Samo da nastavim gde je gospodin Dulić stao. Mislim da ćete svi da glasate za ovaj amandman, a evo zbog čega.
Zahvaljujući ovoj prekoj potrebi DS-a da se donesu propisi koji na neki način imaju veze sa predsednikom Republike, dva pukovnika Ministarstva odbrane, koji godinama rade na pravnim poslovima, imali su tu ekskluzivnu priliku ove godine da koriste godišnji odmor dva meseca, zato što je ove zakone pisao jedan diplomirani pravnik iz jedne zemljoradničke zadruge, koji se u međuvremenu zaposlio u Ministarstvu odbrane.
Naravno, kada pravnik iz zemljoradničke zadruge piše propise o vojsci i o odbrani, onda imamo loš predlog zakona i onda moramo da pišemo amandmane.
Članom 9. Predloga zakona regulisano je šta spada u nadležnost Narodne skupštine. To je urađeno na jedan izmiksovan način. Prvo je prepisano nešto iz Ustava, a onda je nešto dodato, kao da prati to osnovno što je napisano u Ustavu.
Smatram da je u okviru ovog člana 9. moralo da bude više razrade, u okviru nadležnosti Narodne skupštine, onoga što piše u Ustavu i nečega što je obuhvaćeno članom 4. Predlog zakona. Smatram da bi Narodna skupština morala da bude nadležna da razmatra i odlučuje o strategijskom pregledu, recimo, odbrane. Zašto? Iz jednog prostog razloga, ako bi to Skupština radila, onda bi se spasila DS. Jeste, jeste. Sve se vrti oko DS-a.
Pre izvesnog vremena, gospodin Šutanovac i Dušan Petrović zamalo da se pobiju kod Borisa Tadića u kancelariji. Nije isključeno, moguće je da nastave taj sukob, jer su se pojavila dva interesna lobija unutar DS-a povodom nabavke vojne opreme. Zato je gospodin Šutanovac juče bio u Francuskoj. Bio je u Francuskoj zato što je doneo jednu nezakonitu odluku, naravno, moram da ćutim, gospodine Šutanovac, jer vi ste ovo zaštitili na neki način, pa sada, ko priča ovo, čini krivično delo ako priča do detalja.
Nabavlja se neka telekomunikaciona oprema, neki strogo poverljiv tender je u pitanju. Vi imate nekog pomoćnika, nekoga Iliju Filipovića, a zamislite, i on je iz SDPR-a, odakle je i Radulović. Vas prevare, gospodine Šutanovac, da potpišete jednu odluku o izboru strateškog partnera za nabavku telekomunikacione opreme. Sada, da javnost zna o čemu se radi, odlučeno je da je prvi onaj ko bi morao da bude drugi. Zašto je on postao prvi?
On je postao prvi zato što je Filipović vodio komisiju u Morović dva dana, gostio, učio ih kako da boduju po tenderu, ali opet nije mogla matematička greška da se sakrije nikako, izašlo je na videlo. Onda je taj isti gospodin Filipović doneo jednu odluku za koju nije nadležan. Tom odlukom, ove godine treba da se potroši 900 miliona dinara, ali se stvara obaveza od tri milijarde za sledeću godinu.
Dva su velika interesna lobija, jedan lobi zastupa francuskog proizvođača, znate da je to SDPR, a drugi lobi zastupa nekog izraelskog proizvođača, a ovo sve treba da se poništi i svi akteri da se uhapse. Iza SDPR-a su neki, a iza one druge firme opet neki iz DS-a, mislim da je supruga jednoga po čijem imenu se nazivaju neke ulice.
Jadni Tadić ne zna kako to da reši, taj problem. Tako funkcioniše naše ministarstvo odbrane. Imamo istoričara Bojana Dimitrijevića, on je glavni strateg za strategijske planove, pred njim stoje generali, to je onaj savetnik ministra odbrane koji nije služio vojsku, valjda je naknadno odslužio.
Oni su osmislili šta treba da radi Narodna skupština u sistemu odbrane, šta je po Ustavu, a kako treba da se razradi – nije toliko bitno. Skupština ne treba da zna šta se dešava.
Nadam se, gospodine Šutanovac, da ste juče uspešno odbranili interese SDPR-a, s obzirom na to da je to francuska firma za telekomunikacionu opremu.
Tako je, ljudi, kada je DS na vlasti. To je samo logični nastavak onog mog izlaganja od pre ko zna koliko godina, da je u pitanju drp sistem, drpi šta stigneš, a u kojoj formi, uopšte nije bitno.
Da se vratimo na član 9. koji govori o tome šta u sistemu jedinstvene odbrane treba da radi Narodna skupština. Naravno, ima nečega što je prepisano iz Ustava, ali se ne vidi kako to Skupština radi. Ne vidi se, uopšte, koja je pravno-politička pozicija Narodne skupštine u sistemu odbrane, o čemu Skupštinu obaveštava Ministarstvo odbrane i svi subjekti koji učestvuju u odbrani. Ko definiše tu odbranu? Ne treba Narodna skupština da ulazi u detalje. Za te stvari postoje kvalifikovane osobe, ljudi koji su završili vojne škole.
Usput da vas podsetim, gospodin Šutanovac je penzionisao načelnike ratne škole, to nama više ne treba. Pukovnici koji su obučavali, pripremali buduće starešine, više nisu potrebni, sada su potrebni oni koji su završili kurs za preživljavanje, oni koji jedu gliste, zmije. Ponoš nema našu ratnu školu, on ima neku stranu ratnu školu, imaju tamo i nekog Vidosava Kovačevića, on je tu ''britka sablja'' Demokratske stranke. Ne možete vi toliko da rasturite Vojsku, to da vam kažem, ne možete ni sa tim jednim helikopterom što ga imate.
Vidite, država izdvaja sredstva za Vojsku i za odbranu, ali kada to dođe na poziciju budžeta namenjenu Vojsci, onda kreću nabavke, onda kreće ugradnja, onda se posvađaju Šutanovac i Petrović oko toga koja firma će da dobije posao, kako da se posao završi, kako da se kadrovski reši problem DS-a: tri državna sekretara, tri šefa kabineta, tri sekretarice, vozila, ''Kobre'' se organizuju kao šiptarska služba za zaštitu lika i dela voljenog predsednika.
A ko čuva granicu? Kažu, sada, policija, predala je Vojska, nije više njena nadležnost. Gde su nam jedinice, kako su nam opremljene jedinice, da li su one sposobne da ispune svoju ustavnu obavezu? Ko komanduje tim jedinicama, kako su raspoređene, kako su opremljene? To Ministarstvo odbrane ne interesuje.
