Mnogo hvala. Vi ste potvrdili upravo ono što sam ja rekao. Počeo sam ovo izlaganje rečima da ste vi u zabludi, a vi ste mi dokazali da ste u teškoj zabludi.

Gospođo Čomić, drago mi je što pokazujete visoki stepen tolerancije u primeni Poslovnika, jer ste zaključili da je to stvarno neophodno u ovom trenutku.
Na početku, ja bih vas samo zamolio da sa sekretarom Narodne skupštine dobro pogledate Poslovnik i utvrdite da postoji i odgovarajuća odredba u Poslovniku koja omogućava Narodnoj skupštini da obaveže Vladu Republike Srbije da za sednicu Narodne skupštine pripremi odgovarajuću dokumentaciju, odgovarajući izveštaj.
Mislim da je Narodna skupština dužna da primenjuje tu odredbu Poslovnika jer ne može Narodna skupština da bude mesto gde se legalizuje nešto što je u suprotnosti sa tekućim životom. Ne možemo mi da dozvolimo da u Narodnoj skupštini raspravljamo o zakonima, što jeste naša obaveza, to jeste naša nadležnost, a da aktuelne stvari, važne za svakodnevni život naših građana, prolaze neprimećeno. Na taj način, Narodna skupština se odriče svog prava i svoje obaveze i prepušta kolumnistima i različitim tipovima da preko medija jednostavno truju prostor. Evo, da to konkretizujem.
Pitanje Kosova i Metohije, značajno pitanje, izbegavali ste - dobili smo šamar. Pitanje finansijskog stanja, ekonomskog položaja, socijalne bede u državi, izbegavali ste - dobili smo dva šamara. Pitanje gde nam je granica, gde nam je država - dobili smo još veći šamar. Kreće i nešto što sa pravom dobar deo javnosti naziva razgradnjom Srbije i nekim autonomaškim tendencijama u Vojvodini.
Imali smo skupove, navodno, fašista i antifašista, pa su nam antifašisti bili Čanak i Srđan Milivojević. Srđan Milivojević koji je palio Skupštinu. Kako može antifašista da pali Skupštinu?
Postoje mnoga pitanja koja traže odgovor. Naravno, i ovo pitanje koje je malopre postavio gospodin Markićević o ovom povećanju cene gasa, ali ja stičem utisak da na to njegovo pitanje ovde lebdi odgovor, po sistemu – pa šta hoćeš, Markićeviću, ta odluka je demokratska. U ovoj zemlji sve što je važno i što traži hitno rešavanje je stopirano zahvaljujući tome što je neko ko je doneo neku odluku rekao – to je demokratska odluka, vi morate to da trpite.
Ne bih hteo da širim sada ovu temu.
Samo bih vas zamolio da, u skladu sa Poslovnikom i u skladu sa dogovorom sa predsednicima legalnih političkih stranaka, legalnih političkih grupa, ne ovih divljaka, obezbedite da se od Vlade zatraži sednica na kojoj bi se formulisao takav dnevni red gde bi se razmatrala vrlo značajna pitanja, a da pri tome niti Skupština ulazi u nadležnost Vlade, niti Vlada ulazi u nadležnost Skupštine.

Gospođo Čomić, stvarno sam zaprepašćen da me niste primetili. Vaš pomoćnik je registrovao da sam se prijavio, ali dobro. Malo ste me iznenadili, toliko sam bio tolerantan, parlamentaran, pa sam se čak obratio milozvučnim tonom da vam skrenem pažnju da je potrebno da pogledate u Poslovnik i da vidite da postoji odredba Poslovnika koja omogućava da, osim razmatranja predloga zakona, budžeta itd., Skupština ostvaruje i nešto što se naziva životnom aktivnošću.
Zamolio bih vas, pošto me niste prvi put shvatili, da uzmete Poslovnik i da pogledate član 218. stav 2, kaže: "Vlada podnosi izveštaj Narodnoj skupštini kad to Narodna skupština zatraži ili po sopstvenoj inicijativi, a najmanje jedanput godišnje".
Tražio sam da ljudi koji vode Narodnu skupštinu, predsednik, potpredsednici i predsednici poslaničkih grupa, legalnih i legitimnih, održe sastanak, dogovore se i zatraže izveštaj preko Narodne skupštine da bude posebna tačka, da nam Vlada dostavi izveštaj o ovim životnim pitanjima.
Džabe je da se Skupština bavi cenama energenata kroz tri meseca; džabe je da se Skupština bavi pitanjem priznavanja nezavisnosti od strane Crne Gore i Makedonije kroz tri meseca; džabe je da se mi bavimo pitanjima penzionera, pitanjima dece, studenata kroz nekoliko meseci, kada je to danas aktuelno.
Ukoliko ne želimo o tome da pričamo zbog toga što većina ne želi da priča o tome, da li to onda znači da su sve odluke koje regulišu to danas demokratske, ispravne, dobre? Istovremeno, ovom pasivnošću stvarate veliki prostor pojedinim mutnim, mračnim tipovima, sa nagonom da vrše krivična dela, koji su u stanju da prisluškuju sve razgovore u Srbiji, da prete ljudima telefonom, čak i nekim ljudima koji nemaju nikakve veze sa bilo kojom strankom.
Istovremeno, ovde lagano teče diskusija o predlogu zakona o nekoj ličnosti, i puj pike, ne važi se, kao da se ništa nije desilo, sve je idealno, sve je lepo, a u novinama čitate transkripte telefonskih razgovora između dva čoveka. Sada smo ovde digli veliku nauku o tome kako treba da se zaštiti ime i prezime, pol, sklonost itd., a novine bruje od transkripata tajno snimljenih razgovora.
Samo da vas podsetim, vas iz SPS-a, sećate li se transkripta razgovora između Žarka Obradovića i Zorana Lilića? To je danas postala praksa, to više nije izuzetak. To je postala praksa, a vi u jednoj lepoj, kamernoj atmosferi pričate o zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i svi zatvaraju oči da svako svakoga prisluškuje.

Smatram da se na ovom amandmanu vidi na najbolji mogući način koliko je besmislen ovaj koncept zakona koji je Vlada predložila.
Moram da vam skrenem pažnju da ima malo dodirnih tačaka u ovom zakonu sa onim što mora da rukovodi svakoga ko predlaže ovakav zakon, a to je, pre svega, odredba člana 42. Ustava Republike Srbije. Ništa mi nećemo dobiti usvajajući ovaj amandman, ništa mi nećemo dobiti u kvalitetu zakona ni ukoliko ostane ovo rešenje koje je navedeno u Predlogu zakona, zato što je ovaj zakon i pripremljen da bi bila najobičnija legitimacija. Za koga? Ja već ne znam za koga.
Ništa ne štiti građane od zloupotreba. Ne štiti građane od zloupotreba koje mogu da vrše predstavnici državnih organa; ne štiti građane od mogućih zloupotreba od strane glavnih i odgovornih urednika i novinara; ne štiti od zloupotrebe koja je moguća u sudskom i u drugom postupku; ne štiti od mogućih zloupotreba koji mogu da izvrše stranci. Ja ću sve ovo na nekoliko primera da učinim jasnim.
U ovoj zemlji svaki mafijaš je u mogućnosti da kupi kol-centar, da ga instalira na Sajmištu, na Dedinju, bilo gde, i da prisluškuje sve i svašta i da slušajući telefonske razgovore ulazi u najtananije stvari koje se tiču nekog pojedinca. Evo, mogu da vam kažem da postoji jedan takav čovek; on je pričao da je slušao nekog svog prijatelja kako razgovara sa Borisom Tadićem, pa je slikao neke njegove kuće, vile, vikendice, kola, bog te pita šta je sve slikao, i naravno, potkazivao je tog čoveka. Da li su otac i sin, ja ne znam, politički, nije bitno. (Smeh u sali.) Ova tema je ozbiljna i ja bih vas molio, jer ja nisam zadužen za smeh u Narodnoj skupštini; ja sam zadužen za ozbiljne teme.
Ako ste prepoznali sina koji je rekao da mu je tata napredovao politički, to je druga stvar. Ali teško tati koga sin hvali i koga sin potkazuje. Znam da je vama smešno, ali znajte, svi možete doći u tu situaciju. E vidite, kako država da reaguje u tom slučaju? Žandarmerija - ne može. Avijacija - nemamo je. Konjica - ne može. Ko može da interveniše u toj situaciji? Ne može niko.
Da vam pričam o onom vašem manijaku, sa onim čuvenim prezimenom. Kod njega kada uđete u sobu, sve su samo prislušni uređaji ispod kreveta. I, on pošalje podatak nekome. Ili, uđete kod ovog vašeg šefa kabineta predsednika Republike - on je taj na vrhu piramide, taj Miki Rakić. Videli smo ga, vodio ga je jedan od ovih prijatelja, sin politički, nakratko ga je vodio, jeste. Ali, sve se zna.
Vi imate taj problem što ste suzili Srbiju - umesto da prihvatite koncept moderne evropske regije velike Srbije, vi ste prihvatili koncept beogradskog pašaluka. Pojačani u tom vašem konceptu sa nekim drugima, vi ste došli u situaciju da sad komšija o komšiji zna šta priča. Kako da se zaštite podaci?
