Mene ne čudi ovaj amandman gospođe Nestorović i gospodina Omerovića, zato što ovako kako je napisano, stvarno može da prouzrokuje različita tumačenja. Međutim ono što je sasvim izvesno, bez obzira na ovu trapavu formulaciju stava 2, ona samo dobro počinje - za izvršenje pravosnažnih odluka. Znači, ako država nešto i radi, ona samo asistira u izvršenju neke odluke koju je doneo nadležni organ registrovane crkve, ako treba da uzmem te vaše termine.
Međutim, može da stvori zabunu ova reč pri kraju - odgovarajuću pomoć. Tu može sve i svašta da bude. Mislim da je mnogo bolje da se prihvati ovaj amandman, da se izbaci ovo, iz prostog razloga što policija i ovi drugi organi po pravilu na bazi drugih propisa asistiraju.
Ali, ono gde ste vi napravili grešku, vi smatrate da se država ovde, preko svojih nadležnih organa, upliće u nešto što je autonomno pravo crkve. To je nemoguće i to se čak ne predviđa ovim stavom. Ovaj stav se odnosi samo na proces izvršenja neke pravosnažne odluke nekog crkvenog organa.
Sada to baš da bude svima jasno, da se ne bi stvarala zabuna. Gospodinu Markoviću je jasno, trebalo je kod njega da se javite, da vam objasni.
O čemu se radi? Neki sveštenik se zatvori u crkvu, a raščinjen je. Šta da radi sad crkvena vlast? Donela je odluku da ga raščini, on se zabarikadirao u crkvi. Objasnite vi meni koja je to sila koja treba da pomogne, šta treba sveštenici treba da jure bivšeg kolegu oko crkve ili da ga izbacuju iz crkve? Lepo pozovu nadležni državni organ, predstave svoje odluke i zaustavi se to. Ima svi da pričaju o ovom stavu. Bolje prihvatite ovaj amandman, manje će da boli glava i državu i crkvu.

Gospodine Raduloviću, jeste li vi pisali ovaj tekst ovde? Što ste optužili SPC? Ona nije palila Saveznu skupštinu. Niste smeli ovako nešto da napravite. Znam da ste vi razne stvari pisali, ali ovo niste smeli da napišete.
Kako ste ovo mogli da napišete da vam je bila saradnik SPC - odnosi države i verskih zajednica u Srbiji u drugoj polovini 20. veka, pa ste našli društvo Milan Radulović, Slobodan G. Marković, Saša Gajić, Živica Tucić, Slobodan Durmanović. Moje društvo je mnogo bolje, Vladimir Dimitrijević, Predrag Kjuk, Smilja Avramov, moje društvo mnogo bolje se razume u te stvari od ovog vašeg. O tome ćemo malo kasnije, pogotovo oko ovog pasusa na osmoj strani. To ćete vi lepo kod patrijarha da objasnite kako vi njega optužujete da je on vas podržavao u paljenju Skupštine.
Znači, gospođa Radeta je podnela amandman gde predlaže da se izvrši dopuna sa dva nova stava. Obavljanje verskih obreda i rukovođenje crkvama i verskim zajednicama ili njihovim organizacionim jedinicama mogu vršiti samo lica koja su državljani Republike Srbije, a u sledećem stavu koji ona traži da se dopuni, ukoliko je u pitanju stranac, da je potrebna saglasnost nadležnog ministarstva.
Naravno, vi ćete da skočite da kažete - što bi se država mešala u stvari crkve itd. To ništa nije čudno. U Italiji se, takođe, svetovna vlast meša u poslove crkve prilikom postavljanja župnika, biskupa itd. Sada, pošto znam da ste se vi pripremili, vi mislite da ćete opet da prevarite SPC, neće vam ovog puta uspeti, to vam tvrdim.
Da vam kažem da je ovaj mnogo hvaljeni Hitler jugend Benedikt XVI, Jozef Racinger, kada je 1972. godine izabran za biskupa, on je u Bavarskoj morao da položi zakletvu u parlamentu Bavarske da će kao biskup da bude odan nemačkoj državi. Položio je zakletvu, iako je Nemac, polaže u svojoj pokrajini gde on živi zakletvu.