Znači, pravnik iz zemljoradničke zadruge napisao zakon o odbrani, koji treba da zadovolji samo onaj minimalni deo potreba u ovom trenutku, da, navodno, postoji zakon o odbrani i zakon o Vojsci, u skladu sa novim ustavom, što je, uostalom, uslov da bi se raspisali izbori za predsednika Republike, a to će Dulić da uradi, moraće da uradi, jadnik, 14. decembra, verovatno.
Eto, kako treba o ozbiljnim temama da raspravljamo s neozbiljnom vlašću, s neozbiljnim ljudima, ljudima koji su zauzeli pozicije da bi ostvarili samo svoje lične interese. Nema tu države nigde. U ovim predlozima zakona nema države, nema Srbije.
Računam, posle ovog mog izlaganja i ove nabavke, da se oni međusobno poubijaju, zato što su u pitanju velike pare, strateški partneri su u pitanju, dva interesna lobija, sve to iz DS-a. Važni funkcioneri, oba potpredsednika, pojavile su se žive pare, perspektivno dobar posao, interesi ''Jugohemije'' i interesi SDPR-a, interesi onih koji stoje iza toga. Videćemo, to treba da se stavi u prvi plan, a računam da će posle ovoga gospodin Šutanovac da naredi da se, recimo, uhapsi ovaj njegov Filipović.
Kako on može da boduje, a upozoren je, ministar i pomoćnik ministra upozoreni su da se radi o kriminalu, ali oni se smeškaju. Možete da birate prst koji ćete da im pokažete, oni će se uvek smeškati. Prvi put, ovaj, drugi put, ovaj, da ne idem dalje, na svaki prst će se smeškati. Novinari će to lepo da kažu – nonšalantno ministar prešao preko svega toga, ali Zoran Krasić ima dokumentaciju. To je problem. Preskočim ja preko prozora, pa obezbedim dokumentaciju, bez obzira na to da li je prozor na sedmom spratu ili na 12, ali tu je dokumentacija.
Malo ćemo kasnije da krenemo i s pitanjima, da gospodin ministar odgovori. On može da kaže - s gnušanjem odbijam sve to, sve je to laž, sve to nije tačno, ali postoji nezavisno istraživačko novinarstvo, postoje i drugi kanali, da bi se obezbedilo da javnost pogleda kako to DS vlada u kontinuitetu kada drži Ministarstvo odbrane. Naravno, vi, poslanici ne znate to, vi niste u tim interesnim grupama.
Očekujem, gospodine Duliću, da i vi preduzmete neke akcije, jer sam, prosto, iznenađen da u ovaj predlog zakona o odbrani i vas nisu stavili. Vi biste morali da napravite jedan mini savet za mirovne operacije unutar DS-a, da, kada dođu do predsednika DS-a, uvek tu bude jedan nezavisni posmatrač, koji treba da kaže da li je u pravu Šutanovac ili je u pravu Dušan Petrović.
Oni su našli način kako da se dogovore, pa su rekli da jedan Lot ide jednima, drugi Lot ide drugima, da obe strane, obe interesne frakcije u DS-u, u rukovodstvu DS-a, budu zadovoljne. Znači, malo ćete vi da nabavljate, malo ćete i vi da nabavljate. Zna se tamo VF itd, da vas ne maltretiram tim stvarima, nije to ni bitno za Narodnu skupštinu, ti detalji nisu bitni, ali je bitno da postoji sukob.
Zbog tog sukoba mi nemamo ni odbranu, ni vojsku, jer Ministarstvo odbrane koje drži DS oni tretiraju kao mesto gde može da se drpa, jer potiču iz drp sistema. To je sve - leva ruka, desni džep.
Vidite, ministra prevare, pa mu daju da potpiše odluku i još mu skrenu pažnju - ministre, nezakonita je odluka.
On kaže - kako nezakonita, ona je u skladu sa programom DS-a. Nema zakona kada je u pitanju DS ili onaj njegov Filipović. Oni mu kažu - nisi ti nadležan da doneseš tu odluku, a on se smeška i kaže – videćete.
Sreća naša što postoji još onaj član, po potrebi službe možeš da ideš u prevremenu penziju, sad koriste masovno taj član, teraju sve u penziju, i '62. godište ide u penziju, jer takav član ne postoji u novom zakonu o Vojsci. Bio je u nacrtu, ali su taj član izbacili, jer su rekli - mi ćemo da pokoljemo sve pre nego što se donese zakon o Vojsci. Pukovnici, majori, '62. godište, odlaze u penziju, ne postoji potreba službe.

Nije dobro kada se u zakon prepisuje ustavna norma, ali je još gore kada se ona skrati ili pogrešno interpretira.
Član 10. Predloga zakona je koncipiran tako da obuhvati sve ono što je već sadržano u čl. 200. i 201. Ustava Republike Srbije. To je ona situacija kada se proglašava ratno ili vanredno stanje, a Narodna skupština nije u mogućnosti da zaseda. Ali, centralni problem ovog člana i ovog zakona jeste da li su, uopšte, nama potrebni zakoni kada je DS na vlasti? Šta njih može da obaveže? Da li može neki propis Demokratsku stranku da obaveže?
Da pođemo od pretpostavke da se radi o zakonu koji odgovara DS-u i koji se, slučajno, usvoji u Narodnoj skupštini. Ni taj zakon ne može da se primenjuje, zato što svaki član tog zakona ima i svojevrsnu negaciju u nepisanom tekstu zakona, ali tamo negde, u nekom fajlu, u nečijim glavama je boldovano to.
Evo, čusmo, imamo pet MIG-ova 29, četiri idu na remont, jedan ide u gvožđe, ali, odustalo se i od remonta. Zašto? Zato što kažu da nema para. Kako da ima para kad je DS na vlasti?
Ali, postoji drugi, mnogo važniji problem. Verovatno, u istorijski srpskih oružanih snaga, postoje samo dva ministra sa imenom i prezimenom koji su veliki protivnici avijacije. Jedan je bio Nikola Ljubičić. Njega niste mogli da ubedite u potrebu modernizacije avijacije dok je bio načelnik Generalštaba, itd, one SFRJ. Drugi je Šutanovac. On kaže - nama ne treba avijacija.
Očekivao sam da mu danas svi pošaljemo po jedan papirnati avion da bi kompletirao svoju avijaciju, da mogu deca da se igraju.
On kaže - nama ne treba avijacija, šta će nama avijacija, imamo NATO. Zašto da remontujemo? Čuli ste ga pre nekoliko dana, kaže - da je malo sreće, imali bismo dva helikoptera, a ne samo jedan, kojim se gasi požar, ali MIG-ovi nisu potrebni. On je protiv avijacije.
