam, proizvoljnost. Vi terate tužioca, policajca, sudiju da procenjuje. Na bazi čega? Nema na bazi čega. Rekli su mu - izvolite pa procenite sami.

Gospođo Čomić, vi i ja se najbolje razumemo. To mi je drago. Zato ja imam i popust kada izlazim za ovu govornicu, jer vi znate da možete da čujete mnogo novih stvari kada ja izađem.
Vidite, gospođo Čomić, ja sam poslušao i vas i gospođu Slavicu Đukić-Dejanović i Srpska radikalna stranka je iskoristila pravni put – u ponedeljak je podnela tužbu protiv Tomislava Nikolića i jedne banke, neću da pominjem naziv, da se utvrdi da on nikada nije zaključio ugovor, da je preuzeo neke privatne obaveze, pa tražimo da se to konsoliduje. Ja vam dostavljam dokaze da vidite da takvim ljudima ne treba baš mnogo da se veruje. Izvolite, gospođo Čomić. (Poslanik daje predsedavajućoj papir.) Eto.
Jutros sam bio malo vredan pa sam napisao i krivičnu prijavu protiv Tomislava Nikolića, ali to tumačite da je protiv svih onih tamo, i ovaj što je vodio kompjuter na medeni mesec... Ja ne mogu da se uključim u raspravu sa mojim prethodnikom, jer je ovo bila rasprava da li se koristi "koleston" četvorka ili petica. Ja to ne mogu. Vi znate da su to ozbiljne stvari.
Naravno, mi smo podneli krivičnu prijavu protiv Tomislava Nikolića zato što postoji velika sumnja da je izvršio krivično delo uništenja službenog spisa iz člana 328. stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije i da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
Znači, ja sam postupio po vašim uputstvima. Izvolite. (Poslanik daje predsedavajućoj papir.)
Ali, gospođo Čomić, da ne biste bili u zabludi kada dajete nekima reč i kada ih, nažalost, predstavljate kao da su neko i nešto, doduše moj prethodnik se predstavio kao odbornik, tu je bivši odbornik, ali je on i bivši narodni poslanik, ja vam dostavljam i nešto što se u pravu tretira opštepoznato. To su novinski članci gde je priznanje dotične grupe da oni nisu oni koji treba da budu u Narodnoj skupštini, izvolite. (Poslanik daje predsedavajućoj papir.)
Ja bih vas zamolio da to lepo proučite i obavestite javnost, gospođo Čomić, da zbog toga što javnost nije obaveštena sudije ne prave greške. Evo, vidite, da su ove sudije u Kragujevcu na vreme obaveštene kakva je sudska praksa u većini sudova u Republici Srbiji, onda ovakva situacija, koju je neko tumačio po sistemu zablude ... Znate, kada pričate o pravnoj zabludi, kada pričate o pritiscima, pretnjama i neukosti, vi ste mladi poslanici, niste dovoljno upućeni, ovde su tu argumentaciju koristili Gašo Knežević, Stevan Lilić, Dragor Hiber, profesori Pravnog fakulteta. Profesori Pravnog fakulteta, kada nemaju argumentaciju za nešto što je na granici morala, pozivaju se na pravnu zabludu i na druge stvari.
Situacija je jasna i čista i ukoliko sudije u Republici Srbiji ne budu vratile ovo u pređašnje stanje, normalno stanje, moraćemo da pokrećemo krivične postupke zbog kršenja zakona od strane sudija.
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Gospođo Čomić, samo dve sekunde, da se to ne bi desilo ja vas molim da obavestite javnost o tome šta je pravna praksa, šta su to stavovi sudova, počevši od Okružnog suda u Beogradu pa nadalje, kako se vraćaju mandati, kako ova grupa ne bi prevarila i sudije i uvukla ih u ono u šta je do guše uvukla Borisa Tadića.

Gospođo Čomić, ja ću prvo opisno, a na kraju numerički. Prvo opisno, ja mislim da ste grubo prekršili Poslovnik i ne krivim vas jer ste bili u zabludi. U zabludu vas je doveo odbornik Skupštine grada Kragujevca. Sada ću to lepo da vam objasnim, i vama i javnosti u Srbiji, da vidite kako to rade opasni tipovi u Narodnoj skupštini, ovi što prave te zablude.
Ono što je svima jasno u Srbiji, to je da se u ovoj sali ne nalazi Jagoda Jovanović, ne nalazi se Slaviša Samčović, ne nalazi se Goran Kovačević, ne nalazi se Zorica Đorđević, ne nalazi se Snežana Žujić. Ali, u ovoj sali bio je građanin Mileta Poskurica i vi ste mu dali reč kao odborniku Skupštine grada...