Koliko puta ste bili svedoci da vas neko zove telefonom pa da kaže - molim vas, vaše biračko mesto je tu i tu, izađite na izbore, zaokružite redni broj taj i taj. Koliko puta ste imali prilike da to čujete? Onda građani sa pravom postavljaju pitanje - ko je taj ko je dao moje podatke nekom idiotu, ko je? Da li ovaj zakon sprečava odliv tih podataka? Ne. Da li ovaj zakon sprečava ovo nezakonito delovanje? Ne. Zašto nas onda terate da glasamo za zakon, kao da ćemo ovim amandmanom, da li je pravnik ili nije pravnik... Doduše, znate kako je bilo? Kaže, stane na autobusku stanicu u Kragujevcu, pa ili će ovo ili ono, ili da ide po diplomu. Tako je, jutros smo čuli, jedan dobio diplomu.
Ali, molim vas, da li ovaj zakon sprečava negativne pojave? Ne sprečava. Da li u perspektivi može da spreči pojave? Ne može. Zašto? Pa, ovog Šabića ima da bijete vi iz vlasti; za ono što je postupao po onom zakonu vi htedoste da ga premlatite. Kako ćete?
Drugo, da li ste dobro pročitali u članu 42. Ustava Republike Srbije da li je tu predviđeno nešto što je iz domena uprave ili nešto iz domena suda? Gde počinje uprava, gde završava, i gde počinje i gde završava sud? Koju zaštitu pružaju naši sudovi ljudima koji tuže? Da li je pronađena tanana granica, gde je prag gde, recimo, političari i javne ličnosti moraju da trpe iznošenje nekih podataka? Vi ste to rasuli u nekoliko zakona, da vas podsetim, Zakon o informisanju, Zakon o radiodifuziji, Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku i da ne ređam dalje.
Da li vi znate da Srbija danas nema jedinstveni birački spisak? Od 2000. godine se neprekidno traži jedinstveni birački spisak. Ne postoji kao jedinstvena isprava. Ima poneki grad, poneka opština sada nešto, kao, u elektronskoj formi, sređeno. Koje su mere da taj službenik koji je zaposlen tamo, zato što je član NN stranke, ne zloupotrebi te podatke? Zar vas nikad nije pozvao građanin i rekao - izvini, molim te, zvali me telefonom iz te i te stranke, znaju tačno na kom sam biračkom mestu, znaju redni broj na biračkom spisku, znaju sve o meni.
Ja sam juče razgovarao sa jednim čovekom da nešto završi za stranku. Jutros me zove i kaže - izvini, zaboravi, ništa. Što? Pretio mi. Ko ti pretio? Kaže - taj i taj. Kako zna kada smo samo ja i ti bili u sobi? Kaže - prisluškuje sve. I, objavio je u novinama.
U kakvoj to državi mi živimo, kakvo društvo vi stvarate, potkazivača, pokvarenjaka, nemoralnih tipova? Da li svojim pasivnim odnosom prema društveno štetnim pojavama i zločinačkim pojavama potpomažete negativne pojave? Ako u Narodnoj skupštini, ako u Vladi, ako u pravosuđu izostane primerena akcija države, u skladu sa Ustavom i zakonom, onda kriminalci kažu - sve je dozvoljeno, sve može. Znate, kada se donosio Zakonik o krivičnom postupku iz prodaje su nestali svi primerci Zakonika - pokupovali mafijaši, pa advokati nisu mogli da obezbede Zakonik. Svi mafijaši pokupovali to, da se lepo informišu šta ih čeka.
Ja mislim da je ovo najobičnije zamajavanje da bi se zaustavila priča o Kosovu i Metohiji, o našim odnosima sa susedima, o našem odnosu sa EU, o našem odnosu sa velikim silama, da bi se zaustavila priča o ekonomskoj bedi, da bi se zaustavila priča o socijalnom položaju naših građana, da bi se zaustavila priča o svemu što je životno.
Vi ste svesni da ćete usvajanjem ovog zakona da napravite ništa. Šta će da se promeni? Ništa.
Da li će da se zaustave negativne pojave? Neće. Da li će neko da odgovara? Ne može, zato što je vaš ili blizak vama, ili radi za vas ili vas šprajcuje, podržava.
Ili, jednostavno, omogućava da neko stekne loš utisak o tome da ovde neko navodno vrši opstrukciju. U Narodnoj skupštini poslanici su dužni da pričaju zato što je ovo parlament, opstrukciju vrše oni koji ćute a ti koji ćute u Skupštini govore da se slažu sa negativnim pojavama u državi.

Gospođo Čomić, vama je dobro poznato iz prakse Narodne skupštine za proteklih nekoliko godina da kada na dnevni red dođe ova ili slična tačka dnevnog reda obično se niko i ne javlja za diskusiju, jer se na sastanku kod predsednika, kome prisustvuju predstavnici svih političkih stranaka zastupljenih u Narodnoj skupštini, jednostavno dogovorom dođe do tih kvota srazmernog učešća svake političke stranke u nadležnom odboru. Stranke dostave svoje personalne predloge i gotovo po automatizmu takva odluka se ovde izglasa.
Gotovo je identična situacija i kada neka politička stranka unutar nekog odbora ili drugog nadležnog tela menja svog predstavnika, svog člana stranke. To je obično korišćeno u Narodnoj skupštini kao dokaz tolerancije, parlamentarizma, dogovaranja, jer nema tu nekih stvari koje bi bile sporne, s obzirom na to da se i preko radnih tela Narodne skupštine odražava izborna volja građana. Naravno, u odgovarajućoj srazmeri, u zavisnosti od toga koliko članova ima koje radno telo.
Međutim, bilo je situacija kada su i ove tačke dnevnog reda mamile pažnju. Da je na vašem mestu gospođa Slavica Đukić-Dejanović, dao bih joj primer koji je ona kritikovala s pravom. To je primer Branislava Ivkovića. Bilo je ono: SNS, Branislav Ivković; SPS i mnoge druge stranke koje su u to vreme bile opozicione stranke u Narodnoj skupštini protivile su se tome, kritikovale i rekle da je to promena izborne volje građana, da je pod plaštom jedne ideologije, jedne politike ušla grupa poslanika, a onda je u to vreme DOS nekim svojim čarolijama očarao Branislava Ivkovića i on je, sa nekoliko poslanika, jednostavno promenio ideologiju i politiku, način glasanja, način razmišljanja. On je bio svojevrsna rezerva. To je ona kaca sa kupusom, pa kada ti treba raso, ti izvadiš rasola koliko ti zafali da bi se u Narodnoj skupštini demonstriralo neko jedinstvo i prisustvo mnogo veće većine nego što realno postoji.
Sa ovom argumentacijom, gospođo Čomić, ne mogu vas da ubedim jer ste vi to tada podržavali. Zato sam i napravio tu razliku. Da je na vašem mestu gospođa Slavica Đukić-Dejanović, ona bi to vrlo dobro shvatila i ne znam zašto sada ne bi to osudila ako je to kritikovala pre nekoliko godina. Situacija je danas identična. Ako se pogledaju izveštaji RIK-a, ako se pogledaju uverenja koja je izdala Republička izborna komisija, ako se pogleda šta je urađeno na Prvoj konstitutivnoj sednici Narodne skupštine, ako se pogleda redosled sedenja poslanika, onda je svakom razumnom i normalnom čoveku potpuno jasno da SRS - dr Vojislav Šešelj ima 78 mandata u Narodnoj skupštini.
Sada bih vas malo podsetio i na nešto što je opštepoznato. Opštepoznato je čim je objavljeno u svim medijima.
Svi poslanici Srpske radikalne stranke, njih 78, podneli su neopozivu ostavku Srpskoj radikalnoj stranci jer su poslanici Srpske radikalne stranke.
U međuvremenu, desilo se da je jedan od tih poslanika zbog jednog amandmana napustio stranku. Konstatovano je isključenje iz stranke, a onda je obavestio javnost da su sve ostavke kod njega, da ih je izgubio. Da li ih je izgubio, da li ih je zapalio, da li ih je sakrio, za ovu raspravu nije toliko bitno, ali je bitno da je, zahvaljujući, pre svega, predsedniku Narodne skupštine, Demokratskoj stranci i ovima koji čine Vladu i koji čine parlamentarnu većinu u Narodnoj skupštini, tim ljudima omogućeno da budu rezerva, žuta rezerva.
Kako je to urađeno? Urađeno je tako što je grubo prekršena odredba o formiranju poslaničkih grupa iz člana 23. našeg poslovnika. Svi smo svesni da danas ne treba niko da se poziva na ovaj poslovnik ili na neki član, jer se sve svodi na većinu, sve se svodi na to da li ima 126 - 127 ruku u vazduhu za. Ako ima, onda je sve ustavno, legalno, legitimno i tako dalje.
Izašao sam danas da još jednom podsetim predsednika Narodne skupštine i sve predsednike poslaničkih grupa stranaka, i Demokratsku stranku, i Socijalističku partiju Srbije, i G17 plus, i Liberalno-demokratsku partiju, i Demokratsku stranku Srbije, i Novu Srbiju, i Jedinstvenu Srbiju, i stranku penzionera i ove dve-tri stranke pripadnika nacionalnih manjina, da je ovo što se radi, a svodi se na to da se faktički ne priznaje Srpskoj radikalnoj stranci 78 mandata, neustavno, nezakonito i da to mora da se sanira, da se sve vrati u pređašnje, početno stanje.
