Drago mi je, gospodine Markoviću, da ste posredno priznali da nešto nije u redu sa ovim poslovnikom, ali za istoriju će biti zabeleženo da je to vaš poslovnik. U nekom periodu ste mogli da skupite neku većinu da se on izglasa i da se po njemu radi i da se taj isti poslovnik krši, ne toliko sa vaše strane, ali neki drugi to čine.
Ovaj dosledni evropski put mi nije jasan. Sada ću vam objasniti. Zbog četiri zakona Miroljub Labus je napustio Vladu, ne zbog Mladića, ne zbog prekida ovih stvari, nego zbog oštrog neslaganja kako treba da se uredi naše finansijsko tržište i druga pitanja koja su sa ovim tačkama dnevnog reda u vezi. Zašto?
Pojavio se problem što danas razgovaramo o privatnom zakonu. Nema iza ovog zakona neke struke, poneki pojam za stručne krugove može nešto da znači, ali ovde se krije privatni interes i privatni zakon. Naravno, Koštunicu to ne interesuje. Vidite koliko ga interesuje – nema nijednog poslanika. Nema ni ministra, on počeo sa kampanjom. Do pre nekoliko dana vodio je unutarstranačku, a sada gleda ko može taj jedan posto da pređe, da uhvati neki priključak. Naravno, nama je podmetnuto ovde da raspravljamo o ovome. I naravno odmah znate ko će da podrži ovaj zakon – podržaće oni iz DOS-a koji su sada predsednici upravnih odbora banaka koje su navukli ovde.
Neko je zaključio da nije dobro da budu of-šor firme samo na nekim egzotičnim ostrvima. I Srbija je egzotična i može da se desi da i ovde postoje of-šor firme i to bi bile naše firme. To bi bili naši stranci u svojoj državi. Takav koncept su napravili. Tvrdim vam, ukoliko se ovakvi zakoni izglasaju, neko će verovatno da zaglavi u zatvoru, pa vas unapred upozoravam da se ovo svesno, namerno radi. Dokazaću vam taj put prema of-šor Srbiji.
Pošto je definitivno svima jasno, onima koji su ljuti što su pregovori oko brzog ulaska u EU zaustavljeni početkom maja, a ljuti su verovatno i oni, samo što kažu - mi ćemo da se ljutimo do septembra, od tog puta nema ništa i to je svima jasno, onda je potrebno da se napravi of-šor firma, of-šor država gde bi mogli da mešetare oni koji su prali novac, što novac koji potiče sa ove teritorije, tako i onaj mafijaški iz inostranstva, i to su ove banke.
Vidite, predsednici upravnih odbora ovih banaka su mnogo popularniji danas nego pre nego što su bili izabrani za ministre i pre nego što su postali ministri u Đinđićevoj Vladi. Božidar Đelić je sada predsednik upravnog odbora, plati, reklamira se po televizijama.
Odmah krenuo i pevač Pitić. To je onaj što je tri meseca glumio ministra, a nije položio zakletvu.
Vidite, u vezi sa članom 22. i stavom 2. koji je obuhvaćen amandmanom gospodina Lalića, vrlo je značajan član 16. koji definiše ko mogu biti izdavaoci hartija od vrednosti u Srbiji i u uvodnoj rečenici prvog stava potencira se – u Republici Srbiji.
Kaže se – pravna lica sa sedištem na toj teritoriji, Republika, autonomne pokrajine, vlast i paravlast, Narodna banka Srbije, pravna lica sa sedištem na teritoriji država članica OECD-a i EU sa čijim institucijama nadležnim za kontrolu tržišta hartija od vrednosti Komisija ima zaključene ugovore.
Kako naša Komisija za hartije od vrednosti može da ima zaključene ugovore? Valjda ugovore sa inostranstvom zaključuje država, ratifikuje parlament. Hoćete Štimca da menjate posle ovog zakona? Hoćete, ne uklapa vam se Štimac.
Kako pravno lice sa sedištem u inostranstvu kod nas izdaje hartije od vrednosti, zašto ne izdaje u svojoj državi i gde to ima da preduzeće iz jedne države ili pravno lice iz jedne države ne izdaje hartije od vrednosti u svojoj državi, nego u nekoj drugoj?
Ima tamo gde postoji zajedničko tržište. Ima tamo gde postoje države koje su se tako otvorile da registruju of-šor firme itd.
Evo, to je to, gospodine Arsiću, što treba da se kaže, zašto je ovo privatni zakon Mlađana Dinkića i lobija koji stoji iza njega, jer ništa nije bolji ni Labus, nego su se posvađali ko će više da zahvati, ko će da ima veći uticaj.
Gospodin Lalić vam je rekao samo jednu rečenicu koja je značajna za ovaj amandman na član 22. stav 2, a ta rečenica glasi – ne može država da bude u povoljnijem položaju od ostalih izdavaoca hartija od vrednosti kada su u pitanju ove dužničke hartije od vrednosti. To su one koje imaocu daju pravo na glavnicu, kamatu ili neku pogodnost.
Šta se predlaže u tom stavu od strane Vlade, odnosno čitaj – Mlađana Dinkića i njegovih? Predlaže se da ako je izdavalac te dužničke hartije od vrednosti Republika ili Narodna banka Srbija, tumači Mlađan Dinkić ili Jelašić u koprodukciji, sasvim je svejedno, da rok dospeća može biti i kraći od 30 dana, jer u prvom stavu je navedeno da rok dospeća obaveze iz te hartije od vrednosti ne može biti kraći od 30 dana. Naravno, u sledećim stavovima se govori šta su to kratkoročne, šta dugoročne, a kao vododelnica uzeto je 365 dana.
Mi tražimo da i država bude ravnopravna. Ako neko drugi izdaje tu dužničku hartiju od vrednosti, onda ćete morati da nam objašnjavate kako je to moguće, ali dobro, ali onda i država mora da bude u istom položaju kao i taj drugi izdavalac hartija od vrednosti.
Ne znam zašto bi država uvek imala neki izuzetak, da li zbog toga što putem ovih hartija od vrednosti garantuje kratkoročna zaduženja budžeta, a to je neophodno da bi država ispunila svoje obaveze, recimo, prema penzionerima kada treba da se premosti neki tekući nedostatak sredstava u budžetu.
Znate šta će se onda desiti – jeste, država se zadužila kod te i te banke, računala je da će da vrati u tom i tom roku, ali ona je brže vratila. Znači, ovaj moj stav, svaki predstavnik Vlade može lepo da ospori priču, vi sprečavate državu da bude efikasnija, da ranije ispuni obavezu i oslobodi se obaveze i na taj način se spasi od nekih kamata, ali tu je podvala.
Zašto? Zato što se zaboravlja na glavni problem: kako to da nema sredstava kada smo prepuni suficita? Vidite kako se to menja, kako se te podvale pripremaju. Mi smo dobili zadatak da danas raskrinkamo ovaj prvi od tih privatnih zakona Mlađana Dinkića i njegovih sponzora i bogami, na prvi pogled može delovati da je baš moralno napustiti tu grupaciju na čijem je čelu ovakav Mlađan Dinkić. Problem je u tome što je u pitanju svađa oko plena, oko primata i uticaja.
Znači, ako gospodin Štimac prati ovu sednicu, odmah neka računa da je razrešen. To je sledeća etapa koju će da pokrene.

Samim činom da nije prihvatila amandman, Vlada priznaje da ne zna i ne poštuje Ustav Republike Srbije. Radi javnosti i onih poslanika koji su mi obećali da će da podrže amandmane, objasniću u čemu se ogleda problem člana 32. stav 8, na koji je gospodin Milajić podneo amandman i traži da se taj stav briše.
U tomu stavu je napisano: "Komisija propisuje uslove za objavljivanje odložnog prospekta". Da bi to bilo jasno, moram da vas podsetim da je nešto slično urađeno sa članom 30. stav 3. koji kaže: "Komisija propisuje uslove za objavljivanje preliminarnog prospekta".
