Gospodine Stojkoviću, upravo to što ste vi rekli je predloženo našim amandmanom. Mislio sam da ste to otklonili. Mi smo tražili intervenciju u stavu 2, da se reč "naložiti" zameni rečju "predložiti". Šta to znači? Radi se o poglavlju gde je u pitanju pranje novca. Mi imamo tu i međunarodne konvencije koje smo ratifikovali i preuzeli odgovarajuće obaveze.
Znači: "Pod ulovima iz stava 1. ovog člana javni tužilac može naložiti da nadležni organ ili organizacija privremeno obustavi isplatu, odnosno izdavanje sumnjivog novca, vrednosnih papira ili predmeta". Slažemo se, ali on ne može da naloži, nego može da predloži. Evo zbog čega.
Stav 4. u istom članu kaže: "Na predlog javnog tužioca, sud može doneti rešenje o privremenoj obustavi izvršenja određene novčane transakcije (ono što stoji u stavu 2. to je novčana transakcija u smislu propisa o finansijama, transfer, prenos sredstava sa jednog računa na drugi, to se zove transakcija) za koju postoji osnovana sumnja da predstavlja krivično delo ili da je namenjena izvršenju, odnosno prikrivanju krivičnog dela" itd.
Logična posledica stava 2. je stav 4, da neki drugi organ na predlog tužioca donosi rešenje. Znači, tužilac traži i predlaže da se privremeno obustavi isplata zato što postoji neka sumnja. On predlaže i traži od nadležnog organa, a nadležni organ je sud. To je privremena mera. Ne može privremenu meru da sprovede tužilac. On samo kod Zakona o javnom informisanju može na neki način, kada je zabrana rasturanja itd.
Ovde se radi o sredstvima. Njemu je sumnjivo što se na nekom računu nalaze neka sredstva. Imamo i Komisiju za sprečavanje pranja novca.
Javni tužilac može da predloži i da traži od suda da se usvoji privremena mera. Ta mera se zove obustava isplate, odnosno izdavanja sumnjivog novca. Isplata i izdavanje sumnjivog novca, to je finansijska transakcija.
Ovde vam je pisao neko ko verovatno nije imao u vidu ovu konvenciju, koju smo ratifikovali, o sprečavanju i pranju novca. Mi smo tek na osnovu te konvencije dobili obavezu da formiramo komisiju koja se bavi ovim poslovima.
Ta komisija je vrlo značajna u procesu privatizacije, bankarskom poslovanju itd, jer ona na neki način ispituje poreklo sredstava, ne baš onako klasično, kako smo nekada smatrali da treba da se radi, da neko dokazuje odakle mu neke pare itd.
Danas cirkuliše potvrda. Svi veći iznosi po službenoj dužnosti se kontrolišu, znate i sami. Da li taj transfer sredstava prati neki posao, da li ima neki pravni osnov.
Znači, tužilac može samo da predloži. On podnosi predlog i od suda traži privremenu meru. Zašto privremena mera? Postoji neka sumnja da se radi o prljavom novcu, postoji neka sumnja da je ta transakcija pranje novca, ona se privremeno zaustavlja, dok se ne rasprave neke činjenice, bez obzira da li će kasnije da se vodi postupak ili neće. Ali, da na nalog tužioca neko završi posao i da to bude takođe privremeno, kao što će i sud u stavu 4, te dve varijante nisu moguće.
Ako tako idemo, onda javni tužilac može da dođe do blagajne bilo koje firme i da kaže: nalažem ti da obustaviš isplatu. To ne može da se desi. Banku obavezuje samo sudski nalog.
On može da traži podatke, da ispituje, pa kad utvrdi da je nešto sumnjivo, obavesti sud, predloži sudu: molim vas, postoji osnovana sumnja da tu postoji neko krivično delo koje se vodi po službenoj dužnosti, te da bi se sprečilo itd. molimo vas da donesete rešenje kojim ćete da naložite da se privremeno obustavi ta isplata. Ali, sud nalaže.
Ako vi date ovlašćenje tužiocu da to radi, pored Komisije za sprečavanje pranja novca i pored suda, onda vam stav 4. ne treba. Vi se samo opredelite za koncept, da li je tužilac ili sud taj koji može privremeno da obustavi.
Ako ste za varijantu da to radi tužilac, stav 4. vam ne treba; ako ste za varijantu da to radi sud, onda stav 2. mora da se promeni i da reč "naložiti" pređe u reč "predložiti". To je cela svrha ovog amandmana.
Vi ste lepo izašli ovde i objasnili i mi smo upravo to stavili u amandman. Mislim da i prema Konvenciji o sprečavanju pranja novca ne postoji to ovlašćenje tužioca.
Doduše, u svim konvencijama se kaže "nadležni organ", nikada u međunarodnim konvencijama ne ulaze u unutrašnju organizaciju vlasti neke države.
Mislim da se tamo na nekoliko mesta pojavljuje sud, organi gonjenja itd.
Međunarodne konvencije se pišu sa širokim pojmovima, jer nemaju ovlašćenje da zalaze u organizaciju neke države, pa da kažu da to mora sud ili javni tužilac, postoje tu drugi problemi.
Mislim da ovaj amandman možete da prihvatite, jer ne sprečavamo tužioca u slučaju sumnje da traži odgovarajuću meru.
Ako tužilac sa jednim pismom može svakome da naloži da se obustavi, onda mi treba da proveravamo da li je on osnovano sumnjao ili nije sumnjao, pa treba da vodimo krivični postupak protiv tužioca, da li je zloupotrebio ovlašćenje. A ovo su sve privremene stvari.
Mnogo je bolje kada u neko privremeno stanje ulazi sud, nego tužilac, policija ili ne znam ko treći.
Da ste ovde ubacili nadležni organ (Komisija za sprečavanje pranja novca) da asistira na neki način, to je već neka druga varijanta.
Ovako, pored toga što ste tužioca predvideli da bude džudista, strelac, mora da zna džiu-džicu, mora da bude forenzičar, mora sve da zna, pošto on nogom otvara prozore, vrata itd, još da mu ubacite i ovo da običnim pismom od dve rečenice može da naloži sve i svašta, onda nam ne treba zakon, ministre, onda nam treba samo jedan član: tužilac sve može da radi, a ukoliko nešto zabrlja ide u zatvor toliko i toliko godina.

Evo, pre nego što konkretno kažem koju reč o ovom amandmanu na član 95, zamolio bih poslanike koji su prisutni, a i ove predsednike poslaničkih grupa, da pogledaju šta je napisano u članu 87. stav 3. Tu je navedeno da ukoliko je od okrivljenog oduzeta droga da, pre nego što počne glavni pretres postoji mogućnost da se, pa čak i obaveza, kompletna količina uništi, s tim što postoji obaveza da se obezbedi deset puta veća količina od one koja je neophodna za jednu stručnu analizu. Ako pretpostavimo da je za analizu potreban jedan gram, znači potrebno je da se ostavi 10 grama od 50 ili 150 ili 250 ili 300 kilograma.
Tu se pojavljuje jedan problem. Ako je stranka neuka i nema dobrog branioca, koji bi još u toku istrage pored jednog veštačenja tražio i drugo veštačenje po sistemu slučajnog uzorka itd, onda postoji stvarno mogućnost da se obezbedi 10 grama nečega što predstavlja opojnu drogu, a da se sve ono drugo uništi i da kasnije ne može da se naknadno izvrši veštačenje, da se proveri da li je bila ta količina, da li je ovo, da li je ono.
Zašto sam ovo rekao? Ovo sam rekao upravo zbog ovoga što je predviđeno članom 95. u stavu 4. koji tražimo da se briše. Ovde se pravi razlika između okrivljenog, da li je on pročitao krivičnu prijavu ili nije pročitao krivičnu prijavu. Ako je pročitao krivičnu prijavu pre nego što se sasluša i da svoj iskaz, on ne može da komunicira sa svojim braniocem, ne može da se dogovara, da ga ovaj poučava šta koja reč znači.
Ako je njemu pročitana krivična prijava ili mu je samo saopšteno u opštim crtama za šta se tereti, onda on može da komunicira sa svojim advokatom kao braniocem i da se priprema za taj svoj prvi iskaz. Prosto neverovatno da li da zavisi od toga da li je okrivljeni uzeo papir u ruke i pročitao ili nije imao prilike da uzme papir i da pročita.
Ovaj stav 4. nije dat u funkciji okrivljenog da neposredno može da se upozna s tim, nego je dat u funkciji podvale. Kakve podvale? Jednostavno, neukoj stranci se tutne taj papir u ruke, ona kaže - pa molim vas, pa kakve veze imam s tim, e, sad ste to pročitali, pomerite se, branilac tamo u ćošku ćuti, e, sad ti odgovaraj.
Situacija da se stranci samo pročita ili onako u osnovnim crtama - pa vi se teretite za to, to i to, a on kaže - da li bih mogao da se posavetujem sa mojim advokatom, da mi objasni šta koja reč znači, šta to znači krivično delo? Onda ima pravo da se posavetuje pre nego što da svoj iskaz.
To ne sme da stoji u zakonu. Ne sme od jednog papira da zavisi pravo okrivljenog, a ovde u stavu 4. je to tako napisano. Znači, ne u funkciji što bolje obaveštenosti okrivljenog, jer to je njegovo pravo, i po Ustavu, i po svim međunarodnim aktima, da bude odmah obavešten o svim razlozima zbog kojih se on tereti i krivično goni, da mu se predoče koji dokazi postoje protiv njega, da mu se da dovoljno vremena da se pripremi, da omogući sebi odbranu i u ovoj fazi, ovde nije odbrana nego razjašnjavanje nekih činjenica koje su važne da tužilaštvo i onaj koji proganja odredi, odluči da li će da nastavi gonjenje ili ne.
Pošto je takva suština prava okrivljenog, onda ova podvala u stavu 4, sa guranjem krivične prijave da je on vidi ili da je pipne, i da od toga zavisi mogućnost komunikacije sa braniocem, za nas iz SRS je neprihvatljiva i zato i predlažemo da se taj stav briše, da ostane ono što je ispred, ona prva tri stava i ono što je u 5. i 6, i ovim stavovima koji slede.
Molim vašu pažnju da recimo posmatrate i u kontekstu člana 87, gde stvarno postoji mogućnost da se, ukoliko je neuka stranka, montira čitav dokazni postupak. Jer, navodno, eto, uzeli smo 10 grama, dovoljno je, ovo sve možemo da uništimo. Pa sad, sa koje strane je uzeto 10 grama, da li odavde, da li odande, da li je možda ovde bilo samo kilo, a 900 kilograma brašno ili šećer ili ne znam šta, šećer u prahu, nije bitno.
Na taj način se praktično uklanjaju tragovi, dokazi. Mi nismo podneli amandman na član 87. jer prosto nam deluje neverovatno da neko može da u zakon ubaci neki stav i neki član koji toliko odiše podvalom.
Nismo mogli da shvatimo, ali kod ovog člana 95. smo morali da intervenišemo, jer će neuka stranka verovatno da strada. Neće biti u mogućnosti da se konsultuje sa svojim advokatom da mu objasni šta znači koja reč u opisu krivičnog dela.
Pazite, svaka reč ima neki svoj sinonim. Svaka reč ima i svoje lokalno značenje. To što je napisano u našem Krivičnom zakoniku ne tumači se na svim teritorijama, na celoj celokupnoj teritoriji Republike Srbije na istovetan način, jer jedna reč ima višeslojno značenje u Vranju u odnosu na Suboticu, gde ta reč potpuno ima drugo, možda i preciznije i suženije tumačenje.
Zato je potrebno da advokat sa okrivljenim raspravi i da ga obavesti šta to znači u Krivičnom zakoniku. Da on olako, dajući prvu izjavu, ne pojača svoju sumnju, odnosno sumnju tužioca u njega.
Zato smatram da mnoge odredbe, vi ste videli mi smo u proteklih 10 amandmana upravo potencirali to da ne smemo da dozvolimo da zakonik o krivičnom postupku omogući nekome da nevine osobe budu u zatvoru i budu kažnjene. Ovo što smo tražili amandmanima ne utiče, odnosno ne smanjuje, ne pogoršava i ne ugrožava efikasnu borbu protiv kriminala.
Ali, potencira ljudska prava naših građana, jer prosto ne možemo da shvatimo da zbog neukosti neko treba da leži u zatvoru.