Mi se borimo za naše mandate jer ti mandati izražavaju glasove građana Republike Srbije. Oni izražavaju koliko je građana Republike Srbije podržalo našu ideologiju, naš program i našu politiku sa kojom smo se ponudili građanima. Sada je to prekrojeno, sada imamo situaciju da Narodna skupština sredstvima građana Republike Srbije iz budžeta osniva stranku. Novu stranku osnivaju.
Moram da vam skrenem pažnju, kao kandidat grupe građana je ovde samo jedan poslanik. Sada imamo dvadesetak poslanika, jer oni nisu poslanici stranke, nemaju tu stranku, ne postoji takva stranka. U registru ne postoji. Nije postojala na dan izbora, nije postala na dan konstituisanja Narodne skupštine. Ako meni ne verujete, pogledajte uverenja o izboru za narodne poslanike. Nigde nećete pronaći neke skraćenice SNS.
Mi smatramo da Srpskoj radikalnoj stranci treba omogućiti da koristi, faktički, 78 mesta i da sve što zavisi od broja poslanika političke stranke u odgovarajućoj razmeri treba da bude preslikano u odborima i komisijama Narodne skupštine.
Vi verovatno imate većinu, verovatno možete sve da uradite. Kažem verovatno jer sam potpuno siguran da ni vi niste sigurni da će ovo da bude dobar potez za vas.
Na bazi nekog iskustva mogu da vas upozorim na vreme. Ovde je bio i Branislav Ivković. Nema ga više u političkom životu. Ovde je bio i "srpski Berluskoni" – Karić; isto je pompezno ušao, otimao poslanike, propao je na izborima. Tako će proći i drugi. Nemojte da potcenjujete građane Republike Srbije, oni imaju mnogo više morala, nego što vi mislite da imaju. Prepoznaju, vide o čemu se radi, jasno im je, i ovo stavljaju u kontekst dnevnopolitičkih događaja vezanih za Kosovo i Metohiju, vezanih za socijalni i ekonomski položaj građana Srbije i za ove "fatamorgana inicijative" o priključivanju, pridruživanju onima koji se instaliraju kao neprijateljska vlast na Kosovu i Metohiji. Prepoznaju građani da je neko osmislio ovo kao temu kojom bismo se mi bavili.
Mi ćemo tom temom da se bavimo samo koliko da vas podsetimo da sve što je oteto, to je i prokleto. Tako učimo decu – sine, nemoj da kradeš, zapamti, u Srbiji postoji izreka "oteto je prokleto". Tako učimo decu u kući. Pa nije valjda da treba deca da nas podsećaju da je tačno to što smo ih učili? Valjda mi, kao stariji ljudi, treba da demonstriramo to, i taj moral, i to poštenje i uvažavanje građana Republike Srbije.
Ovde je na nekom sastanku dogovoreno nešto, naravno, po sistemu preglasavanja, i Srpskoj radikalnoj stranci se ne priznaje ono što joj pripada, već se pravi nova politička stranka. Ona još nije ni registrovana, ali ona, sudeći po predsedniku Narodne skupštine, postoji, vegetira, uživa prava ovde, koristi neosnovano budžetska sredstva da bi se napravila stranka. Kome je ona potrebna? Ona je potrebna Demokratskoj stranci. Samo Demokratskoj stranci je potrebna. Ne vidim razliku između onih ljudi iz DS-a koji sede sa ove strane i njihovih "žutih" kolega koji su se razmestili po nekim drugim klupama. To je ta ista ideologija koja je dobila samo određeni broj glasova, ali ima i dodatak - ukradene glasove.
Mi se nadamo da neka trunka morala mora da postoji i da ova velika nepravda mora da se ispravi. Mi nemamo nameru da se preglasavamo. Mi smo došli ovde da iznosimo stavove SRS i da zastupamo interese građana, svih građana Republike Srbije, a prevashodno onih koji su glasali za nas, koji su prepoznali našu politiku. Time ćemo da se bavimo i podnosićemo, ako treba, i predloge zakona i amandmane i učestvovaćemo u raspravi i kritikovaćemo vas uvek zbog ovog - oteto prokleto. Uvek ćemo vas kritikovati. Tu kritiku nećete moći da izbegnete. U ovom sazivu ne, dok se ne izvrši povraćaj u pređašnje stanje. Pređašnje stanje je normalno stanje. Suprotno normalnom stanju je nenormalno stanje. Ovo je nenormalno stanje.
Bez obzira na to da li će taj dodatak "žutog preduzeća" da glasa za, protiv, da bude u sali ili ne, on stoji kao upozorenje i ovima iz SPS-a, G17 plus i drugih političkih stranaka da rezerva postoji, budite dobri, morate da slušate Borisa Tadića.
Sve ovo stavljamo na teret Borisu Tadiću. Ovo je on lepo osmislio da se ne bi videla pogubna politika prema Kosovu i Metohiji, da se ne bi videla pogubna politika prema susedima, da se ne bi videlo ovo pogubno srljanje prema EU na nekritički način, bez ostavljanja prostora i za jedan nacionalni interes, uz slepo prihvatanje svega što dolazi sa strane, ovo stanje sa bankama, privredom, penzionerima. Dobili povećanje, poradovali se i sutra ga nema. Otišli su u minus.
Tako će biti sa svim socijalnim grupama. Zašto? Zato što ovde u sali Narodne skupštine parlamentarna većina (skupštinska većina, možda je pravilniji izraz, jer sada ste jedinstvo vlasti) demonstrira tu vrstu ne samo nasilja nego i pokvarenosti. Mene lično bi bilo sramota da neki vaš poslanik pređe u SRS. Nikada ga ne bismo prihvatili.
I da se ne bi mnogo bunili, to što je pitanje Srpske radikalne stranke, to je rešeno. Znate vi dobro da je rešeno. Nije rešeno samo pitanje vraćanja mandata i nije rešeno pitanje srazmerne zastupljenosti Srpske radikalne stranke, sa 78, u svim odborima Narodne skupštine, i vi to dobro znate.
Meni odgovara kada vi to osporavate. Meni odgovara kada vi njima aplaudirate, jer je onda to najbolji dokaz te veze koja postoji. Ako na Administrativnom odboru glavni branilac, ne ustavobranitelj, nego branilac lika i dela nekih koji nisu poslanici bude Boško Ristić, onda vam je jasno sve.
Šta je ostalo od svih inicijativa koje je Boško Ristić branio u Narodnoj skupštini? Ništa, Poslovnik unakažen, izbačeni poslanici, pa vraćeni, iz DSS-a. Ustavna povelja - rasturena država. Mnogo je bolje kad on ništa ne radi. Kad on da nekome podršku, onda znate da je nešto nezakonito. Inteligencija je, između ostalog, i ponašanje na bazi nekog iskustva. Elementarno inteligentan čovek se poziva na iskustvo; bio je nekada u toj situaciji i izvlači pouku šta će da se desi. Boško Ristić je prepoznatljiv brend za nezakonje. Kada on nečemu aplaudira, znajte da nije dobro. Ima i drugih, taj sindrom se širi kod vas. Nisam nadležan za to, gospođa Đukić je nadležna za te sindrome.
Iskoristio sam ovih 17 minuta da vas samo upozorim, obavestim i izrazim protest, jer na ovaj način... Ne toliko ovim odlukama, ne mešamo se u personalna rešenja političkih stranaka, da neko pogrešno ne shvati, ali insistiramo da nam se vrati ono što nam je oteto, a oteli su nam predsednik Narodne skupštine, Boris Tadić i DS.
Vratite nam ono što ste nam oteli. Oteli ste tako što čuvate, branite, trudite se da ti ljudi budu ovde, da bi nama bili kamen u cipeli, kamenčić, ali će vama biti kamen oko vrata. Svakodnevno ima da vidite koliko taj kamen teži. On će biti pretežak za vas, potopiće vas. Shvatite, na vreme vas upozoravam.

Gospođo Čomić, ja ću se pozvati na najbenigniju odredbu ovog našeg poslovnika, a to je član 27, a vi ćete shvatiti o čemu se radi.
U parlamentima gde postoji neka tradicija i gde parlamenti nastoje da ispune svoju ustavnu ulogu, a ima država gde ni nema ustava, važno je da je, bez obzira na to da li je u pitanju skupština ili senat, uvek predstavnik vlade prisutan; bez obzira na to da li je na dnevnom redu neka tačka koju je predložila vlada, uvek je prisutan predstavnik vlade. Nešto slično imamo u našem poslovniku. Ne pozivam se na te odredbe i ne želim da raspravu usmeravam ka tome, želim samo da skrenem pažnju narodnim poslanicima – ako postoji neka institucija u Republici Srbiji koja mora da vodi računa o onome što je zapisano u Ustavu Republike Srbije, u članu 2, onda je to Narodna skupština.
Samo da vas podsetim, gospodo poslanici, šta je napisano: "Nosioci suverenosti - Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana."
