Gospodine Krkobabiću, šta vi znate, šta ne znate, to mene ne interesuje, ali moram da vam kažem da mi u ovom poslovniku smo tek kod člana 8.
Znači, uspešno smo savladali prvih osam članova Poslovnika Narodne skupštine i tu ste napravili prekid konstitutivne sednice. Bilo bi dobro da između 8. i 9. člana pročitate naslov, da vidite i stavite prst i kažete - tu se nalazi Narodna skupština sada.
Kada već pričate o članu 100, onda kaže - koji želi da govori o povredi ovog poslovnika daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika. Tako ste i uradili. Tri minuta. Koja tri minuta? Na šta se odnose ta tri minuta?

Gospodine Krkobabiću, nisam problem, samo pokušavam da vas ubedim koliko su vas prevarili oni koji su vas savetovali da ovo ovako radite.

Znači, vi ste ubeđeni da su vas prevarili. Ako ste ubeđeni da su vas prevarili, onda izvinite i na ovih dva minuta.

Obično budžet iza velike količine brojeva prikriva nešto ili pokazuje nešto. Kada onaj ko predlaže budžet ima neku svoju ideološku postavku, onda to može da se shvati i da se pronađe neka logika između brojeva. Ali, to od kada je DOS došao na vlast s vremena na vreme se menja i dobija neke druge oblike.
Da bi se bolje shvatilo ovo što ću u nastavku da pričam, da vas podsetim da DS obično kada kreće u izbore izmišlja poneku parolu, visokoumnu parolu, parolu koja se zasniva na nekoj nauci. Tako su odjednom prilikom pozivanja građana da glasaju za njih rekli, izbori su trenutak kada se zaključuje društveni ugovor između građana i onih koji treba da budu vlast. Kasnije ću da vam objasnim da je ta teorija napuštena još 1805. godine, ali to nije problem da Mićunović filozofira na taj način. Nedavno je bila još jedna parola, samo je jedan život, samo se jednom živi. Ona u suštini jeste protestantsko-materijalistička, sebična, nespojiva našem prostoru, ali i ona je dala neke rezultate.
Sada ću da vam pokažem da te obe parole se nalaze u ovim brojevima ovde. One su jako izražene.
Znači, ako je ovaj budžet društveni ugovor u ponudi DS-a, onda devet miliona građana Republike Srbije treba da zaključe donošenjem ovog zakona ugovor sa Vladom koja istupa u ime, sada ću vrlo precizno da kažem, negde oko 300.000 zaposlenih u državnoj administraciji, ako se tome doda još 105.000 zaposlenih u zdravstvu, znači građani Srbije, dakle devet miliona, zaključuju ugovor sa nekih otprilike 310.000 do 320.000 građana, koji su direktni korisnici ovog budžeta.
Kakav je taj ugovor? Taj ugovor u režiji DS-a jeste, vi što ste građani morate da plaćate poreze, takse, naknade, da bi ovi koji su u upravi dobili plate. Kakve su njihove plate? Dragan Todorović nekoliko dana priča ovde kakve su te plate.
Da li to građani Srbije mogu da plaćaju? Oni su izračunali da mogu do nekog iznosa, ali njima treba više, skoro 15 milijardi. Vidite koliko su oni skupi u tom društvenom ugovoru. Da su to ponudili prilikom izbora i da su rekli da će ovako da rade, siguran sam da ljudi ne bi glasali za njih, ali oni kažu - pošto ste glasali, dali ste nam pravo da vodimo državu.
Morate da znate, dragi građani, šta sve tu ima. Dakle, 32.000 je vojnika, to će da se otpusti. Usput da vas podsetim, gospodine Cvetkoviću, ovaj što se predstavlja da je ministar odbrane, on je nekada radio u Ministarstvu, pa je bio višak radne snage, pa je uzeo 40 plata da bi oslobodio mesto da se više nikada ne zaposli u državnoj službi. Sada je ponovo došao u državnu službu.
Vi pričinjavate štetu direktno na taj način što je on u radnom odnosu u Ministarstvu odbrane. On je primio otpremninu da ne bude više uopšte u državnoj službi, a vi ga vratili ponovo. Šta se radi sa radnicima koji izgube posao? Oni se ne vraćaju.