Treća odredba na koju želim da vam skrenem pažnju je poslednji stav u članu 26. i tu moram da pohvalim Vladu, jedino je ovo zakonito, ustavno, a to je formulacija koja se tiče prospekta za izdavanje hartija od vrednosti. Taj poslednji stav glasi: "Formu i sadržinu zahteva za odobrenje prospekta za izdavanje hartija od vrednosti, odluke o izdavanju hartija od vrednosti, prospekta za izdavanje hartija od vrednosti i skraćenog prospekta propisuje Komisija". Ovom formulacijom je sve obuhvaćeno što je ubačeno u stav 3. člana 20. i u stav 8. člana 32.
O čemu se radi? Uslovi mogu da se propišu samo zakonom, a način ostvarivanja nekog prava može da se propiše podzakonskim aktom. Šta bi mogao da bude podzakonski akt u ovoj materiji? Mogla bi da bude odluka Komisije za hartije od vrednosti iz člana 26, poslednji stav gde stoji ovlašćenje Komisije i to što je Komisija po tom stavu ovlašćena da uradi to jeste ustavno – da propiše formu, da odredi te obrasce. Međutim, da Komisija samostalno utvrđuje uslove, pa kada je u pitanju izdavanje, preliminarni prospekt i odloženi prospekt, onda se zalazi u nešto što može da uredi samo Narodna skupština kao organ koji donosi zakon.
Sasvim je dovoljno ovo ovlašćenje iz člana 26. poslednji stav. To može da radi Komisija za hartije od vrednosti i može svojim aktom da uredi na opšti način, da propiše obrasce i tako dalje, ali da određuje neke nove uslove, više ili mimo onih koji su propisani zakonom, e to ne može. Jer, kada se ulazi u neke uslove onda se ulazi u srž, u materiju koju mora Narodna skupština da uredi zakonom. Ne može podzakonskim aktom. Zašto? Jer pitanje uslova dotiče elementarno pitanje da li neko ispunjava ili ne ispunjava, da li nekome nešto pripada ili ne pripada, da li postoji neko pravo ili ne postoji.
Pod kojim uslovima će da se prizna neko pravo može da uredi Narodna skupština, ali Komisija ne može, jer nema zakonodavnu nadležnost. Može da propiše formu, može da propiše obrasce, može da reši neka pitanja postupka u skladu sa duhom zakona i na bazi ovlašćenja iz zakona, ali da svojim podzakonskim aktom ulazi u suštinu nekog prava, na način da li ono može da postoji ili ne može da postoji, to ne može da radi Komisija; ne samo Komisija za hartije od vrednosti, nego bilo koji drugi organ, pa čak ni Vlada ne može to da radi.
Ovo je najočigledniji primer neustavne odredbe. E sad, nije Mlađan Dinkić baš neki veliki poznavalac Ustava ili ustavobranitelj. On je to svesno uradio. Zašto? Zameniće on i Komisiju za hartije od vrednosti, pa će sebi odane i podobne, a možda i neke od ovih nekoliko ovde koji su prisutni, da ubaci tamo. Sve on to smišljeno radi, jer vrlo jak lobi njega goni na ove stvari.
Ne znam kako je on mogao da prođe kod vašeg Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
A što se tiče ovog zakonodavnog odbora, to me uopšte ne čudi, kod njih je sve pravno moguće. Pozivam one narodne poslanike koji su obećali da će da glasaju za amandmane Srpske radikalne stranke – glasajući za ovaj amandman glasate i za vaš Ustav.

E moj gospodine Markoviću, pripravnici su pripravnici, oni se osposobljavaju da bi nekada mogli samostalno da rade, ali ako se pripravnik pusti da samostalno radi, onda nastaje velika šteta za državu. Imali smo prilike to da vidimo kada su oni sa čarapama ušli u NBS, odnosno NBJ, tako je bilo. Imamo i sudski postupak. Doduše, dokaze smo obezbedili, pa ćemo videti kako stoji.
Da vidite, na ovom amandmanu se vidi kako je opasno kada čovek mrzi i kada je sujetan. Naravno, ne pominjem imena, ali se prepoznaje iz ovog odgovora, odnosno mišljenja. Kaže – amandman se ne prihvata. To je naredba. "Ovim odredbama", to se sada misli na član 52... Međutim, gospodin Glišić nije napao ceo član 52, koji ima četiri stava. On je samo jedan stav, za koji je smatrao da bi se gospodin Nikola Milošević, da je kojim slučajem tu, kao vrsni logičar, verovatno smejao sa ove govornice i mogao bi da da dijagnozu onoga ko je pisao ovo...
Nemam nameru nikoga da vređam, gospodine predsedniče, nemate potrebe da se sekirate, ali vidite šta se sad tu kaže. Gospodin Glišić traži da se izbriše tekst – trgovina hartijama iz stava 2. ovog člana obavlja se isključivo. Kada se kaže "isključivo", onda se potencira. To je isto kao da se kaže – mora ili ne sme drugačije, kažnjivo je ako je drugačije, naređuje se da bude ovako. Reč "isključivo", uzmite rečnik, ima kod Tome gore na prvom spratu, ovog službenika koji vodi računa o pravopisu.
"U skladu sa odredbama ovog zakona", a onda: "ako ovim zakonom nije drugačije određeno". Kada ste rekli – u skladu sa ovim zakonom, onda ste obuhvatili od naslova do poslednjeg člana. Obuhvatili ste i sve izuzetke koji postoje u zakonu, ali vi dva puta potencirate da ne mora da bude po zakonu. Još ako nađete nekog stručnjaka, inspektora kao što ga je Parivodić celo jutro branio, koji se razume i u prava intelektualne svojine, onda smo obrali bostan.
Vaše obrazloženje kaže: "Ovim odredbama neophodno je jasno definisati šta se podrazumeva pod trgovinom na organizovanom tržištu", ovo što traži Glišić da se briše nema veze sa ovim što pričate, "kao i način na koji se ona obavlja, odnosno određuje se da se trgovina na organizovanom tržištu obavlja isključivo u skladu sa odredbama ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugačije određeno."
Da li ovo neko vežba pravopis, ili pokušava Stevana Lilića da imitira u Vladi, da prepisuje jedno isto? Da bi narod shvatio, to bi otprilike onako bilo – ti ga pljuješ, a on misli kiša pada. Ako mi sa Vladom Republike Srbije treba da raspravljamo o logičkim stvarima i da sumnjamo u mentalno zdravlje, onda, molim vas, mi nismo stručnjaci za te stvari. To je neka druga profesija. Ovaj poriv da se sve odbija, ne sme da se prihvati, pa to je strašno. Ne postoji bolji dokaz da je ovo privatni zakon.
Vidite, čak ni u javnosti se ne štrecaju mnogo oni koji obično skaču. Zašto? Pronašli su interes. Znaju oni kakva će biti primena ovog zakona.
Zašto bi sada oni napadali zakon koji njima odgovara? Nedorečen, neprecizan zakon, sa puno kontradiktornih odredbi, to je želja svakog uzornog kriminalca. Svaki uzorni kriminalac želi zakon u kome ne postoji nikakva veza između prvog i drugog člana, između 15. i 16, a obraduje se kada su sedmi i 377. međusobno kontradiktorni.
Imamo takav zakon. Imamo zakon kojim se menja prethodni, ovaj koji je sad na snazi, evropski zakon. Mi sa više elemenata evropskog menjamo zakone sa manje elemenata evropskog. Mi sa Mlađinim menjamo Labusove. To je strašno. To je strašno šta se radi i koliko se ova Narodna skupština ponižava. Dokle, videćemo, zavisi od nedelje.
Nadam se, gospodine predsedniče, da nećete da zamerite ako pozovem građane Republike Crne Gore da ne glasaju za ono što Mlađin pajtaš u Crnoj Gori Milo radi. Isto što Milo radi, to će i Mlađa da radi. Ako treba, razoriće državu, samo da ne ide u zatvor.
Milo je zbog toga organizovao referendum. Ili će da padne sa vlasti, pa ide u zatvor, a pošto mu se ne ide u zatvor, on kaže – au, mi smo mnogo ugroženi, dajte brže referendum, ako se sami razvijamo, ima da se razvijemo, kako ima da bude silno. Tako će i Mlađa da nam zapeva, naročito Čeda Antić da mu da...
(Predsednik: Zameriću vam, jer Skupština i sutra zaseda, tako da će biti različitih povoda. Sada je amandman.)