Cela mudrost naše današnjice se svodi na ovaj član, cela. Mi ovu temu ne možemo da zaobiđemo. Mi moramo da imamo parlamentarnu raspravu o tome.
Ne treba da se pozivamo na odredbe Poslovnika o dnevnom redu, jer ima i onih odredaba koje omogućavaju da se dnevni red izmeni, da Vlada dođe i da podnese izveštaj, da podnese najosnovniju informaciju, da se građani jednostavno orijentišu u vremenu i prostoru, ne da se orijentišu preko novina, televizije, nego preko onoga što se čuje u Narodnoj skupštini.
Narodna skupština je centralno mesto vođenja politike u jednoj državi. A ovde se izbegava, ovde se pribegava nekim lukavstvima, podvalama i podmuklostima, i zato nas sve sustiže.
Mislim, gospođo Čomić, da Narodna skupština mora pod hitno da traži da ovde dođe kompletna Vlada da podnese odgovarajući izveštaj i elementarne informacije o ovome što se dešava u Republici Srbiji.

Gospođo Đukić-Dejanović, vi već danima kršite Poslovnik, od naslovne strane do kraja. Da ne bih bio profesionalac Dušana Kovačevića, kao ova gospođa građanin što je bila ovde, samo da vas obavestim da ste prekršili članove 27. i 104, i da ne ređam dalje, sasvim dovoljno za početak.
Dok je ova građanka pričala ispod je stajalo SNS - Srbiji nema spasa. Gospođo Đukić-Dejanović, ta gospođa se malopre neovlašćeno predstavila ovde. Ona je ovde samo da bi joj se štitio imunitet, gospodine Dačiću. Ima tu jedna mala grupa ljudi kojoj gospođa Đukić Dejanović omogućava da sede ovde i da budu sa imunitetom.
To nije čak ni politička stranka, nije ni udruženje građana. Gospodine Dačiću, to su teroristi. Nema ih u knjigama uopšte. Dokaz da su teroristi je činjenica što oni podržavaju DS. Da li ste videli kako oni brane, bolje nego Nada Kolundžija. Jeste li ste videli profesionalca kako brani? A iz svih banaka je isterana gde je radila. To sada saznajemo.
Gospodin Mićunović se javio za repliku, gospođo, pomažem vam u vođenju sednice. Gospodine Mićunoviću, imate priliku...
Kao što vidite, protagonista demokratije na ovaj način je osmislio - o svemu će da se priča u Skupštini, svako će sa svakim da bude u svađi oko elementarnih stvari, da bi oni mogli da haraju i dalje. Sve to ima svoj početak i svoj kraj.
Nema novog Berluskonija. Pokušao Karić pa ništa nije napravio. Sada Berluskoni pokušava preko nekoga koga naziva političkim ocem, a onaj se naziva da je politički sin, pa kaže "tata je politički napredovao", pojačani sa profesionalcem koja brani politiku, brani strane banke. Kada je bila u pravu: kada je napadala Dinkića ili kada hvali Dinkića? Šta je promenilo stav? Nisam razumeo, jer ne mogu da shvatim da je u pitanju preko 50 miliona dinara.

Gospođo Đukić-Dejanović, neuropsihijatri se obično bave čitanjem tuđih misli. Vi znate da vaši pacijenti obično kažu - ja sam bog. Imali ste pacijente koji kažu - ja sam poslanik SNS.
Gospođo Đukić-Dejanović, verovatno nas ima 50 narodnih poslanika koji smo morali da naučimo sudsku psihijatriju. Da li je tako gospodine Iliću? Mi smo ista generacija na fakultetu, imali smo profesora Krstića, morali smo u Toponici da tražimo takve slučajeve koji kažu - ja sam bog, evo sada mi je bog rekao nešto. Čisti slučajevi.
Imali smo malu grupu koji kažu, mi smo poslanici. Evo, vidite, a onda vi umesto da ih lečite vi ih podstičete, pa kažete ne znam šta znači SNS. Niko živi ne zna šta znači SNS.
Sada ozbiljno da vas upozorim, gospođo Đukić-Dejanović, vi ste prekršili odredbu člana 27. Poslovnika kada je ta gospođa, kojoj se pričinjava da je narodni poslanik, izašla ovde, ona se nije pozvala na Poslovnik. Pratim sve uporno šta se dešava.
Skrećem vam pažnju na kontinuitet tog SNS. Otvorite bilo koju novinu i videćete reklamu za SNS. Zloupotrebljavaju se deca, devojčica se smeje.
Videli ste simbole, to su oni simboli iz Haga, kockice sa modifikovanom slikom i glasom. Prepoznali smo ih, gospodine Dačiću. Ide krivična prijava, ide tužba, ide sijaset stvari. Sve će to biti vaši pacijenti u prvoj fazi, a u drugoj fazi pacijenti gospođe Đukić-Dejanović.
Mora javnost Srbije da sazna. Nije nama prijatno da pričamo o ovome, ali pričamo zato što je Ustav, zakon, moral na našoj strani. Uvek kada se oni budu pojavili ovde upozorićemo vas na moral, na Ustav, na zakon, na Srbiju i na Vojislava Šešelja. A ovi pokazuju odgovarajuće predispozicije, Lambrozov tip čuči u njima.

Morao bih na početku da ukažem na jednu situaciju, da ovaj predlog zakona brani gospodin ministar Žarko Obradović, a ni kriv ni dužan, jer svi problemi ovog zakona su nastali u vreme kada je neko drugi bio ministar. Da budem još precizniji, u vreme kada je vedrio i oblačio čuveni Gašo Knežević.
Ljudima koji se bave pravom poznat je po tome što je primenio nacrt zakona prilikom donošenja jednog rešenja, a primenio ga je zbog toga što je bio siguran da će uskoro da bude i zakon, a to nikad nije postalo zakon. Takav čovek uči decu na Pravnom fakultetu. Pomagali su mu ljudi koji su bili opredeljeni da unište Srbiju.
Radi se o intelektualnom uništavanju Srbije. Ko su ti, Srbijanka Turajlić i kompanija, koja je zaključila da treba državne fakultete i državne univerzitete uništiti i stvoriti prostor za privatne univerzitete?
U toj koalicionoj borbi učestvovali su i neki koji su vikali studentima po ulicama boreći se navodno za studentska prava, završili fakulteta po onom trulom sistemu i uveli gotovo obavezno plaćanje školarine.
Sada naša omladina, naši studenti, ne mogu ni da se pobune. Zašto? Neko im je utuvio u glavu da je to evropski da se plaća, ali niko ne može da ubedi njihove roditelje niti da im da formulu kako da obezbede sredstva za "besplatno školovanje", doduše u visokom obrazovanju nije besplatno.
Naravno, izgubio se i onaj tanani kriterijum da talentovani i dobri učenici nastavljaju školovanje o trošku države i dobili smo pre nekoliko godina neke nove kategorije, japi eksperti G17 plus, pomoćnici ministara, državni sekretari, sa nekim kursevima iz Segedina, Londona i ko zna odakle.
Svoje ekspertsko znanje su završili sa prevodom sa slovenačkog jezika na srpski, i to lošim prevodom, pa onda kada neko ode da pita kakav je taj zakon, onda taj ekspert kaže - čekajte da izvadim slovenačku verziju, čekajte da izvadim prevod na srpski, pa da greška je u prevodu.
Nekada davno, kada je većina nas bila na fakultetu, školovanje je bilo besplatno, mnogi su upisali, mnogi nisu završili, ali i dok su bili na fakultetu stekli su neko elementarno obrazovanje, za razliku od onog primerka pijanog što je malopre pobegao. On nije imao to ekskluzivno pravo da na fakultetu nauči dobro vaspitanje.
Sledeći aspekt jeste - kojim sredstvima raspolaže država. Nekada se tačno znalo koji deo društvenog bruto proizvoda se odvaja za školstvo, vrste školstva itd. Nedostatak sredstava navodno stvorio je prostor za privatnu inicijativu, a znam da se dobro seća, ako ne gospodin Žarko, onda gospodin Mitrović, bio je u nauci pomoćnik, tada je 1997/98. godine dat jedan mali ventil, pod rigoroznim uslovima kako može privatno školstvo da bude prisutno, da bude neka vrsta pozitivne alternative državnom školstvu.
I onda je došla ova furija dosmanlijska, trojanski konji, za sve su oni ovo krivi, oni dočekuju Solanu umesto da ga šalju u zatvor, oni se klanjaju Oli Renu, a Oli Rena nigde niko živi ne poštuje u Evropi da znate, pa čak ni u njegovoj rođenoj Finskoj. Ali šta da radite?
Ovde su mediji u službi režima, ovde svako puvalo može da bude stručnjak i od svakog ništaka koji dođe iz inostranstva pravi se veliki političar, veliki državnik, pa čak i vremešni Krkobabić mora da stoji mirno da bi se pozdravio dok mu dolazi ta delegacija. I onda ne čudi ovo što se dešava.
Ova većina je pre nekoliko dana skinula sa dnevnog reda i Predlog odluke koji se tiče Kosova i Metohije. Ne dozvoljavate raspravu o stanju u bankama, ne dozvoljavate ništa, a onda se pojave trojanski konji pod alkoholom da malo šire svoj patriotizam na vrlo bezobrazan način. Ne može patriotizam i nemoral zajedno, ali o tom potom.