Mi toliko daleko nismo otišli i ta vaša kritika prema komunističkoj vlasti, komunistička vlast nikada nije terala sveštenike da se zaklinju na vernost Titu, partiji i omladini, Narodnoj skupštini itd. Crkva je odavno bila kod nas odvojena. Pustite vi ta preterivanja. Sa crkvom postoji spor, država je otela imovinu, ali to je drugo pitanje. Na drugi način će to da se reši.
Znači, ništa nije anahrono u ovom amandmanu, ništa se ovim amandmanom ne traži više nego što postoji u zemljama Zapadne Evrope kojoj vi težite, mada vidim ovaj izveštaj od vašeg ubrzanog puta nema ništa, neće nas. Napisali - imate vi to iz G17 plus sve te moguće izveštaje, neće ni da razmišljaju o nama, kakva EU. Građani od EU oprostite se, ovih pet godina je prošlo, pet godina laži, lažnih nada da ćemo da dođemo itd.
Niša neće da bude loše prihvatanjem ovog amandmana, tim pre što ćete vi na silu da izglasate ovu mogućnost da, pored crkava i tradicionalnih verskih zajednica, sa njima u identičnom položaju budu i ono kako vi zovete sa konfetama, i ovo drugo što se zovu verske sekte. Pošto znamo da ćete na silu da izglasate to, mi smo tražili da se u članu 8. dograde ova dva stava, koja garantuju da će bogosluženje i ove druge stvari koje su važne za ostvarivanje slobode veroispovesti da kao sveštenici i kao sveštena lica vrše naši državljani.
Odmah da vam kažem i tu preuzimamo veliki rizik. Imate Natašu Kandić, naš državljanin. Da li ste čitali šta je rekla u Sarajevu pre neki dan kada je dobila nagradu? Kaže - nije što ste tužili SCG, nego treba što bolje da zastupate da se Srbija što više osudi za genocid koji je navodno izvršen.
Znači, kod nas taj izdajnički mentalitet je odavno prisutan, prati srpski narod od postanka, tako da ovo što je predloženo amandmanom je samo neka mala garancija i zaštita da se ne desi, pošto ćete da registrujete i verske sekte i ovo sve drugo, da dođe neka protuva i nagoni našu decu zabludelu, pa da krenu da ubijaju roditelje, babe, dede itd. Ako je Benedikt XVI mogao da položi zakletvu, a kasnije ću da vam pričam šta je značila njegova zakletva, a ovo hitno nekako demantujte sami sebe.

Sada mi je jasno zašto prave ovaj kurs iz engleskog jezika u maloj sali. Vi o čemu ste pričali ne dotiče amandman.

Oni ne znaju o kom članu se radi. Ovo je član 8. i tu se kaže, prava sveštenika, odnosno verskih službenika. Ne priča se o pravima onih koji su došli na poziv neke crkve koja deluje, živi i radi u Srbiji. Ovaj član 8. uopšte se ne dotiče Alekseja, koga ste uzeli za primer.
Da bi vama bilo to malo jasnije, ovo se dotiče prava stranaca u našoj državi. Da li vi znate da imamo neki propis? Ne mogu da vam objasnim ako ne pročitate stav prvi koji kaže, sveštenike, odnosno verske službenike bira i postavlja crkva i verska zajednica u skladu sa svojim propisima. Ali, sveštenike, one koji vrše službu svakodnevno, tu su, žive, rade, imaju parohiju, imaju župu, kako se kod kojih zove.
Ovaj član uopšte ne dotiče Alekseja Drugog. Kako ga dotiče kada on ne vrši službu? On došo na poziv Patrijarha, prisustvuje liturgiji i ode čovek kući. (Iz sale: On je strani državljanin.) Kakav strani državljanin. (Iz sale: Kako će da uđe da vrši službu?) Pa ne vrši službu. Zna se ko je starešina Hrama Svetog Save.
Ovde se priča o drugoj temi. Ne priča se ovde o šengenskoj listi, vi ne shvatate o čemu se radi. Ovde se priča o tome ko će biti u radnom odnosu u crkvi i obavljati službenu dužnost kao sveštenik. Da li vi pravite razliku između vernika i sveštenika? Ovaj pa ode na monahe, pustite monaha, monah nije sveštenik.