Da je zakon loš najbolje ćete videti ako pročitate pojedine članove svakog zakona, ne samo ovog, i ukoliko u nekom tekstu člana nađete da je napisano ''po pravilu'', znajte da od toga nema ništa. Taj član i taj zakon ne valjaju, jer po pravilu može da se tumači kako se ćefne onome koji vodi postupak.
Ovo je jedan od većih problema utvrđivanja istine u svim našim sudskim postupcima. To je ta proizvoljnost gde, diktirajući zapisničaru, sudija daje svoju impresiju i svoju interpretaciju onoga što je neko saopštio u toku nekog postupka. Mislim da je krajnje vreme da se pređe na obavezno stenografsko snimanje svih pretresa, rasprava i svega onoga što se radi u nekom postupku.
Jer mi imamo prebogat jezik, sa mnogoznačnim izrazima, velikim brojem značenja za jednu istu reč. Nije sasvim svejedno u kom kontekstu se stavlja jedna reč, da li na početku, da li na kraju rečenice, šta ona u lokalnom smislu znači itd. Ako se svemu tome doda improvizacija od strane sudije kako on smatra da je neko nešto saopštio, onda ćemo imati ovu situaciju.
Međutim, i ova formulacija koja se predlaže amandmanom praktično ne obavezuje, nego samo za organ postoji obaveza da predoči da postoji takva mogućnost. Šta kad predoči? Pa ovaj kaže – hteo bih da koristim to, a on kaže - ne možeš. Zašto? Pa sledeći stav, kaže se ''po pravilu, ako postoje tehničke mogućnosti.''
Ako se vrši transformacija pravosuđa mnogo veći efekat za pravosuđe bi bilo, a to će biti sledeći zakon, da sve ovo što ste namenili pravosudnom centru, da ste dali da se opreme sudovi sa sredstvima za snimanje, audiovizuelno snimanje svega ovoga što se dešava, pa makar da ste završili polovinu sudova ove godine, pa sledeće godine nešto drugo itd.
Vidite i ovde se snima, stenogram se vodi, postoje ovi USB, ovaj fleš, na njemu stane kompletno sve što se priča ovde i tamo se posle prekuca. Zašto ne bi sud mogao to da radi. Taj fleš ne verujem da košta više od 50 evra, ne verujem, a ako se obezbedi velika količina, sigurno će neka druga cena da bude. Svaki zapisničar, svaki sud bi trebalo da ima to, i postoji mogućnost i da se lepo posluša i da se lepo umnoži, i da se dobije i pisana varijanta, ona uvek mora da se dobije.
Mislim da već postoje neki sudovi koji rade po tim novim standardima. Jeste to prilično skupo, ali još skuplje je ukoliko se ne utvrdi istina. Svi smo svedoci, ko je jedanput bio u sudu i video kako se prepravi ta izjava. Sada onaj koji je malo drčan i bezobrazan, on podvikne sudiji i kaže, to nisam rekao, nego sam rekao ovako, i onda on unosi novu interpretaciju, i onaj iz višeg suda kada treba da tumači šta se dešavalo u prvostepenom postupku, prosto samo čovek da se prekrsti i da kaže, ukida se i vraća se na prvostepeno, pa raščistite šta je šta.
Ovako bi to bilo mnogo jednostavnije. Mislim da mogućnosti postoje, eto uložite samo 50% sredstava što peru neki nevladini i ovi koji nisu izabrani za sudije, pa su postali predavači u Pravosudnom centru. Njima uskratite te pare i dajte ovo. Ne postoji bolje sredstvo za obuku sudija od ovoga. Ne postoji bolje sredstvo, verujte.
Sud zna zakon, samo još da se nauči kako da se pravi stenogram i verno ostane zapisano sve što je rađeno u toku postupka, i onda viši organ može da ceni zakonitost odluke. Ovako, sa interpretacijama. Drugo nešto, pa i kada kažete okrivljenom, slobodno diktiraj, zapisničar će da unosi, on opet ima da se zbuni i toliko puta je bila situacija da počinje, a zašto, zato što ima neka pauza i ne može slobodno da se izražava.
Vreme je da se obezbedi nov način vođenja zapisnika i evidentiranja svih iskaza, izjava i svedoka i okrivljenog. Na taj način onaj ko ceni zakonitost prvostepene odluke i svega onoga što je urađeno pre nego što je došlo do žalbe može da utvrdi šta je to autentično, u kom kontekstu je upotrebljena koja reč i sa kojim značenjem, a ne da se prepusti improvizacijama i emocijama nekog sudije, pa u od zavisnosti od toga da li mu je neko simpatičan ili nije on diktira da li treba da vodi dete na vakcinaciju, hajde da ubrzamo, ili daktilografkinja treba da nešto završi, pa hajde da prekratimo, pa umesto šest rečenica stavićemo dve rečenice. Da, on je priznao, a on nikada nije ni rekao priznajem.
Kada takođe uđe interpretacija u zapisnik, onda je vrlo teško u ožalbenom postupku da se dokaže da to što je navedeno tu ne odgovara istini. Kada se to stavi u žalbu i kaže se, to što je zapisano u zapisniku ne odgovara istini, onda opet treba da se vodi neki krivični postupak da bi se dokazalo da je sudija namerno ili svesno prekršio zakon ili zloupotrebio svoj položaj itd.
Još jedna stvar na koju moram da vam kažem, gospodine ministre, da li znate kolike smo probleme imali da švercujemo diktafone da bismo zapisali šta se priča na pretresu i da objavimo u nekoj od naših knjiga, jer ono što unose sudije nema veze sa iskazima i svedoka i okrivljenog. Ili, da pišemo predsedniku suda, da ga molimo da nam omogući ili da nam omogući da bude novinar prisutan kao neko treći neutralan da bi znao o čemu se radi i šta se dešava.
Ta sklonost za promenu iskaza okrivljenog neki put jeste tendenciozna i namerna, a neki put je stvarno slučajna, to mora da se kaže. Sudija želi da završi predmet i da prekrati to, da da nešto svoje i da završi posao. Nisam pričao o Danku Lauševiću iz Petog opštinskog, kako on diktira, ili o onom tamo Šćepanoviću iz Četvrtog. Sa smeškom daju svoju interpretaciju, pa onda okrivljeni mora šest puta da interveniše i kaže, sudija nisam rekao to, nego sam rekao to i to. I onda okrivljeni kaže nije tako nego ovako, ako je sudija dobre volje da unese.
A da ne pričamo o iskazima branilaca i advokata, gde prosto kod nekih sudija mora da se izbore.

Došli smo do amandmana na član 152. Ovaj član reguliše posebno dokazno sredstvo, a to je angažovanje prikrivenog islednika.
U članu 152. opisuje se njegov izveštaj, ali ne samo izveštaj prikrivenog islednika, nego i izveštaj policije. Onda stičem utisak da ovde dva organa rade isti posao.
Naravno, mi smo protiv ovog koncepta prikrivenog islednika, pa i kada su u pitanju posebno označena krivična dela. To su četiri grupe krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. Zašto smo protiv prikrivenog islednika? Valjda policija i organi bezbednosti rade na rasvetljavanju ovih krivičnih dela, pa i onog dela koje se tiče organizovanog kriminala.
Ono što je interesantno za poglavlje III, praktično angažovanje prikrivenog islednika obuhvata sva dokazna sredstva. Nije to samo da se odredi policajac, penzionisani policajac ili pripadnik BIA, koji treba da se infiltrira u tu kriminalnu skupinu i da dođe do nekih dokaza za eventualno podizanje optužnice u budućnosti. Ovde je poenta što je on praktično ovlašćen da radi sve ono za šta bi drugi organi morali da traže naredbu istražnog sudije, fotografisanje, prisluškivanje itd. Ovde je to sve u rukama prikrivenog islednika.
Ovde se priča da ta mera treba da traje šest meseci. Prikriveni islednik tokom trajanja posebnih dokaznih radnji iz člana 151. ovog zakona po potrebi podnosi periodični izveštaj. Njegov identitet je gotovo uvek prikriven, bez obzira na ovu naredbu jer ga određuje ministar, odnosno direktor agencije i on to podnosi neposrednim starešinama, istražnom sudiji i javnom tužiocu. Mi ništa nismo dobili, da budemo iskreni.
Sada BIA ima neke svoje izveštaje. Ako se da neki izveštaj nekom drugom organu, koji treba da bude uključen u krivični progon, u većini slučajeva to je neki drugi izveštaj, nije isti, jer kada bi bio isti izveštaj, onda nemate konspirativnost, nemate tajnost.
Uopšte to angažovanje prikrivenog islednika je problematično, bez obzira što se ovde pokušava sa nekim vrlo skromnim ograničenjima da se to stavi u neki okvir. Verovatno je najveće ograničenje da ne može biti podstrekač i ne može da navodi osumnjičena lica na krivična dela.
Odakle vam garancija za to? Nema garancije za to. Zato smatramo da kompletno poglavlje može pre da posluži zloupotrebi nego nečemu što pomaže u otkrivanju krivičnog dela i otkrivanju izvršilaca krivičnog dela.
Sudeći po ovome, protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i Crne Gore, za ova dela vama uopšte nisu potrebni prikriveni islednici. Vi ste komotno mogli da uhapsite Gorana Svilanovića. On je nekim svojim izjavama o potrebi da se Kosovo i Metohija proglase nezavisnim verovatno učinio najveći čin veleizdaje. Samo nemojte da mi kažete da je to iznošenje sopstvenog mišljenja i da to spada u slobodu izražavanja.
Kakva je ta sloboda izražavanja? Valjda postoji neko ustavno ograničenje, a ono se odnosi na poštovanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i celokupnosti Republike Srbije. Ne može sada neko da iznosi neko mišljenje, a svi znamo da je to mišljenje saglasno sa onima koji traže da Kosovo i Metohija budu nezavisni.
Slično vam je i sa ovim narkomanom Čedom Jovanovićem. Slično vam je i sa nekima iz G17 plus, koji pišu knjige. Ne ovi prisutni, oni nisu, nego neki Čeda Antić, onaj što se bio sa Čedom Jovanovićem kada su delili pare za studentski protest. Tu vam ne treba nikakav prikriveni islednik.
Dalje, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. Ne želim da otvaram temu, ali lepo samo zvuči. Ako ste ovako napisali, sami znate da su ta dela protiv međunarodnog humanitarnog prava, obuhvaćena haškim i ženevskim konvencijama, rimskim statutom itd.
Organizovanog kriminala iz člana 21. ovog zakona. Moram da konstatujem da ste tu primenili jednu modifikovanu Batićevu definiciju organizovanog kriminala. Jedino što je pogođeno u toj njegovoj definiciji to je broj osoba, minimalni, tri, jer za dva se kaže da je komplot, a ovo je već nešto drugo.
Onda dalje kaže, za koje je propisana kazna zatvora preko četiri godine. Neću da pogrešim, ali ako vam kažem da verovatno više od 60% krivičnih dela iz Krivičnog zakonika ima zaprećenu kaznu dužu od četiri godine, tako da je ovo stvarno preširoko postavljeno. Velika ovlašćenja ima taj prikriveni islednik, na bazi tih velikih ovlašćenja moguće su zloupotrebe. Znate i sami, gde su velika ovlašćenja, tu su velike zloupotrebe, a gde su mala ovlašćenja, tu su male zloupotrebe.
Jednostavno, svaka pojava ima svoju pozitivnu i negativnu stranu i ona je u nekoj identičnoj srazmeri. Ako imate lice sa ovakvim ovlašćenjima, koje može ovo da radi, u potpunosti vas razumem kada ste rekli, nije problem u tome što smo mi napisali to u Predlogu zakona, nego ko će to da prihvati.
Znači, pored zvaničnih organa, koji rade na suzbijanju kriminaliteta, na krivičnom gonjenju, mi dobijamo još nešto, prikrivenog islednika kao dokazno sredstvo. On, od krvi i mesa, kao persona, kao ličnost, sa materijalima koje je obezbedio, a verovatno 80% je on svedok nečega šta je rađeno, šta je dogovarano, ko je izvršio, šta je izvršio, kako je izvršio itd.
Mislim da ovim odredbama samo pokušavate da zaplašite, da ovo neće u praksi dati dobre rezultate, kod nas neće dati dobre rezultate, jer onda treba da razmišljate i o zaštiti tog prikrivenog islednika kao budućeg svedoka. On može da se proslavi na jednom predmetu i tu je završio posao, zato što ako je u pitanju delo organizovanog kriminala, vi sami znate u kojoj će neprijatnoj situaciji taj čovek biti sa porodicom.
Mislimo da je bolje da se celo ove poglavlje izbaci, da se zadrže ova ovlašćenja koja postoje u pogledu drugih dokaza. Policija i drugi organi u redovnoj delatnosti rade na ovim poslovima, mogu da otkrivaju, mogu da gone, i otkrivanje i gonjenje zavisi od onoga ko je iznad, da budemo iskreni.
Naša policija je sposobna to da završi. Donekle se toleriše, odnekle ne. Na bazi nekih mojih informacija, a nisam prikriveni islednik, policija ima veliki broj dokaza o Dinkiću i Labusu, ogroman broj dokaza.
Gospodine ministre, kada ovi koji se bore protiv organizovanog kriminala dođu do vašeg Ministarstva da se raspitaju i u pogledu zaštite ovih koji su optuženi u Hagu, a trenutno se nalaze na slobodi, i u nekim drugim situacijama, iz vašeg Ministarstva se čuje pitanje prema policajcima, kada ćete da hapsite Labusa i Dinkića, iz vašeg Ministarstva. Znači, policija sve zna, molim vas, sve zna i nema nepoznanice tu.
Za Labusa i za Dinkića vam ne treba nijedan prikriveni islednik, oni ljudi sve javno rade. Samo se vi šalite, vi ste sa ove govornice više puta na vreme upozoreni šta treba da radite, gde treba da se usmerite, pa vam je bila doskočica Laufer, UDB-a, pa posle nekoliko meseci to uradite. Jednog ste čak mnogo branili ovde, pa ste rekli, radikali izmišljaju, posle šest meseci, evo poternice, nema ga, pobegao. Mi vas na vreme upozoravamo i javnost na vreme obaveštavamo šta postoji i za šta vam ne trebaju ova dokazna sredstva.
Gospodine ministre, u ovoj skupštini postoji i Odbor za privatizaciju.
Taj odbor za privatizaciju je dobio zvaničan izveštaj MUP-a o teškom kriminalu u jednom privatizovanom preduzeću. To je policija napisala, oduzmimo pola, znači, policija osnovano sumnja i to tvrdi na nivou policijskih saznanja.
Molim vas, u pitanju je privatizacija "Putnika" i svi očekuju da se preduzme krivično gonjenje tog, ne znam kako se zove, a veliki je izveštaj, pa kako su članovi njegovog upravnog odbora krčmili kapital, pa kako se prodavalo, pa kako su iz jedne firme svi članovi upravnog odbora pokupovali deo "Putnika" itd, sa vrlo konkretnim podacima. Ne treba vam nikakav islednik. Ali, ništa nije preduzeto.
Da vam ne nabrajam još institucija koje to profesionalno prate, koje postavljaju pitanje policiji: šta će da se uradi sa Dinkićem i sa Labusom. Pustite ove njihove terevenke, ove stvari, to oni zabavljaju javnost. Te ovi su za Evropu, te ovi nisu za Evropu, te ovi su za Evropu odmah, a ovi su drugi za Evropu od septembra. Pročitali su to građani.
Ovi poslanici nemaju veze sa tim stvarima, i oni su izmanipulisani, ali to je njihov problem, ne ulazim u te stvari. Postoje dokazi, postoje informacije, sve postoji, evo vam primer gde vam ne treba nikakav islednik. Policija ima kompletna saznanja o svemu, ali je samo pitanje onaj što komanduje policijom, onaj što komanduje tužilaštvom, onaj što komanduje kada će dati signal - može.
Ovaj zakon je loš zato što onom ko odlučuje o tome kad može daje još veća ovlašćenja. Nizašto vam ne treba islednik, da dovodite u neprijatnu situaciju nekoga, možda nekog mladog penzionisanog pripadnika policije, koji je u 50-oj godini otišao u penziju i sada vi njega da angažujete za ove stvari, tim pre što je tako raspoređen kriminal kod nas, da verovatno će vrlo brzo da se sazna ko je taj. Vodite računa da ukoliko krenete sa primenom ove odredbe i desi vam se situacija da taj strada, onda onaj ko je donosio ovaj zakon, snosi ubedljivo najveću odgovornost.
Znate, ljudi poprilično ovako rezonuju, pa kažu, kamo sreće, neka se raspišu neki lokalni izbori, pa makar za jednu opštinu. A znate li zbog čega, jer Vlada hapsi. Kada su bile ove tri opštine, Karić. Kada je bilo ovamo, neki drugi. I onda se stvara tenzija, au, Koštunica je hteo ozbiljno da krene da raščišćava stvari, ali čim prođu izbori, to se sve zaboravi.
Ova grupa novinara odmah izmisli neku novu aferu, evo podela ove stranke, evo podela ovamo, sada Crna Gora, Srbija, samo da se to razvuče. Ne treba vam islednik prikriveni sa ovakvim ovlašćenjima, znajte da ćete teško da ga obezbedite, znajte stvorićete revolt i kod policije i kod BIA-e.
Ali, da vam kažem još jednu stvar, imate neke ljude koji nisu pripremljeni za ovaj posao.
Vi sada kada jurite ovog jadnog Mladića, tražite ga, vi šaljete znate koju policiju, onu koja ne zna da pretresa stan i da hapsi, to ide ona protivteroristička, oni kada grunu u kuću odnesu i vrata i zid, oni su tako naučeni da rade posao.