Podsetio bih samo gospodina Obradovića, pošto znam da se seća da je bila teška kritika u ovoj skupštini i one gospođe koja je tada bila predstavnik Vlade povodom ovog zakona, i da vas podsetim koji su problemi bili oko izbora saveta, koliko puta se biralo ovde, u jednom trenutku je to bilo čak i tako nakaradno smešno.
Iz takvog načina izbora članova Nacionalnog saveta nije nikakvo čudo što imamo situaciju da se ovaj zakon i ne primenjuje ili, da kažem preciznije, selektivno primenjuje.
Sada bih da skrenem pažnju kako je nastala ta Bolonjska ujdurma. Nastala je tako što je neko u Evropi zaključio da treba da oponaša Amerikance. Amerikanci, koji su globalna sila odavno, a naročito od 45. godine, jer su oni jedini dobili Drugi svetski rat, Englezi sve pogubili jadnici, razvili su te proizvodne snage, razvili su tu svoju dominaciju, pa ako im je za neki posao bilo potrebno pet metalostrugara, sad zahvaljujući mašinama imaju potrebe za jednim. Ako im je bilo potrebno pet bravara, sad imaju potrebe za jednim, jer su takve mašine. A šta da rade sa onih četiri bravara i četiri metalostrugara? Njima treba naći posao.
Cela američka ekonomija posluje po sistemu troška, podsticanja potrošnje. Pošto četiri bravara nisu mogla da budu za mašinom, onda su izmislili da je jedan menadžer za pucval, drugi za magacin i treći da pridrži šraf. Još gora situacija je bila u onome što se zovu usluge.
Ali, država je imala i potrebe za jednim aparatom paradržavnim da bi vršila kontrolu svega i svačega. I onda je jedna Evropa, koja nije dostigla taj materijalni položaj Amerike, rešila da oponaša kako bi studenti iz Francuske mogli da nastave studije u Engleskoj. Kasnije su primetili da ti programi nisu isti i da se javlja veliki problem i veliki nedostatak.
Amerikanci, i dan-danas tako silni i jaki, najviše uvoze mozak iz inostranstva. Da vam ispričam samo jednu anegdotu. Kada se organizuje konkurs da bi se primila kasirka, kandidati 90% padaju na pitanju - ako nestane struja, pa je neko kupio proizvod koji košta dva dolara, a dao vam je novčanicu od deset, koliko ćete da vratite kusur, a da pri tom ne koristite kasu jer nema struje? Od 10 kandidata jedan uspe da pogodi tačan rezultat.
Da vam pričam da su naši VKV majstori odavde, pošto tamo posle izvesnog vremena dok savladaju jezik da bi dobili stalni boravak polažu ispite, najbolji matematičari. Neko je osmislio kako da se uništi fundamentalno znanje i onda deluje tragikomično kada neko saopštava podatke kako se u ovoj zemlji povećava broj nepismenih.
Odmah da vam rešim i još jednu dilemu. Nekada nam je vrištao ovde Mlađan Dinkić - irski model, irsko čudo, irski model, irsko čudo. Prošle godine smo bili u jednoj delegaciji i posetili i njihov senat i njihovu skupštinu, i obavili razgovor s njima i naročito se interesovali za to irsko privredno čudo.
I senatori i poslanici su se čudili kakvo su oni to čudo kada se 35 godina muče, zadnjih desetak godina nešto su malo živnuli.
Ko to priča da su oni čudo? A mi kažemo, ima jedan ministar finansija koji to priča. Kaže, pozdravite tog čoveka, taj ništa ne zna.
Kada smo pitali u čemu se ogleda vaš prosperitet, kaže - u obrazovanju. Za poslednjih 15 godina smo dali težište obrazovanju, država što više finansira obrazovanje. A kako je bilo pre toga? Bilo je mnogo neobrazovanih u Irskoj. Ni tu ne možemo da se uporedimo. Kod njih je proces da nacija postane obrazovanija, kod nas je proces da nacija nestane. Eto, to je ta priča.
Da vas podsetim, gospođo Đukić-Dejanović, ovi u irskom parlamentu su nam se hvalili kako će za koji dan da krenu direktni televizijski prenosi iz Skupštine. Vidite koliko smo mi ispred njih.
Naravno, obično u jesen kad se otvori prozor onda lupetaraju neka vrata i prozori, ali s obzirom na ovu vrućinu i nije loše da produva malo promaja.
Kada čovek ne završi fakultet, a misli da je mnogo pametan, onda ima obično neko teranje i to su problemi. Gospođo Đukić, nadam se da ste prepoznali problem, vi ste dobar dijagnostičar. Znači, to su naši problemi, fundamentalni problemi.
Znam da je gospodin Obradović potpuno svestan činjenice da se ovom izmenom ovog zakona ne rešava problem, možda gasi neku vatru, ako tako mogu da kažem, samo gasi neku vatricu, jer ne može jadnik ni da popiše gde su sve rupe u toj kanti koja se zove obrazovanje, malo se izdvaja.
Sad da vas podsetim, opet je tu bio jedan ekspert, pa nam je dve godine pokazivao kako postoji suficit, to znači ima toliko da država nema potrebe da troši. U neko trulo vreme, kada su svi dobro živeli u ovoj zemlji, višak prihoda nad rashodima se vraćao privredi, linearno ili selektivno, ulagao u neki razvoj, a ovde fiktivni suficit u potrošnju, i to budžetsku.
Gospodine Obradoviću, da li je pet ili šest puta više sad zaposlenih u državnoj upravi nego u vreme kada ste vi bili prvi put u Vladi? Možda tri puta, možda sam pogrešio. Sećam se samo one priče o policiji. Do 2001. godine je bilo 100 hiljada policajaca, maja 2001. godine Đinđić je rekao - nema 100, ima 18, da bi normalno poslovali treba nam još pet hiljada.
To je ta priča koja se nosi i mene ne iznenađuje ni Crna Gora, ne iznenađuje me ni Makedonija, ni činjenica da je 27 država EU priznalo nezavisno Kosovo i ne iznenađuje me što nas je neko ovde terao da ratifikujemo neki navodno sporazum, a to nikakva obaveza nije bila. Niko iz EU neće da ratifikuje ovo jer su prvog dana kad je potpisano rekli - ovo ne važi ljudi, nas baš briga. Ali, mi se bavimo ovde sami sobom. Već danima predsednik Narodne skupštine forsira svoju stranku. To nije SPS, nemoj da se ljutite, to je nova u nastanku.
Gospođo Đukić-Dejanović, da više ne biste grešili, a da biste ovo shvatili što dajem, nije vam potrebna Bolonja, dovoljno je sve ono što već imate kao završenu školu. Potražite od ovih građana uverenje o izboru za narodnog poslanika.
Dajem vam fotokopiju jednog originala koji je kod mene. Videćete šta piše ovde. Ne možemo mi da budemo povodom ovoga nemoralni, a povodom stava vezano za Crnu Goru moralni. Kako to može ljudi, objasnite mi?
Kad je u pitanju ovo priznanje, onda ćemo da se pozovemo i na Ustav, i na rezolucije, i na bratstvo, i na ovo i na ono, a kad je u pitanju ovo, onda se pravimo mutavi. Onda je dobro da se s vremena na vreme ubaci tako neki neidentifikovani leteći objekat pod alkoholom kao trojanski konj, zapali, izađe i onda građani kažu - vidite, Skupština nije zdravo mesto, oni se svađaju oko fotelja, oko mandata, ne vode računa o državi. Vodimo mi računa o državi, ali nas neko tera da pričamo o nečemu što je periferno, marginalno, bedno, sa gledišta Ustava i zakona rešeno.
Eno ga gospodin Oto Kišmarton, dajte mu uverenje pošto ga je zaboravio. On nema uverenje da je narodni poslanik. Evo vam fotokopija, original je kod mene. Vidite šta piše tu u tom uverenju. Da li možete da pozovete poslanike sa uverenjem da se svako legitimiše ko je i šta je, ili pravite i dalje fantomske stranke? Čemu? Ponižavate Srbiju, gospođo Đukić-Dejanović. Ne ponižavate postupak, svaki postupak i svaka forma postoji zbog sadržine i suštine. Pričamo o suštini. Izgubili ste vid o suštini. Ne vidite suštinu.
Ništa ne dobijamo ovom promenom. Malo se gasi vatra da ne bukne požar. Studenti su vam mirni, nema ko da ih povuče na ulicu, SRS to ne želi, znate i sami. Ne želimo. Zašto bi izvlačili studente na ulicu? Da li im je teško, teško im je. Šta je sa našim programima?
Donet je zakon, da li su programi prilagođeni za tih 60 bodova? Ako ih prilagodite, čuli ste od profesora vašeg poslanika, onda se gubi suština, nema znanja. Zašto Lomonosov, zašto neki drugi važni fakulteti, zašto univerziteti jednostavno kobajagi priznaju, ali ne priznaju? Što mi ne napravimo tu fintu, kobajagi priznajemo, a ne priznajemo?