Samo pričam zbog toga što vidim veliku sličnost između ovog predloga zakona i onoga što Milo Đukanović ima napisano, a i onoga što nema napisano, a sprovodi u Crnoj Gori. Samo upozoravam građane Republike Srbije da između Mila i Mlađe nema neke principijelne razlike: onaj ima tamo Miška Vukotića, a ovaj će da ima Čedu Antića; onaj će da mu da istorijsku podlogu, ovde će mu ovaj dati istorijsku podlogu; on tamo ima nekog matematičara, i Mlađa ima ovog svog matematičara ovde. Nema tu razlike. Oni su na istom konceptu i tu vas, predsedniče, podržavam što ste vi jasno stavili do znanja da ne prihvatate taj koncept.

Mada mi ovo nije bilo jasno, kao i ono prošli put u vezi kapetana i onog pacova, ali dobro.
Član 55. reguliše postupak izdavanja hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu. On počinje: "Izdavalac hartija od vrednosti iz člana 54. ovog zakona...".
U članu 54. nema nijednog izdavaoca hartija od vrednosti. Član 54. govori o izuzecima prema vrsti investitora, a ne prema vrsti izdavaoca. To je isto kao kada se pozivate na nekoga koji postoji negde, a tamo nema njega, nego neki drugi predmet. Pozivate se na čoveka iz susednog stana, a stan prazan. Da budemo precizni.
Dobro, to sve ide kako treba. Ovde se javljaju tzv. profesionalni investitori i ovde se propisuje taj postupak da bez javnog oglašavanja može da se izvrši izdavanje hartija od vrednosti.
Moram da vam skrenem pažnju da se u tom članu gotovo u svakom stavu pojavljuju reči poput "rešenje o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu".
Imate to već u stavu 2, gde Komisija propisuje kako to treba da izgleda, pa onda u stavu 3 – Komisija donosi rešenje o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu kada utvrdi da obaveštenje sadrži sve potrebne podatke, da je priložena potrebna dokumentacija, da su podaci u skladu sa odlukom izdavaoca o izdavanju hartija od vrednosti i dostavljenom dokumentacijom.
Stičete utisak da je to jedna instanca u celokupnom postupku. Taj postupak kasnije ide – izdavalac hartija od vrednosti dužan je da uz ponudu koju upućuje licima dostavi obaveštenje o izdavanju hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu, čije je izdavanje rešenjem odobrila Komisija.
To donekle možete da shvatite, da je neko rešenje na početku donela Komisija, međutim, kada dođete do pretposlednjeg stava onda vidite da je izdavalac hartija od vrednosti dužan da, u roku od sedam dana od dana isteka roka za upis i uplatu tih hartija, Komisiji podnese zahtev za dobijanje rešenja o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti (kod vas je to isto rešenje i na početku i na kraju postupka, opet neki pripravnici prevodili) i dostavi još ugovor iz stava 6. na osnovu koga je izvršena prodaja hartija od vrednosti, dokaz o broju upisanih i uplaćenih akcija od vrednosti.
Na kraju kada treba da bude da je sve to lepo završeno, da je komisija odobrila ceo postupak, opet se pojavljuje rešenje iz stava 2. To je ono što sam malopre pričao.
Malopre sam pričao da između članova nema međusobnog razgovora i razumevanja, a ovde unutar istog člana nema razgovora i razumevanja. Zašto? Zato što se kompletno ekspertsko znanje ove materije svelo na 126 glasova.
Moram da vam skrenem pažnju da je slična situacija bila i sa Zakonom o javnim nabavkama. Došli su mladi, pametni, fini eksperti, predstavili Zakon o javnim nabavkama kao svetsko čudo, to će da reši sve moguće stvari, a kada je krenula primena videlo se da to ne može da se primeni. Kada su ljudi otišli do Ministarstva finansija, tada je bio Đelić, ništa mu nije bilo jasno šta su to napisali u zakonu, otišli kod čoveka koji je zadužen za te stvari i on kaže – čekajte da izvadim iz ove fioke, mi smo prepisivali slovenački koncept. Prepisali slovenački zakon, pogrešili u prevodu i dobili smo srpsku varijantu slovenačkog zakona, ali srpska varijanta ne može da se primeni.
Kada je u pitanju ovaj član, teško da ko može da shvati šta je napisano, ali ono što svako može da prepozna to je ta namera Mlađana Dinkića – što gore to bolje.
Podsetiću vas na one table kada ste pričali o tome kako je Demokratska stranka krala glasove iz Bodruma; čim se spojite sa njima, sve ću da vas podsetim. Imam pres kliping, imam sve moguće snimke, da javnost Srbije obavestim o podvali koja se priprema.
Ministar Bubalo se zarekao da više nikada neće da dođe u Skupštinu, ne može da izdrži pritisak ovde. Mlađa beži i čim dođu njegove tačke nađe neki posao u Vojvodini da nešto propagira, verovatno registruje seljake ili ih ponovo vara.
Sve ću da vas podsetim kako ste se ljubili, grlili, kako ste se svađali, međusobno optuživali. Obaveštavam javnost: svi oni imaju zadatak da vas pomalo prevare kako radikali ne bi došli na vlast. Prevarili ste se, jer gospodin Albijanić nas svodi na razumnu meru, još malo pa fali 150. Pozivam građane Srbije da vode računa sledeći put kada glasaju. Nije bitna lepota, nego da vidimo te principe ko šta radi i kako radi.
Građani Srbije moraju da znaju da je ovaj zakon pisan za jednu interesnu grupu, za nekoliko ljudi koji treba da legalizuju svoje prljave pare. Vidite, da bi se taj proces završio i ta tajna operacija, 126 ljudi ovde ima da digne ruku, a apsolutno sam siguran od tih 126, 125,5 nije pročitalo ni pet članova ovog zakona, jer se glasa na bazi poverenja. Upozoravam skupštinsku većinu – ne dajte blanko poverenje Mlađanu Dinkiću. Rekao je suficit, pa sutradan nema za penzije. Sada su skoro četiri dana ljudi čekali, gužve, padaju u nesvest ljudi.
Samo da vas podsetim ko su to profesionalni investitori u našoj zemlji, neka srpska javnost zna. To su banke sa sedištem u Republici, znači ovi mafijaši "Raiffeisen", "Societe generale". "Raiffeisen" je u prvoj godini 20% povećao svoj kapital, a vratio sva osnivačka sredstva u inostranstvo i hvalili su se u Nemačkoj i Austriji da takvu zlatnu koku nisu mogli nigde da nađu.
To da znate, to su ovi omogućili nekome da uzme pare i da se pere nešto više od četiri milijarde. Podsetiću vas, Batić je napao Dinkića, Velja Ilić, mada ono PDV - pola daj Velji, i on je napao Dinkića, Borka Vučić ga je napala, 78 kutija sa obrascem 1054 je uzeo, sakrio da se ne vidi istina gde su pare.
Dalje, međunarodne finansijske institucije, kao što su Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Međunarodno udruženje za razvoj, Međunarodna finansijska korporacija i Evropska banka za obnovu i razvoj, oni su profesionalni investitori, mogu da kupuju hartije od vrednosti kada žele i gde žele, bez javnog oglašavanja.
Kaže – osiguravajuća društva sa sedištem u Republici. Malo su zastali, jer smo digli galamu zbog poteza koji su radili sa 15 osiguravajućih društava i sva osiguravajuća društva biće strana ovde. Društva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzionim fondovima sa sedištem u Republici Srbiji – i ti će biti stranci; brokersko-dilerska društva sa sedištem u Republici – i ovo što imamo formalno-pravno da je naše nije naše.
Onda idu banke, osiguravajuća društva, brokersko-dilerska društva, društva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzionim fondovima, investicioni i penzioni fondovi sa sedištem u državama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, državama članicama Evropske unije.
Objasnite mi koju to beneficiju daju države članice EU Srbiji. Nema nijedne beneficije. Ko je vas ovlastio da dajete njima beneficije? Osnovni princip u međudržavnim odnosima jeste reciprocitet. Prodajete državu, sve prodajete. Nije sve na prodaju.