Stvarno moramo, zbog javnosti i ako uspemo da utičemo na poslanike da prihvate ove naše amandmane, da skrenemo pažnju šta se dešava sa tim svedokom-saradnikom.
Malopre smo prešli preko člana 157, gde su opisane dužnosti svedoka-saradnika, ali pre svega u smislu zaključenja jednog zapisnika sa javnim tužiocem, svojevrsne nagodbe, gde on preuzima dužnost da svedoči. Na bazi iskustava koje mi sada imamo ovde, naročito onog što se dešava u Haškom tribunalu, takvih svedoka ima i tamo, doduše, tamo se zovu zaštićeni svedoci.
Jedan od takvih je bio Milan Babić. Znate i sami, on je izvršio samoubistvo, jer više nije mogao da istrpi taj pritisak Karle del Ponte. On je prvo bio svedok u predmetu protiv Miloševića, pa pošto nije mogao da izdrži da bude zaštićen sa izobličenim likom i glasom, on je tražio javno da svedoči. Posle toga je dobio optužnicu, odmah je otišao na nagodbu sa tužiocem, prihvatio obavezu da optužuje, svedoči, sve i svašta da radi.
Dok je svedočio u predmetu protiv Milana Martića, desilo se to da je izvršio samoubistvo, jer jednostavno nije mogao da izdrži taj pritisak. Ostavio je oproštajno pismo. Naravno, ovi naši svedoci saradnici, u našem sudu, ne pada im na pamet da izvršavaju samoubistva, jer oni prave vrlo kvalitetnije nagodbe, jer od njih tužioci i ne zahtevaju to što traži ta Karla del Ponte.
Ovde je autor ovog predloga zakona hteo da bude malo normalan i hteo da se pokaže kako on nešto zna. Kod svedoka-saradnika javlja se veliki moralni problem, pričam o statusu i o institutu svedoka-saradnika.
Da li je moralno, na bazi svedočenja jednog sasvim proverenog kriminalca, jer taj status imaju samo lica koja su izvršila i priznala da su izvršila krivično delo, da li je moralno i da li je u korist istine da se oni pojavljuju kao svedoci tužioca u predmetu protiv svojih saučesnika ili pripadnika neke organizovane skupine? Radi neke svoje pogodnosti, a to je mogućnost da dobije samo pola kazne od one koja je zakonom propisana, on je u stanju da pripremi svedočenje kakvo neko želi.
Imao sam prilike da čitam neke zapisnike svedoka-saradnika u nekoliko predmeta koji se vode pred ovim našim sudovima. Prvog dana svedočenja jedan svedok-saradnik, na bazi onoga što je navedeno u zapisniku, bio je, bukvalno rečeno, mutava osoba, koja nije znala da saopšti šta želi, koja je mešala i babe i žabe, datume, događaje itd.
Već sledećeg dana, po zapisniku je to bio vrlo precizni i elokventni hroničar događaja jedne jake kriminalne skupine. Samo jedna noć je bila potrebna da se njegovo svedočenje upristoji, ne samo u pogledu gramatike, nego i u pogledu logičkog sleda događaja i izlaganja jedne situacije. Smatram da to nije moralno.
Ako se vratimo na član 158. koji govori o specifičnom postupku spajanja krivičnog postupka, onda ćemo imati situaciju da u istom redu sede optužena lica, a među njima i svedok-saradnik, pa se postavlja pitanje na čijoj je strani svedok-saradnik. On je na strani onoga ko zastupa optužnicu. Kako onaj koji je na strani onoga ko zastupa optužnicu sedi sa okrivljenim?
Na još jednu stvar moram da vas sve upozorim. Mi nismo podnosili amandmane koji bi se ticali onih odredbi, mislim da su čl. 33. i 34, gde se razrađuje materija spajanja i razdvajanja krivičnog postupka kad ima više optuženih.
I kod spajanja i kod razdvajanja, s obzirom da i po ovom predlogu zakona nije dozvoljena žalba protiv tog rešenja, moram da istaknem da se tu ništi jedan vrlo važan princip, koji je u funkciji samostalnosti i nezavisnosti sudstva, ali i prava optuženog na pravično suđenje, ništi se princip prirodnog sudije.
Tako dolazimo u situaciju da će, mislim da se zvaše Vesko Knežević, da sudi i svedoku-saradniku i optuženom, a na bazi izjave svedoka-saradnika, koga je nabacio tužilac, on je neke kaznio, odnosno osudio, dao enormne kazne, vremensku kaznu zatvora, pa čak i za neke za koje nema dokaza da su izvršioci krivičnog dela, a svedok-saradnik je postao viđena osoba koju hvali Nataša Kandić. Možete da zamislite kad Nataša Kandić nešto hvali.
Čim vidite neki sud ili neki sudski postupak i u javnosti dobijete saznanje da su to pohvalili Vojin Dimitrijević, Sonja Biserko, Vučo, Kandić, sada se javlja i neka Milić, kako mi se čini, ona kobajagi nešto zna, zna ove nove termine zapadne Evrope, mrljave tamo neke nove pojmove, ubacuju u naš pravni život, iako to ne postoji, mi imamo mnogo bolje reči za te stvari, čim se oni budu pojavili, znajte da je suđenje apsolutno namešteno, znajte da je u pitanju lažni svedok, koji je u stanju da sve slaže samo da bi sebe spasio. Tako se javlja krvavi Bora, patološki ubica i da ne ređam ta umetnička imena. Isto vam je i u ovom postupku, ne znam kako se zove taj predmet tih organizovanih grupa.
Smatram da mnoge odredbe našeg Predloga zakonika o krivičnom postupku su pisane po sistemu "videla žaba gde se konji potkivaju, pa i ona digla nogu". Ovo je čisto forenzički Predlog zakona. U ovom zakonu malo imate onoga što se tiče garantovanih prava i sloboda, pravila postupka, koja su u funkciji utvrđivanja istine i u funkciji da se ne pogreši kada se utvrdi krivična odgovornost nekog lica.
Takvih odredbi vrlo malo ima. One su možda prepisane iz postojećeg, ali ima puno normi koje su prepisane, a morale su da pretrpe promenu, jer u postojećem zakonu postoji velika rupa kod nekih normi.

Zamolio bih prisutne poslanike da svoje kolege obaveste povodom ovog amandmana na član 160, ali to se odnosi na celo poglavlje VI Saslušanje svedoka-saradnika.

Još uvek u našoj sudskoj praksi i pravnoj teoriji postoji problem kako treba definisati priznanje optuženog. Da li je to priznanje ili je izjava svedoka, pošto se to poprilično prepliće. Ako svedok-saradnik, a koji je na bazi onog zapisnika kojim je postigao nagodbu sa javnim tužiocem, priznao da je izvršio krivično delo i prihvatio dužnost da svedoči kao svedok optužbe protiv pripadnika kriminalne organizacije sa kojima je delovao, onda se stvarno postavlja pitanje da li je to njegovo samo priznanje ili njegovo svedočenje treba tumačiti i u svetlu dokaza protiv drugih lica. Gde se to prepliće, gde je granica između ta dva principa?

Motivi za priznanje mogu biti različiti. Može biti kajanje, a može biti i jednostavno što neko smatra da će putem priznanja da izjedjstvuje blažu osudu. Ali, ukoliko ta blaža osuda bude garantovana duplo blažom osudom, što ovaj zakon predviđa, on po osnovu statusa svedoka-saradnika ima zagarantovano duplo manju kaznu nego što je zakonom propisano.

Ima duplo manju kaznu od one koja bi mu pripala. Ima duplo veću beneficiju nego redovno. Redovno je na bazi individualizacije šta bi mu sud odredio, a od toga ima pola. Nisam rekao polovinu od polovine, nego od one koja bi mu bila odmerena, svlači se na pola. Naravno da bi duplo manje bio u zatvoru, priznanje dela je korist za optuženog koji je svedok-saradnik.

Da bi dokazao to da je odani saradnik tužilaštva, kao svedok koji će da optuži ove druge, koji će da posvedoči da su oni nešto uradili, naravno da je pre u mogućnosti da ispriča bajke i da ispriča sve što treba tužiocu da bi tužilac bio zadovoljan.