Valjda nam je interes da nam deca završavaju fakultete i da imaju neko znanje, a ne ko ona Biserka Živković, završila fakultet pa smo se valjali na RIK-u sa njenim tumačenjima. Na vezu završila žena. Da ne pričam o ovima iz G17 plus. Gde su pare, tamo je G17 plus. Gde su sada? Nema ih, njih ovo ne interesuje.
Pazite, javili su se stručnjaci, šta reče onaj, kaže - znate, ja, Šaper i Đilas to sve znamo, pratimo te fokus grupe i ovo i ono.
Prebacuje se politički život u medije. Gde?
Na televiziju, plaćene novine, izmišljaju se teme samo da se ne bi pričalo o onome što je važno, a mi godinama pokušavamo da ono što je važno, bitno za život građana Srbije, vratimo u Narodnu skupštinu, da se o tome ovde priča, svesni činjenice da neke stvari pretiču.
Ovo sa bankama pretiče. Nema potrebe da se pravi tu dnevni red, začas trebaju predsednici da se dogovore oko dnevnog reda. Oko KiM treba da se dogovore. Ali, Goran Bogdanović, koji je bio ministar u toj prelaznoj vladi, vi ste ga postavili ovde sad za ministra. Koga ste postavili za državnog sekretara? Olivera Ivanovića. Kad je taj zastupao srpske nacionalne interese?
Znam da ti radiš za američku ambasadu i mene ne iznenađuju tvoji komentari, meni je drago kad ti dobacuješ, ali mora da vodiš računa o nekom nivou. Ima nešto što je crta podnošljiva i što nije podnošljiva. Vodi računa malo, ti treba da zastupaš građane Srbije ovde, a ne Amerike. Ovo nije američki kongres, ovo je Narodna skupština. Možda smo ovakvi, možda smo onakvi, možda nismo lepi, možda nismo obrazovani, ali trudimo se da artikulišemo interese ovog naroda. Ako ti
se sviđa budi ovde, ako ti se ne sviđa promeni program. Nije nikakav problem, ali nemoj da dobacuješ tako bezobrazno u ovim teškim trenucima. Imaj malo dostojanstva prema svom narodu.
Gospođo Đukić-Dejanović, imam još ovih pet-šest minuta, neću da trošim to vreme. Nadam se da je svima jasno. Svi smo povređeni, svi smo uvređeni, s tim što oni koji vređaju i oni koji ponižavaju prividno imaju neke koristi, samo zapamtite onu staru izreku - oteto je prokleto. To je bilo i uvek će tako biti. Podignimo glavu i krenimo dalje, a molim vas vodite malo računa o onome što vam pričaju poslanici SRS.

Gospođo Čomić, vi znate da vas izuzetno poštujem. Kada kažete da je prošlo tri minuta, onda napustim govornicu i cenim to što instinktivno branite ovaj poslovnik kao svoje najdraže čedo i tu ste verovatno prva i jedina u ovoj zgradi. Međutim, moram da vam skrenem pažnju da član 104. Poslovnika podrazumeva da štitite dostojanstvo Narodne skupštine.
Molim vas, već danima poslanici u Narodnoj skupštini, za razliku od građana i građanki takođe prisutnih u ovoj skupštini (ne znam po kom osnovu, ali rešiće se i to pitanje), znači, narodni poslanici s pravom ukazuju i traže i od vas, i od Vlade, i od predsednika Republike i od svih nadležnih da se ne ponašate kao u onoj seriji "Baba se češlja, selo gori".
Gospođo Čomić, jedna rasprava je neophodna, ne na nekim anonimnim i paraodborima za finansije, gde vrlo odgovorno neka gospođa priča, a onda neodgovorno pobegne iz sale, uđe kao poslanik, izađe kao građanin, pa se seti šta je pričala pre godinu dana, a sad ovde kaže - nemojte da dižete paniku.
Ceo svet je u panici, a nas 'lade ovde – nemojte da budete u panici. I ne bi me iznenadilo da ova gospođa kaže da je do ovog sunovrata finansijskog sistema došlo zato što je Nikola Šainović privremeno na slobodi, jer i to mogu da kažu ovi ''žutaći''.
Ali da je nešto ozbiljno, pa valjda je ozbiljno kada je predsednik vašeg političkog saveta skrenuo pažnju javnosti da treba da se raščisti pitanje sa tajkunima. Ako je Mićunović video da nešto nije u redu, izvinite, molim vas, zašto zatvaramo oči?
Da vas podsetim, gospođo Čomić, zbog jedne moje kritike sa ove govornice ja sam na sudu sa Mlađanom Dinkićem, a ja sam samo postavio pitanje gde su pare sa Kipra. I on me tužio. Gde su pare sa Kipra? On se hvalio da ih je našao. Molim vas, dajte raspravu. Koga zmija peči i guštera se plaši.
Videli ste i sami, bez neke velike nauke, dokazano je, za proteklih pet dana ono što se desilo na finansijskom tržištu Srbije, da su penzioneri od onog povećanja dobili mućak, čak dobili minus. Kakva je to vlada? Čime oni vladaju? Nemanjinom 9, 11 i ovde preko puta?
Kriminal gde god se okrenete. Evo ga kriminal u Skupštini. Izađe žena, predstavi se da je nešto u finansijama. Šta je ona u finansijama? Čekamo trenutak kada će da se obelodani kako su uzimali kredite, gde su odneli pare ti koji se brinu za građane.
Izvinjavam se, gospođo Čomić, što sam vam za 17 sekundi skratio put u Evropu.

Gospođo Čomić, divna kamerna atmosfera, prisutni narodni poslanici koji žele da učestvuju u raspravi i stvoreni uslovi da se za 20 minuta nešto kaže o nekoliko ovih zakona koji su spojeni.
Na početku bih da prokomentarišem nešto što je sastavni deo obrazloženja dnevnog reda, maltene od 25. januara 2001. godine, a to je tu na dohvat ruke EU. Ovde nam se sada nudi nekoliko zakona – na dohvat nam je EU. Samo da vas podsetim, 2001. godine dođoše neki eksperti pa kažu – bankarski sistem mora da se sredi. Neko je pomislio da mora to da se uredi. Međutim, kod njega je bilo sređivanje uništavanje
Moramo to da sredimo onako kako je u zapadnoj Evropi. I tako napraviše kod nas; puče ovo u Evropi, odoše banke, idu banke, ko zna gde će ovo da se zaustavi, ali taj ekspert nam je rekao – nikako država ne sme da interveniše da se čuva bankarski sistem. Čusmo da Amerika silne milijarde odvoji da bi sačuvala bankarski sistem!
Svaki mućak može da bude ekspert u Srbiji, kaže naš'o sam pare na Kipru. Kad ga pitaše gde su te pare, pitao ga Zoran Đinđić, pitao ga Vladan Batić, pitao ga Velimir Ilić, pitala ga ''Fia'', ''Bia'', ''Mia'', ''Cia'', ''Dia'' – doneo 78 sanduka sa nalozima 10, 54, nigde para!
Stičem utisak da gospodin Cvetković, koji je verovatno premijer na uzdi, treba da izveze nešto što je naš brend, to je Mlađan Dinkić. Može da izveze i Radovana Jelašića. Jelašić može da ode u Nemačku da sredi njihovu centralnu banku, a Mlađan Dinkić, kao zametak MMF i Svetske banke, može da ode da pomogne Bušu, Obami, kome hoće. Kome hoće može da pomaže. Naravno, mogli bi da povedu i Đelića pošto on je već odavno tamo, sećate se ono - hajde, idemo, ode. Prvog sledećeg ponedeljka je dobio po nosu, u Briselu ćuti i ne sme da se pojavi.
Samo da vas podsetim, sve je ovo u temi koja se zove korupcija, jer je to prototip modernog evropskog čoveka, koji je za nepune dve godine, uz pomoć i bez pomoći tetke, zaradio 11,5 miliona evra. Postao je sinonim za uspešnog čoveka, prava priča o američkom snu.
U tim uslovima mi treba da pričamo o korupciji, da pričamo o borbi protiv korupcije. Gospođo Čomić, da je kojim slučajem napisano u nekom od ovih predloga zakona samo spisak afera od 2001. godine do danas, verujte, tri sata govornik bi mogao da bude za ovom govornicom i da promeni jedno dva litra vode, da samo navede koje su to afere. Korupcija – gde god se okrenete. Šta je izvor korupcije? Nešto je izvor, nešto je motiv, nešto je posledica. Tu kada se napravi greška, u tome, onda dolaze ovakvi zakoni.
Od 2001. godine naovamo krenula je manija proizvodnje agencija, direkcija, vladinih – nevladinih, pomoćnih, ovakvih, onakvih i bilo kakvih organa koji mogu biti i paradržavni organi, koji mogu biti i nešto čime se vi hvalite odraz decentralizacije, departizacije. Sve to možete da kažete, ali ima jedan mali problem. Nikada niste hteli da čujete šta vam se sa ove govornice dobronamerno savetuje. Tek na kraju svog mandata predsednika Narodne skupštine, Predrag Marković je priznao – slaba je vajda od tolikog broja zakona, kada se nijedan ne primenjuje.