Šta daje ministar, koju saglasnost? Daje saglasnost da stranac može da bude u radnom odnosu u crkvi. Saglasnost daju i sada strancima kada dođu kod nas da rade. Ovi naši sveštenici što idu u Ameriku moraju da dobiju prvo stalno boravište u Americi. O čemu pričate?
Gospodo iz Srpske pravoslavne crkve, sada vam je jasno zašto oni donose ovaj zakon. Oni donose ovaj zakon da bi registrovali verske zajednice, da bi registrovali sekte. Iza ovog predloga zakona ne stoji Srpska pravoslavna crkva nego G17 plus i ostale sekte, Labus, Panić i ovi drugi. Eto kako je izašlo. Evo na jednom primeru je izašlo ko vuče ovakav zakon i zašto vuče ovaj zakon. Sada je jasno.

Gospodine Markoviću, posle opomene koju ste izrekli Nemanji Šaroviću, sad sam stvarno malo zaplašen i sa strahom ću da diskutujem, jer me strah da ne odnesete i vi neke patike mom sinu, pa da on nema više patike. Ali, preuzeo sam rizik. Tako je u jednom trenutku i Nataša Mićić uradila i posle tri meseca više nije bila predsednik.
No, da idemo redom. Posle ove intervencije stav 7. ima smisla. Zašto ima smisla? Jer, ako se neko lice predloži za svedoka, obično sud, ne obično nego mora da postavi pitanje, a o čemu bi on mogao da svedoči, na koje okolnosti, šta je on, kakav je njegov status, kako je došao do tog saznanja, pa ukoliko se kaže da je u pitanju sveštenik i da je to što on treba da svedoči sastavni deo ispovesti pred tim sveštenikom, onda stupa na snagu ovo kako je napisano.
Ovo što se predlaže amandmanom malo okreće stvari, te ukazuje da sveštenik može da se pozove uvek, u bilo kom sudskom postupku, ali kad dođe vreme da svedoči o činjenicama i okolnostima koje se tiču, e sad je ovo neispranvo, verskog ispovednika. To za naš jezik nije prihvatljivo. U suštini se takođe svodi na isto, ali u krajnjoj varijanti. Mislim da je ova varijanta mnogo bolja posle ove intervencije.
Međutim, ovaj stav 7. mi je dobar povod da još ispričam neke stvari, a očigledno nemam sreće sa ministrima Vlade Vojislava Koštunice, kako dođem za govornicu tako dobiju svi želju da puše.
Evo o čemu se radi. Vatikan je na čelu jedne vrlo dobre organizacije, neki je zovu "crna internacionala", raspolaže najmoćnijom obaveštajnom službom, poseduje najveći broj konspirativnih redova organizacija, počev od Opus Dei-a, društva isusovaca, franjevaca, jezuita itd; ima posebnu šemu međusobne komunikacije, počev od običnog župnika, preko biskupa, nadbiskupa, do svih mogućih delova unutar vatikanske strukture, preko državnog sekretarijata itd, vrlo komplikovana organizacija.
Ona nije toliko državna koliko je religijska, u smislu organizacije Rimokatoličke crkve koja se raširila na sve kontinente, s tim što ima problem da ovih 500 kilometara nikako već 10 vekova ne može da savlada i da pređe preko Drine, i naravno iz toga proističu sve njihove frustracije.
S obzirom da je iskorišćena pozicija, da je zahvaljujući Piju XII pokrenuta akcija ujedinjenja Evrope i stvaranja NATO pakta i imajući u vidu činjenicu da je krajem 90-tih godina Vojtila podneo jedan memorandum državama članicama OEBS-a, sa zahtevom da se što pre priznaju Slovenija i Hrvatska, što je kasnije bio uzrok svih ratnih zločina koji su se desili na teritoriji bivše Jugoslavije, imajući u vidu da je Vojtila više puta ponovio zahtev Klintonu i ostalim čelnicima kada će da bombarduju Srbe, ukazala se potreba da vidimo šta kažu zvanični dokumenti i papiri, svesni rizika da je Vojtila dosta dugo držao jednu zabranu.