Daću vam ministre primer, znam da ne znate taj primer. Zašto? Zato što je vama zabranjeno da se informišete tamo. Vama je zabranjeno da se informišete bilo šta što se dešava kod Vukčevića, žućkastog, što mu sestra radi kod Tadića, što sa golubovima pismonošama bratuje. Vama je zabranjeno da se raspitate da znate šta se dešava u tom sudu. Vi kada biste postavili javno pitanje šta se dešava u sudu kod Vukčevića, sve novine bi vas nacrnile, nemate pojma šta bi se sa vama desilo. Čak bi se i Čeda Jovanović podigao, iako ima zaštitu policije, i on bi se okrenuo protiv vas, a da vam ne pričam o ovim ženturačama, Kandićka i ove druge.

Oni imaju specijalnog advokata, specijalnog istražnog sudiju i specijalnog sudiju. Bili su na obuci u Americi, vodio ih je Sem Nazaro. Ima jednu kancelariju, to je bunker kao reporterske kabine i prati suđenje, da li to zadovoljava njihove kriterijume, a oni nemaju nikakvog iskustva sa ratnim zločinima, Amerikanci.

Vi za proteklih 40 godina možete da izvučete kod njih eventualno pet predmeta, počev od poručnika iz Vijetnama, koji je kaznu zatvora izdržavao u vojnoj bazi, u apartmanu vojne baze. Bio je osuđen prvo na deset godina, skinuto mu je na pet, i onda je došao Nikson i rekao, on je narodni heroj, kako će on da odgovara, i on je oslobođen.

Amerika je bila protiv Rimskog statuta. Ameriku je zastupao u Rimu Teodor Meron, do pre nekoliko meseci predsednik Haškog tribunala. Bio je veliki protivnik Rimskog statuta i formiranja stalnog suda za ratne zločine.

Da se vratim na svedoke-saradnike. Šta se sve tu pregovara, dogovara i kakve se nagodbe prave, pa čak i onaj mesar iz Novog Sada utrčava sa svojim parama. Da li vi znate, gospodine ministre, da tu čak i onaj koji bi potencijalno mogao da bude žrtva, koji je došao, svedočio i rekao, ljudi, pa ovi koji su vam na ovoj strani optuženičke klupe oni su mi spasili život, njih je osudio sud.

Naravno, ne pričam imena, poštujem zakon, ali koristim pravo da kritikujem kršenje zakona i da kritikujem negativne pojave koje postoje u takvom sudu, a oni su iskoristili nešto slično što se sada zakonikom o krivičnom postupku promoviše kao saslušanje svedoka-saradnika. Da vam ne pričam o onim mutavima i onim drugima koji svedoče kao saradnici.

Potenciram još jednu stvar, svedok-saradnik je lice za koje postoje dokazi da je izvršilo krivično delo, lice koje je priznalo da je izvršilo neko krivično delo. To je priznanje. Da li njegovo priznanje i sve ono što ide kao podrška tom priznanju može biti iskaz svedoka protiv drugih lica? Gde je tu granica? Ko će tu granicu da nađe?

Namerno pričam o članu 160. i ne želim konkretno da se držim ovih stavova, jer oni upravo o ovome i govore.

Njima se propisuje ova situacija. Nemojte, izbacite svedoka-saradnika. Ukoliko neko nije spreman i sposoban da svedoči u smislu održavanja istine, nemojte istinu da kupujemo sa pola kazne, jer onda nema istine. Nemojte da vam bude princip veće i manje zlo. Ne košta mnogo državu što će on pet godina da bude samo, a trebalo bi 10, jer ćemo na osnovu njega biti uhapšeno još 20 itd, a oni će da dobiju maksimalne kazne. Vi mislite da se tu došlo do istine? Ne verujem. Da li mislite da se tu došlo do pravde? Ne verujem.

Sve nagodbe koje su se desile, a evo vam primer tu je Haški tribunal, sve nagodbe su lažne. Jedan je morao da prizna nešto što je i Florens Artman u svojim izjavama rekla da se nikada nije desilo u Bosni i Hercegovini. Radi nagodbe on čovek priznao da je bio saučesnik u nekom genocidu. Kako možete na bazi njegove izjave da sudite drugima, a svi znaju da toga nema. Nemojte da se držite Nataše Kandić i ovih ovde.

Ministar je napravio dobar uvod za ovaj amandman. Sad on neće da sluša šta pričam, pa posle izlazi pa priča svašta.
Malopre je bilo govora o tome da mi ovde zastupamo neku golu priču, kako reče gospodin Aligrudić, i vi se kunete u efikasnu borbu. Da nije ovog zakona ne bi bilo efikasne borbe protiv kriminala, pa ste se tu pozvali i na pozitivne primere, odnosno na praksu nekih država.
Moram da vam kažem, što se tiče organizovanog kriminala u Italiji, to je problem koji najmanje kao takav, menjajući neke možda pojavne oblike, ali on traje 300 godina. U Americi takođe, da ne pričam u drugim državama.
Fenomen kriminala u ovakvom obliku kod nas je došao početkom 91, 92, 13. godine. Mi smo do tada imali pravilnu raspodelu kriminalaca. Oni su pretežno bili u inostranstvu. Operisali su u Nemačkoj, Francuskoj, Švajcarskoj. Evo da vam dam sada jedan podatak vrlo interesantan. Svakodnevno 500 ljudi sa Cetinja operiše u Italiji, Švajcarskoj, Austriji, Francuskoj i oni se ponose tim podatkom, to treba da znate.
Znači, ako već pričamo o efikasnoj borbi protiv kriminala, onda verovatno ni postojeći zakon nije smetnja za sudove, tužilaštva i policiju.
E sad, volja da se primeni dosledno zakon jeste problematična i sve ovo što je bilo, što ste mogli da čujete, a tiče se Vlade, ministara, doduše niko nije konkretno rekao za vas, gospodine Stojkoviću, ponekog tužioca itd, upravo je u funkciji efikasnije borbe protiv kriminala i pokušaj da se slikovito prikaže gde su te smetnje, šta je to što sputava primenu postojećeg zakona. E, tu smo sada završili po sistemu dobrih želja itd.
A kada se pozivate na normativnu praksu nekih zemalja verujte to na momente deluje ovako, pa znate šta, Amerikanci imaju Kejp Kaneveral gde se lansiraju brodovi, Kolumbija. Pa što i mi ne bi imali to. To je otprilike u tom rangu. Oni imaju svemirske brodove, a što Srbija nema svemirski brod.
Kako su oni to rešili? Napravili su zakon o svemirskom brodu. E, ajde i mi da napravimo zakon o svemirskom brodu. Kada će taj naš svemirski brod da poleti - nikada. Pustite vi to, izvezite vi ovaj kriminal. Međutim, vi taj kriminal imate u institucijama. Pogledajte koliko tu banaka ima. Ko ih je osnovao, ko je osnovao Rajfhajzen banku, pitajte Jelašića. U krajnjem slučaju zašto da pitajte Jelašića, pa i protiv njega se vode neki postupci. Eto vam ga, neki uzrok zbog čega se šta javlja, ali o tome ćemo mi polako, natenane, ima dosta amandmana.
Vi pričate o dokaznim sredstvima, radnjama kao tehnikama. Tu je problem što vi dokazivanje i problem istine tumačite kao tehnički problem, tehničko pitanje. To nikada nije tehničko pitanje. Vama su ovaj zakon pisali verovatno profesori koji se mnogo više razumeju u kriminalistiku, u policijske tehnike, nego oni sa pravosudnim iskustvom, u smislu šta je pretres, kao se vodi itd. Tu se vidi feler, mada malo liči na onaj zakonik Republike Srpske, ali ima i nekih izmena.
Svedok-saradnik je problematičan. Sada ću da vam pokažem ministre na jednom primeru. Što se tiče člana 163, prvo ima pogrešan naziv za član, kaže - Ispunjavanje dužnosti svedoka-saradnika, a ceo član se odnosi na odmeravanje kazne svedoku-saradniku. Bolje da ste napisali kažnjavanja ili odmeravanja kazne svedoku-saradniku ili ništa. Mnogo je bolje da nema ničega.
Vidite kako se kreće. Svedoku-saradniku koji je pred sudom dao iskaz u skladu sa obavezama iz člana 157. ovog zakonika, odmerava se kazna u granicama propisanim Krivičnim zakonikom za krivično delo organizovanog kriminala. Krivično delo organizovanog kriminala može da postoji, to su tzv. zločinačka udruženja, ali vi tu niste obuhvatili članom 21, gde ste dali definiciju šta je organizovani kriminal.
Vi ovde pričate o krivičnim delima sa takvim nazivom. To ne postoji. Organizovanje kriminalnih udruženja, kriminalnih grupa je oblik saučesništva, banda, grupa itd. Koji su uslovi?
Tri i više lica, hijerarhija, organizacija, kriminalni cilj, kriminalni plan i izvršena dela.
Vrlo kratko sam vam dao prepoznatljivu definiciju organizovanog kriminala, kao jedne serijske mašine koja reprodukuje. Svrha te mašinerije, te ljudske organizacije jeste da se vrše dela, stiče dobit ili pozicija.
Vi ovde pričate o krivičnom delu organizovanog kriminala, o Krivičnom zakoniku, a svesni ste toga da je moguće da se kriminalna grupa organizuje i za vršenje krivičnih dela koja se ne nalaze u Krivičnom zakoniku, jer je kod nas rasejano krivično zakonodavstvo, u gotovo svakom Dinkićevom propisu postoji poneko posebno krivično delo. Prvi veliki nedostatak ovog člana.
Sada ne pričam uopšteno o principijelnoj razlici zašto ne treba da postoji svedok-saradnik. Samo tumačim šta ste napisali. To ste napisali - baci ruku u pola šest, ako budeš serviran, ako optužiš ove iz tvoje kriminalne organizacije, dobićeš polovinu od kazne koja bi ti bila određena.
Sada biser svega toga je stav 3. Na predlog javnog tužioca sud može izuzetno, uzimajući u obzir značaj iskaza, to je ono što vi kažete celishodnost, koji je dao svedok-saradnik, držanje svedoka-saradnika pred sudom, njegov raniji život, a znate i sami ko je u kriminalnoj organizaciji i njegov raniji život ukazuje na tu sklonost, druge bitne okolnosti svedoka-saradnika oglasiti krivim, a osloboditi ga od kazne.
Vidite koja je to situacija. Nesumnjivo je utvrđeno da je on izvršio krivično delo, ali se ne kažnjava. On se ne kažnjava ne zbog toga što je to delo male društvene opasnosti, nego se ne kažnjava jer je to satisfakcija koja mu se daje zato što je pomogao da se raskrinka jedna organizovana grupa.
Ali šta dalje još više zabrinjava. Protiv ove presude žalba nije dozvoljena. Vi ne dozvoljavate žalbu, što znači da je tužilac seo sa Umetom, izljubili se, gde si vojvodo, gde si serdare, oćemo li ovo, oćemo, ajde ti ćeš da priznaš, ta, ta, ta dela i u njegovo priznanje, znam, taj mi je rekao, znam, taj mi je pričao.
Gospodine ministre, imam iskustva sa jednim predmetom. U toj kriminalnoj grupi, na bazi rekla-kazala vaših, ne vaših konkretnih nego tužilačkih svedoka-saradnika, morao je istražni sudija tog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala da ide u inostranstvo da proverava jednog optuženog koji je po nekom kriterijumu bio osumnjičeni zbog rekla-kazala koje potiče od svedoka-saradnika. Vidite koliko je to opasno.
Sada ću da vam dam drugi primer u prilog zalaganja SRS da se očuva državna zajednica.
U Crnoj Gori proces razdruživanja, razdvajanja, mržnje itd. prema Srbiji i Srbima je krenuo onog momenta kada je neko zaključio, a to je Milo Đukanović, da on ne može biti doživotni predsednik države i predsednik Vlade, jer je Vrhovni sud Italije razmatrao, na zahtev tužioca Napulja i Barija, da li njegov imunitet koji važi u SRJ predstavlja smetnju za talijanske vlasti da ga oni uhapse dok se nalazi u inostranstvu. Oni su odlučili da njegov imunitet, u to vreme predsednika Republike, važi samo na teritoriji SRJ.
On je 16 godina na vlasti, ali ne voli da ide iz svoje kneževine, jer da bi on otišao, on mora da dobije garancije te države gde ide, zato je on i formirao ministarstvo inostranih poslova i stavio te njegove što pričaju sa onim akcentom. Sestru advokata angažuje čim se pojavi novinski članak u Italiji, ona tap dva miliona evra preko bare, plati nekome tamo, mirno.
Njegovi poslovni partneri koji su radili i živeli, i kojima je pružio utočište u Crnoj Gori, koji su organizovali one jahte, brze, koje prebacuju, pohapšeni su tamo. Priču je otvorio Srećko Kestner još u Švajcarskoj pre nekoliko godina i nije kolateralna šteta te priče Cane Žabac, i Jovica Stanišić, i još neki.
Cane Žabac se hvalio kako je 96. godine, decembra, 500.000 maraka dao Dragoljubu Mićunoviću da da Đinđiću kako bi se očuvali protesti i on se hvalio. I on je po tom osnovu smatrao da ima pravo da napravi fabriku. Gde? Kragujevac, Inđija. Ko ga je zastupao? Onaj što zastupa ove homoseksulace, Žarko Korać kao potpredsednik Vlade, zadužen za te pregovore.
Nemate tu elemenata organizovanog kriminala. Imate. Da li vam je postojeći zakon bio smetnja da raščistite to? Nije. Vidite zašto je opasan taj svedok-saradnik. On je opasan jer pokazuje da vi želite da popravite kosmodrom, da li u Kragujevcu, Beogradu, CZ-u, odakle bi leteli, Kolumbija, spejs-šatli prema nebu, a mi tehnološki to ne možemo da uradimo.
Molim vas, 300 godina se oni bore protiv organizovanog kriminala i oni su verovatno morali da dođu u poziciju da koriste ovakvog svedoka-saradnika. Kod nas je kriminal eskalirao za ovih 15 godina, ali on je uvezen. On je sastavni deo strategije rasturanja SRJ, rasturanja SFRJ, Srbije i Crne Gore, Srbije.
Koga finansira Hašim Tači u Srbiji? Pogledajte malo izveštaje vaših islednika-saradnika. BIA, policija, vojna obaveštajna, svi imaju podatke. Ko finansira Čedomira Jovanovića, ko finansira Natašu Mićić, Batića, ove političke protivnike, Čanka? Pitajte, nemojte da vas sa govornice obaveštavam gde se nalaze ta dokumenta. Imam to, kradem.
Imam, kradem, gde god stignem kradem dokumenta da imam sve, sve imam šta mi treba. Bavim se politikom, gospodine ministre, knjigu sam objavio o Canetu Subotiću, odnosno mi smo objavili na 300 strana, o Milu Đukanoviću na 1000 i nešto strana. Sve smo morali da proučimo. Ako neko sluša u Crnoj Gori, zaokružite ne, budite protiv.
Zašto da saučestvujete u sprečavanju da ide na krivičnu odgovornost Milo Đukanović. On zbog kriminala rastura državu. Ovi pre vas su zbog kriminala rasturali državu. ''Sablja'', da jednu mafiju zameni druga mafija. Molim vas, 13.000 ljudi je privedeno i šta je zadržano i koliko je postupaka pokrenuto.
Nove tehnike. Evo vama u sudu nove tehnike, sve pijane sudije. Zašto nisu završile postupak povodom ubistva Đinđića, gde je istina, gde se izgubila istina, gde je Vizbaden, gde je ovaj treći svedok, četvrti svedok, ko to muva, ko petlja. Šta su uradili svedoci-saradnici. Ništa.
Koje su te sudije? One koje su se prijavile da imaju dva puta veću platu. Da li su to sudije? Kvalifikovane da sude ovo. O čemu pričamo? Ko se bori protiv kriminala? Ko je za efikasnu borbu protiv kriminala.
Nemojte nas da prozivate da mi našim amandmanima i našim pravnim stavovima povodom ovih pitanja sprečavamo borbu protiv kriminala. To nije tačno, gospodine ministre. Tu ste nas uvredili.
Mi želimo da se poboljšaju rešenja i želimo da vam kažemo šta znači svedok-saradnik u našim uslovima, a evo na nekoliko primera sam pokazao. Svedok-saradnik u našim uslovima je naša Kolumbija, spejs-šatl, nemojte da nas upoređujete sa Amerikom i sa Italijom. Italija može da napravi alfa romeo koji će da ide 300 na sat, ali Srbija ne može. Svedok-saradnik na Siciliji, a tamo ga ni nema doduše, nego prema Napulju i prema Milanu gore, i u Srbiji, to su dva različita pojma.
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
Mi vas upozoravamo, doći ćete u situaciju da ćete da nam mašete sa zakonom i da kažete, molim vas, mi to sve imamo propisano, pa ćete posle sledeći zakon i mi smo ih obučili kako će da rade. Opet ne daje rezultate.
Neko nas malopre napada i kaže, mi moramo da koristimo sva sredstva da bi postigli cilj. Koji je cilj? Cilj je istina, cilj je da kriminalac ode u zatvor, a da nevin čovek bude na slobodi. Moramo da vodimo računa kojim ćemo sredstvima da dolazimo do toga. Nećemo valjda da dozvolimo da nam najnemoralnije osobe izigravaju moralne svedoke. Izražavam sumnju u svakog svedoka-saradnika u našim uslovima.
Zbog čega? Materijalni razlozi, moralni razlozi, nažalost i politički razlozi. Sve može da bude razlog da svedok-saradnik bude lažni svedok. Štiteći sebe, optužiće sve i svašta. Na to vas upozoravamo.