Rekli ste, crveno-crna koalicija ima preko 100.000 policajaca, pa kada ste došli na vlast, rekli ste 20 i nešto hiljada, ali to je malo. Sada ste sve to podigli na 43.000, verovatno vam je i to malo. Kada ste došli, imali ste vojsku 60 ili 70 hiljada, a sada ste to sveli na 32.000.
Zašto sve ovo pričam? Za ovu vladu svaki građanin Republike Srbije je trošak, a oni u svom poslovanju smatraju da troškove treba da smanje. Kako se smanjuju troškovi? Od kada su došli oni na vlast, svake godine 30 hiljada ljudi više umre nego što se rodi. Nemojte da se iznenadite, ako i dalje budu na vlasti, da za nekoliko godina predlažu - penzije se ukidaju, nema više penzija. Zašto? I penzija je trošak.
Kako oni gledaju troškove? Ne mogu da obezbede pare koliko je njima potrebno, onda dajte da prodamo sve i mahom su sve prodali. Zašto - da bi napunili, kome, ovima 305 hiljada zaposlenih. Dva miliona ljudi radi i obezbeđuje svojim radom plate i egzistenciju, i status, molim vas status, još važnije, ljudima iz ove struke, koji su na vlasti, i oni imaju sve poluge da nateraju tih 1,7 miliona ljudi da sve plate da bi ovi uzeli. To je taj društveni ugovor DS - drp sistem, drpi gde stigneš.
Šta imamo kao rezultat? Imamo mafijaško-zelenaške banke, da, mafijaško-zelenaške banke, i to je ta politika. Hajde malo da popričamo. Već nekoliko godina promovisan je jedan sistem da za stabilnost dinara i za stabilnost cena odgovara NBS.
Narodna banka Srbije stalno nas obaveštava kako u ovoj zemlji inflacija treba da bude manja, a Vlada nas stalno obaveštava kako inflacija treba da bude veća.
Ovaj iz NBS kaže da inflacija treba da bude manja, da bi mi bili interesantni stranim investitorima i onima koji ulažu sredstva u Srbiju da mogu odavde da izvlače profit - bankarima. Ali, ovima ne odgovara. Njima treba inflacija. Imamo taj sukob Narodne banke i Vlade i taj sukob neće da se reši.
Kakva je odgovornost onoga ko odgovara za stabilnost cena? Nikakva, digne se kurs, vrati se kurs, digne se kurs, vrati se kurs, a cene uvek rastu. Je li tako? Da li ovi potenciraju pitanje odgovornosti - ne. Njih to ne interesuje. Zato što je Vlada tako podeljena, sankcionisana na etape - jedna, druga, treća.
Da li se ovde vidi neka vizija šta ova vlada planira? Mi smo imali prilike ovde da slušamo Mlađana Dinkića kako je bio, jurio irske setere po Irskoj i izneo njihovo irsko čudo. Irsko čudo traje 30 godina, 15 godina je bilo neuspešno, postalo je uspešno, kako kažu Irci, kada su rešili tri stvari. Prvu stvar koju su rešili bilo je obrazovanje. Druga stvar koju su rešili je bio socijalni konsenzus, socijalni dogovor.
Da li imamo mi socijalni dogovor u našoj zemlji između svih interesnih grupa - nemamo. Imamo ga s vremena na vreme, kada Vlada organizuje neki štrajk, štrajk da bi se podigle plate, da bi se podiglo nešto, da bi navodno oni nešto smirivali i završili ono što su oni planirali.
Treća stvar su investicije. Gde su nam te investicije? U čemu se ogledaju te investicije koje dolaze u Srbiju? Ko se zaposlio od tih investicija? Samo znamo, prema vestima, da je Mlađan Dinkić toliko i toliko miliona odobrio toj i toj firmi, koja je rekla da će na nekoj ledini napraviti nešto i nešto, a to nešto će da zaposli toliko novih radnika. Znači, nama trebaju investitori iz inostranstva koji bi koristili sredstva budžeta. Sve je nakaradno postavljeno. Ovde nema vizije, nema jasnog programa.
Postoji taj koncept društvenog ugovora - jedan je život, jedan je život ove vlade, društvenog ugovora po drp sistemu, uzmi da ovo sve isfinansiramo. Gde je tu stabilnost? Da li ste vi pitali građane Republike Srbije da mi treba da imamo samo 30 hiljada vojnika. Da li ste pitali vi građane Srbije koliko mi treba da imamo radnika zaposlenih u Narodnoj kancelariji? Koliko treba da imamo zaposlenih u ministarstvu koje ima šest državnih sekretara kod Mlađana Dinkića? Niste pitali građane, odrezali ste, vi ste vlast.