Pošto se vatikanska arhiva tretira kao lična arhiva Pape, bila je zabrana korišćenja podataka do 1922. godine, a sada je to podignuto do 1939. godine, ali praktično sve ove aktivnosti Vatikana, koje prevazilaze samo crkvena pitanja, nego mnogo više zadiru u pitanja politike i očuvanja interesa vatikanske kaste, pojavila se potreba da se preko Haškog tribunala traži nalog kojim bi se obavezao Vatikan da otvori svoje arhive i da se vidi kakav je uticaj bio Vojtile i Vatikana na razbijanje bivše Jugoslavije. Naravno, niko nije smeo da pomisli da potraži od njih takav podatak.
Drugi primer ću da iskoristim da bih ukazao na tu opasnost. Drugi primer je bio nedavno, pre godinu dana, kada je Karla del Ponte, posle šest meseci tajnih pregovora sa državnim sekretarom, obavestila javnost da se Ante Gotovina krije u franjevačkim samostanima u Hrvatskoj.
Naravno, došlo je do oštre osude kako je to smela da kaže, Vatikan ne skriva nikoga, pogotovo ne ratne zločince, a onda je izašao odgovor da Vatikan nije dužan da sarađuje sa Haškim tribunalom jer nije država, tako da su oni neki put država, a neki put nisu država. Neki put potpisuju međunarodne ugovore, neki put učestvuju na međunarodnim konferencijama, neki put ne učestvuju.
Nekada su imali svoju Katoličku akciju, kao moćnu političku organizaciju, a pre toga su zabranjivali sa katolicima da idu na izbore. Sada imaju tzv. narodne i demohrišćanske stranke. Onaj jadni Batić ne zna šta znači demohrišćanska stranka, da prilepi neki naziv, a ovamo se kune kako je neki pravoslavac. Ali, ajde, sve kod nas može zato što se ne zna, ne znaju ljudi, ne čitaju knjige kod nas.
Kada se pojavio taj spor, to je ono kada su franjevci iz Hercegovine i Dalmacije rekli Karli del Ponte da oni ne kriju Gotovinu, a ona može da izvrši inspekciju, pa u krajnjem slučaju može i ispod onih haljina da ga traži. Karla del Ponte, duboko razočarana, rekla je da se kaje što je katolkinja.
Sada da vam ne pričam kako je to sa svedočenjem. Oni imaju problem celibata, imaju sijaset problema, zato i pada sveštenički red, osiromašuju dijeceze, semeništa se gase i da ne pričam dalje. Njima je potreban Sibir, njima je potrebna Srbija i uzimam za primer nešto što mi svakodnevno možemo da primetimo i da vidimo, primer naše SPC i onih koji su krenuli u težak napad protiv SPC.
Prvo oni unutar crkve povodom Lavrentija, koji je osam puta ljubio ruke Papi Jovanu Pavlu Drugom, pa je čak vodio sveštenike u Kanadu, pa i onaj ekumenski sabor u Asiziju.
Tamo je Papa pozivao ne samo predstavnike crkava, sekti, nego i one vrače, jer treba navodno Papa da napravi jednu veru za ceo svet, jedna ekonomija, jedna politika, jedna vera. To je cela formula globalizma.
Vodite računa da se ne uklopite u to, s obzirom da u nekim izjavama koje sam čuo tokom načelne rasprave prepoznajem filozofa iz Šimanovaca, onog Mirka Đorđevića, kolumniste "Danasa". On je zadužen upravo za to. Naravno, prepoznajem i u aktivnostima nevladinih organizacija i ove sekte zvane B92, gde se proziva SPC, sveštenici, pa čak se i u našim medijima objavljuju izjave neimenovanih sveštenika povodom nekih sporova koji nemaju nikakve veze sa svetovnim pitanjima.
Vodite računa, jer sve koji to rade i koji pomažu u razaranju SPC imam da nazovem sektašima, bez obzira na opomenu i na druge stvari, jer jedino tako u srpskom jeziku postoji takva reč kojom može da se skrene pažnja na nešto što razara dušu ovog naroda, a pre svega udara u moral i društvene vrednosti Republike Srbije, moral i društvene vrednosti svih građana.
I zato, kada u amandmanima SRS vidite da je napisano crkva ili tradicionalne verske zajednice, onda to prepoznajte u skladu sa amandmanom koji je podnet na član 4. Predloga zakona. Vodite računa da se ne prave neke druge improvizacije jer mogu da vam kažem, sada se vraćam na stav 7, da ova formulacija kako je napisana štiti verske sekte i nešto što nam dolazi sa one strane Atlantika, što ima zadatak da razori dušu jednog naroda, jer će onda ti navodno kvazisveštenici, koje ćete na neki način da priznajete samim činom uvođenja nekog registra da zloupotrebe ovo što je napisano svim varijantama u stavu 7. člana 8.