Sad, da li je Narodna skupština protiv avijacije u okviru oružanih snaga Vojske Srbije? Da li je pitao neko Narodnu skupštinu koje sve rodove i vidove treba da imamo? Nisu nas pitali ni za ovu telekomunikacijsku opremu koja se nabavlja, i oči će da povade oko toga.
E, sad, sa gledišta zakona, ja ovde imam dokumentaciju gde upozoravaju ministra i pomoćnika ministra da nešto što se radi nije u skladu sa zakonom, ali šta to vredi. Oni idu dalje.
Sada ćete glavnog čoveka za nabavke, tog Markovića, da penzionišete, a dve godine uspešno vodi posao, nema nijednu aferu. Ne uklapa se u projekat DS-a, ne uklapa se u ''drp'' sistem i mora da nestane. Zašto do Nove godine? Zato što postoji jedan član koji kaže - potreba službe - iš napolje.
Ali, dobro, mora javnost da sazna puno detalja, a ja bih voleo da se aktivnije uključi u ovu raspravu i ministar, neka izađe i neka kaže - sve je Krasić slagao. To bi bila najbolja varijanta, jer onda bi to isprovociralo novinare, pa bi onda pisali o tome ko laže i ko krade.
Međutim, ja imam iskustva s ovom vladom. Postavio sam pitanje i ministru Jočiću, da li je pismen, da li kupuje novine, da li je imao prilike da pročita da se vode neki postupci protiv Mlađana Dinkića itd., i on mi je na pitanje - da li kupuje novine, odgovorio da je protiv Mlađana Dinkića podneta krivična prijava 2002. godine, ali da je i stopirana. Kako? Vrana vrani oči ne vadi.
Znači, Vlada ima autentično saznanje o kriminalnom ponašanju i policija je podnela krivičnu prijavu zato što on nije prijavio izvršioca krivičnog dela.
Vi iz G17 pogledajte odgovor, nemojte da se bečite u mene, nisam ništa izmislio, piše sve ovde. To je napisao Jočić. Na moje pitanje – da li kupuje novine, da li čita novine, "da li gospodin Jočić svako jutro dobija dnevne novine koje izlaze u Srbiji, da li je završio osnovnu školu, da li zna da čita ćirilicu i latinicu, da li je nekada imao prilike da pročita neki stenogram sa sednica Narodne skupštine", njegov odgovor je – ovo ministarstvo je 2002. godine podnelo krivičnu prijavu protiv Mlađana Dinkića.
Znači, Mlađan Dinkić mu dođe i kao deo odgovora o pismenosti, i deo odgovora o kupovini novina, i deo odgovora o tome da li postoji neko saznanje o vršenju krivičnih dela. To je Vlada Vojislava Koštunice, maksimalno obaveštena.
Za govornicu, sve što imate da kažete kažite za govornicom, nemojte po hodnicima, transparentno. Otkad je došla demokratija, sve je na čistac. Evo vidite, ja, sve na čistac. O kriminalu DS-a, 30 dana ima da pričam ako treba.
Gospodine Šutanovac, da li je pomoćnik ministra dobio više pisanih upozorenja od strane članova Komisije za tender u vezi s nabavkom telekomunikacione opreme? Da li je on naredio ugovaranje ove nabavke, iako nisu obezbeđena i odobrena sredstva za tu nabavku?
Do 900 miliona - da, ali, tri milijarde - ne. Ne može neko da u ovoj godini stvori obavezu za sledećih pet godina. To je vrlo važno pitanje. Vidite kako su oni dugoročno planirali kako da drpaju, znači, ne samo ova godina.
Dalje, da li je ovaj vaš Filipović vodio ove u Vojnu ustanovu ''Morović'' i tamo se s njima dogovarao kako da se boduje, pa, čak, i učili matematiku kako da boduju?
Interesuje me, da li vi znate da su ljudi zaglavili na VMA zbog ovog, dvojica su doživela nervni slom. Doživeli su nervni slom, jedan je ostao na VMA.
Sad vi meni objasnite kako zakoni i VMA idu jedan po drugom. Komisija treba da izvrši bodovanje, treba da sagleda kakve su ponude itd. Usled pritisaka iz DS-a, primenjujući zakon, a Demokratska stranka traži da ne primenjuju zakon, znajući kako je prošao Davinić, kako su prošli ovi, sekirali se ljudi, završili na VMA.
Jeste li ih posetili u bolnici, jeste li odneli poklone, ili ste penzionisali ovog Markovića?
Vi, građani, kad glasate za DS, vidite koju odgovornost snosite. Niko od vas ko je glasao za DS nije glasao za ovo, a vidite kako oni primenjuju zakon. Kažu ovi sledbenici, nećemo mi zakona da se držimo ko pijan plota.
Interes DS-a, nekih pojedinaca u DS-u, jeste ono što opredmećuje njihov svakodnevni boravak na bilo kojoj funkciji, i tu je kraj priče. Jedan bio u hitnoj pomoći, i to u 23 časa. Pa, šta vi radite, jel im vadite krv noću? Jedan je bio u 16 časova, drugi u 23 morao u hitnu pomoć da ide.
Naravno, odmah ste ovog Markovića smenili, sada ćete da ga penzionišete sa 31. decembrom, verovatno zato što se nije učlanio u DS. Video sam, Kovačević se učlanio, može da bude glavni u Vojnoj akademiji. Ima onaj Jeftić, vratili ste ga iz mrtvih itd.
Moram još nekoliko puta da preskočim tamo, da nađem u dokumentaciji. Mnogo pitanja ima ovde za buduću vlast.
Gospodine Todoroviću, ovu dokumentaciju čuvam, nadam se da ćete imati prilike da po ovoj dokumentaciji nešto radite za koji mesec.
Imam ovde i za stanove, po ulicama, koji general zaslužuje da dobije veliki stan samo da se završi posao, pa onda kako se penzionisani generali raspoređuju po strateškim preduzećima, recimo, u Pančevu, pa se svađaju demokrate i DSS oko toga čiji je taj general, ko vodi ''Petrohemiju'', pa imamo ovaj ugovor o konzorcijumu za izgradnju vojnih stanova na Vračaru.
Gospodine Šutanovac, to je vama sigurno poznato, imamo sve, i dopune i anekse, imamo puno dokumentacije, biće prilike da se ta dokumentacija iznese na uvid.
Sad vam je jasno zašto sam se zalagao kod Zorana Stojkovića da me odredi da budem upravnik zatvora, KP doma, gde bi demokrate izdržavale kaznu zatvora.