Dalje, druga pravna lica sa sedištem u Republici ili u državama članicama OECD i EU, koja svoja novčana sredstva ulažu u hartije od vrednosti radi ostvarivanja dobiti na osnovu razlike u ceni ili radi zaštite finansijske imovine od tržišnih rizika, odnosno radi ostvarivanja prava iz hartija od vrednosti.
U ovom zakonu nema Srbina, nema srpske firme, nema naših interesa. Vi koji činite većinu prilikom glasanja za ovaj predlog zakona ponašaćete se u Srbiji kao stranci, ponašaćete se apsolutno kao sledbenici Havijera Solane. On je bombardovao, vi dižete ruku, posledice su iste.

Gospodine Anđelkoviću, moram da vas obavestim da je potrebno da upozorite predsednika Skupštine Markovića da je predstavnik po ovoj tački Mlađan Dinkić, a on je zapalio iz ove skupštine; onda smo dobili obaveštenje da je paralelno sa njim predstavnik Vlade ministar Bubalo, a on nikada više neće doći u ovu zgradu. Mi sada ovde raspravljamo o važnim zakonima, a oni se negde hlade u nekoj hladovini, smeškaju i kažu – ma hajde, šta rade ovi u Skupštini, oni pričaju, to će dva dana da traje. Verovatno posle toga – puj pike ne važi se, mi smo završili naš glavni posao.

Dobili ste da je i Bubalo ovlašćeni predstavnik.

Pa vidite, on se zarekao prošli put kada je pretrpeo onu debatu, nokaut od radikala i rekao je – ja više u životu neću da uđem u ovu salu. A vi znate, oni su ljudi od reči. Samo vas podsećam da su oni ljudi od reči. Tako su obećali da nikog neće da hapse, pa sad hapse.
Mislim, nije korektno i nije kulturno, nije civilizacijski, a to možda lepše zvuči ovima koji znaju ove termine, nije evropski da neko nešto predloži pa da pobegne.
Ako već hoćete nešto evropski, u malo kom parlamentu u Evropi je moguće da ministar bude odsutan kada je na dnevnom redu njegova tačka. A ovog vašeg, on je u farmerkama dolazio ovde, uopšte ne interesuje Skupština, njega interesuju samo pare, diskovi, muzika, Keba i ostale stvari. Ali, dobro, o tome će birači da presuđuju, nemam ništa protiv toga.
Da se vratimo na ovaj amandman koji je podnet na član 77. Predloga zakona, i to na stavove 6, 7. i 8. Vidite kako to izgleda, kako se izgubi mera. Dugo sam u ovom poslu pa verovatno i znam nešto malo o tim zakonima; mogu da shvatim kada to neko radi perfidno, kada pravi neke začkoljice, pravi neke sitne rupice koje teško mogu da se ustanove prilikom prvog čitanja predloga zakona, ali ne mogu da shvatim da neko to tako brutalno radi. A ovo je, verujte, nešto najbrutalnije što sam imao prilike da pročitam.
Doduše, to me ne iznenađuje, jer znam ko stoji iza ovog zakona i od njega ne treba očekivati nešto bolje. Prvo, on ne zna ovaj posao, ali dobro. Opet pričam zbog većine, koja će po sistemu 126 je dokaz ekspertskog znanja, pa čak i logike...
Vidite, članom 9. Predloga zakona definisan je pojam javno društvo, ali ovde reč javno ne znači državno i ne znači čak ni javnost, ovde reč javno ne znači apsolutno ništa. Treba samo da zbuni nekoga ko bi uzeo ozbiljno da čita ovaj zakon kada ga budete izglasali.
Ajde prvi stav gde se priča o nekom društvu, pa se kaže – javno društvo je ono koje je jedanput makar izdalo hartije od vrednosti i završilo posao. Ali, za njegov status se vezuje da je dobilo dozvolu Komisije za izdavanje. Čega? Njih baš briga, čitaju novine. Komisije za šta? Za izdavanje. Čega? Pčela? Leptira? Nema je.
U prethodnih nekoliko članova, da budem precizan u članu 3, kažete – Komisija za hartije od vrednosti. Ova komisija za izdavanje ne postoji u zakonu. Nigde nema takve, samo kod ovog člana se pojavljuje Komisija za izdavanje. Još kaže: "dobilo dozvolu Komisije za izdavanje, odnosno uključenje tih hartija na organizovano tržište". Koje komisije za izdavanje? Gospode Bože, šta pišu!
Član 10. kaže – organizovano tržište; to tržište je definisano ne po subjektima, ne po lokalitetu, ne po mestu, ne po delatnosti, nego glavna začkoljica jeste – nad kojim nadzor vrši Komisija. Sve se vrti oko Komisije.
Sada da se vratimo na član 77. koji je obuhvaćen amandmanom, gde je dat neuspeli pokušaj definisanja šta je berza. Vidite, nekada je za funkcionisanje berze, da bi se osnovala berza, da bi ona počela da radi, rešenje kojim se dozvoljava rad davalo Ministarstvo finansija. Po logici stvari, po državnoj strukturi, to bi trebalo da radi Ministarstvo kao organ državne uprave.
Međutim, kod nas je napušten taj sistem. Kod nas je na delu sistem razvlašćivanja države i njenih organa, pa se formiraju takozvana nezavisna regulatorna tela sa atributima državnih ovlašćenja. Nekada se to zovu komisije, nekada agencije, a koriste se i neki drugi nazivi. Tako da se Komisija za hartije od vrednosti pojavljuje ovde kao nadorgan kojoj vi dajete neka ovlašćenja koja ona ne bi mogla da ima.
Znači, neko ne može da organizuje berzu ukoliko nema dozvolu Komisije za hartije od vrednosti. To je sada novi stil. Nije ovo prvi put, jer nešto slično je bilo i u prethodnom rešenju, a nekada je to radilo ministarstvo.
U ovom istom članu gde treba da se definiše berza, da se da pojam berze, vi u stavu 3. regulišete situaciju kako se stiče kvalifikovano učešće u akcionarskom društvu. Ovom stavu nije mesto u ovom članu. To bi isto bilo kao da smo Zakonom o privrednim društvima u jednom članu definisali šta je to akcionarsko društvo, prvi stav, a u drugom stavu pričali o kvalifikovanom učešću, ograničenjima, načinu kako se on kontroliše, gde se prijavljuje, kako se prijavljuje, da li se dobija neko odobrenje itd.
Ako bismo ovu logiku prihvatili, to bi isto bilo kao da smo u Zakonu o bankama napisali taj i taj član, prvi stav, banka je akcionarsko društvo, a u sledećem stavu pričamo o kvalifikovanom učešću.
Vidite, to samo kada G17 predlaže sve može da bude logično i zakonito, čak i kada su kontradiktorni u pogledu principa koji se primenjuje prilikom pisanja određene norme.
U ovim stavovima za koje je gospodin Antić tražio da se brišu naveli ste da komisija u periodu koji ne može trajati duže od tri meseca od prijema obaveštenja iz stava 3. ovoga člana odlučuje o podobnosti i pouzdanosti novih lica koja stiču kvalifikovano učešće i o tome donosi rešenje. Šta će to u ovom članu?
Sada vi meni objasnite ovo ovlašćenje koje dobija Komisija: ona će da donese pozitivno rešenje ukoliko se na osnovu dobijenih informacija može zaključiti da lica koja poseduju kvalifikovano učešće imaju dobru poslovnu reputaciju. Hamović ima fantastičnu poslovnu reputaciju. Čim vidite njegov potpis, nemojte uopšte da proveravate, to je zagarantovano. Neću da ređam druga imena, drugi znaju ta druga imena.
I, da im je finansijski položaj takav da se može pretpostaviti da neće imati negativan uticaj na poslovanje berze. Kako negativan uticaj? Tu će biti pranja para, svi imaju koristi od tog pranja para. I berza i oni koji trguju. Nema boljeg načina da se opere novac. Mafijaške pare na berzi se najbolje...