Budite uvereni da će i ovi zakoni, verovatno ćete sačuvati tih 127 glasova, biti izglasani, ali oni suštinski neće da se primene. Da budem precizniji, selektivna primena zakona nije primena zakona, izvor svih naših zloupotreba nalazi se u ovom tipu partijske države. Ona menja svoj oblik, ali stičem utisak da najgori čuvar stada ovaca je vuk, a vi nas ubeđujete da on najbolje čuva. Zašto? Kolje jednu po jednu. To nam pričate. I onda imamo situaciju da se Savet zamenjuje sa Agencijom, a da vam kažem iskreno, nama nije potreban ni Savet ni Agencija za borbu protiv korupcije. Zašto?
Korupcija se rađa upravo tamo gde je država najjača. Javlja se u Vladi, javlja se u ministarstvima, javlja se na svim onim mestima gde čovek treba ponizno da dođe, da potraži i da dobije neku prestaciju od države, a kada je traži on je svestan da ne ispunjava uslove. Mora da ispuni samo jedan uslov, on može biti partijski, može biti materijalni.
Sada vas iz predsedništva da obavestim zašto se na dnevnom redu ne nalazi Zakon o javnim nabavkama. Taj zakon nije na dnevnom redu jer su neki, iz većine, procenili da je u ovom trenutku i suviše očigledno to što se nepokretnosti izbacuju iz Zakona o javnim nabavkama. Nije lako da se utvrdi da se iza toga kriju garniture ljudi koji su na lokalu bili na vlasti i koji su zahvaljujući lokaciji obezbedili spratove, ne stanove nego spratove.
I ako stanove izbacite ili poslovni prostor, drago mi je, ali ima prilike pričaćemo i o tome – kako neko zloupotrebi svoju funkciju, nekog direktorčića, da bi zaključio nekoliko ugovora o zakupu poslovnog prostora sa jednim gradonačelnikom. Niko ne vidi da on ima toliki broj stanova i prima mesečno po nekoliko hiljada evra, sve je čisto, sve legalno. Ovde dođe i kune se, priča, kritikuje nekoga tamo, a ne pogleda sebe. To su naši problemi.
Sada bih malo, redom, pošto ima ljudi koji su radili na ovom predlogu zakona – Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Šta je u osnovi krivične odgovornosti? Individualna krivična odgovornost, je li tako? Fizičko lice koje vrši krivično delo, da bi ono bilo odgovorno, ono mora da bude uračunljivo, mora da bude ''vino'', je li tako?
Kako ćete to da utvrdite kod pravnog lica? Vi sada kažete - ovo je specifični oblik krivične odgovornosti, ovo je primer neke objektivne odgovornosti. Pravno lice treba da odgovara i u slučaju kada je odgovorno lice neuračunljivo, i kada odgovorno lice, u trenutku postavljanja pitanja odgovornosti pravnog lica, više ne postoji. Koja je tu krivična odgovornost pravnog lica? Videli ste gde se žaba potkiva ili konj potkiva, pa ste digli nešto, da kažete, da oponašate.
Što nam niste rekli kakvo je iskustvo sa ovakvim zakonima u zapadnoj Evropi? Nema iskustva. Muče se zemlje oko ovoga, htele bi da oponašaju nešto što postoji u Americi, ali kod građanske odgovornosti, i hteli bi nešto da oponašaju što postoji u Velikoj Britaniji, a vi koji ste radili na ovome da li ste uzeli neku odluku Doma lordova? Da li ste videli neki pravni stav povodom ovog pitanja? Oni se već godinama muče sa problemom saučesništva, šta da rade, kako da rade?
Jeste li vi svesni da ste ušli u nešto što se zove zajednički zločinački poduhvat, da neko kao kolektivitet treba da odgovara za delo nekog pojedinca. Koja je svrha kažnjavanja – da se zaustave krivična dela?
Šta je vama, kod ovog predloga zakona, svrha kažnjavanja? Da ubijete pravno lice, da ga novčano kaznite, da ga stavite na neku listu, da biste dokazali – šta? Da će zahvaljujući tome što neko nije blizak sa vama doći na tu listu i biće kažnjen. Ne bih otvarao ova druga pitanja nedostatka ovog predloga zakona. Ovaj zakon fundamentalno ne može da bude u našem pravnom sistemu.
Dalje, šta zakonom može da se reguliše kada su u pitanju neki detalji koji se tiču slobode prava i obaveza čoveka i građanina? Može samo da se reguliše način i postupak, a ne mogu da se regulišu uslovi. Vi ste u svim ovim zakonima prevazišli to. Direktno ste ušli da regulišete nešto što jednostavno ne postoji kao mogućnost da se zakonom reguliše, zato što je dignuto na mnogo veći nivo Ustavom Republike Srbije, ali vi terate.
Kako možete da pričate o nekom zakonu o zaštiti podataka o ličnosti kada na svakom koraku imate zloupotrebe i niko nije odgovarao za zloupotrebu? Pre nekoliko meseci objavi se u novinama kompletan razgovor između dva lica, u pitanju je telefonski razgovor. Onda kaže ako hoćete na internet kliknete i dobićete i audio verziju. Da li je otišao neko u zatvor zbog toga? Ne. Zašto? Zato što to radi i država preko Saveta za nacionalnu bezbednost. Vi mislite da mi ne znamo da to vodi ovaj Rakić, a ne da vodi ovaj Vukadinović. Gde će Vukadinović da vodi, aman?
Znate, mi imamo problem sa predstavnicima vlasti kako njih da disciplinujemo, kako njih da uteramo u to da poštuju zakon. Kako može Skupština da natera Vladu i ministarstva da poštuju zakon kada ova skupština nije autohtona u donošenju zakona. Ovde postoje parcele: ako ovaj zakon izglasamo, Mićko će biti direktor Zavoda za udžbenike, a ako ga ne izglasamo – neće. Moramo da izglasamo da bi ovaj naš bio u Naftnoj industriji, a ako ne – onda neće biti ovaj u RTS-u.
Kada dođe neko i poziva se na pravo u Narodnoj skupštini samo možemo da se nasmejemo. Zašto? Ovde je samo odraz politike. Dokle god politika na ovaj način funkcioniše nema prava. Kakvo crno pravo može da postoji?
Koji sudija sme da primeni zakon kada se plaši da neki predsednik neke stranke ne dobije kijavicu? Ima da ga obriše. To su neke stvari koje meni, prosto, nisu jasne. Zašto dižete tamo noge kada vas niko i ne tera?
Što se tiče ovog zakona o oduzimanju imovinske koristi, na početku sam vam rekao, ova dva krivična zakona mogli ste malo da sredite sa gledišta odgovornosti, da malo pojasnite to oduzimanje imovinske koristi, i ovaj procesni u delu postupka kako se donosi rešenje o privremenom i trajnom oduzimanju i poseban propis koji bi rešio pitanje te Direkcije. Vi ste išli nekoliko koraka dalje.
Pobrkali ste šta je rasvetljavanje, isleđivanje i istraga. Ajde što ste to pobrkali, nego uopšte niste imali u vidu odredbe novog Zakonika o krivičnom postupku gde istraga prelazi kod javnog tužioca. Kako može jedinica u okviru policije da se bavi istragom? Valjda nekim isleđivanjem, rasvetljavanjem i postupanjem po nalogu istražnog sudije, što u suštini znači pojedine istražne radnje, prenete pojedine istražne radnje.
Vi ne znate šta je pravno lice. Država je pravno lice. Da li je ministarstvo pravno lice? Kako može Direkcija da bude u sastavu pravno lice, a ministarstvo nije pravno lice? Objasnite. Znam da sve može od kada je Dinkić došao. Valjda imate Trezor i tamo vam se vode računi. Pobrkali ste malo. Ko vrši nadzor? Državni organ. Od kada je ministar državni organ? Ministar je samo inokosni organ državnog organa. Šta, ne daj bože, ako umre ministar? Šta ćemo onda?
To su sve neka pitanja koja iz fundamenta ne dozvoljavaju da se ovi zakoni donesu. Vi kažete šengen viza, bela šengen, žuta, zelena, nije bitno to, ali nemojte, ljudi, da budete veći katolici od pape. Shvatite jednu stvar, Italija razmišlja kako da donese zakon da zaustavi te stvari koje se dešavaju od strane rumunskih državljana koji borave u Italiji. Formalnopravno jesu u toj istoj zajednici EU, ali imaju problem kako da se zaštite od nekih dela, od nekih pojava.
Vi uporno gurate, evo ga Đelić, idemo, idemo, stigosmo, u Atlantski okean upadosmo. Nemojte, ljudi, to da radite!
Malo tu pokažite upornost kada je u pitanju Kosovo i Metohija, pokažite upornost kada je u pitanju socijalni položaj građana u Republici Srbiji. Vi nećete o tome da pričate. Vama je potreban probni balon, magla.
Vi opstruišete život u Srbiji, da li vam je jasno? Sedite tu, čekate da prođe galama, usput ako možete neki medij da prevarite, da poslanici, naravno, po vama, opstruišu, čak kada dođu u instituciju zaduženu da se priča. Malo logike iskoristite.