Završiću to za 10 sekundi. Udahnite slobodno, gospodine Duliću, nemojte da se sekirate ništa, dišite duboko, budite besprekorno sigurni kada sam ja za govornicom.
Gde piše da ste vi merilo koje procenjuje kakav je moj govor? Gde ste vi to ovlašćeni da vršite lekturu i redakturu mog govora? Po kom članu ovog našeg poslovnika? Mislim da takav član ne postoji. Zašto ste uvrteli tu priču da ste vi merilo za vrednost? Odakle vam to pravo?
Prvo, mlad ste čovek, vrlo ste neiskusni u politici, iz druge ste profesije. Sve ja to cenim i poštujem. Prihvatam i da ste predsednik Narodne skupštine, imam korektan odnos s vama. Zašto biste vi bili ovlašćeni da razmišljate o tome kakav je moj stil? Ako je moj stil izlaganja loš, onda će moju stranku da kazne birači na sledećim izborima, ali ne možete da se mešate u moju osnovnu tezu, da velika količina zla u ovoj državi potiče od DS-a. S kojim pravom vi utičete na moje vrednosne kriterijume, ko je vas ovlastio da to radite?

Ako imamo različite ukuse, vi tražite one koji dele s vama taj ukus.
Ako vi mene terate da jedem slatko, ja ću da vam kažem - hvala, udavite se u tome, ja volim nešto drugo, ali to nije predmet niti Ustava, niti zakona.
Ne postoji bolji način da objasnim kakav je odnos DS-a prema fenomenu ustavnosti i zakonitosti od korišćenja klasičnog metoda konkretnog primera. Ministar ćuti, on će da izađe, on će da kaže opet kao prošli put - gospodin Krasić samo vređa.
Kažite mi šta je uvreda ovde? Uvreda je ono što je napisano, što je potpisao gospodin Šutanovac. Ako je to uvreda, onda znajte, vi se malo posipate pepelom, ali ja ne učestvujem u tom posipanju.
Narodna skupština je mesto gde sve treba da se raspravi. Nije to mesto B92, hodnik Narodne skupštine, ulica, nego baš Narodna skupština, da se suoči argumentacija. Argumentacija je i kada gospodin Šutanovac dođe i kaže - Krasić laže. Ali, meni je malo njih to reklo u mojoj bogatoj političkoj karijeri. Svi koji su mi to rekli, više se ne bave politikom. Jednostavno, ko udari na mene, odlazi u političku prošlost.
Izvolite, gospodine Šutanovac.

Gospodine Duliću, videli ste da sam se javio za repliku. Ovo je klasičan primer replike.

Gospodin Martinović je mene pustio sada, jer gubi svaku svrhu replika posle 15 minuta.
Gospođo Nado, o čemu se radi? Kada kažem s ove govornice da smatram da strategijski plan odbrane treba da se razmatra i usvaja u Narodnoj skupštini, to je moj stav. Kada kažem da je nekada bio Bojan Dimitrijević savetnik ministra odbrane i da nije služio vojsku, to je činjenica. Kasnije je odslužio vojsku, i to je činjenica, a sada je glavni tamo kod njega za ove strategije, za kadrove, i to je činjenica. Činjenica ne vređa.
Kada iznesem dokument i kažem, potpisao ga Ilija Filipović, diplomirani inžinjer, pomoćnik za materijalne resurse, pa kada iznesem ovo što je gospodin Šutanovac potpisao, pa kada iznesem svojom rukom pisana pitanja o ovim okolnostima, to je moj stav, a ovo su činjenice.
A kada, na kraju, završim svoje izlaganje, pa kažem – ''drp'' sistem, to je moj politički stav o vama. A kada građanima, ovako, rukom, kažem - vodite računa kako glasate, ja ih na vreme upozoravam i to je moj politički stav.
Ovde nema uvrede, gospođo Nado. Vaš prag za uvredu, kao i prag svih političara koji se aktivno bave politikom je na mnogo višem nivou nego kod običnih građana, jer kada tako ne bi bilo, mi nikada ne bismo saznali ovde istinu, niti naši građani. Uostalom, naši građani samo preko Narodne skupštine mogu da saznaju istinu o tome šta se dešava u državi.
Čuli ste, malopre je jedan poslanik rekao, ako se nastavi ovako, svi mediji ima da budu vlasništvo četvorice ljudi u Srbiji, dvojice ili trojice, nije bitno. Zato je važna Narodna skupština.
Ovde ima i grešaka i dobrih stvari, i padova i dizanja, ali postoji samo jedan sudija za sve što se radi ovde – to su građani Republike Srbije, koji su suvereni, naročito kada glasaju. Ja ih upozoravam da, kada naročito žele da budu suvereni, imam pravo, ne glasaju za DS, da glasaju za SRS, a to je i vaša poruka.
Što bi vama to bilo dozvoljeno, a meni zabranjeno? Ako to kažem ja, to je uvreda, a ako vi kažete, to je demokratski, transparentno, moderno, u skladu sa ljudskim pravima i tako dalje.
Ko je vas ovlastio da imate taj kantar? Svako od nas ima neko merilo, ali nemojte, molim vas, da mi držite moralna predavanja. Počeo sam da ličim na jednog koji isto tako priča. Hvala.

Gospodine Albijaniću, nadam se da ste primetili zašto je važno da u Skupštini postoji otvorena rasprava o onome što je predmet današnjeg dnevnog reda. S pravom mislim da Narodna skupština treba i više vremena da posveti ovome što je zapisano u članu 11. stav 2. tačka 9. i dobro je što je predsednik Zakonodavnog odbora izašao da prokomentariše ovaj amandman gospodina Martinovića.
Stvarno se postavlja pitanje šta bi to mogao predsednik Republike još da odlučuje, pa još u skladu sa zakonom, povodom odluke Narodne skupštine o slanju naših pripadnika oružanih snaga u mirovne misije širom sveta, ako je isključiva nadležnost Narodne skupštine da ona odluči, pa da kaže - na poziv Ujedinjenih nacija, vrlo rado bismo poslali mirovne snage, naše oružane snage u sastav multinacionalnih oružanih snaga Ujedinjenih nacija, koje bi stajale na granici između SAD-a i Kanade, da razdvoje dve sukobljene strane.
Možda Narodna skupština pokaže veliki stepen humanosti i borbe za ljudska prava i kaže - mi smo sposobni, idemo da ih razdvojimo da se ne svađaju, da ne potežu oružje, da ne izazivaju velike sukobe, sa nesagledivim posledicama, s obzirom na to da su nuklearne sile, da mogu da se gađaju atomskim bombama itd. Narodna skupština, u znak poštovanja prema građanima SAD-a i Kanade, tu ima i naših državljana, kaže - poslaćemo dve brigade da ih razdvoje.