Koliko hiljada novih ste zaposlili od 2001. godine do danas i kojih novih - svojih novih, vaših ideoloških sledbenika, kojima ste vi obećavali, vašim prvoborcima.
Zato ste izmišljali agencije, zato ste izmišljali radna mesta. Izmišljate i putničke automobile, sve izmišljate, a ono što je atribut države uništavate i sve ste to uništili.
Sad pokušavate i kažete da država ne sme da ima nikakve privredne funkcije, ne sme da se pita ni za šta. Šta kada prodate to - drži vodu dok majstori odu. Šta će da ostane posle vas? Ko će posle da podigne zemlju? Sa čim da se diže zemlja? Koji su vaši rezultati? Koji su vaši ciljevi - makroekonomska stabilnost, privredni razvoj, skup lepih pričica. Mi smo podneli veliki broj amandmana, pa ćemo povodom svake stavke da iznesemo konkretan stav i konkretnu kritiku. Da se vratim na onaj početak.
Kada vam nešto predloži DS znajte da je to tekovina iz 1848. godine. Takav je bio zakon o radnim odnosima, takva je parola društvenog ugovora. Pa dajte malo osavremenite se, pogledajte neka moderna shvatanja neka - objektivnih i subjektivnih prava pojedinaca, mesto i uloga pojedinca u jednom društvu.
Prilagodite nešto makar onome od čega će građani Srbije da imaju neke koristi, a ne o tome da vodite računa kako ste se dogovorili, koliko će koja štrafta da ima, koliko će da ima ovo ministarstvo, koliko će da ima ova stranka, koliko će da ima ona stranka. To je tako očigledno. U svim vašim prepirkama ovo je ipak budžet koji se tiče samo izbora i ničega više drugog.

Gospodine Džudževiću, niste vi razlog javljanja, jer vi i gospodin Mrkonjić izuzetno dobro vodite ove naše sednice. Razlog ovog mog javljanja nalazi se u članu 104. i 136. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Smatram da je uvredljivo za Narodnu skupštinu da ova dva zakona predstavlja Božidar Đelić. Smatram da nisu ispunili obavezu iz člana 136, nisu dali adekvatna objašnjenja za ova dva predloga zakona. To ću vam pokazati na nekoliko primera.
Ova vlada ponaša se, kada je u pitanju Đelić i bilo koja vlada gde on sedi, po sistemu – sit ne veruje gladnom. O čemu se radi? Koliko se sećam, 2001. godine, kada je ovaj gospodin ovde došao, nije imalo kuče za šta da ga ujede. Nije imao ni krevet, a posle nekoliko godina saznasmo – 11 miliona. Kaže – bio je vredan, bio je marljiv i bio je uspešan. I gospodin Batić je bio s vama u toj vladi, i on je bio vredan, uspešan, i obijali su mu kola, i uzimali su mu heklere, i svašta je bilo, pa još nisam čuo da ima 11 miliona evra.
Lako je vama, Vojislavu Koštunici i ostalima da rasprodajete ono u čijem stvaranju niste učestvovali, niste se odricali, niste imali nikakve obaveze prema ovoj državi i prema ovoj privredi. Pošto nemate nikakve obaveze, nikada niste zažuljili svoje ruke nekim radom, vi nemate osećaj za vrednost, vi imate samo osećaj za neke iluzije i drp sistem.
Koristim priliku da istestiram gospodina Đelića. Gospodine Đeliću, u vaše vreme je krenuo stečaje nad „Jugoeksportom“. Daću vam kompletnu dokumentaciju. Izađite pa nam odgovorite šta je sa „Jugoeksportom“, ko će da ga mazne. Daću vam dokumentaciju, imate sve ovde. Slali su oni i vama i Koštunici. Ima ovde i proglas Demokratske stranke Srbije kada su pozivali na štrajk, podržavali štrajk ovih radnika.
Pa vi lepo ekspertski savladajte ovu temu i u pogledu vrednosti, i u pogledu površine lokala, poslovnog prostora, kapitala i odgovorite ko je bacio oko? Ovde imate spisak stečajnih upravnika, svih ovih koji su se muvali, šta su petljali, ko je drpao, ko je koliko uzimao. Sve vi to nama lepo odgovorite.