Da li se sećate kako je bilo; prva afera kod nas bila je sa trgovinom akcijama Apatinske pivare; organizator, sin jednog dobrog advokata. Kako ste završili tu aferu? Nikako. Taj Ivanišević, Ivančević, kako beše, i dalje trguje. Da vam ne pričam o drugima. Zatvorili ste mnogo taj krug, a mnogo ima krokodila u toj bari. Neminovno dolazi do sukoba interesa. Kada se pojavi sukob interesa, to će biti takva konkurencija da će dokazi da pršte na sve strane. Onaj ko bude u policiji samo može da čita ekonomske teme naših novina, sve ima zagarantovano.
Vodite računa, jer donosite tako dobar propis da vas neko pohapsi, jer ne postoji razlika između krađa. Krađa je krađa, ne može da bude demokratska krađa. Jeste da nas neko ubeđuje da takva kategorija postoji, ali je krađa krađa.
Kaže: "Bliže uslove za određivanje kriterijuma podobnosti i pouzdanosti lica koja stiču kvalifikovano učešće utvrđuje Komisija." Jadni Štimac, opet će da dobije infarkt. Štimac je promenjen. On je u nacrtu promenjen. Ko će da dođe tamo? Opet oni žućkasti, što će s vremena na vreme malo da napuštaju Komisiju, malo da se vraćaju u Komisiju. Kako beše sa onim? Bajec, je l′ tako beše? On se pokajao, pa se nije pokajao, pa hoće, pa neće i verovatno je nešto calnulo i onda je sve završeno.
To je taj problem razvlašćivanja države i seobe državnih funkcija u ovakva vetrovita društva. Sada možete da zamislite, Komisija za hartije od vrednosti jeste značajan organ. Zašto? Zato što svojom delatnošću bitno utiče na kreiranje novca.
Svako izdavanje hartija od vrednosti jeste kreiranje novca. Ko ima uticaja na banke kao kreatore novca, a to ima Jelašić, vidite, on preko politike rezervi itd. sputava neke, nekima dozvoljava ekspanziju, obavezne rezerve, reguliše količinu novca, prati kakvi su uslovi ispunjeni za kredite itd. I ovaj ko bude radio ovo, oni omogućavaju da se svi mafijaši susretnu na berzi i tu lepo operu papire i novac. Vodite računa (pretpostavljam da mi je vreme isteklo), na vreme vas upozoravamo da vodite računa.

Gospodine Anđelkoviću, znam da se vi dobro sećate da je SRJ tokom blokade, sankcija itd. ratifikovala jednu konvenciju o sprečavanju pranja novca, preuzela obaveze, ugradila to u odgovarajuće propise i formirala posebno telo koje se bavilo sprečavanjem pranja novca.
U okviru njihovih aktivnosti jeste i da mogu da daju potvrdu kojom se garantuje da je odgovarajući iznos sredstava, jedna transakcija kojom je to izvršeno u skladu sa propisom, da taj kapital ima svoje poreklo, da je on možda iz nekog prometa itd.
Mi imamo organ koji se bavi sprečavanjem pranja novca, koji komunicira sa bankama i sa svim isplatiocima. Tačno je propisano do kog iznosa, od kog iznosa, čime se dokazuje itd. I u ovim privatizacijama koristile su se usluge tog tela.
Međutim, u ovom novom konceptu, a tiče se člana 81. koji ima naslov: "Dozvola za rad berze", precizno je propisano šta se prilaže uz zahtev kojim se traži dozvola za rad berze, pa su navedeni: osnivački akt berze, dokaz o poreklu osnivačkog kapitala itd.
Nije to dokaz u smislu papira ovlašćenog organa koji kontroliše da li je novac čist. Ne, nego Komisiji za hartije od vrednosti treba da se dokaže poreklo kapitala. Ovde Komisija preuzima funkciju drugog nadležnog državnog organa. Mi to ne smemo da prihvatimo. Ne smemo da prihvatimo konflikt između dva organa.
Ne možemo sada, izglasavajući ovo, da kažemo – ne priznajemo telo koje se bavi sprečavanjem pranja novca i ova komisija nije dužna da prihvati tu potvrdu koju je ta komisija napravila, kojom garantuje.
Ne može jedan organ da ne prizna akt drugog organa. Ne može jedan organ da traži da utvrđuje neke činjenice o kojima već postoji dokaz i dokument drugog organa koji je ovlašćen da utvrđuje te činjenice.
I jedno i drugo je pod kontrolom Mlađana Dinkića. Izgleda da imate totalni haos u Ministarstvu finansija. Verovatno se međusobno svađate i bijete, pa jedni drugima ne verujete.
Sada ćete da promenite i Komisiju za hartije od vrednosti, pa će onda da bude još jedna kapa koja će da kontroliše sve ono što promakne Mlađi, tamo će da čeka neki novi Mlađa.
Ovo ne može da stoji kao dokument koji se daje uz zahtev, jer je uvredljiv za državu, ne priznaje drugi organ itd.
Još jedna vrlo važna stvar, tačka 3) – dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni račun kod banke. Ta banka, ako je u pitanju ovaj iznos, a veliki je iznos u pitanju, da bi primila tu uplatu, traži dokaz od uplatioca da li je čist novac. Znači, banka mora da prekontroliše nadležno telo koje se bavi sprečavanjem pranja novca. Vama to nije dovoljno, vi tražite da i Komisija za hartije od vrednosti bude nadležna i da onaj ko podnese zahtev za osnivanje berze prikupi svu dokumentaciju, a sada mora da dokazuje ono što je već na dva mesta dokazao.
Šta će da se desi? Da telo koje se bavi sprečavanjem pranja novca kaže – u redu je ta transakcija; banka – u redu je ta transakcija kada ste otvorili račun i platili sredstva; Komisija za hartije od vrednosti kaže – to je sumnjiv novac.
Kome treba da se pokloni vera u pravnom prometu? Nadležnom telu koje se bavi sprečavanjem ili Komisiji za hartije od vrednosti? O tome niste razmišljali. Samo gledate kako da uštrojite, kako da to bude pod vašom kontrolom, a šta će sve da se natrapa u ovim članovima, to nema veze. Znam zašto nema veze. Nema veze zbog definicije profesionalnih investitora. Oni će da se javljaju da trguju na berzi, da budu izdavaoci hartija od vrednosti, da kupuju hartije od vrednosti itd.
Mi iz Srpske radikalne stranke nemamo rezervnu državu, ne dozvoljavamo da nam neko uništava i prodaje državu. Samo smo takve amandmane pisali da vas sprečimo, a gledaćemo kako ćemo da vas sprečimo da prodate NIS, EPS, kao i ovo drugo, jer vi biste prodali i Dunav kada biste mogli, Đerdap, vazduh biste prodali, ali da može da se diše u flašicama. Patološka želja za novcem, za moći, da čovek poseduje moć, može da se zadovolji na drugi način, ali može i da se prekrati.

Ovim amandmanom Srpska radikalna stranka je tražila da se u članu 82. stav 1. briše tačka 4), a da se u stavu 2. istog člana izbriše tačka 5). Pokušaću vrlo kratko da objasnim.
To je član koji ima naslov: "Rešenje o davanju dozvole za rad berze". U stavu 1. je propisano da Komisija donosi rešenje o davanju dozvole za rad berze kada utvrdi (znači, sada idemo na činjenice): 1) valjanost zahteva iz člana 81. ovog zakona. Valjanost zahteva – nije mi jasno šta to znači. Zahtev ne valja, ovaj je valjan, a ovaj ne valja. Šta je kriterijum za ocenu valjanosti? Nema ga.
2) da su ispunjeni uslovi utvrđeni zakonom. To mogu da shvatim, ali biste onda morali da imate neku naznaku na koji član mislite i na koji uslov. Ovde kažete – uslovi utvrđeni zakonom. Da vas vratim na ono kada smo pričali pre sat vremena, tamo ste za nešto kod hartija od vrednosti rekli da uslove utvrđuje Komisija, a ovde ste shvatili da uslove može samo zakonom da propiše Narodna skupština.
3) da je priložena propisana dokumentacija – i to može da se shvati. Ovo ne može: 4) da su lica koja poseduju kvalifikovano učešće podobna i pouzdana. Kriterijum za podobnost i pouzdanost, ma koliko se trudili da pričate – dobri poslovni odnosi itd, različite floskule mogu da se koriste, u praksi podobnost i pouzdanost ima da se ceni prema ličnom kriterijumu.