Moguća je situacija da Ujedinjene nacije, pod dominacijom SAD-a, kažu – potrebne su snage Vojske Srbije da idu da razdvoje sukobljene strane SAD-a i, recimo, Irana. Zašto bismo slali gospodina Šutanovca na čelu te ekipe? Koji bi naš interes bio tu?
U ovoj vladi, sada je savetnik predsednika Koštunice onaj gospodin Parivodić. On je nekada bio ministar i s ove govornice je izneo novu doktrinu suverenosti. Rekao je – suveren je samo onaj ko ima atomsku bombu, onaj ko nema atomsku bombu nije suveren. To je rekao profesor međunarodnog prava, koga nisu izabrali na Pravnom fakultetu, on je prodao Amerikancima Dedinje, odnosno maršalat ...

Samo hoću da ukažem na ozbiljnost ove tačke 9, a vi me prekidate. Ja ću da se javim po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, to je član 136. našeg poslovnika i mislim da gospodin Šutanovac, kao ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda, mora da nam objasni sve modalitete situacije iz člana 11. stav 2. tačka 9).
Da posetim - predsednik Republike odlučuje, u skladu sa zakonom, o upućivanju pripadnika Vojske Srbije u multinacionalne operacije, na osnovu odluke Narodne skupštine.
Narodna skupština je po Ustavu ovlašćena da o tome odlučuje. Uzeo sam dve teoretski moguće situacije, ali sad postavljam pitanje - šta bi dalje odlučivao predsednik Republike? Šta bi mogao da odlučuje? Koju će opremu da nose? To će Generalštab da odluči, to je čisto stručna stvar, vojne prirode, da li će taj jedan helikopter da poleti, ili ovi ''migovi'' koji se ne renoviraju. To je činjenica, tu nema pomoći. Koje će uniforme da nose? To je već propisano. Da li će na levi ili desni rukav da stave amblem UN-a, to će UN da odluče, njihova vrhovna komanda.
Šta bi Tadić mogao, dalje, da odlučuje? Odlučuje u skladu sa zakonom, prema dosadašnjoj praksi, kako to radi DS, otprilike bi moglo da se nasluti šta znači.
To je situacija kada Narodna skupština donese rezoluciju i kaže – preporučuje se Srbima da ne izlaze na izbore na Kosovu i Metohiji, nisu ostvarene sve tačke po onom redosledu, a onda Boris Tadić kaže – ja pozivam Srbe da idu da glasaju.
Znači, to bi, u varijanti kreativnog autorstva Borisa Tadića, značilo da je neki predlog bio ovde, Narodna skupština to odbila, a Boris Tadić, rekao – da, šaljemo toliko i toliko vojnika.
Zato je njima potrebna ovakva formulacija od strane ovog pravnika iz zemljoradničke zadruge, jer on drugačije nije mogao da uklopi šta je Ustav i šta je interes čoveka koji je trenutno na mestu predsednika Republike.
Očigledno, postoje i tajni sporazumi, tajni dogovori. Mi i sad imamo neke naše predstavnike u mirovnim misijama. Verovatno, zbog toga da nauče engleski jezik.
Mislim da hitno treba da donesemo jedan zakon, ili da u zakon o Vojsci ugradimo jedan član kojim se zabranjuje Vojsci i oficirima Vojske Srbije da koriste strani jezik. Zašto? Zato što je trenutno važeća doktrina, koja se primenjuje u Vojnoj akademiji – on je uspešan, napredan oficir, završio je Akademiju i zna engleski jezik.
Težište je na engleskom jeziku, a ja želim da vas ubedim, kada je težište na engleskom jeziku u Vojsci, onda je poruka – ti ćeš biti topovsko meso za nečije strane interese, tuđe interese, jer si projektovan, s tim engleskim jezikom, da služiš onima koji porobljavaju Srbiju.
Ova tačka 9. zaslužuje, verovatno, posebnu sednicu, na kojoj bi se razmotrilo da li možemo, uopšte, da razmišljamo o tome da predsednik Republike može nešto da se pita mimo onoga što odluči Narodna skupština.

Moralo bi nešto da se kaže o ovom amandmanu. Mislim da je amandman dobar. Njegova suština jeste da se Generalštab izvuče iz Ministarstva odbrane, da se uspostavi neki oblik "samostalnosti" u odnosu na Ministarstvo odbrane. Zbog čega? Zato što je Vojska Srbije osnovni i najjači subjekt odbrane, po Ustavu. Ustav, na prvom mestu, samo Vojsku tretira kao segment odbrane, a sve drugo je mogućnost koja može zakonom da se propiše.
Pod uticajem ovih NATO saveznika, ovih slobodoumnih pravnika iz zemljoradničkih zadruga, nekih novinara itd., neko je došao do zaključka da je demokratska i civilna kontrola moguća ukoliko se Generalštab toliko ponizi i potčini da bude organizaciona jedinica Ministarstva odbrane. Znači, Vojska Srbije bi mogla da bude sektor, odeljenje Ministarstva odbrane, jer ukoliko je odeljenje, onda imamo demokratsku i civilnu kontrolu, a ona se ogleda u tome što je ministar civil i ima neki demokratski legitimitet, jer ga je izabrala Narodna skupština, i on može da bude ako ne feldmaršal, onda tu do njega, pošto iznad njega postoji onaj vrhovni.
U tom potčinjavanju Vojske, a to se, pre svega, vidi kroz Generalštab, neko je došao do ove koncepcije da ne postoji ta funkcionalna, operativna, strategijska, a možda sam i pogrešio – ovo, strategijska, neka druga vrsta samostalnosti Vojske kao jednog uređenog, disciplinovanog, školovanog, osposobljenog, živog organizma, koji treba da brani.
Svi drugi segmenti odbrane mogu da postoje, ali i ne moraju. Mogu da budu efikasni, manje ili više, ali ono na šta težište baca Ustav Republike Srbije jeste Vojska Srbije.
Vidite, Vojska Srbije je izvučena kao poseban organ, Ministarstvo odbrane, čak, nije ni predviđeno Ustavom. To je organ državne uprave, a Vojska je vrlo specifična, značajna institucija i na njenom čelu je, u onom delu komandovanja i rukovođenja, predsednik Republike. Druga najvažnija instanca jeste Generalštab, a sada je Generalštab sektor Ministarstva odbrane. Kada je to sektor Ministarstva odbrane, onda načelnik Generalštaba nema čak ni status pomoćnika ministra. Oni će da pričaju da ga bira predsednik, Ministarstvo se pita itd. Zbog čega? Da bi imali ovako loše kadrove u Generalštabu.