Odgovorite samo još na jedno pitanje. Jutros čitam u novinama, kaže – neki tamo je pevao, a neki mu opljačkali stan. Apsolutno sam siguran da je to sve unutar iste porodice. Dok je tast pevao, zet je organizovao pljačku stana. Vama to smešno. Njega ste vi isplatili da ne bude državni službenik, on ponovo državni službenik. Dali ste mu otpremninu 40 plata. Gospodine Đeliću, vi ste mogli 2001. i 2002. godine sa ovom vašom šarenom pričom da prolazite u javnosti, a 2007. ne može ta priča da prođe; 2007. godine ta priča ne može da prođe!
Gledajte bezobrazluk Vlade, Đelić obrazlaže ove zakone. To je uvreda za Narodnu skupštinu, uvreda za građane. Sit da veruje gladnima – hajte, nemojte, molim vas.

Replika gospodinu Batiću. Gospodine Batiću, samo sam izneo činjenice. Nije imalo kuče za šta da ga ujede, vama su obili kola. Opštepoznate činjenice.
Druga stvar gde ste vi mene za srce ujeli, ovo mora javnost da zna, vi ste napravili izuzetno lepu paralelu sa ideološkim sklopom nekih ličnosti. Ne ulazim sada u ovo trenutno, sa Koštunicom, bez Koštunice, volimo se, ne volimo se, uzimala-davala. Neki interes postoji. Ali, znam Đelićevu predistoriju, pre 2001. godine.
Gospodine Batiću, opet iznosim opštepoznate činjenice. Kako nam dođe Panić, dođe nam i Đelić. Koliko se sećam, nešto ne sme baš da se kreće po inostranstvu, prema tom istočnom bloku. I tamo je učestvovao u nekim privatizacijama, ne Panić nego Đelić.
Ko vam ga gurnu 2001. godine? Jeste ga videli, tri godine ga nije bilo u politici uopšte. Javljao se kao predsednik upravnog odbora, javljao se u ime Saveta stranih investitora, raspisaše se izbori, odmah prvi na listi DS. Koja sila njega goni da i demokrate ne mogu da se otkače od njega. Vidite šta se dešava? On je vanzemaljac, stranac, odakle dolazi.
On kada dođe, nešto mora da se pokosi ovde kod nas. Nešto mora da se desi. Valjda smo mi jači za jedno iskustvo? Slažem se, 2001. je bio lepa atrakcija, malecko, crno, sa belim kragnicama, pa tako leptopirkast, pa jugića, pa simpatičan, pa neoženjen, pa ovo, pa ono, pa lepo priča, pa lepo skiči ko Mile drekavac i sve to bilo interesantno ljudima. Ali čim prošlo godinu-dve dana, videli šta se dešava. Gde god je prošao nema, sve poravnato.
Ta ideologija o kojoj ste pričali u drugom kontekstu svodi se na novac i političku moć, sa novcem i bez novca. On je zloupotrebio političku moć, stekao bogatstvo i sad se drži da očuva svoje bogatstvo. Njemu je politika sredstvo očuvanja bogatstva.
Zato sam rekao - sit ne veruje gladnom. To je uvreda kada Đelić nama obrazlaže ove zakone. On priča o četiri miliona građana koji će da dobiju nešto malo sutra. To je uvredljivo. Poštujmo dostojanstvo ove zgrade. Nas je neko poslao ovde da brinemo o interesima građana, a ne o interesima ovakvih ljudi. Za lične interese ovih ljudi, Savet investitora ove banke, neka ga tamo dok ga Jočić ne uhapsi.

Član 136. našeg poslovnika. Gospodine Džudževiću, zamolio bih vas da ova dva predloga zakona, koja su spojena radi zajedničke rasprave, uzmete i pogledate, pošto ću da citiram neke stvari koje su ovde navedene.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, rečenica glasi - za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određen je mr Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Nema ga.
Drugi zakon, to je ovaj gde časte građane Srbije. Za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određeni su Božidar Đelić, potpredsednik vlade, mr Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, i dr Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga.
Molim vas da mi objasnite - da li su oni ovde oređeni alternativno ili kumulativno? Ako su određeni alternativno, može da bude jedan da je prisutan, pa se tretira da je ispunjen uslov. Ako su određeni kumulativno, onda moraju sva trojica da budu ovde.