Vodite računa jer će stav 7. da se odnosi i na ove sledbenike tog verovanja satanističkog, Munovog, na ove vradžbine, na ove isterivače đavola i ove druge, jer će svaka šuša moći da se predstavi da je sveštenik.
Sada vas vraćam na početak današnje rasprave kada sam napomenuo da neki ne znaju šta je crkva, oni misle da je to građevina. Ne znaju da postoje verske sekte i neke druge navodno verske organizacije i navodno verske zajednice, koje u formalno-pravnom smislu nemaju crkvu. Za neke je potrebna obična ledina, za neke je ulica, za neke je priroda, za neke je kamen. Neki navodno koriste neke druge objekte, a neki na svakom mestu mogu da sprovode svoju religiju i da vrše bogosluženje.
Primer za to su vam neke televizije koje kod nas postoje, koje vrše bogosluženje, zašto ne reći. Antistrejt ličnosti koje vode emisije, za sve njih je hepi dej, teraj, ohej, izuzetno, pričaju sve i svašta. Emisija "Peščanik", možete da čujete takve napade na nešto što je normalno u našoj državi, ono se iskrivljava, postaje nenormalno. Svojevrsne sektaše imate u političkim strankama, naročito u onima koje finansira Tači.
Nekada su bili na lakim drogama, sada su na jačim drogama. Smešno vam je.
Znam da vam je smešno, ali oni se nude na srpskom tržištu. Oni se nude ili kao versko opredeljenje ili se nude kao neko političko opredeljenje. Onda zbog jednog sumanutog shvatanja kako treba da izgleda demokratija, možemo samo da se okrenemo pa da kažemo gde je sistem društvenih vrednosti. Znači, crkva nije samo građevina, to treba da se zapamti.

Mi tražimo da se promeni prvi stav u članu 9. Evo, radi javnosti da bi se znalo šta reguliše ovaj član. Ovim članom se reguliše pravna sposobnost i verskih zajednica. Vlada predlaže da 1. stav glasi: ''Crkve i verske zajednice koje su registrovane u skladu sa ovim zakonom imaju svojstvo pravnog lica.''
Tri momenta su vrlo bitna, crkve i verske zajednice, to je nešto što reguliše član 4. Predloga zakona, činom registracije, prijave kod nadležnog organa, po ovom zakonu se stiče svojstvo pravnog lica. Pošto smo podneli amandman na član 4, samo da se podsetimo, to je onaj član koji je imao naslov Subjekti korporativne verske slobode, pa je to kasnije prepravljeno na Subjekti verske slobode, pošto ovo - korporativne ništa ne znači.
Jednostavno - crkva se ovde doživljava u ovom zakonu kao izraz kolektiviteta nekih pojedinaca. Mislim da je to pogrešan stav. Mene čudi da crkve i verske zajednice nisu tražile da se promeni shvatanje o tome u zakonu. Crkve i verske zajednice crkvu i crkvenu organizaciju ne doživljavaju kao građevinski objekat i ne doživljavaju kao neku organizaciju slučajno zatečenih pojedinaca. Sada neću da ulazim u nešto što je teološko, jer smo na terenu svetovnih pitanja.
Mi tražimo da u članu 9. stav 1. glasi: "Crkve i verske zajednice iz člana 4. ovog zakona imaju svojstvo pravnog lica". Ovde se stvarno postavlja pitanje, šta znači registracija SPC, a mislim da je uvredljiva sama pomisao da neko treba nekoga da registruje. Dakle, ministre, znam vaš koncept, ali iznosim moj stav, iznosim vam stav koji imam povodom ovog pitanja.
Sada kada ste već otvorili ovu temu, onda moram da vam kažem i za neke stvari koje kasnije slede, gde opet niste u pravu. Kada se nalazite na terenu ljudskih prava i sloboda, onda za korišćenje nekog prava i neke slobode nije potreban zahtev nekome, već ta prava i te slobode postoje po slovu Ustava, a neke samim činom rođenja, a vi ste za pravni subjektivitet na nekim mestima tražili registraciju, a negde prijavu, a negde zahtev.