Nije to ona podobnost za Savez komunista, što se nekada tražila, gospodine Anđelkoviću. Ovo je još gora varijanta. Ovo je lična podobnost. Naklonost, sklonost, poniznost prema Mlađanu Dinkiću.
Znate i sami, ko god se suprotstavi Mlađanu Dinkiću, on je obrisan iz bankarskog sistema, sa finansijskog tržišta, a moraće i da napusti zemlju, ako hoće da ostane živ. Nađite mi jednog koji je u sukobu sa Mlađanom Dinkićem preživeo. Evo ga, i Labus je morao da napusti. On je čak i predsednika otkačio. Nemojte da se čačkate sa Mlađanom Dinkićem, tu može svašta da se desi. Ako je 5. oktobra sa crvenim ženskim čarapama preko glave i oružjem mogao da upadne u Narodnu banku Jugoslavije, a ima dokaza, vođen je pretkrivični postupak. Gde su? Kupite broj 2 "Srpske slobodarske misli" i videćete kompletnu policijsku dokumentaciju o tom upadu. Smešno vam je. Samo se smeškajte. Kada biste znali koliko se njih smeškalo ovde, pa više nikada neće da uđu u Skupštinu. Samo se vi smeškajte.
Znači, ovo treba ili da se izbriše ili da se preformuliše, da su lica koja poseduju kvalifikovano učešće podobna i pouzdana po kriterijumima Mlađana Dinkića. Takav amandman nismo hteli da napišemo, jer poštujemo Skupštinu, ali smo tražili da se izbriše ovo što ništa ne znači.
Sada slušajte dalje, ako ovo sluša gospodin Nikola Milošević, on će ovo da podrži, pošto dobro komuniciramo kada je u pitanju logika, i šta sve dolazi iz Vlade. Kaže se ovako: "Komisija odbija zahtev za davanje dozvole za rad berze ako utvrdi da postoji jedan ili više od sledećih razloga za odbijanje zahteva...". Dovoljan je jedan, što pišete "ili više"? Ali, kod vas sve to može.
Ono što tražimo da se izbriše je tačka 5) – da lica koja poseduju kvalifikovano učešće ne ispunjavaju kriterijume podobnosti i pouzdanosti. To je sada ono negativno. Ako ispunjavaju dobiće, a ako ne ispunjavaju neće da se da dozvola. Znači, opet ako se ne uklapa u Dinkićevo shvatanje finansijskog tržišta.
Opet tačka 3) – da poreklo osnovnog kapitala nije jasno i nesumnjivo na osnovu priloženih dokaza, odnosno da dostavljene podatke nije moguće proveriti. Znači, opet po ovom zakonu se ne priznaju nadležni organi, šta su utvrdili. To je apsolutno samovolja.
Mogli ste ovo da rešite u tri člana: finansijsko tržište poslovaće onako kako propiše Mlađan Dinkić, drugi član – obaveštavamo vas da je ovo juče stupilo na snagu. To je zakon koji vi predlažete. Ne čudim se vama iz G17 plus, mene samo čude ovi iz DSS-a, ne znam dokle mogu da trpe ovo. Pošaljite Bulatovića, on to sve kontroliše, skuplja dokumentaciju, pa kada dođemo na vlast hapsimo. Može i tako. Možda drugačije i ne može.
Zapamtite, u vreme, kako vi to kažete, najgoreg režima u Srbiji, crveno-crne koalicije, niko iz crveno-crne koalicije nije smeo ni da pomisli ovakve stvari da napiše. Kada se donosio budžet 1993, 1994, 1995. i svake godine Zebić je bio ministar finansija SRJ i po 10 dana je njegova služba bila u susednoj kancelariji sale gde odbor razmatra. Za svaku stavku, ako poslanik kaže da nešto smatra da treba da se razjasni, dolazi 20 kilograma dokumentacije i četiri činovnika koja mu pomažu da to što bolje objasni.
Od kada je zavladala demokratija i svetlost zapaljene Skupštine nad Srbijom, mi nijedan završni račun nismo usvojili. Nije demokratija anarhija. Oni koje ni kuče nije imalo za šta da ujede nisu mogli ni osnovnu dozu droge da kupe, poput Čede Jovanovića. Policija ga čuva, jedna zgrada, druga zgrada, "jaguar", "Krmivo" itd. To je, građani Srbije, demokratija – beda, sirotinja, rasturanje. Mladi, uglađeni, lepi, lepi i ništa više od toga, i rasturiše nam državu. Vodite računa, građani Srbije, da ne bude kasno. Valjda se neko ujeo za ovih šest godina kada je glasao za DOS.

Član 86. zakona ima naslov – uslovi za izbor, odnosno imenovanje članova uprave. Sve se to odnosi na berzu i na te organe berze. Prethodnu saglasnost za izbor ovih članova daje Komisija za hartije od vrednosti.
Gospodin Arsić je takođe komentarisao ovaj uslov koji je propisan u tački 1) stavu 1 – pravosnažno osuđen za krivično delo protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, a on je tražio da se obriše ovaj deo – javnog reda i saobraćaja, i da ostane ovo – službene dužnosti, a ovo što sledi kasnije, to ništa ne znači, pa mu nije mesto ovde.
To što traži gospodin Koprivica da se obriše jeste dodatak: "a za koje je kao najmanja mera propisana kazna zatvora", nije to mera, to je krivična sankcija, to može da bude u prevodu sa holandskog, ali kod nas je to kazna, "u trajanju od jedne godine, kao ni za krivično delo utvrđeno ovim zakonom". To vam ništa ne znači, to samo stvara zabunu i čudi me da to niste prihvatili. Podneli smo nekoliko amandmana da poboljšamo ovako loš tekst, ali vi niste mogli da shvatite o čemu se radi, ili je možda sujeta u pitanju.
Neće moji radikali da zamere, ja bih proširio i ovo drugo što je obuhvaćeno ovim drugim amandmanima, a ovo je bio amandman Božidara Koprivice.
Sledeći amandman je amandman gospodina Momira Markovića, koji je kao još jedan uslov tražio da se ugradi, a to bi bila tačka 3) u prvom stavu, šta bi to moglo da bude kao zabrana da se ne da saglasnost nekom licu da bude izabrano za člana uprave berze.
Evo šta smo napisali. Znači, ne bi mogao da bude član uprave berze i ne bi smela komisija da da saglasnost ako je predloženi guverner Narodne banke, viceguverner Narodne banke, savetnik guvernera (to vam liči na onog, bio je vice, pa je otišao u zatvor, pa je postao savetnik), ministar, zamenik ministra, pomoćnik ministra, savetnik ministra, nadležan za poslove finansija, članovi Komisije, u roku od pet godina od dana razrešenja, odnosno prestanka funkcije na koje su izabrani, imenovani ili postavljeni, kao i povezana lica iz člana 13. ovog zakona u odnosu na lica iz ove tačke.
Da vas podsetim, ni to Vlada ne prihvata, a Vlada je ovde donela Zakon o sprečavanju sukoba interesa. Da vidite kako odgovaraju eksperti koji su diplomu dobili čekajući kod Narodnog pozorišta, pa kažu: "Amandman se ne prihvata, odredbe propisane ovim članom obezbeđuju da za člana uprave berze ne može biti izabrano lice koje je pravosnažno osuđeno za navedena krivična dela ili koje je izvršilo težu povredu odredbe ovog zakona i na taj način ugrozilo interese učesnika na organizovanom tržištu."
Sada ide odgovor na amandman: "Ne postoje opravdani razlozi da lica koja se navode u amandmanu ne mogu obavljati poslove člana uprave berze, sem u slučaju da su pravosnažno osuđena za navedena krivična dela ili su izvršili težu povredu ovog zakona."
Dakle, oni smatraju da guverner, viceguverner može biti član uprave berze. Kako je to moguće, objasnite mi, da li u ovoj vladi Vojislava Koštunice, ako se on probudio, da li može da shvati ovo, pošto su oni njegovi zapenušili ovde oko sukoba interesa, jer šta sve nisu radili, padali u nesvest, a mi smo građanima obećali, pa građani znaju, pa ne može jedan da ima više funkcija, pa sukob interesa itd.