Gospodine predsedniče, da se rasprave vrlo važne stvari. Prvo i osnovno, mi dajemo argumentaciju za naše koncepcijsko neslaganje sa vašim projektom svedoka-saradnika. Da li vam se sviđa ili ne, to je vaš problem, ali moramo da vam saopštimo u lice, i vama i javnosti, da to što vi pričate u odbrani ova dva člana, pošto ste ih povezali, to ne piše u ovome na šta se vi pozivate.
Hajde malo da čitamo. Ovde lepo piše. Da li po članu 163. se vodi postupak protiv svedoka-saradnika? Po onome što ste vi rekli, taj postupak se ne vodi. Ako se ne vodi, kako mu se izriče kazna? Znači, vodi se postupak.
Kako krećete sa članom 164? Ako svedok-saradnik ne postupi u skladu sa obavezama iz člana 157. ovog zakonika, on gubi svojstvo svedoka-saradnika, krivično gonjenje protiv njega se nastavlja, to nije bilo obustavljeno. Čak imate odredbu koja govori o spajanju. Molim vas, o čemu pričate vi, vraćate se na Staljina, na Tita, na ne znam koga. Pročitajte šta ste napisali u vašem zakonu. Mi vam pričamo da je ovo što ste napisali neprimenjivo. Jasno i glasno stoji ovde.
Vi pričate da svedok saradnik može da se oglasi krivim, a da mu se ne izrekne kazna. To je samo jedna varijanta, ali ste zaboravili prvu varijantu, gde se oglašava krivim, izriče mu se, odmerava mu se kazna i izriče mu se 50% od kazne.
Kao da niste razumeli gospodina Stevovića kada vam je rekao malopre. Što se tiče poslednjeg stava 163. gde se utvrđuje krivica, a ne izriče kazna, da treba u presudi da stoji kolika bi ta kazna trebalo da bude, pa se ona abolira. On je dao konkretan primer. Zar je moguće on, član jedne kriminalne skupine, ne uzimam u obzir njegov doprinos, ali čim je krivično odgovoran nije samo običan član, pripadnik, već je bio saučesnik u nekom krivičnom delu koje je ta grupa uradila.
Nije sasvim svejedno da li je on u redovnom postupku, da nije svedok-saradnik, trebalo da dobije 20 godina. Ko je taj ko može da ga abolira, pa da kaže - da, mi utvrđujemo da si ti bio kriv, ali ti ne izričemo kaznu, oslobađamo te, postoji sijaset okolnosti i razloga iz stava 3, pa se ti oslobađaš.
Sledeća stvar, član 164 - sud odredio da Petar Petrović bude svedok-saradnik i neko zaključio u toku pretresa da on nije ispunio svoju obavezu optuživanja Janka Jankovića, i on kaže - skidamo ti sada status svedoka-saradnika, a šta je sa onim što je u međuvremenu urađeno? Valjda je neka istina izašla. Kakva je ta istina koja je izašla?
(Predsednik: Gospodine Krasiću, završite, mada potpuno shvatam, ovo je baš replika povodom pominjanja poslaničke grupe.)
Ovde se otvara sijaset vrlo ozbiljnih pitanja, koja direktno utiču na problem istine krivičnog postupka, utiču na krivično gonjenje i kao krajnja posledica sankcija koja ide. Ako treba da rešimo pitanje aplauza, kažite da pozovemo i naše, ima nas više, pa možemo da aplaudiramo celu noć, a da li će da bude bolje građanima, ne verujem.

Evo dolazimo na jednu inovaciju koja do sada kod nas nije postojala. Ovo je poglavlje - Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka. Pod sličnim nazivom poznati institut krivično-procesnog prava odavno postoji. Član 168. ima podnaslov - Zabrana napuštanja određenog mesta i druga ograničenja. To je član koji ima priličan broj stavova, da budem precizan 12 stavova.
Znači, povodom 11 stavova nemamo nikakve primedbe u smislu amandmana. Imamo nešto, ali smo smatrali da nije to dovoljno da bi napisali amandman. Na šta smo podneli amandman? Na stav 9, zabrana napuštanja mesta itd, koji glasi: ''Sud može naložiti da se prema okrivljenom kome je određena jedna ili više mera iz stava 1. do 3. ovog člana, primeni (molim vas, slušajte građani Srbije) elektronski nadzor radi kontrolisanja poštovanja ograničenja koja su okrivljenom određena, pod uslovom da to neće škoditi zdravlju okrivljenog. Uređaj za lociranje okrivljenog (odašiljač), na zglob ruke ili noge okrivljenog, odnosno na drugi način (verovatno i oko vrata ćete da mu stavite ogrlicu), pričvršćuje stručno lice (zar vam to ne liči na one okove koje su zakucavali robovima), koje pri tom okrivljenom daje detaljna uputstva o načinu rada uređaja.''
Znate, kada smo bili mali gledali smo one serije ''Opstanak'', pa kada su biolozi ispitivali kakva je situacija sa populacijom neke ptice, antilope, pa su im ugrađivali te odašiljače.
Nešto slično postoji na ušima ovih krava koje su u tovu. Verovatno je to isti odašiljač kao što se stavlja onaj bar-kod ili ona evidencija u Teranovi, pa ova vaša Kovačevićka, nije vaša, nego ova žuta, kada krade robu, ono piska, pa pokazuje da je ona ukrala robu, a nije platila račun.
Molim vas, izbacite ovo. Morate da znate da se prema ljudima postupa sa dostojanstvom. Ovo će biti mnogo teža i uvredljivija kazna. Ovo je već kazna, ovo nije mera da ga putem mobilnog pratite gde se on kreće. U krajnjem slučaju, imate i Perišića koji beži. Ovog koji je pušten pod vašom garancijom, pa pobegne obezbeđenju. Vi ne znate.
Nadam se da vam nije teško da makar ovaj amandman usvojite, ako ministar nije bar toliko bio sposoban da prizna da je ovo glupost što je napisano. Nećemo valjda ljude da beležimo sa bio-čipovima. Nije ovo životinjska farma.
Ako je neko osumnjičen, ako je potreban da se pojavi radi vođenja krivičnog postupka, nećemo valjda da ga vezujemo nekim odašiljačima, on ide kroz grad i ono pišti celim putem. Nećete valjda da omalovažavate ljude.
Verujte, ako ovo prihvatite, ovaj član neće ništa da se naruši, a vratićete dostojanstvo ljudskim bićima i sprečiti bruku koja može da nastane.