Jedan je iz DS, jedan iz G17 plus, jedan iz DSS. Vidite koje nepoverenje. Ne sme jedan da zastupa ovaj zakon o podeli besplatnih akcija građanima, nego moraju da budu prisutni svi predstavnici ove koalicione vlade, da bi podelili na 33,3% sve blagodeti koje daju građanima Republike Srbije.
Zato vas molim, ako je ovo kumulativno, da sva trojica budu ovde prisutni, jer stičem utisak da će razlika da postoji u obrazlaganju ovog zakona između gospodina Bubala, između gospodina Dinkića i gospodina Đelića. Mada bih vam preporučio da Đelić bude sa ove strane, Dinkića sa ove i Bubalo, jer ako bi njih dvojica bili zajedno, onda bi morali da pozivamo obezbeđenje, jer ova govornica bi bila zauzeta u obrazlaganju ko je više dao doprinosa, ko je bolji, a mislim da bi za građane Srbije bila mnogo interesantnija tema ko je bogatiji.

Gospodine Albijaniću, mislim da ovo što je gospodin Đelić rekao jeste delimično nešto što se uklapa u član 136. našeg Poslovnika, ali da je nedovoljno.
Izuzetno mi je drago što poslanik vladajuće stranke iz Demokratske stranke je izašao za govornicu i saopštio neke statističke podatke. Ali, bilo bi dobro da te podatke Vlada dostavi i ovoj grupi poslanika koji pripadaju opoziciji. Zašto?
Odnosi se na podatke o broju privatizovanih preduzeća, efektima te privatizacije itd. Ništa nije strašno, nema tu nikakvih tajnih podataka. Ali, zašto je potrebno da se ti podaci dostave? Da bi mi kritički sagledali dosadašnji tok privatizacije, jer ukoliko nemamo takvih podataka, onda publika može da ostane zbunjena, kada izađe poslanik vlasti, kritikuje vlast i onda na kraju, u poslednjoj rečenici saopšti nešto što apsolutno demantuje sve ono što je prethodno rekao.
Imam taj feler da namećem teme, pa sada namećem temu za pravilnu primenu člana 136. našeg Poslovnika. Tražio bih da nam Vlada odgovori koje su zamisli privatizacije, koji je cilj privatizacije? Da li samo da se definiše ko je vlasnik te imovine? Da li je možda cilj da se prikupe sredstva za neke nove investicije, da država investira?
Da li je možda cilj da se popune neki socijalni fondovi, što ne sporim da može da bude jedan od vrlo važnih ciljeva? Ili je cilj da se napuni budžet kako bi Vlada kupila nova kola, zaposlila što više svojih partijskih kadrova i na drugi način situirala onu drugu stranu iz društvenog ugovora?
Naravno, očekujem da Vlada odgovori kakav je bio socijalni dogovor za ovih šest i po godina, jer bez socijalnog dogovora nemoguće je da se sprovede neka transformacija, pogotovo jednog društva koje se nalazi tako dugo u tranziciji.
Još jedna stvar koja je vrlo bitna, a ako se ima u vidu iskustvo nekih drugih država koje su prošle kroz taj bolni tranzicioni period, na koji način je Vlada štitila ceo proces? Česi su imali, recimo, između dve i tri milijarde maraka u to vreme pomoći iz inostranstva da bi njihova centralna banka očuvala stabilnost valute, kako ne bi došlo do poremećaja. Sada kod nas od onih šest i po milijardi koje su bile na granici kada je paljena Savezna skupština, naravno, nema ništa. Kod nas je prvo krenuto sa bankama. Mislim da je redosled malo pobrkan.
Što se tiče neke socijalne pravde i socijalne ravnopravnosti u tranzicionom periodu, krivo mi je što sam zaboravio mobilni. Je l' vi znate, gospodine Đeliću, da imate to preduzeće za gas, naše centralno, koje je veliki gubitaš? Ali, kada se saberu svi prihodi čelnika tog preduzeća, to je devet hiljada evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti. Kako onda može ta vaša privatizacija da bude socijalno pravedna, uspešna, stimulativna, blagonaklona, kada imate nekoga ko radi za manje od 100 evra mesečno i nekoga ko prima 9 hiljada evra mesečno? Ipak, sit ne veruje gladnom.