Vi imate jednog Ponoša, da ne pričam, o njemu je sve ispričano, a da je tu neka generalčina, ne bi ovakav Predlog zakona bio, jer postoje neke stvari koje su nespojive.
Šta civil sa završenim nekim kursom i neke druge ''kursadžije'', imaju jednog kursistu za novinara, jednog kursistu za istoričara, a ranije smo imali i balerine, znate i sami, šta on traži u sistemu odbrane, da bude iznad Generalštaba? To je uvreda, uvreda za ljude koji su doktori vojnih nauka. Svaki general je doktor vojnih nauka. Bojan Dimitrijević da vodi kadrove u Ministarstvu, on da razmišlja ko može da radi, ko ne može da radi, ko ide u penziju, ko je sposoban, ko nije sposoban?!
Zašto postoji ocenjivanje u Vojsci? Kako je moguće da prestane potreba za pukovnikom koji 20 godina ima najbolje ocene u svom radu? Nije demokrata, to je problem. Mrzak mu je engleski jezik i ne ispunjava uslove.
Ovaj amandman gospodina Petra Jojića je potpuno nezapaženo tretiran u današnjoj raspravi, ali je on vrlo važan, jer i Vojsci, i profesionalcima u Vojsci, i javnosti, pokazuje kako se loše shvata demokratska i civilna kontrola Vojske. Nije demokratska i civilna kontrola vojske Šutanovac, Bojan Dimitrijević, Jevtić, Filipović itd. Vojska je jedan sistem, u Vojsci nema mesta diletantima.

Gospodine Mrkonjiću i vi ste primetili da ovaj poslovnik nije dobar kada se javi ovakva tema, da nekoliko puta po 15 minuta nije baš dovoljno da se čuju svi stavovi političkih stranaka koje su zastupljene u Narodnoj skupštini. Zbog vas, da ne biste imali problema s predsednikom, pozivam se na član 136. našeg poslovnika i očekujem da će ministar napokon da se uključi, da nešto kaže povodom ovoga. Ne bi bilo dobro da to uradi na kraju, kada imam neku obavezu, pa neću moći da ga čujem.

Na početku moram da iskoristim priliku da se izvinim onom savetniku, jer sam napravio veliku grešku, pobrkao sam dva prezimena i dva imena. To smo rešili, taj gospodin savetnik i ja. Izvinio sam se. Bio je Jeremić, nije bio onaj drugi. Onaj drugi je vrlo pozitivan, jer je lepu knjigu napisao o četnicima. Na Ravnoj Gori možete da nađete tu knjigu i to je dobra knjiga.        
Gospodine Šutanovac, pošto ste vi predstavnik Vlade za ovu tačku dnevnog reda, vidite, od kada je donet ovaj novi ustav, vojna obaveza više nije ustavna kategorija. Ranije je postojala obaveza svakog građanina da brani državu, da ispunjava svoju obavezu. Ona više nije u Ustavu tako napisana. Data je uopštena formulacija da svaki državljanin Republike Srbije ima neke svoje obaveze u oblasti odbrane, bezbednosti, ali na jedan uopšteni način.
Sada je, praktično, svaki čovek, svaki državljanin Republike Srbije u sistemu odbrane, on je u nekom sistemu vojne obaveze u skladu sa zakonom, naravno, pod zakonom propisanim uslovima. Ali, ono što ste vi, pod uticajem nevladinog sektora i ovih pacifista, uradili jeste što ste na nivo ustavne norme podigli prigovor savesti.
Neću da ulazim u detalje ovoga što je napisano, ako ovo stoji u Ustavu, ali prigovor savesti se odnosi na to da čovek vojnu obavezu koju ima po zakonu ne ispunjava noseći oružje, on ima animozitet prema oružju, ali nema prema uniformi, nema prema kasarni, nema prema starešinama, nema prema vojnom sistemu. On nema vojni animozitet prema sistemu odbrane.
Vi dalje idete, pa u ovom članu koji je obuhvaćen amandmanom gospodina Bečića, to je član 48, sve to zamenjujete, pa kažete – to je civilno služenje. Civilno služenje postoji u nekim zemljama, kod nas ne može da postoji, jer nije predviđeno kao ustavna kategorija. Šta to znači? Vidite, u prvom stavu člana 45. govori se o vojnoj obavezi i o drugoj obavezi koja podrazumeva nošenje oružja. Znači, građanin ima pravo da kaže – ističem prigovor savesti i ne nosim oružje prilikom ispunjavanja svojih obaveza. Ali, vi ćete dobiti paradoksalnu situaciju da neko ko je lovac ne ispunjava vojnu obavezu, ističe prigovor savesti. Moguće je da se posle, u 30. godini, zaposli i da radi na fizičko-tehničkom obezbeđenju, gde treba da nosi oružje.
Član 45. Ustava kaže - on ispunjava vojnu obavezu, ali ne nosi oružje. Naći će njemu Vojska posao, ljuštiće krompir, radiće ovo, radiće ono. Tu je ovaj kolega, Ninoslav, u pravu kad je rekao - on saznaje šta je disciplina, šta je organizacija države.
Pazite, ljudi su samo na dva mesta jednaki, u obrazovnom sistemu i u vojsci, na drugim mestima je zastupljena politička diskriminacija, manje ili više. Odraz jednakosti, kada sam bio učenik, bile su uniforme. Skoro sam bio u Irskoj, svi koji idu u školu nose uniformu, a kod nas su izbacili i one kecelje i one dolame itd. Drugi vid jednakosti jeste da svi ispunjavaju obavezu s uniformom. Doduše, danas i ovi koji ispunjavaju vojnu obavezu ne nose baš mnogo pištolje i puške. Pištolje vojnik nikad ne nosi, puške nosi tokom one dvomesečne obuke.
Civilno služenje mora da se izbaci iz zakona o odbrani i morate da ga izbacite iz zakona, pretpostavljam, o vojnoj obavezi, jer mora tamo da se reguliše. Prigovor savesti, neću da ulazim koji su razlozi, ali široko mogu da budu postavljeni razlozi, znači da neće imati dodira s puškom, s oružjem. Ako idemo sada sa širim tumačenjem, šta sve može da stane pod pojam oružja, znate i sami da oružje može da bude i ona oprema, i kompjuteri itd. Doduše, i mi poslanici smo naoružani, naše naoružanje jeste jezik, govor koji ne sme da dovede u pitanje bezbednost i odbranu zemlje.