Da vas vratim na ono što smo juče pričali, vi ste jednostavno crkvu shvatili kao političku stranku u smislu mogućnosti regulisanja njihovog pravnog položaja u skladu sa Ustavom, a poštujući pravo pojedinca. Nalazimo se apsolutno na terenu ljudskih prava, prava koja pripadaju pojedincu. Kakva crna korporativna kolektivna prava, o čemu to pričate?
Zato vam kažem, vi crkvu ne shvatate, vi je shvatate kao političku organizaciju, kao sindikalnu organizaciju, kao kolektivitet koji je nastao zbirom pojedinačnih vernika i to je apsolutno pogrešna stvar. Teološki pogrešno postavljena stvar kada je u pitanju sloboda veroispovesti.
Nije poenta ovog amandmana u tome što sada pričam, to smo pričali kada je bilo govora o članu 4. Mi smo tražili intervenciju u članu 4. da se jasno preciziraju ovih sedam crkava i verskih zajednica. To je nešto što je priznato. Sve ovo drugo, ja ne znam šta bi moglo da bude.
Ne možete vi da uporedite jedno srpsko društvo sa jednim američkim društvom, ne možete, ili sa holandskim društvom. Neuporedivo je. Kada je Regan počeo da se približava Vojtili, digli su se veliki nemiri u Americi, jer ima neki amandman njihovog Ustava, koji je vrlo kratak i govori da je crkva odvojena od države, i napali su, tek su kasnije shvatili da je to bila koalicija kako da se rasturi istočni blok i kako da se rasturi Jugoslavija, pa su se primirili, pošto je Čikaška dijeceza jedna od najvećih u organizaciji Rimokatoličkih crkvi.
Znači, mi priznajemo po zakonu svojstvo pravnog lica crkvama i verskim organizacijama u smislu člana 4. ovog zakona, ali u smislu našeg amandmana kojim tražimo intervenciju.
Ovo drugo ne može da ima svojstvo pravnog lica. Zašto ne može? Ne može iz jednog prostog razloga, 50 ljudi se nađe na jednom mestu i kažu, mi ćemo da verujemo u kamen, mi verujemo u Maradonu. Kako sada vernici koji veruju u Maradonu, koji je dobro igrao fudbal, sada treba da imaju status da li verske organizacije, da li bilo čega, ne ulazimo u vašu terminologiju, i ona treba da dobije svojstvo pravnog lica?
Može, po Zakonu o udruženjima građana, ali nema nikakve vere tu. To nije religiozni teren. On ne postoji. Ili ovi glumci, Tom Kruz i ovi koji pripadaju tim sektama, Milan Panić, Gašo - Jehovin svedok. Po toj logici i svi homoseksualci mogu da registruju versku organizaciju. Kad bi podneli kod vas prijavu, ne znam kako bi vi njih odbili. Oni veruju u nešto. Gde je tu bog, gde je religija, gde je tradicija? Nema, ali oni veruju, ali vaš zakon dozvoljava.
Sad vi meni možete da kažete da lažem. Prošli put sam vam pričao, kada ste govorili o Zakonu o hipoteci, da ne može da zaživi. Sinoć vaša televizija objašnjava da pet meseci nema ništa od tog zakona. Bilo je zakona o korporaciji za osiguranje stambenih kredita, a vi ste rekli da radikali lažu. Ko je dobio kredit? Niko. Da vam ne ređam redom zakone koje ste donosili, a koji ne mogu da se primene. Vi ste sve osporavali: niste u pravu, nije tačno što pričate vi radikali. Život vas demantuje.
Ukoliko se ovakav zakon usvoji kako ga vi gurate , vi ćete videti u kratkom roku ko će sve biti registrovan, legalizovan, ozvaničen.
Pustite vi tu priču da imaju neke sekte kojima ne odgovara da se registruju po ovom zakonu. Na početku sam vam rekao da ako želite nešto da sprečite, nešto što je nemoralno, što ugrožava život, slobode, prava čoveka i građanina, a krije se iza nečega što je, navodno, versko osećanje ili sloboda veroispovesti, a nema veze sa poznatim verama, poznatim religijama, da je u funkciji uništavanja ovog društva i ove države.