Gospodine Esade, pozivam se na član 104. našeg poslovnika o radu. Znam da vi niste mogli da intervenišete, zato što je rasprava u klupama bila u drugom smeru.
Gospodin Riza Halimi je sa ove govornice izrekao nešto zbog čega bi morali svi da se zamislimo, da li takve neke stvari mogu da se kažu sa ove govornice. On je rekao da treba da se okanemo te srednjevekovne fikcije o Kosovu i Metohiji kao delu ili kao teritoriji Republike Srbije. Pročitajte vi stenogram, pa ćete da vidite šta je rekao.
Ne znam odakle ideja nekom da je to fikcija. Možda neko ko boluje od fatamorgane može takve stvari sebi da priušti i da kaže sa ove govornice. Ali da, gospodine Esade, vi ne biste imali problema, u nastavku ću da povežem ovo sa temom današnje sednice.
Pogledajte, draga gospodo, razdeo 23 i razdeo, recimo, 3.9. kolika su sredstva odvojena za zaštitu kulturnoistorijskih spomenika srpskog naroda na jugu Srbije i na teritoriji Kosova i Metohije. Gospodine Cvetkoviću, pripremite se da nam objasnite zašto za jug Srbije, konkretno za opštine Preševo i Bujanovac, ništa niste planirali radi obnove kulturnoistorijskih spomenika?
Morate da znate da tamo postoje samo kulturnoistorijski spomenici srpskog naroda. Ako uzimate u obzir da je nešto 100, 200, 300 ili 500 godina staro, onda tamo nemate ni jedan kamen koji bi prikazivao neku tuđu kulturu da bi mogao da bude kulturnoistorijski spomenik. Zato što ne finansirate obnovu naših kulturnoistorijskih spomenika u 2007. godini, taj centar nije odvojio ni jedan prebijeni dinar, a tamo leži toliko kulturnoistorijsko blago.
Gospodine Cvetkoviću, samo da vas podsetim, jedno selo u blizini Preševa bilo je kompletno srpsko do pre možda 20-30 godina. Ostala je crkva i ostalo je groblje. Svi spomenici nadgrobni su porušeni, što bi rekao gospodin Riza, mala deca. Sve to rade mala deca, mali deca i na Kosovu i Metohiji napravili ovo što su napravili. Kada biste na ovim razdelima odvajali više sredstava, onda ovakvi ne bi pričali o srednjevekovnoj fikciji srpske države na Kosovu i Metohiji.

Znam da je bila lepa praksa da onaj ko predsedava čita sinopsis, a da ne udara sa nekim svojim improvizacijama.
Gospodine Albijaniću, pozivam se na član 226. I, za razliku od toga što piše tu, to ću malo da dogradim. Želim da pomognem Vladi Vojislava Koštunice, pošto su oni stvarno neobavešteni. O čemu se radi?
Vidite i sami da malo-malo pa neka policija, da l' vojna, da l' civilna pretražuje nešto, traže nešto. Sad traže nekoga ko je optužen pred Haškim tribunalom. E sad, vi obavestite Vojislava Koštunicu, a mnogo je bolje da obavestite Mlađana Dinkića: tačno se zna gde je jedan koji je optužen u Hagu.
Gospodine Cvetkoviću, pokrenite postupak protiv onoga koji je zaključio ugovor sa Televizijom B92 i njima dao onu zgradu državnu. Vidite, gde god se ide da se nešto šnjuva, muva ide i kamera B92. Sada ću da vam kažem zbog čega gospodine Cvetkoviću.
Kad odete na posao, uđite na internet, potražite Haški tribunal i potražite slike lica koja se traže, koja još nisu uhapšena. Naći ćete jednog čoveka, a ispod njegove slike piše - možda ovaj lik ne odgovara s obzirom na vreme. Kaže - on koristi i pseudonim svoj.
E, taj koga su optužili u Hagu koristi pseudonim Veran Matić. Slika Verana Matića se nalazi na optužnici Haškog tribunala. Uhapsite ga, isporučite ga, završite posao, a vi njegovu televiziju, njegove kamere, idete na koncerte, jurite ovamo. Pa, znam da je besan Šutanovac, izašla velika afera na videlo. Ne može to da se smiri sada u Vladi nikako. Znači, isporučite Verana Matića Haškom tribunalu, skinuli ste jednu obavezu. Eto, vidite kako sam vam lepo pomogao. Liči, ama to je on, njegova slika, eno vidite. Ako se bude opirao prilikom hapšenja, pozovite me.