Znači, gospodin Bečić je dobro uvideo da te dve reči "civilno služenje" moraju da se izbace iz ovog člana. Prihvatamo, dao je prigovor savesti, neće da ima dodirnih tačaka s puškom, pištoljem, s tenkom, sa ovim, sa onim, to je druga dimenzija, ali ovo što se kod nas dešava jeste svojevrsno karikiranje, pozorište, te ovamo, te onamo, to nema pokriće u Ustavu. Moram da vam kažem i kada ste pre dve-tri godine ubacili u praksu civilno služenje, tada ste sami priznali, ne vi, gospodine Šutanovac, nego onaj ko je u to vreme bio u Generalštabu i u Ministarstvu odbrane, da ne postoji pravni osnov za tako nešto, ali je, pod pritiskom javnosti, Vojska našla neki interes, odlučeno je tako. Znači, nema civilnog služenja, može biti samo služenje bez oružja.

Gospodine Albijaniću, to je član 136. Bio sam malo odsutan, ali iz zgrade, ono malo što sam čuo povodom ovog predloga zakona, stvarno pokazuje da u Ministarstvu odbrane treba da se uvedu privremene mere. Evo, zbog čega. Očekivao sam da gospodin Šutanovac objasni kako je stav 6. u članu 4. pao s Marsa.

Gospodine Albijaniću, vi imate problema zato što nemate pred sobom Predlog zakona i što, verovatno, nemate amandmane. Ako biste ispred sebe imali Predlog zakona i amandmane, vrlo lako biste videli da ono što je navedeno u stavu 6, po sadržini, po materiji, ne pripada članu 4. Mogli ste ovo da stavite u član 3, to bi već imalo nekog smisla, ali u članu 4. nema nikakvog smisla da bude.
Drugi veliki problem jeste što sva ta dokumenta koja se ovde navode, dugoročni plan, razvoj sistema odbrane, strategijski plan, pregled odbrane, povodom tog strategijskog plana odbrane sam jutros pričao, treba da se usvoje u Narodnoj skupštini. Može da bude i sednica zatvorena za javnost. Nikakav problem nije, jer tu se projektuju vojni kapaciteti, teritorijalni raspored itd. Ne smemo mi to da prepustimo ministru, predsedniku Republike i načelniku Generalštaba, u zavisnosti od toga koja je stranka zadužena za Ministarstvo odbrane.
To su programski i planski dokumenti. To je, otprilike, nešto kao program DS-a, ali program DS-a nije podeljen u članove, jer vi ovde kažete – u skladu s odredbama. Kada kažete – odredba, to je drugi naziv za član, za stav, za tačku. Svi planski i programski dokumenti u kojima se izražava pravac razvoja, mogućnost razvoja, u kom pravcu treba da se ide, koje oblasti treba da se razvijaju, pišu se u slobodnom tekstu, dele se na neka poglavlja u formalno-pravnom smislu, ali ne postoji odredba, ne postoji član.
Znači, da ste napisali – u skladu sa dugoročnim planom, to bi imalo nekog smisla, ali u skladu sa odredbama, nema plan odredbe. Nijedan taj strateški dokument se ne deli na članove. Nema članova.
Šta je poenta ovog amandmana? Poenta ovog amandmana je što želi da potencira usaglašenost svih programskih dokumenata, kako strategije odbrane, tako i dugoročnog plana razvoja, tako i strategijskog programa odbrane, da svi ti dokumenti imaju neku zajedničku nit. To je poenta ovog amandmana.
Oni su se uhvatili, video sam tamo neke razloge, oni nisu razumeli amandman. Onome što je u stavu 6. člana 4. nije mesto u članu 4. Da ste ga stavili u član 3, verovatno bi imalo nekog osnova.

Ovo je jedan od poslednjih zakona u pripremi izbora. Verovatno će gospodin Dulić 14. da raspiše izbore, pošto računa da će uspešno da završe sa svim zakonima koji se tiču predsednika Republike. Znači, imali smo Ustavni sud, odbranu, vojsku, diplomatiju juče, evo, danas imamo i ovo, i na taj način se kompletira jedan deo izvršne vlasti koji bi morao da bude u rukama Demokratske stranke. To je jedna celina.
Sada, putevi su različiti; ovaj put je, naravno, pogrešan, put koji nema pravnog i ustavnog osnova. Moram da vas podsetim na jednu stvar, da Ustav tačno propisuje nadležnosti predsednika Republike. Kada kažem predsednika Republike mislim na organ, a ne na personu koja trenutno obavlja tu funkciju.
Predsednik Republike radi ono što je propisano Ustavom. U Ustavu je samo na jednom mestu navedeno da je dužan da radi nešto po nekom zakonu, a to je Zakon o vojsci. Nema više nijednog zakona kojim može predsednik nešto da se obaveže, sve drugo je njegova ustavna nadležnost.
Ekspert Demokratske stranke za obaveštajni rad Milan Marković, predavač kod Dragišića, inače, taj fakultet Dragišićev i tvorac ovih bezbednosnih propisa, i tako su jasno zakoračili u nešto što se zove neustavnost... Koliko je to neustavno, a moram da kažem i nelogično, dokazuje i činjenica da ako ove dve agencije unutar vojske imaju nekih dodirnih tačaka sa vojskom i predsednik Republike po Ustavu jeste komandant vojske, jer komanduje vojskom, onda kada je u pitanju ova druga, civilna, predsednik Republike apsolutno nema nikakvu nadležnost.
Moram samo da vas podsetim da u ovoj oblasti imamo i tajnih uredbi i tajnih propisa. Oni su nasleđeni još iz perioda SFRJ, propisi koji nigde nisu objavljeni, a obavezuju državnu bezbednost. To bi u novom žargonu Marković i Dragišić rekli - pravila postupanja, pravila službe i pravila struke, a tajna uredba. Celokupni posao, kada su u pitanju ove informativne bezbednosne službe, svodi se na to kako da stavimo u okvire zakona nezakonito delovanje. Naravno da je to nemoguća misija. Kako bi neko mogao da bude špijun po zakonu? To je nemoguće. Samo jedna kategorija državnih službenika su špijuni po zadatku i po zakonu, i to su ambasadori, oni su zvanični špijuni države iz koje dolaze u onoj državi gde obavljaju svoju funkciju, sve drugo je van zakona. Sada neko pokušava da nas ubedi da mi možemo to da stavimo u neki zakonski okvir. To je nemoguće.