Ovaj narod, koliko god da je pritisnut problemima, ipak ima neku veru, veru u boga, veru u sebe, pa se vraća u crkvu, pa se i ljuti na crkvu, pa se miri, pa zove na slavu itd. Dajte da priznamo ono što je tradicionalno, što postoji, što i živi. Meni se možda neka verska zajednica ne sviđa, ali to je neko moje lično pravo, ali ne mogu da osporavam tim ljudima da veruju. Ali, imam prava da dignem glas protiv verskih sekti koje uništavaju društvo, koje truju decu. To nema veze sa religijom.
Na zapadu se od svega napravi religija. Pronađe se neki kamen. Kako su Gospu našli kod Međugorja? Trebale im pare za rat. Tako i Musolini pre Drugog svetskog rata - išli Italijani da se klanjaju nekoj Madoni u Francuskoj, on video da velike pare odlaze tamo, sedne sa Piom Dvanestim, dogovore se, utvrde da se tu negde pojavila neka Madona i svi Italijani došli i ostavili pare tu. Da ne pričam o Fatimi itd.
To je u okviru njihove vere, neka oni u to veruju, ne mogu da osporim to, postoje vernici, raširili su se preko celog svega, treba da postoje ovde, ima vernika, ne ulazim u njihova verska osećanja, ali kako me terate da imam isti osećaj sa satanistima, da poštujem njihova verska osećanja, koji imaju neke rituale koji su neprihvatljivi za civilizovani svet.
Pod uticajem ovih droga, danas svako pusti film i zamisli neku religiju, javi mu se neka halucinacija i video nešto, pa sad priča o tome. Čak 60 ljudi se šeta zemljinom kuglom i predstavljaju se da su papa. To je podatak Rimokatoličke crkve. I ona ima problema sa tim, mada i pravi sekte. Dokaz za to jesu ekumenski sabori, ekumenski sastanci, pa zadnjih 15 godina delovanje Svetskog saveza crkava.
Ministre, nadam se da znate da postoji jedan apel da mi istupimo iz ekumenskog dijaloga, jer ekumenizam na ovom prostoru znači potčinjavanje, unijaćenje i slabljenje SPC. Ako slušate i one vladike i one teologe koji tumače sve ono što se dešava na tim skupovima, gde se pozivaju i vračevi, i čitav niz sekti, to SPC ne treba. Iznosim svoj lični stav, on nikoga ne obavezuje.
Kao što, osim jedne šačice ljudi koji će za šaku dolara da prodaju i dete, i porodicu i svega da se odreknu, podržavam sve one u SPC koji ne žele da pozovu Benedikta XVI i koji se protive tome.
Jovan Pavle Drugi je sebi postavio za cilj da do 2000. godine poseti Srbiju i Rusiju, a od njegovih poseta Bugarskoj, Rumuniji, Gruziji, pa ranije i Grčkoj, da vam ne pričam kakvi su problemi bili. U Grčkoj, samo oko priznavanja novog kalendara, gotovo da se raspala Grčka pravoslavna crkva.
Vodite računa da pojedinim odredbama ovog zakona, između ostalog i ovom odredbom člana 9. stav 1, gde mi kažemo da se po zakonu priznaje svojstvo pravnog lica, a to znači da u pravnom životu može da bude nosilac prava i obaveza. Nama se sviđaju ovi stavovi koji dalje slede, koji omogućavaju nižim organizacionim oblicima unutar crkve da poseduju svoje posebne račune itd, uvažavajući činjenicu kakva je organizaciona struktura SPC, kakav je značaj vladike, eparhije i te njihove ograničene samostalnosti unutar SPC. Znamo da to treba da se prihvati.
Mislim da prihvatanjem amandmana na stav 1. člana 9. i prihvatanjem amandmana na član 4. ovaj zakon može da postane ozbiljan i u ovoj, po nama, vrlo pogrešnoj koncepciji. Nemojte vi mnogo da se sekirate šta će da vam kaže neko iz inostranstva, da li vi narušavate verske slobode ne priznajući status, najšire posmatrano, verske organizacije nekoj problematičnoj družini, koja se predstavlja da je verska organizacija ili da je neka verska sekta. Niko neće da vas napadne zbog toga.