Gospodine Markoviću, cenim to vaše nastojanje za razvoj tehnologije, ali i ova Veljina PDV železnica i sada ima deonice gde se ide 35 kilometara na čas.
Naravno, nisam se javio zbog vašeg komentara, ali mislim da kolege iz DSS-a, cenim to što želite da pratite novu tehnologiju itd, da stavljate ogrlice ljudima da ne pobegnu i te stvari, cenim to vaše nastojanje. Ali, ovoj meri nije alternativa pritvor, niti je alternativa jemstvo, polaganje jemstva. Ovo je nezavisna mera kojom se obezbeđuje prisustvo okrivljenog.
Naravno, pošto odavno radim ovaj posao, kada sam podnosio ovaj amandman na stav 9. izbegao sam da vam namerno pročitam da se on odnosi na stav 1. i stav 3. Stav 1. govori generalno o meri, zabrani da se bez odobrenja napusti mesto prebivališta, boravišta ili određeno područje, a stav 2. ako postoje okolnosti iz stava 1. ovog člana sud može okrivljenom, obrazloženim rešenjem, zabraniti da bez odobrenja napušta stan, a mi to u žargonu kažemo kućni pritvor, u kome živi ili mu naložiti da stan može napuštati samo pod nadzorom određenog lica.
To je mera, a ova tehnika koju vi u stavu 9. primenjujete je nešto što vama služi kao sredstvo kojim se garantuje da se mera poštuje. I moram da vas podsetim, zaboravili ste u stavu 3. šta piše, uz mere iz stava 1. i 2. prvog i drugog ovog člana, okrivljenom se može zabraniti posećivanje određenih mesta.
Kako ćete preko ovog lokatora da proverite da li je on posetio određeno mesto. Zabraniti sastajanje sa određenim licima. Kako možete putem lokatora da vršite kontrolu da li se on sastao sa nekim licem ili se nije sastao sa nekim licem.
Drugo nešto, prema tehnici kako je ovde opisano, znači, tehničko rešenje kako vi dolazite do sigurnosti da se mera poštuje, ona je omalovažavajuća. Pošto je toliko omalovažavajuća, to moram da vam kažem, ona više deluje kao svojevrsna kazna, žigosanje pojedinca, a on je okrivljeni koji se brani sa slobode. On nije okrivljeni u pritvoru.
Prihvatam da je generički upotrebljena reč - okrivljeni, koja može da znači da je i osumnjičeni, i da je optuženi, ali nije u pritvoru. Pošto je ova mera ovakva, otprilike nešto što je Orvel vrlo lepo razradio u kritici jedne budućnosti engleskog društva, to su kasnije neki razvili kao bio-čip, preko koga se utiče na psihu, na ponašanje itd, ali vidim da vi pripremate da pravite robokapove, pokušavate.
Zato vam kažem, mi nismo osporili stav 2. ili 3, ali ovu tehniku kako vi saznajete da se mera poštuje ne prihvatamo, iz jednog prostog razloga što vređa ljudsko dostojanstvo. Imate u stavu 2...

I ovaj amandman, kao i prethodni, odnosi se na deo Predloga zakona iz glave 20-te, to je prethodni postupak - istraga. Ovde dolazi do izražaja to naše koncepcijsko neslaganje. Nismo podneli kompletno amandmane na sve članove gde je postojala potreba da se podnese amandman, a koji ima za cilj da se ispravi ovo rešenje, da istraga ne ide kod tužioca, nego da bude kod istražnog sudije.
Ali, na nekoliko članova smo podneli amandmane da bi ukazali na nelogičnosti i propuste koji mogu da se pojave ukoliko istragu bude vodio nadležni javni tužilac.
U tom smislu treba tumačiti ovu ograničenu intervenciju putem amandmana na član 273. koja počinje sa naslovom, a onda na isti način se sprovodi izmena u svim stavovima ovog člana, gde se pominju reči "obaveštenje policije".
O čemu se zapravo radi.
Mi se nadamo da će posle ovih nekoliko amandmana, koji dolaze na dnevni red, neko obavestiti Vladu da nikakva šteta nije ukoliko se ovaj zakon povuče iz procedure, a mi svi shvatimo da smo danas i ovih dana pričali o jednom nacrtu zakonika o krivičnom postupku. Nije to ni uvredljivo, niti je opasno, već pre svega poučno za sve, kako nas u Skupštini, tako i ove u Vladi, za ove u sudu i naročito za ove ljude koji su stručnjaci, koji ovo prate profesionalno.
Ne postoji mogućnost da kod nas istraga pređe kod tužioca, vi ste toga svesni, zato ste u pretposlednjem članu naveli da ovaj zakon stupa na snagu u nekom datumu 2007. godine. Ako želite da razvijete kompletno taj koncept da istragu vodi nadležni javni tužilac, onda mnoge odredbe ovog zakona ne bi smele ovako da izgledaju, počevši od one odredbe gde vi tužioca tumačite kao džudistu, snajperistu, nekoga ko treba da privodi itd, pa do ovih rešenja koja se konkretno predviđaju u članovima od 270. pa nadalje.
Zašto je ovo potrebno da se kaže? Potrebno je da se kaže da možda ovo obaveštenje i ima nekog rezona, ukoliko se zna da policija po službenoj dužnosti radi neki posao na sprečavanju kriminala, na otkrivanju dela, izvršilaca i rasvetljavanju jednog krivičnog događaja.
Krivičnu prijavu ste zadržali kod pojedinca, kod pravnih i fizičkih lica, koja su po pravilu mogu biti i oštećena lica, te ukoliko se njihova krivična prijava odbaci ili odbije, mogu po osnovu supstitucije da se uključe u krivični postupak.
Kada je u pitanju policija, ona to ovlašćenje nema, ona je praktično servis tužioca i donekle postoji neki rezon da akt, kojim ona obaveštava tužioca da je nešto uradila i da postoji neki osnov i neka sumnja, ide u formi nekog obaveštenja.
Mi smo našim amandmanima hteli da zadržimo istragu kod istražnog sudije. Pošto smo to hteli da učinimo amandmanima, mi smo takve amandmane pisali i amandmanom smo tražili da se briše ovo obaveštenje. Mi ne sporimo da ono može da postoji u konceptu kada tužilac sprovodi istragu. Ali, mi smo principijelno protiv tog rešenja.
Sa nekoliko amandmana vam samo skrećemo pažnju, tužilac je stranka u postupku, tužilac pre nego što odluči da krivično goni, a on se konačno odlučio da krivično goni onog momenta kada je predao sudu odgovarajući optužni akt, da li je optužnica ili optužni predmet.
Pre toga, on mora da dođe do nekih saznanja, bez obzira na stepen verovatnoće i izvesnosti koji mu omogućavaju da podigne odgovarajući akt protiv nekog lica.
U tom delu postupka on je ovlašćen da nešto preduzme, da li direktno, da li preko policije koja je istureno odeljenje, tehnička služba onoga koji proganja i treba da se prikupe ta obaveštenja itd.
Ukoliko vi tužioca stavljate u poziciju da vodi istragu, a on je i prethodno vodio istragu, da to bude jasno, po ovom vašem konceptu on vodi i pretkrivični postupak, pa vodi istragu, pa onda diže optužnicu ili optužni predlog. Izvinite, molim vas, onda se ovde sud i te kako zaobilazi pre podizanja optužnice. Vi njega pitate samo suštinski oko pritvora i oko nekih naredbi, oduzimanja stvari, ulaska u stan itd.
To su opet slučajevi gde postoje izuzeci, gde može bez odobrenja suda da se uradi. Vi ste onda sud maksimalno marginalizovali, a Ustav Republike Srbije ne dozvoljava tu marginalizaciju. U onim odredbama o ljudskim pravima, koje se tiču ne samo prezumpcije nevinosti, nego minimum garancije koja se pruža svakom licu za koje postoji sumnja da je izvršilo neko krivično delo.
Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da ovaj vaš koncept - istraga kod tužioca jeste u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i to je prva stvar. Taj problem ne možemo da rešimo. Vi sada imate situaciju da je pretkrivični postupak pod kontrolom policije i tužioca, u zakonu koji je sada na snazi, ništa značajnije ne menjate ni u Predlogu zakona.
Ali, dodajete istragu koja je bila kod istražnog sudije opet javnom tužiocu, pa javni tužilac vodi pritkrivični postupak vodi istragu. Zašto ste mu to dali? Radi nagodbe, radi svedoka-saradnika, radi zaštićenog svedoka, radi čega? Istražni sudija je postao dežurni sudija, koji potpisuje dve naredbe i jedan pritvor. Kraj priče.
Promenite Ustav ako želite da idete na koncept da tužilac sprovodi istragu, ali molim vas onda promenite i odgovarajuće odredbe Krivičnog zakonika da biste fizičkom licu, oštećenom, omogućili da sam vodi krivični postupak i da ne zavisi od javnog tužioca. To onda ima nekog pravnog rezona.
Ovo, četiri-pet krivičnih dela po privatnoj tužbi, sve ostalo je moguće građanin kao supsidijarni tužilac i oštećeni još treba da dokaže taj status i da mu je povređen neki pravni interes. Danas imate situaciju da se podnose krivične prijave i obični ljudi očevici, kojima možda i nije povređen neki interes i možda i nisu oštećeni, onda sve zavisi od tužioca.
Šta tužilac može da napravi? Može da napravi po vašem konceptu. Može da zabrlja u pretkrivičnom, a može totalno da upropasti u istražnom. Sudija se pita samo za pritvor. Naredba o pretresu stana i privremeno oduzimanje predmeta, i tu je kraj priče. Vi kažete da ćete time efikasnije da gonite. Kažem vam da je to nemoguće.
Ne ulazim u onaj deo koji se tiče garantovanja prava i obaveze države i svih nadležnih organa da poštuju prava građana. U to ne ulazim. Apsolutno znam šta će da se koristi kao argument protiv ovih stavova SRS.
Argument će biti da u dosadašnjem i ovom sistemu koji važi sada i prema postojećem Zakoniku o krivičnom postupku, istražni sudija nije bio aktivan, bio je pasivan. Retko kada je imao neko neslaganje sa tužiocem, pa čak i ako tužilac proceni da ima dovoljno dokaza da može da podigne optužbe i diže neposrednu optužnicu itd.
Da su se istražen sudije same specijalizirale. Zbog čega. Zato što u nekim sudovima čak ni tužilac nije bio transmisija između policije i suda, već policajci uđu unutra i oni kažu sudiji šta treba i kako treba da radi. Vodi računa, moraš tako da uradiš i nama je bitno da to i to spakujemo itd. Ako ste želeli da to izbegnete i da od toga zaštitite građanina, kako ga štitite preko tužioca? To je prosto nemoguće.
Pored tih normativnih, postoje i drugi uslovi i druge okolnosti koje treba da se sklope, pa da tužilaštvo preuzme i istragu, ali budite oprezni. Reći ću vam kako je to, recimo, u Hagu. Čak tamo i ne postoji pravilo, nego se javlja kao običaj da posle prvog pojavljivanja optuženog pred pretresnim većem, mada i oni to krše i kažu pred sudijom, jednim sudijom pretresnog veća, kada mu se čita optužnica i gde se on pita da li priznaje da je kriv ili osporava to, obično se koristi prilika da se optuženi izjasni da li će sam da se brani ili je angažovao obranioca, nepisano pravilo jeste da posle toga tužilac ode na 10 minuta u neku prostoriju sa optuženim, da porazgovara i da se dogovore kako će da se sprovede istraga u nekom budućem periodu.
Onda kreću intervjui, snimanja, razgovori itd, što oni podvlače pod pojam istrage koju tužilac sprovodi, ali on istragu sprovodi u pritvorskoj jedinici. A ono što je pandan našem pretkrivičnom postupku, tužilaštvo obavlja preko ovakvih kancelarija kao što je ova ovde, gde se potencijalni osumnjičeni i potencijalni svedoci pozivaju i takođe pred kamerom, sa audio i vizuelnom opremom, stenogramom u odgovarajućem broju primeraka, od njih uzimaju izjave i saslušavaju itd. Tu nema suda.
U Hagu je pretresno veće ili dežurni sudija pretresnog veća sa potvrdom optužnice tužioca dao i nalog za hapšenje i kraj priče, tu je sve završeno. Vojislav Šešelj, četvrta godina u pritvoru, još nije obavio razgovor sa tužiocem. Formalno-pravno u predpretresnoj fazi čak ni istraga nije pokrenuta.
Skrećem vam pažnju na ovu praksu u Hagu i veliku sličnost sa rešenjima koja provlačite ovim predlogom zakona. Sada mogu nepogrešivo da vam kažem da će u nekim slučajevima, i nisu slučajevi organizovanog kriminala, ako prođe ovakav predlog zakona, da ćemo imati takvu situaciju, da će u fazi još pretkrivičnog postupka tužilac od istražnog sudije da traži da odredi pritvor, on će da odredi pritvor.
I gde će tužilac da sprovodi istragu. Kada kažem istragu, lociram pre svega na relaciju okrivljeni - tužilac, ne potencijalni svedoci, druga dokazna sredstva, veštačenja itd, ali u toj relaciji prema okrivljenom istraga će se sprovodi u istražnom zatvoru.
Ko će da je sprovodi? Javni tužilac. Ko komanduje istražnim zatvorom i ko ima obavezu da mesečno i nedeljno obilazi zatvor i da vidi kakvi su uslovi pod kojima se nalaze pritvorenici. Predsednik okružnog suda, meni se čini.
Zašto sam sve ovo naveo? Ovo će biti neprimenljivo, a ovaj koncept koji vi zagovarate, pa čak i ne zagovarate, nego nekako to je ono od prvog dana kada ste ušli u Skupštinu stalno potencirate: znamo mi da to nije dobro rešenje, ali je važan prvi korak.
Da vas podsetim, prvi korak ste uradili sa Zakonom o izboru narodnih poslanika. Rekli ste da dijaspora treba da glasa, bitan je prvi korak. Glasalo je 800 građana.
Bilo je turističko putovanje za izanđale funkcionere i decu SPS-a, koji su se prijavljivali da kontrolišu tamo izbore i tamo se pojave po dva-tri birača.
Prvi korak ste dali i već posle nekoliko meseci videli da je taj prvi korak promašen, da je to bio korak u ambis. Ovo je isto korak u ambis. Od lošeg rešenja još gore je nedorečeno rešenje.