Onda nam se predlaže nešto što je odraz demokratije i odraz transparentnosti, pa se kaže - sve službe će biti pod kontrolom, demokratskom kontrolom i kontrolom javnosti. Sada da vidimo ko su to brendovi demokratske kontrole i kontrole javnosti. Predsednik Republike - zašto je on brend za demokratsku i javnu kontrolu? Ja ne vidim, možda je njegova vlast na neki način demokratska, jer ima legitimitet u izborima, ali to nije dokaz za demokratiju. Zašto bi javnost bila obezbeđena ukoliko on kao član saveta vrši kontrolu direktora Bezbednosno-informativne agencije? To su državni službenici, to nisu izabrana lica. To su nelogičnosti. Šta je nadzor? Kakav je to nadzor, ako ja ne mogu da uzmem predmet, spise u kojima postoje tragovi šta je urađeno u tom predmetu.
Kaže - savet za bezbednost će raditi u skladu sa strategijom. To je isto kao da su napisali - u skladu sa programom Srpske radikalne stranke ili sa programom Demokratske stranke. Zašto bi strategija ili program neke stranke obavezivali nekoga ko je zaposlen u BIA?
Vi ste to napisali. Ja ću da vam dam jedan konkretan primer, ja se bakćem sa njima odavno, znate, oni mene, ja njih itd. Da li vi znate da u UBPOK-u postoji jedna služba koja se bavi prisluškivanjem? Tamo je bio glavni neki Spasić, valjda je taj Spasić i dalje glavni. On je prijatelj sa Mlađanom Dinkićem, njemu Mlađan Dinkić kaže - naredi onim tvojim što prisluškuju da prisluškuju švalerke mojih prijatelja kako bih uveče kada se zapijemo negde ja imao čime da ih gustiram kao saznanjem. Čovek kaže - neću ja to da radim, jer to nije po zakonu i po Ustavu, i suspenduju čoveka sa posla. Naravno, Dinkić je oličenje demokratije i transparentnosti.
Samo da vas podsetim, G17 plus ima nekoliko sporova pred sudovima, jer su koristili usluge bivših radnika obaveštajnih agencija da im pronađu dokaze da je Neda Arnerić glasala iz Bodruma i da provere još neke stvari. Evo, pred Prvim opštinskim sudom postupak je u toku. Znam, nisu isplatili čoveka, znate ono, FIA, što beše onaj Vuk, Vulf, Volf, šta li je, vukodlak neki. Vidite, Mlađan Dinkić je sve u nekoj mistici i sve on te tajne obaveštajne službe... Ali, nikako da dobijemo, gospodine Batiću, odgovor na pitanje gde su one pare sa Kipra. Nikako da dobijemo te pare.
Vidite sada, Marković je pobegao zato što zna da sam izašao; kako on mene može da ubedi da je to demokratsko i javno, nemoguće. Po Ustavu mi treba da rešimo pitanje bezbednosti, ali ne treba valjda osnove bezbednosti da rešavamo. Treba da rešimo kako će oni koji su na vlasti da sede za istim stolom i da kontrolišu nešto, a jedan, drugi, i treći i peti neće da daju ništa. Oni ovako ne mogu da razgovaraju, a tamo će da razgovaraju i da razmatraju pitanja bezbednosti. O kakvoj crnoj bezbednosti oni da razgovaraju? Jedan od mojih prethodnika je precizno naveo ko radi za koju službu i koja služba koga od njih gura da bude na funkciji ovde. Još nije rešeno ko je dao onaj CD Amerikancima. Mnoge stvari još nisu rešene. Nije rešeno, nije u zatvoru. Da je u zatvoru, bilo bi rešeno.
Drugo, mi se uopšte ne bavimo pitanjima ko je radio u tim službama. Verovatno rade ljudi koji mnogo vole pare, jer oni začas promene stranu. Gde su pare, i menjaju stranu.
Sada samo nešto da vas obavestim, pošto vidim da patite od neobaveštenosti. Nekada je američka ambasada imala ekonomskog savetnika i taj čovek je bio 10 godina ekonomski savetnik u onoj Jugoslaviji. Njegove procene roda u poljoprivredi i bilansa bile su nepogrešivo tačne kada se u novembru jedne godine daju procene za sledeću godinu, a sva naša ministarstva, privredne komore, statistike su pravile velike greške i nisu mogle da pogode niti bilans, niti koliki će biti rod.
Kada su se interesovali kako taj ekonomski savetnik sve to zna, došli su do zaključka da vrlo lepo čita naše novine.
U našim novinama imate sve i svašta, sve je transparentno i sve je javno. Sve se unapred najavljuje. Ovde ima ova balkanska grupa, ove žene, "Bird", ima ovih drugih agencija koje lepo skupe sve to i završe posao. Gde su naše agencije i čime su to sprečili? Nema ih. Kada se napravi savet za bezbednost biće sprečeno. Neće. Znači, nije problem u zakonu, problem je u onome ko treba da sprovede zakon, da li on može i da li on hoće.
Ovi koji su na vlasti sprovode zakon na svoj način, tumačeći ga tako - stara se, koordinira, može da bude samo ovoga, samo onoga, a ne šta se dešava i šta se priprema. Jer, sve ove službe treba da nas zaštite. Kako? Pre svega, preventivno. Kako one nas preventivno štite? Toliko loše, a dokaz za to je činjenica što ja pre njih saznam šta će da se desi. Ja bih verovatno morao da budem poslednji koji treba da sazna. Koliko stvari vi poslanici znate pre nego što dobijete bilo koje zvanično obaveštenje o tome šta se sprema?
Zašto onda donosimo zakon? Da malo uredimo ove službe, da se koalicija ne posvađa ko će koga da prati. Što ne zahvatiste zakonom one koji bez bilo kakvog osnova prate, da li sa Fruške gore, jer imate opremu od milion evra i možete da slušate šta god hoćete?
U američkoj ambasadi u podrumu postoji prostorija u kojoj se sluša sve, sve se sluša novim prislušnim uređajima. Oni su bili i ovde u Skupštini, pa smo ih isterali pre dve godine. Jeste, jeste, Sekulović je radio sa njima, i Šutanovac, gore je bila ona kancelarija gde su bili. Pa smo digli dreku - pobegoše. Ja s vremena na vreme pravim neku inspekciju ponovo, opet ću da ih oteram. Znate gde su pobegli? Na "Beograđanku". Odande lepo sve snimaju, gledaju, sve je jasno.
Sve je jasno, samo nije jasno zašto nas ova vlada, bre, ovoliko zamajava. Zamajavaju nas, naprave konflikt između navijača i policije da bi se skrenula pažnja sa nečega što je vrlo bitno. Pa onda nađu nekog poslanika, juče su nam uzimali krv da nam bude to atrakcija za sledećih pet dana da se priča o tome. Čujem da će da vas mere koliko ste teški, samo da bi se odagnale misli i pažnja građana sa onoga što je bitno na ono što je periferno, da bi se narod zabavljao. Naravno, ja u toj zabavi ne učestvujem.