Evo, Mlađan Dinkić ne prihvatajući amandman kaže da viceguverner, ovaj što su ga hapsili, pa je sada postao savetnik, slobodno može posle ovog zakona, kada se donese, da bude član uprave berze.
Amandmanom smo tražili da ljudi koji su obavljali te funkcije koje sam pročitao ne mogu da budu izabrani dok su na toj funkciji, pa ni pet godina posle prestanka funkcije.
Da vas podsetim, ako sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu ne želi više da bude sudija, već želi da bude advokat, on ne može da se upiše ovde u registar, nego ide tamo, obilazi Valjevo, gde već ide. A zašto – jer se pretpostavlja da on zna ove sudije i da može da utiče.
Znači, sve što je normalno...
Jer, recite mi koji je to evropski standard koji vama zabranjuje da prihvatite ovaj amandman, dajte mi direktivu, dajte mi preporuku, dajte mi sve na šta se pozivate kada nam nudite ovde neke propise i zakone. Kažite mi da li to može u Engleskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, gde to može, a pitajte Jelašića, jer on je bio tamo činovnik u Bundesbanci. Dakle, pitajte njega, da li je tamo moglo da se desi da guverner bude član uprave neke berze. Imate dalje i Ameriku; u Americi ako samo mrko pogleda neku ženu, oni ga odmah razreše da više ne bude ministar ili zamenik ministra. Da li ste videli šta su uradili sa onim Englezom, sa onim ministrom, upropastiše ga, jer je samo krivo pogledao ženu.
Kod nas sve može. Da li je to demokratski, civilizacijski, možda neka nova tekovina? Gde ste eksperti, što ćutite? Obično se javljate, skačete; nema vam Mićka, on bi to matematički objasnio da viceguverner i guverner najbolje znaju kako može da se krade na berzi i zato treba da budu članovi uprave berze. Ćutite, privatni zakon vašeg Mlađana Dinkića.
Samo da vas podsetim na jednu stvar: kada je došlo do oštrog sukoba unutar PSS šta je jače, zaštita imovine Bogoljuba Karića ili ideologija PSS, kapitulirala je ideologija, pobedila je imovina i nestala stranka. Tako ćete i vi da izumrete. U sukobu između finansijskih interesa onih koji su Mlađana Dinkića nabacili da bude ovde i nametnuli ovom Koštunici, pobediće oni, a vi više nećete biti u ovoj sali. Ja sam 15 godina u ovoj sali i nešto sam naučio.

Pa evo, da je tu gospodin Dinkić ili gospodin Bubalo verovatno bi prošli isto kao njihov prethodnik jutros, onaj Parivodić.
Postavio bih mu pitanje koja je razlika između rešenja o davanju dozvole za rad berze iz člana 82, a on počinje: "Komisija donosi rešenje o davanju dozvole za rad berze kada utvrdi", pa četiri uslova, i ovoga što ste napisali u članu 90: "Komisija će berzi dati dozvolu za rad ako berza...". Da li je to isto dozvola, je l′ ovo neka druga dozvola?
Evo sada malo da se bavimo pravopisom: "Komisija će berzi dati dozvolu za rad", u članu 90, a osam članova ispred: "Komisija donosi rešenje o davanju dozvole za rad". U čemu je razlika? Neka mi neko objasni da li je to jedno isto rešenje ili su dva odvojena rešenja? Problem prepisivanja i prevoda, znate.
Tu ste napisali – da je priložena propisana dokumentacija, ispunjeni uslovi itd. Onda ste ovde dali minimum broja zaposlenih. Stručnu spremu ste definisali, ipak, ovom dozvolom za obavljanje poslova brokera. Da vas samo podsetim, Slađana Milošević je došla iz Amerike pre nekoliko godina, pa kada su je pitali – šta ste radili tamo, osim što ste pevali, snimali, kaže – ja sam završila kurs za brokere. Možete nju da angažujete, ona je svetski priznati stručnjak, diler. Vama je smešno, ali ako vas vidi ona da se smejete, obrali ste bostan.
Pokušali smo nešto malo da to protumačimo i da kažemo – ovo su uslovi za dobijanje dozvole za rad, ali uslovi se propisuju u jednom, dva, tri ili pet članova, pa se onda u tom narednom članu to sve konstatuje. Ako su svi ti uslovi ispunjeni, donosi se dozvola za rad berze. Kod vas je to sve zbrkano i ja se prosto čudim kada se neko nasekira zbog ovih naših amandmana. Mi smo pokušali nešto da ispravimo. Sasvim je dovoljno da se kaže – ako su ispunjeni uslovi koji su propisani zakonom, mada uopšte ne znamo zašto to stoji tu kada je to sve već obuhvaćeno članom 82, osim ovog što stoji u tački 1) koja se tiče te kadrovske osposobljenosti.
Međutim, vi ćete imati drugi problem, mnogo veći, u pogledu tehničke opremljenosti. Ovde se ne zna ko definiše šta je to tehnička opremljenost, ali o tom potom.

Gospodine Anđelkoviću, ako ste jutros pratili prenos i imali prilike da vidite nervoznog ministra Parivodića, sada mogu da vam kažem da u ovom zakonu postoji član 100. koji ima naslov – arbitraža. Ovaj član je u suprotnosti sa zakonom o arbitraži. Danas smo raspravljali o tom zakonu. Mi smo podneli 13 amandmana povodom tog predloga. U stvari, ne danas, nego juče, izvinjavam se, i nije bio Parivodić, nego Stojković. Izvinjavam se. Bio je ministar Stojković, i o tome smo juče raspravljali. Taj zakon o arbitraži tu arbitražu postavlja potpuno na drugačiji način nego što je ova koju ste postavili u članu 100.
Moram da vam kažem da je zakon o arbitraži nešto ranije bio na sednici Vlade, kada je utvrđen predlog. Verovatno je razlika jedno 15 dana, i onda je došao na dnevni red sednice te iste vlade ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu. Sada sam apsolutno siguran da Dinkić i Stojković ne razgovaraju. Apsolutno sam siguran da Balinovac vara i Stojkovića i Mlađana Dinkića.
Apsolutno sam siguran da Vlada radi na način kako sam to objasnio sa ove govornice pre dve i po godine i da je izdeljena na interesne sfere sa svojim sponzorima. Tako će SPO biti u ovoj vladi dok ne dobije saglasnost da privatizuje Sajam i "Geneks". Vi, dok ne pojačate poziciju finansijskom sektoru. DSS, ne znam, oni možda spavaju još. Kada se budu probudili biće kasno.
Neka izađe jedan poslanik stranaka koje čine vlast i neka kaže da li je član 100. Predloga zakona u saglasnosti sa zakonom o arbitraži o kome ćete da glasate.
Samo da vas podsetim, pošto je zakon o arbitraži pre ovog zakona u danu za glasanje, a vidim da su planirali sledećeg četvrtka, vi ćete da dignete ruke za zakon o arbitraži i istog dana posle pola sata imate da glasate za ovaj Mlađin zakon i opet ćete da dignete ruke, a u njemu se nalazi član 100. koji je suprotan onome što se Stojković zaklinjao dva dana ovde.
Sada vi terate nas da budemo kooperativni. Jesmo kooperativni, skrećemo vam pažnju. Kako smo vam skrenuli pažnju? Na član 100. podneli smo dva amandmana.
Vidite šta ste rekli: "Radi rešavanja sporova između učesnika na berzi po poslovima zaključenim na berzi, berza obrazuje arbitražu." Odmah da vam kažem da je terminologija loša. Ne radi se o berzi, tamo se kaže – organizator arbitražne institucije. Terminologija je pogrešna.
"Arbitraža berze ima listu arbitara, koju propisuje skupština berze". Moram da vam kažem da, prema zakonu o arbitraži, organizator berze svojim aktom to propisuje. Vi ovde zakonom nalažete kako berza treba da radi prilikom formiranja arbitraže i suprotno zakonu.
"Članovi uprave berze ne mogu biti članovi arbitraže berze. Arbitraža berze donosi pravilnik kojim se uređuje način obavljanja poslova arbitraže." Taj akt donosi organizator, a ne arbitraža berze. U suprotnosti je sa zakonom.