Gospodine Mrkonjiću, to su oni članovi koji se stalno pominju, 225. i 226. našeg Poslovnika. Dobro je što ti članovi postoje, jer jedino tako javnost može da sazna šta bi to bilo interesantno ne samo za poslanike, nego za kompletnu javnost u Republici Srbiji.
Moram da napravim jedan mali uvod. Pre dve godine je tadašnji ministar energetike, inače na daleko čuven kao horski pevač u jednom crkvenom horu, sada nekim čudom ministar vera, potpisao pred TV kamerama jedan protokol između Vlade Republike Srbije i jednog velikog ruskog preduzeća "Gasprom".
Po tom protokolu je trebalo da krene izgradnja gasovoda od Dimitrovgrada preko Niša, pa ovamo prema Beogradu i da preuzme glavninu tog cevovodnog transporta gasa, a na taj način i Srbija da se uključi u taj sistem, kako bi Srbija izbegla da plaća nešto što je izuzetno skupo. Recimo, mi plaćamo 32 dolara na 1000 m3 kada to prolazi kroz Mađarsku, a Mađari drugima to naplaćuju između 8 i 16 dolara na 1000 m3.
Sada, da je kojim slučajem krenula realizacija tog protokola, a ruska strana se izuzetno interesuje da krene realizacija, zbog ovih što nisu obavešteni, u ime Gasproma se interesuje gospodin Medvedev.
Verovatno ste jutros čuli da će on biti budući predsednik Rusije. On šest meseci vrišti ko Damjanov Zelenko - ne zna šta da radi sa Popovićem, jer u njegovom ministarstvu postoje dva izvesna gospodina, jedan Prodanović i jedan Sokolović. E ovaj Sokolović ima dva sina zaposlena kod "Mola". A mene interesuje ko je vlasnik tog "Mola"? Neki kažu da je Vuk Hamović i da je on to sve blokirao sada. Pobrkao sam, Vojin Lazarević, to je isto, izvinjavam se ovom Hamoviću. Ako je to tako, dajte ljudi, manite se jednog koristoljubivog posla - propade država, je l' vidite? Vi bre budućeg predsednika Rusije uvrediste. O čemu vi bre vodite računa? Kako to vodite državu?
Medved se javlja, kažem vam vršiti kao Damjanov Zelenko - nema, a treba da krene izgradnja. Ali ne može on da se utali s vama. Vaš tal je strašan. Ovo je neverovatno, a ovamo puna usta Kosova i Metohije, Evropske unije, pa vidite i tu sliku što ste dali Karli del Ponte bila je loša. Javiću se ja ponovo, imam jedno vrlo interesantno pitanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na one poznate članove 225. i 226. i potrudiću se, za razliku od mog prethodnika koji je sve što je pričao ovde rekao, časna reč, dobar sam, samo ne znam šta mi je danas. Krenuću sa argumentima, pa bih vas zamolio da malo obratite pažnju na onaj deo kada čitam ovo što je napisano.
Kako rade ovi obavešteno-neobavešteni? Oni su obavešteni šta se dešava na zapadu, a pojma nemaju šta se dešava u svojoj zemlji. Evo jednog primera, primer je jedan Gruzijac ruskog državljanstva, koji devet ili 10 godina živi u Srbiji. On vodi postupak kako da dobije stalni boravak, jer čovek hoće da bude Srbin. Ja sam o njemu pričao i pre tri i pre pet godina.
Sada je dobio definitivno rešenje, potpisao ga je ekspert Milan Marković, onaj od sinoć. Gospodine Mrkonjiću, nisam mogao da ga pitam, iz jednog prostog razloga što smatram da Jočić hitno treba da uhapsi ovog Dulića, našeg predsednika Skupštine. Znate zbog čega? Ova država šalje inspekciju na gradilište, u fabriku ili ovamo ili onamo, a inspekciju rada nikako da pošalje u Narodnu skupštinu.
Mi smo juče radili do pola tri, ali u 01,20, verovatno ošamućena ovim radom, jedna gospođa je izašla ovde i spojila je 16 tačaka da budu u okviru jedne iste rasprave. Dobro, ona će da izađe i da kaže - nije 16, nego četiri, ili više. Molim vas, koje je radno vreme ovde? Normalan čovek može da radi osam sati. Ko je taj ko može da radi svakodnevno po 12 sati?