Više zbog onoga što je gospodin Mamula rekao da onaj prethodni amandman ne treba prihvatiti, jer se nije protegao na neki prethodni član.
Malopre sam rekao da mi nismo hteli da na svaki član podnosimo amandman, da bi otklonili taj nedostatak i formulisali koncept.
Morate da vidite ono o čemu mi ceo dan danas diskutujemo. U ovom članu 275. je regulisana situacija kome se upućuje žalba, a ovde se kaže, žalba protiv rešenja o sprovođenju istrage. Znači, protiv rešenja o sprovođenju istrage osumnjičeni i njegov branilac mogu, u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja, izjaviti žalbu istražnom sudiji, koja ne odlaže izvršenje rešenja o sprovođenju istrage. O žalbi rešava nadležni istražni sudija.
Gospodine Mamula, pogledajte šta je napisano u članu 270, gde je bilo amandmana SRS, obratite pažnju, ali onaj koncepcijski amandman, gde se u stavu 2. kaže - istragu sprovodi nadležni javni tužilac, a na njegov zahtev ili na zahtev drugih ovlašćenih tužilaca, određene dokazne radnje u istrazi mogu, u skladu sa pravilima ovog zakonika, sprovesti istražni sudija.
Kako neposredno viši organ, koji razmatra žalbu na rešenje o sprovođenju istrage, može po nalogu nižeg da sprovede određenu istražnu radnju. Zar vam se ne čini da je to nelogično. Ne pričam o tome da je nezakonito, jer pravi se zakon, ali je nelogično. Ako je istraga prešla od istražnog sudije tužiocu, kako sada tužilac može da naredi istražnom sudiji da sprovede neku istražnu radnju? Kako bi opštinski sud mogao da naloži okružnom šta treba da uradi? Ovo samo u zemlji Srbiji postoji i nigde više. Nemamo mi kao opozicija zadatak da vam svaki član ispravljamo.
Gospodine Mamula, gospodin Jojić je radio temeljno ovo, on je 390 amandmana pripremio da bi se ovaj zakon sredio. Naravno da nam ne pada na pamet da 390 amandmana prilažemo.
Mi smo rekli da ćemo podneti četrdesetak i nešto amandmana. Zašto? Da vam ukažemo na pogrešan koncept. Sve je pogrešno ovde. Šta očekujemo? Očekujemo da se povuče ovaj zakon i da se kaže - hvala na ovoj raspravi, čuli smo primedbe, nešto možemo da ispravimo i da se ponovi drugi predlog zakona. Odmah sam rekao da nikakva bruka i sramota nije. Krenulo se s jednim konceptom, evo vidite, taj ko vam je radio taj koncept, on ne zna ni taj koncept. Šta vas je namučilo? Ustav Republike Srbije, zato što sud odlučuje o pritvoru.
Ne želim da komentarišem još neke nelogičnosti u članovima između 270. i 277, ali pročitajte svaki član pažljivo, pa ćete videti koliko tu ima nedostataka. Vi ovaj zakon ne možete da primenite. Sudije i tužioci ima da se svađaju i da se smeju jedan drugome.
Vi kažete da ne želite da istražni sudija bude nemi posmatrač. Pa, vi ste ga devalvirali. On je sada službenik tužilaštva.
On po nalogu tužioca mora da sprovede istražnu radnju, ne ovog nadležnog, nego i svakog drugog tužioca, jer taj istražni sudija je ovlašćen da postupa na svojoj teritoriji.

Ne mogu da pričam o TV emisijama i o tim stvarima, jer to ne znam, ali gospodine Cvetkoviću, u Predlogu zakonika o krivičnom postupku postoji i član 554. Da vam pročitam kako on glasi: "Stupanjem na snagu ovog zakonika prestaje da važi Zakonik o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", broj 70/01)", ovo "01" je 2001. godina.
Znači, ako u našim amandmanima prepoznajete nešto retrogradno, to nije 48. godina, pre pedeset godina, nego 2001. godina, kada je donet najdemokratičniji Zakonik o krivičnom postupku. Napadajući nas, vi napadate kompletan DOS. Meni je to drago, samo morate da kažete - ja, Petar Cvetković, napadam DOS koji je 2001. godine uzeo predlog zakona koji je napravio Petar Jojić, pa ga je Momčilo Grubač nešto malo zakukuljio i zamumuljio i upropastio.
Sve što ne valja u postojećem zakonu, to je rezultat delovanja Momčila Grubača, a vi znate ko je on. Vi njega napadate.
Naše amandmane podelili smo ih u dve grupe. Prva grupa amandmana, gotovo do člana 270, odnosila se na ispravljanje grešaka u postojećem Zakoniku o krivičnom postupku i to one odredbe koje su prepisane sa nedostatkom u ovaj novi predlog. E sad, što se tiče člana 275, gde ste rekli da smo samo 15 sekundi upotrebili, a da ne pričamo o koncepcijskom neslaganju.
Evo, neću da vam pričam o koncepcijskom neslaganju. Samo mi nađite logičnu vezu između člana 275. i člana 270. stav 2. gde istragu sprovodi javni tužilac, a on može da naredi istražnom sudiji da sprovode određene istražne radnje, i član 275. gde rešenje o sprovođenju istrage donosi javni tužilac, a nezadovoljna strana može da izjavi žalbu o kojoj rešava istražni sudija.
Ako nađete pravnu logiku u korelaciji između ove dve norme svaka čast, ali mi kažite kako će da se primene ova dva člana bez naših amandmana. U startu sam rekao da naši amandmani kada je u pitanju ovaj deo istraga i naovamo, nisu podneti na sve članove gde je bilo potrebno da se interveniše, već samo na pojedine, gde želimo da vam skrenemo pažnju da ovo povučete i da kažete - hvala Narodnoj skupštini što smo obavili javni pretres nečega što možemo da tumačimo kao nacrt akta. Uzećemo u obzir sve ove primedbe, sve ove stavove, bez obzira na koncepcijska neslaganja i u nekom periodu predložiti jedan bolji zakon, tim pre što ni Vlada ne predlaže da ovaj zakon stupi sutra ili juče, nego nekog datuma, mislim da je to jun 2007. godine, 1.6.2007. godine.
Znači, dajte ako treba da odložimo ovo i za mesec-dva dana da se to sve zamiksa, da se sredi i da se donese kvalitetan zakon, jer i onako mislim da postoji čak i jedan njihov amandman, gde i ono odlažu primenu ne za juni nego za neki datum 2008. ili 2009. godine. Znači, ne postoji tolika potreba za nekom žurbom. Mnogo nam je važnije u ovom trenutku da napravimo kvalitetan zakon, pa bez obzira u kojoj koncepciji da ide. Rekao sam vam ovde koji su problemi u vašoj koncepciji. Ova dva člana koja sam vam citirao ne mogu da se primene. Ta dva člana ne razgovaraju, fali im nešto.