Nije ovde jedna gospođa, ona se više javlja na medijima kao narodni poslanik nego u Narodnoj skupštini. Ode na ''Pink'', ode na ''B92'', drži predavanja. Izvoli, dođi u Skupštinu pa to kaži. Ne, tu ste zakovani. Zašto?
Nemate stav, nemate mišljenje, nemate ideologiju, drži vodu dok majstori odu. Mi čekamo. Gde je taj Božidar Đelić da nam objasni? Ripao je ovde kada je bio Zakon o finansiranju političkih stranaka, nismo mogli da ga smirimo. Nema ga, beži od teme. Šta nam daju kao rešenje? Neprimenljivo.
Milion puta sa ove govornice smo rekli da ne usvajate ovakav predlog zakona, u praksi neće moći da se sprovede.
Ne, vaša je taktika razvuci ga kapilarno, navodno pita se što više njih o nečemu, a u stvari se ne pita niko već se pita jedna politička stranka, pet tajkuna, jedna državna služba koja sve ovo muva, pravi mržnju, svađe, dogovore, pregovore. Zašto? Da bi se, navodno, vlast očuvala. Gde je država? Gde je narod?
Na jednoj od sledećih tačaka dnevnog reda jeste Zakon o državnoj granici. Znate li vi gde vam je državna granica? Ne zna ni onaj vaš ministar odbrane. On kaže – imamo jedan avion, popravili smo ga.
Nemojte, ljudi, povucite ove predloge zakona i dajte da se raspravlja nešto što život znači, a korupciju ste krenuli da sređujete na neki način, ali samo nastavite. Ako ste mogli nešto da čačnete u Zrenjaninu, pogledajte malo Novi Sad, pogledajte Beograd, pogledajte Skupštinu, nije problem.

Gospođo Đukić Dejanović, član 27. Poslovnika. Moram da vas prethodno uvedem u temu. U Engleskoj postoji spiker u parlamentu, a u Narodnoj skupštini Republike Srbije postoji predsednik Narodne skupštine. Zadatak predsednika Narodne skupštine nije da čita pozdrave i želje slušalaca nego da primenjuje Poslovnik, kao što i nije zadatak poslanika da se smeju kada im pokažem prst, znate dijagnozu za te situacije.
Gospođo Đukić-Dejanović, mogao je gospodin taj koji je potpisao to što vam je poslao, da napiše šta god je njemu volja, ali nemate prava da neselektivno i ne gledajući Poslovnik ili izdate neki nalog, jer ako bi se primenila ta logika koju vi koristite u primeni Poslovnika i u radu Narodne skupštine, onda bi i neka druga poslanička grupa mogla da napiše neko pismo i da vas zamoli da pročitate. Znate, iza ovoga SNS mogu da se kriju vrlo ružne poruke. Bezobrazne poruke, poruke koje vređaju dostojanstvo svih građana Republike Srbije, naročito onih koji su glasali.
Gospođo Đukić-Dejanović, vodite računa, stičem utisak da pravite svoju političku stranu u Narodnoj skupštini.
Ovo je prvi put da neko uzurpacijom vlasti u Narodnoj skupštini, zloupotrebom Poslovnika pravi neku novu političku stranku. To do sada nije bilo. Naravno, to je verovatno pod uticajem onih koji imaju velike pare i koji su u nekom verovatno zločinačkom poduhvatom sa ovima u osnivanju. Vodite računa šta znače te skraćenice. Pogledajte rezultate prethodnih izbora, pogledajte nazive izbornih lista, pa vidite da li vi treba da budete predsednik Narodne skupštine ili spiker.
Ako ste spiker za pozdrave i želje slušalaca onda ovo nije radio stanica i onda ste pogrešili mesto. Ukoliko i dalje budete insistirali da na ovaj način svog zemljaka protežirate u Narodnoj skupštini, verujte, biću prinuđen da vas optužim za nelegalno formiranje paravojne i tajne organizacije, sredstvima iz budžeta Republike Srbije.

Gospođo Đukić-Dejanović, u pitanju je član 104. Poslovnika gde vi grubo vređate dostojanstvo Narodne skupštine. Ne bih hteo da ponavljam ovo što je gospodin Martinović rekao, ali ovde se radi o jednoj paravojnoj, tajnoj organizaciji po sistemu organizovanja sekti, da li je ona Munova ili neka druga, ne znam, ali neki satanisti jesu.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi tendenciozno koristite priliku da zloupotrebite to mesto na kome se nalazite, da ubacite kao temu nešto a svesni ste da na taj način kršite i Ustav i zakon i volju birača i sve normalno što postoji u ovoj zemlji. Svesno i namerno to radite kako biste podigli tenzije ovde, kako bi, navodno, neko mogao da zaključi da oni koji su uporni u borbi za svoja prava, da zastupaju pre svega građane, ovde opstruišu nešto. A ovi, ovde, opstruišu život u Srbiji i vi se njima pridružujete.
Želite da napravite opštu konfuziju, kako bi sektaši bili glavna tema, a ne KiM, a ne ovi zajmovi, a ne to da već sedam godina nemamo završni račun. Kad je usvojen poslednji put završni račun u Narodnoj skupštini? Znači, teme koje su život vi dezavuišete na taj način što ubacujete nešto što je apsolutno marginalno, nešto što je protivustavno, nešto što je teško i nebu i zemlji i ljudima. To radite namerno.
Vi želite da napravite ovde konflikt, vi želite da stvorite situaciju što gore to bolje.
Za koga će, gospođo Đukić-Dejanović, da bude bolje? Za Božidara Đelića? Za koga? Za onoga ko je neprijatelj ove države i ovog naroda. Zašto bismo se mi ovde sa vama preganjali i svađali oko nečega što je opšte poznato? Zašto terate ljude i građane da razmišljaju o nečemu što je obična glupost?
Znate i sami, čovek je izašao ovde i rekao da je njegov mandat u njegovom džepu, to za vas nije bila uvreda već poželjna situacija, kako bi se stvarali konflikti.
Mi ne želimo da učestvujemo u bilo kakvom konfliktu, ali uvek ćemo da vas pozovemo na poštovanje Ustava i zakona. To nikada nećete moći da nam zabranite. I naravno, želimo da pokažemo kako kršite i Ustav i zakon, a ovo ste sada uradili vrlo bezobrazno sa tendencijom da se naruši dostojanstvo Narodne skupštine, kako bi svaki kolumnista, pijani, u Srbiji mogao da napiše šta god je njemu volja i da pljune po Narodnoj skupštini i zakonodavnom telu. Zašto? Da bi izvršna vlast i dalje krala.

Gospođo Đukić-Dejanović, sa svojim prefinjenim ukusom, moram da se pozovem na član 27. Poslovnika, jer, ukoliko bih se pozvao na neke druge članove ovog poslovnika, eventualno bi, prilikom glasanja, sankcije mogle da budu opasne po vas, a ja to ne želim.
Mislim da slabo vodite ovu sednicu i da to tendenciozno radite, da to nije slučajno. Nije Nada Kolundžija kriva za to, nemojte pogrešno da me shvatite, ona je predložila nešto po osećajima, ali je problem u tome što je vaša služba zadužena da primenjuje Poslovnik, a ne da tumači tuđe osećaje.
Ovde, stvarno, ima nespojivih stvari, ali ima nečega što se prvi put dešava u istoriji parlamentarizma u Srbiji, a to je da se zajednički načelni pretres spaja s jedinstvenim pretresom. To do sada nikada nije bilo. Imamo, čak, i obrnutu varijantu, u onoj drugoj varijanti spajanja tačaka dnevnog reda. Da raščistimo odmah zbog čega je to. Svi su u ovoj zemlji svesni da je pitanje KiM-a, državno-pravnog statusa, verovatno, pitanje broj jedan. Pitanje broj dva, koje se nametnulo za proteklih 10 dana, jeste finansijsko tržište i banke.
Nas je zmija pečila, imali smo i Dafinu i Jezdu i znate kako se prošlo. Onda imamo situaciju da je došlo do jednog kraha finansijskog tržišta u SAD-u i prosto sam iznenađen da Cvetković nije predložio Dinkiću da ide da sredi to tamo. On bi to efikasno sredio, ekspert čovek.
Ovo je jedini parlament gde se ne priča ni o KiM-u, ne sme da se priča o finansijskom tržištu i o gubicima, koliki su za jedan dan, već se sve i svašta zbraja, pa se još omogućava da pojedini gledaoci, građani Srbije, koji nisu platili TV pretplatu, a žele da budu prisutni u sali, izađu ovde i počnu da pametuju, imaju nagon pametovanja, bivša desna ruka, pa se još ljuti na poslanike.
Onda imamo situaciju da predsednik Srbije Boris Tadić, on je krivac za sve, hapsi gradonačelnika zbog nečega što javnost ne zna, možda i ne treba da zna, to treba pravosuđe da sazna, a ovde sede lopovi, ukrali izbornu volju građana.
Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, gospodin Jovanović je potpuno u pravu. Na bazi 200 i nešto hiljada glasova, na znam koliko, dali ste mu 15 minuta za šest-sedam zakona. Nama ste ukrali 500-600.000 glasova. Čime? Rekao čovek da postoje ostavke, rekao čovek da je iscepao ostavke.

Izvinite, molim vas, zbog ovih 20 sekundi.