Što se tiče ovoga sa zapada, puna mi je torba dokumenata iz kojih se jasno vidi da EU ne razmišlja o SCG, čak se razmišljaju i o Makedoniji, BiH. Uopšte ne razmišljaju o našem prijemu. Prave neke modalitete, neke faze: prva, druga, treća, te bezbednost, te otvorena lista, te ovo, te ono.
Ovo što su imali skoro na Komisiji za evropske integracije, to je bila komemorativna sednica. Od toga nema ništa. Nemojte samo građane da dezavuišete i da ih obaveštavate, kao, evo samo ovo da ispunimo i sutra smo u Evropi. Nema ništa. Šta god mi da ispunimo, nema od toga ništa, zatvoren posao. Proces integracije u Evropi je zatvoren. Kasnije ću da vam pričam zašto se Papa naljutio na EU.

Gospodine Obradoviću, 32 minuta je trajao odgovor na amandman.

Gospodine Obradoviću, vi ste taze na tom mestu, pa me niste razumeli. Samo sam konstatovao: 32 minuta je trajao odgovor predstavnika Vlade ...

Da li mogu da završim rečenicu a da me vi ne prekidate?

Najosnovniji je red, kada neko završi rečenicu, ako imate nešto da kažete, ali ne na pola rečenice. Strpite se malo, taze ste tu, novi ste, treba da se upoznate prvo sa tim Poslovnikom.
Znači 32 minuta je trajao odgovor predstavnika Vlade na amandman SRS koji se ticao... (Žagor.)

Da li može? Dobro. Naravno, u 32 minuta nijednom rečju se nije pomenuo amandman. Pomenuli su se strahovi. Ne plašim se niti vas iz DSS, niti vaše vlade. (Žagor.)
Dobro, da li može sada? Narod nema potrebe da se plaši, jer vi ste tradicionalno neobavešteni. Međutim, narod zna jednu izreku: koga zmija peči, on se i guštera plaši.
Interesantna je stvar da ste u istom vremenskom periodu koristili pravo da odgovorite kao kada su to radili Vlahović, Đelić, Pitić, onaj Milosavljević, Nataša Mićić, svi koji su sada debela opozicija, debela ladovina. Obično se to kreće negde od petnaest do šest, računaju tada je udarno vreme.
Bilo mi je izuzetno drago zbog onoga što ste sa ove govornice 32 minuta saopštavali. Ljudi su zapamtili strahove, ljudi su zapamtili da se Socijaldemokratska partija boji da vi uvodite teokratsku državu. Nemojte da se plašite, nema ništa od teokratske države, to će biti sektaška. Ona je po svom sastavu sektaška. Sve je isparcelisano. Sekta G17, sekta Vuk, sekta DSS, sve je to po sektama. Ministarstva su sektaška. Sada je malo Mlađa to poremetio pošto je UBPOK pod njegovom kontrolom, Vuk drži onaj Generalni inspektorat itd. Idemo dalje.
Rekli ste da SRS se zalaže da SPC bude fizičko-pravno lice. Od koga ste to čuli? Pročitaćete stenogram, vrlo lepo piše šta pričate vi. Vi svašta ispričate pa na kraju demantujete. Pozivate se na neki zakon iz 1953. godine. Rođen sam 1956. godine i nijedan nije rođen čovek pre 1953. godine.
Vi se pozivate, pa onda kažete, gospodin Radovanović je bio ministar, što nije pogasio sekte, pa onda i vi niste mogli da pogasite sekte. Prvo ga optužujete što nije pogasio sekte.
A onda nije mogao gospodin Radovanović da pogasi sekte. Ne znam , taj proces rasuđivanja mi je problematično kod vas.
Pričate o vraćanju neke imovine, a ovo se uopšte ne dotiče vraćanja imovine.

Molim vas, gospodine Obradoviću, valjda ćete da opcigujete period nevaspitanja koji nije dozvolio Skupštini da radi u regularnim uslovima.

Vi ste opominjali neke, gospodine Obradoviću, nisam ja.

Znam, ali vi ste upozoravali, gospodine Obradoviću, nisam ja.

Dobro, nema nikakvih problema. Moram da vodim računa, jer 3.000 su patike, Nemanja šta da ti radim.