Mi ćemo sa još nekoliko amandmana samo da ukažemo na ove principijelne, ali moram da kažem i neke nedorečenosti koje vrve prosto u svim odredbama ovog zakona.  
Član 277. se odnosi na nešto što ima naziv Dokazni predlozi okrivljenog, branioca, oštećenog i punomoćnika oštećenog u istrazi. E sada, mi ovim amandmanom samo skrećemo pažnju da u našem konceptu istragu vodi istražni sudija i stvarno to deluje skromno u odnosu na veličinu ovog člana 277, ali cilj nam je da vam skrenemo pažnju.
E sad, zašto vam to pričam? Iz jednog prostog razloga što u tzv. optužnom sistemu, gde je istraga kod onoga koji goni, tužioca ili tužilaštva, tužilaštvo ima još jednu dodatnu obavezu da, pored dokaza koje treba da obezbedi da bi osnažilo svoj budući optužni akt, tužilaštvo ima obavezu i da obezbedi, prikupi, sačuva i optuženom, odnosno u ovoj fazi već okrivljenom, dostavi sve dokaze koji idu njemu u korist.
E sada, razmislite kakav će biti taj tužilac kod nas koji treba da goni NN lice i neka bude po ovim vašim stavovima iz člana 277. da sprovodi neki kvazidokazni postupak, obezbeđuje neke dokaze i dođe do dokaza koji ide u korist okrivljenog. Šta vi mislite, da li će on to da da okrivljenom. Vi ćete da kažete - ovde je obezbeđeno prisustvo okrivljenog, njegovog branioca itd.
E sada ću da vam kažem kakav je drugi problem. Drugi je problem taj što je javni tužilac ovlašćen da vodi tzv. pretkrivični postupak. On tek kasnije može da donese rešenje o sprovođenju istrage i da u pretkrivičnom postupku uradi sve šta mu je po volji i po želji. Nema nikakvu kontrolu.
Potcenili ste istražne sudije tvrdnjom da oni retko osporavaju javnom tužiocu, retko izražavaju neko protivljenje, obično aminuju.
Vidite, u postojećem sistemu jasno su podeljene faze, pretkrivični postupak, istraga, glavni pretres. Tačno se zna gde koja počinje, gde koja završava.
Ako javnog tužioca ovlastite da bude komandant parade u pretkrivičnom postupku, vi ga zovete prethodna istraga, i ukoliko ga ovlastite da vodio istragu, a marginalizujete sud, kažite mi kad će u istrazi pred javnim tužiocem da se obezbede dokazi odbrane. Prva stvar.
Druga stvar, da li odbrana može da obezbedi dokaze na drugi način. Ako odbrana obezbeđuje dokaze na drugi način, dokaze odbrane, a ne preko javnog tužioca, onda svaki malo vispreniji advokat može da namagarči javnog tužioca na glavnom pretresu. Zašto?
On ima dokaze koji daju potpuno drugu sliku o okrivljenom. On ih čuva. Pusti tužioca neka se izlupetara tamo u svojoj istrazi koju bude vodio.
Kada se pojavi glavni pretres, javni tužilac može samo da sedne na klupu, jer da je znao da postoje ti dokazi kod odbrane, možda ne bi ni podigao optužnicu. Zašto sve ovo pričam?
Ne zbog koncepcijskog neslaganja, ali ako razvijate jedan sistem, onda ga razvijte, razradite ga do detalja, do tančina, da bude jasan, da budu podeljene uloge, vi ste išli sa jednom kombinacijom i ta kombinacija je opasna, zato što je nedorečena.
Sada ću da vam dam drugi primer. Pre nekoliko meseci, mislim da ima pola godine, Karla del Ponte je podigla protiv Vojislava Šešelja, odnosno podnela zahtev za izmenu optužnica.
Zadržano je tih 14 tačaka, 14 optužbi, ali je, pošto je pao koncept udruženog zločinačkog poduhvata, ne znaju kako da doskoče Vojislavu Šešelju, oni se sete da krenu sa govorom mržnje kao oblikom izvršenja krivičnog dela.
Gde su našli iskustvo? Iskustvo su našli u jednoj presudi suda za Ruandu. Tamo neki je otišao na radio i preko radija pozivao ljude na zločine koji su se tog trenutka dešavali. To nema veze sa Vojislavom Šešeljem, ne može ni da se upoređuje. Pričam zbog javnosti da zna o čemu se radi.
U zahtevu za izmenu optužnice oni su naveli sijaset lokacija gde su navodno neki činili zločine, a na te neposredne izvršioce, a oni ne znaju ko su ti neposredni izvršioci, mogao je svojim govorom mržnje da učestvuje Vojislav Šešelj kao podstrekač.
Sve u domenu naučne fantastike, po sistemu kako radi Vojin Dimitrijević, Nataša Kandić, Goran Svilanović, Nebojša Čović i ovi drugi koji su molili, preklinjali, samo pomerite Šešelja, jer će sigurno biti izabran za predsednika ako se ponove izbori. On je zbog politike tamo, nije on zbog neke krivično-pravne odgovornosti.
Kada su dostavili te materijale, a tužilac ima obavezu da obelodani dokazni materijal, onda jednostavno svaki razuman posmatrač je mogao da vidi da taj materijal, te izjave, nemaju nikakve veze sa Vojislavom Šešeljem, niti sa bilo kojim čovekom koga on poznaje u životu. Ali ima sa Vukom Draškovićem.
Onda je Karla del Ponte tražila od pretresnog veća da izda sudski nalog, da se izvrši organizovani prepad, da se ne dozvoli odgovor na taj zahtev, upada se u onu malu ćeliju da se uzmu dokumenti, jer Karla del Ponte se prevarila. Ona taj materijal nije predstavila kao oslobađajući materijal Vojislava Šešelja, nego kao materijal tužilaštva kojim se dokazuje krivica Vojislava Šešelja, a u materijalu nema krivice, ima prozivanja Vuka Draškovića.
Navodno neki svedok je rekao - ti koji su prošli tu nosili su sliku Vojislava Šešelja i Vuka Draškovića, 91, 92. godine, svi iz Srpske garde su više mrzili Vojislava Šešelja nego bilo koga Zengovca itd. Sve je montirano, to vam pričam, zato što je to montirano.
Vuka Draškovića drže u šaci. Ili ćeš da pevaš ovu pesmu, ako ne pevaš tu pesmu, član 11. bis Pravilnika o postupku i dokazima, Vukčević ima da ti sudi ovde za ratne zločine. I zato je Vuk ovakav. Što reče Bajro pre neki dan kada ga je Danica Drašković terala da potpišu neki sporazum, kaže - vrlo rado bih potpisao, ali nemam ruke, isekao mi tvoj Vuk još pre 12, 13 godina.
Eto na šta liče krivični postupci, a vi ste napravili nešto još gore. Kod vas se ne zna koji je sistem u pitanju. Vi ste totalno istražnog sudiju pretvorili u dežurnog sudiju, koji se predstavlja da je ćata, koji udara potpise i pečat. Ništa drugo. Naravno da dižemo glas protiv toga. Zašto? To je najsuprotnije Ustavu Republike Srbije.
Ako već gazite Ustav Republike Srbije, onda ga gazite nekim normalnim konceptom, koji možete da branite na neki način. Vi ovde ne možete da branite koncept, jer ovde između svakog člana postoji šupljina, a između nekih postoji suprotnost. O tome se radi.
Sada vi mene optužujete kako mi po svaku cenu želimo da napišemo neki amandman, da nešto osporimo. Teško nam je da pišemo amandmane, ali računamo ako možemo nešto da urazumimo, pošto se ovo približava, za koji mesec dolazimo na vlast, pa zašto da vraćamo ponovo da se ovo dorađuje. Nama je najviše stalo da sada budu normalni propisi. Skupo je ako se mi igramo, posle svake vlasti se menjaju propisi.
Nama je interes da ovaj propis liči na nešto i zato podnosimo amandmane. Vi naše amandmane tumačite kao sredstvo da se kupi vreme da bi poslanici SRS pravili propagandu. Evo nas ima pet-šest, ne želimo propagandu. Sada svi gledaju neke druge emisije. Verovatno ovi profesori, ove sudije prate ovo, pa mogu stručno, jer njih to interesuje, sutra će oni da se hvataju za glavu.
Samo da vas podsetim, na toliko predloga zakona smo vas upozorili, kada ih budete doneli na silu, da će biti neprimenljivi i kod svakog tog predloga zakona se desilo kada ste ga izglasali da je postao neprimenljiv. Jači smo za to jedno iskustvo. Dokazali ste se da ovo osim neke lepe priče nema ništa drugo pozitivno. Apsolutno ništa pozitivno nema.
Zato nije dobro da istragu, koja je zamišljena kao što je danas sadržinski opisana u postojećem Zakoniku o krivičnom postupku, prevalite da je radio javni tužilac. To je osnovna greška. Tužilac može da sprovodi samo onu svoju istragu koja ide njemu u prilog. On da obelodanjuje dokaze koji idu u korist okrivljenog, nemojte molim vas.
Vi u Hagu imate podignutu optužnicu, čovek smešten u pritvor i tek onda počinje istraga. Istraga nakon podizanja i potvrđivanja optužnice. Malo gde to postoji. Da budemo načisto. Ko je sprovodi? Tužilac. Gde je sprovodi? U pritvoru. Ko komanduje jedinicama u pritvoru? Sud. Ko donosi rešenje? Javni tužilac. Ko razmatra žalbu protiv tog rešenja? Istražni sudija. Tužilac može da naloži istražnom sudiji da sprovede neku istražnu radnju, koja ne bi mogla da se kao dokazno sredstvo pojavi u fazi glavnog pretresa.
Zar vam ne deluje da je sve to pobrkano. Nema apsolutne nikakve logike. To je neka neuspela resavska škola, ajde malo ovamo, ajde malo ovamo i ništa neće da ispadne. Videćete. Nemoguće da stručna javnost toliko vrišti povodom ovakvog predloga zakona, a da se neki koji su dobili zadatak da ovo izglasaju prave da ne čuju, da ne vide.
Nisu valjda ti profesori na nekom drugom mestu diplomirali. To su isti profesori, i oni koji su pisali i ovi koji osporavaju. Naravno, mi nemamo tolike averzije prema konceptu, ali ga razradite. U ovom trenutku mora biti samo onaj koncept koji je u skladu sa Ustavom.
Alternativni koncept, koji podrazumeva suprotnost sa Ustavom, za nas je neprihvatljiv. Zašto? Nas obavezuje Ustav koji kaže da moramo da poštujemo Ustav i zakone. Zašto bi to mene to obavezivalo, a vas ne bi obavezivalo. Valjda vas više obavezuje.

Znate šta, vrlo je teško kada amandmane SRS napada predstavnik DSS, koji je podneo najviše amandmana na Predlog zakona. Što ste pa vi podnosili amandmane?
Sada ne mogu da shvatim. Da nas je kritikovao za amandmane poslanik DSS koji nije napisao nijedan amandman, poput recimo Miloša Aligrudića, to bih prihvatio. Gospodin Petar Cvetković je podneo najviše amandmana na Predlog zakona. Verovatno ste podneli to zbog toga što je to potrebno, a ne iz nekog hira. Ne ulazim u to ko je kome šaputao i zašto je šaputao. Međutim, krivo mi je kada Vladu Homana diskriminišete i ne prihvatate njegove amandmane.
Što se tiče člana 317, u ovom članu se propisuju slučajevi i način kako da se vrši isključenje javnosti sa glavnog pretresa. One koji će da kritikuju SRS moram da opomenem da se naša intervencija odnosi na stav 1. tačka 6). Znači, ako tražimo da se briše tačka 6), to nije teško da se shvati, znači da postoje u stavu 1. tačke 1) do 5) i postoji stav 2.
Zašto osporavamo tačku 6)? Zato što je u tački 6) naveden razlog zbog koga može veće da odluči da isključi javnost sa glavnog pretresa. Znači, prvi razlog je čuvanje tajne. To je u redu. Drugi razlog, čuvanje javnog reda, u redu. Verovatno se misli šire posmatrano javni red, ne samo u sudnici.
Tačka 3), zaštita morala, neka bude da je u redu, mada sudeći po onome što ima na našim televizijama i novinama, od morala nema ništa. Četvrta, zaštita interesa maloletnika, u redu. Pet, zaštita ličnog ili porodičnog života okrivljenog ili oštećenog, odnosno radi opravdane zaštite privatnosti drugih lica. U redu, ali u praksi se ne primenjuje. U praksi novinari ga okrpe pre nego što je optužnica i stupila na snagu, to da znate.
Tačka 6), otklanjanje ozbiljne opasnosti po život ili telo stranaka, oštećenog, branioca, svedoka ili drugih lica. Da li na ovaj način vi priznajete da sudnica nije obezbeđena za suđenje? Ne znam na šta ste ovde mislili, ozbiljna opasnost po život i telo stranaka. Neko će da bije stranke, tužioca, sudije, pa vi imate onu stražu u sudovima.
Okrivljenog iz pritvora uvek dovodi stražar iz zatvora gde se izdržava pritvor. Ako je na izdržavanju kazna zatvora, zna se, stariji stražar, nadzornik straže sprovode ga. Mislim da je ovaj slučaj potpuno obuhvaćen tačkom 2), očuvanje javnog reda.
Javni red se ne sprovodi samo na ulici. On se valjda sprovodi i u prostorijama. U javnim sigurno. Tako da naša intervencija je stvarno ograničena, jer smatramo da ovakva situacija nije moguća. Ako se ona pojavi, onda znači da predsednik suda, postupajući sudija, veće i svi koji su zaduženi da obezbede red i mir u sudnici ne ispunjavaju svoje obaveze.
Zašto tražimo da se ovo briše?
Zato što predsednik veća može u svakom trenutku da kaže da je potrebno da se isključi javnost sa javnog pretresa iz ovog razloga. On je postavljen na tako niskim granama, otklanjanje ozbiljne opasnosti po život. Sve u domenu pretpostavke. Sa mnogo pretpostavki isključuje se javnost.
Javnost je neophodna sa sudski postupak. Ovde se nabrajaju, nabrajaju pretpostavke na osnovu kojih neko može da zaključi, a pitanje je kakvo je to zaključivanje. Da li je to zaključivanje razumnog posmatrača ili je zaključivanje koje imamo danas u praksi. Malo-malo nekoga uhapsite kada su lokalni izbori, vi samo tada hapsite. Raspišete lokalne izbore za neku opštinu, tamo da l' predsednik opštine ili opštinska skupština, vi uhapsite nekoga, dignete glavom pet-šest dana i onda ti ljudi kažu, au, Koštunica se probudio i hapsi, izgleda da se upustio u borbu protiv kriminala, vidiš ipak on pošten, hajde da glasamo za ovog Sašu, dobićemo i asfalt.
Kada nema izbora vi ne hapsite. Samo hapsite kada su izbori. Uzmite statistiku. Imam pres-kliping, tačno mogu da vam kažem kojom zakonomernošću pred izbore se hapse ljudi. Lokalni, dopunski. Nego, nego, zbog toga hapsite.
Sada ste zatvorili Topionicu zbog izbora u Boru, ali imate problem. Zbog tih lokalnih izbora vi ste zatvorili Topionicu, a ona 80 godina zagađuje Bor i okolinu. Sada ste se setili, ona vaša gospođa diplomirani ekonomista što tamo vodi. Prošli put sam se šalio pa sam rekao, kada bi bio drugi odnos snaga, pa da u Pančevu raspišete izbore, možda bi oni u Pančevu mogli malo da dišu svežeg vazduha, jer biste im zatvorili Naftnu industriju, Petrohemiju, sve biste zatvorili. To je vaša borba protiv kriminala, baš taj član 317.
Sada se u postupcima javlja, vidite i sami, malo-malo pa se pojavi neki advokat kao branilac i kaže da ne smem da komentarišem jer je sud rekao da je tajna, ne smeju da se iznose podaci, a istraga se sprovodi. Član 317. se odnosi na glavni pretres. Samo kažem da postoji velika verovatnoća da ova tačka 6) postoji upravo zbog toga da bi se ona zloupotrebila.
A i formulacija je pogodna za zloupotrebu jer su sve pretpostavke, radi otklanjanja ozbiljne opasnosti po život ili telo stranaka, oštećenog, branioca, svedoka ili drugih lica. Opasnosti po život ili telo, u sudnici, pred većem. Znači, samo treba da bude u pitanju vatreno oružje, hladno oružje i nasilnik. Ako je neko nasilnik, nećete da ga pustite.
Ne znam kako vi znate, znam kako je meni nešto poznato, ali meni uopšte nije jasno kako je vama poznato ovo što ste napisali. Ovde su pretpostavka za pretpostavkom da bi se isključila javnost. Zašto je potrebno da se isključi javnost?
Nemojte da isključujete javnost zbog Nataše Kandić, ona se šeta kroz vaše pravosuđe kao kroz švajcarski sir, čak komanduje, ona gura ovo. Ne smete da se suprotstavite Društvu sudija i ovima drugima.
Mi izražavamo sumnju da će ovaj niz pretpostavki, koji je naveden u tački 6), biti osnov da se isključi javnost sa glavnog pretresa i da će jedva dočekati za pojedine postupke neki predsednici veća da ovo urade. Zato smo podneli amandman. Jer, ako postoji ta vrsta opasnosti, ona je obuhvaćena tačkom 2).
Ako ova opasnost postoji, neće se pustiti nasilnik, neće se pustiti lice sa hladnim i vatrenim oružjem. Napraviće se pristojno udaljenje između optuženog i publike, između više optuženih ukoliko su u sukobu interesa ili u nekom konfliktu. Ako je to sudu poznato, on će da sprovede neke radnje i da obezbedi ta lica da ne postoji ova opasnost. Ali, vama ova opasnost predstavlja osnov da se isključi javnost sa glavnog pretresa, što znači da se pripremate za neke sudske postupke koje želite da okončate bez prisustva javnosti.