Juče u 01,20 ste završili sednicu, u životu nisam čuo brže čitanje ovog sinopsisa nego što je to Dulić uradio sinoć, da što pre krene sa budžetom, čekali smo ministra, nema ga, spava čovek, šta će on, nije on Mlađan Dinkić pa da navikne na vampirske sednice.
To je samo Mlađan Dinkić mogao u tri ujutru da dođe u farmerkama i kaže - čuj, momci, idemo dalje. To je totalni idiotluk, ali idiotluk koji potiče ne iz Poslovnika, nego jednostavno zamor materijala. Kod gospođe Nade je sinoć bio zamor materijala. Ceo dan se muvala ovde, nju uopšte to ne interesuje, došli su ovde, odmah zapisnik, odmah dnevni red. Čekajte, ljudi, da uzmemo materijale, da uzmemo tih 50 kilograma materijala. Ne mogu da budem genijalac kao vi. Vi ste u stanju da pročitate 5.000 strana sitnog teksta, ja nisam u toj mogućnosti.
Da se vratim na ovog mog Rusa, i ovaj ekspert za bezbednost Milan Marković je, kao predsednik administrativne komisije, potpisao rešenje kojim se odbija žalba tog čoveka.
Molim vas da uzmete u obzir, pošto čitam.

Evo, samo ovoliko. Kaže ovako: ''Ovim putem izjavljujem žalbu na doneto rešenje i još jednom (poslednji put) obnavljam zahtev za odobrenje stalnog nastanjenja u Republici Srbiji, jer smatram da za takvo rešenje ima osnova i u Zakonu o državljanstvu Republike Srbije'', i navodi članove, ''a smatram da imam i moralno pravo, jer sam časno ratovao za ovu zemlju, za šta imam brojne potvrde od Vojske Republike Srbije. Uz to, izjavljujem da ne nameravam da se odreknem ruskog državljanstva i da ću po dobijanju stalnog nastanjenja tražiti pravo da dobijem dvojno državljanstvo, jer je po ruskom zakonu dvojno državljanstvo moguće.
Ako je razlog vašeg odbijanja (nema ovih iz DSS-a) mojih više puta ponovljenih zahteva moje rusko državljanstvo ili to što nisam Amerikanac ili Englez, trebalo bi da to i otvoreno navedete.''
Međutim, gde je DSS, pogledajte, nema ih, svaka čast profesoru Šamiju, nema ih, njih to ništa ne interesuje. Voljeni predsednik Koštunica je reko i to su svi ovi polaznici političke škole izgovarali.

Još samo dve rečenice, biće vama interesantno, gospodine Mrkonjiću, a vi pozdravite Miru Marković za svaki slučaj.
''Uostalom, ako je to možda skriveni, a neizrečeni razlog odbijanja mojih zahteva i ako budem još jednom odbijen, odgovorno izjavljujem da ću napustiti vašu zemlju u roku od 48 sati, ali istovremeno ću koristiti moje veze u ruskoj javnosti i izneti u sredstvima javnog informisanja odnos zvaničnih institucija Republike Srbije prema ruskim državljanima. Za vašu zemlju sam se borio kada vam je bilo najteže i kada niko sa vama nije hteo da komunicira.''
E, moj Felikse, pobedili ovi Cijini. Nemaju oni razumevanja za tebe.
''Moje pitanje je, pošto mi je gospodin Jočić tri puta obećao da će da reši pitanje državljanstva i stalnog nastanjenja, šta se to desilo na relaciji ministar Jočić'', on pominje ovde Jočića, Dušana Prorokovića, Vuka Antonijevića, Sandu Rašković-Ivić, Miodraga Gordića, sve one koji su se zalagali, jer se radi o jednom čoveku koji želi da bude Srbin. Mene da obavesti gospodin Jočić šta je uradio sa Milanom Markovićem, pošto je očigledno i Milan Marković dobio ovaj sindrom neobaveštenosti.

Gospodine Albijaniću, pozivam se na član 226, pa mi na početku kažite da li treba da čitam ceo član ili se podrazumeva da sam ga pročitao, s obzirom da je jedan od poslanika malopre prigovorio.