"Odluka arbitraže je konačna. Komisija propisuje uslove i način obrazovanja arbitraže u slučajevima eventualnih sporova između berze i učesnika na berzi."
Kompletan član je u suprotnosti sa onim što se ovde pričalo kao prednost novog zakona o berzi. Postavljamo pitanje – gde je stav Vlade, da li je on u Predlogu zakona o berzi ili ovom Mlađinom predlogu?
Nije valjda da se stav Vlade razlikuje u zavisnosti od toga da li je ministar iz G17 plus ili DSS-a? I ovaj zakon o arbitraži koji je predložen ovde pisali su nevladini i ovi drugi; zna se ko to piše, neko sa strane. Došao sam do zaključka da i ti nalogodavci sa strane međusobno ne komuniciraju.
Znači, sa više mesta se deluje na Vladu Vojislava Koštunice. Jedno mesto je taj finansijski deo, to je verovatno MMF, Svetska banka i ovo Međunarodno udruženje za razvoj.
Drugi koji deluju verovatno su OEBS, Savet Evrope, oni deluju na Stojkovića, NATO na Stankovića.
Čekate da se u nedelju donese odluka da se razdruže Srbija i Crna Gora, onda će Mlađa da kaže – Stanković da se pomeri, Vuk Drašković ovamo i onamo, i to je kupovina, trgovina. Videćete, od ponedeljka ćete potpuno drugačije da razmišljate o predlozima zakona, ako se sastavite, mada je i to neizvesno da li ćete da se sastavite više u ovoj zgradi. Znači, potpuno kontradiktorno.
Da bismo to malo uredili, dali smo vam dva amandmana. Sada je iluzorno da čitam čime smo to hteli da poboljšamo ovaj tekst. Sa svakim ovim našim amandmanom mi smo stvarno preuzeli veliki rizik da popravimo nešto što namerno ne želite da izgleda normalno. Ne daj bože da nas neko sutra proglasi i kaže – vi ste isto u tom konceptu. Nismo mi u tom konceptu, nego se plašimo da mnogo ne upropastite dok ne odete sa vlasti. Prosto želimo da vas sputamo u ovim vašim reformskim zakonima.
Videli ste i sami, Evropa neće da čuje za vas. A vi još srljate tamo, da li ćemo u maju, da li ćemo u septembru, pa ćemo da vidimo. A ona pa otišla u evropski, pokret za Evropu, kako se zvaše, kod one Minićke. Ljudi, građani Srbije, vidite gde nas vode ovi! Ovi nas vode u jamu. Pa, Evropa se rasturila, ta njihova Evropska unija, a oni nas teraju tamo gde više niko neće. Promenite smer, ta igra je već završena, samo vas neko nije obavestio.

Kada Zakonodavni odbor podnosi amandman onda se podrazumeva da je pravno moguć, mada je pravno nelogično da nemamo stav Vlade.
Član 113. reguliše osnovni kapital organizatora vanberzanskog tržišta i mi smo tu podneli amandman, tražimo da se sa 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti to poveća na pet miliona evra.
Moram da se vratim na identičnu odredbu koja je regulisala osnovni kapital berze. I jedan i drugi član počinju rečima "novčani deo osnovnog kapitala iznosi" i dat je neki iznos.
Ovde vidimo da ovaj što piše ne zna šta je osnovni kapital privrednog društva, verovatno zbog toga Bubalo nije hteo da dođe ovde, pošto je zastupao taj Zakon o privrednim društvima.
Prilikom osnivanja svakog privrednog društva propisuje se koliki je taj osnovni kapital. U našem Zakonu o privrednim društvima nemamo odredbu koliko taj novčani deo treba da iznosi. Gde se propisuje novčani deo osnovnog kapitala?
Propisuje se kod banaka, osiguravajućih društava i svih drugih finansijskih institucija, zato što je to garancija ukupne likvidnosti tog privrednog subjekta koji uvek ta sredstva mora da ima, bez obzira u kom obliku, ali ta sredstva su uvek prisutna kako bi mogao da taj privredni subjekat odgovara, pošto je pravno lice, pa je nosilac prava i obaveza; da bi se odgovaralo, da bi se ispunila neka obaveza, uvek je potreban taj materijalni aspekt obaveze, a to je neka vrednost i obično se vrednost izražava u novcu.
Pošto je gospodin Arsić pisao ove amandmane, pošto zna sa kim ima posla, pristupio je jednom malom lukavstvu, pa je povećao ovaj iznos. Sada da čujete šta nam odgovaraju Mlađini eksperti.
Kažu da se, naravno naredbodavno, amandman ne prihvata; uporedna praksa na veoma jasan i eksplicitan način pravi razliku u osnovnom kapitalu između dva organizatora tržišta.
Znači, priča se samo o osnovnom kapitalu, nema novčanog dela, kako počinje član. Vidite kako je Arsić njih majstorski prevario.
Kao, na primer, u Poljskoj, gde je osnovni kapital berze pet puta veći od propisanog osnovnog kapitala za organizatora vanberzanskog tržišta, a u Češkoj je taj odnos 1:10 u korist osnovnog kapitala berze. Nigde nema ni govora o novčanom delu osnovnog kapitala. Oni su se ovde potrudili da daju stvarno dugačak odgovor, ali nigde nema novčanog dela, a amandman se odnosi samo na novčani deo osnovnog kapitala.
Vidite kako je to Arsić majstorski izveo i, naravno, omalovažio Vladu Mlađana Dinkića, za koga odavno znamo da pojma nema o ekonomiji i o ovoj stvari. Ne može da se sastavi.
Nešto je malo bolji nego Đelić, to moram da priznam vama iz G17. Onaj pa dibidus ništa ne zna.
Smejali su mu se u Ministarstvu finansija, učili ga šta je budžet, živa katastrofa. To javnost mora da zna. Ne pada sneg zato što mu je vreme, nego da se vide tragovi. Evo kako je Arsić to majstorski izveo, podneo amandman, eksperti da odgovore i promašili temu.
Visina osnovnog kapitala se određuje Zakonom o privrednim društvima, uz neke specifičnosti koje mogu da se predvide nekim propisima. Ovde treba da se reguliše taj novčani deo osnovnog kapitala, ali oni ne znaju šta je osnovni kapital, ne znaju zašto je on potreban. Samo da vas podsetim, zato što vidim da ovde ima taze ljudi, pa čak i ovih koje je angažovao Mlađan Dinkić.
On je prvu pogrešnu stvar uradio kada je došao na mesto guvernera, što nije u skladu sa članom 80. Zakona o bankama i finansijskim organizacijama propisao kako će da se vrši revalorizacija osnovnog kapitala banaka i finansijskih organizacija.
Oni koji se malo razumeju u to poslovanje shvatiće da je neispunjavanjem te obaveze on stvorio uslove da obriše one banke, između ostalog, a prozivali su ga svi oni koji se razumeju u bankarski sistem da treba da se izvrši revalorizacija, kako bi se dobili pravilni i istiniti iskazi o stanju imovine naših banaka.

Preskočili smo veliki broj amandmana zato što ne treba ponavljati razloge koje smo već istakli u raspravi povodom prethodnih amandmana.
Član 220. reguliše nadležnost Komisije za hartije od vrednosti. Nismo hteli da prigovaramo za ovo što je navedeno u stavu 1, jer tu postoji 17 tačaka gde su razgraničene te pojedinačne nadležnosti.
Koliko vidim, u svim amandmanima koji su podneti na član 220. traži se brisanje stava 3, i Sanja Čeković, i Petar Jojić i Jovan Todorović, s tim što Jovan Todorović još nešto traži pored toga.
Šta je problem? Vlada predlaže da u stavu 3. bude tekst: "Poslove iz stava 1. tačka 1) - 14) ovog člana Komisija obavlja kao poverene poslove."
Dakle, ako se u obrazloženju tvrdi da je Komisija za hartije od vrednosti nezavisno regulatorno telo, onda ovako nešto ne bi smelo da stoji u stavu 3, ali čim stoji u stavu 3. i navodi se da su to sve tačke od 1) do 14), onda znači da su to poslovi iz nadležnosti organa državne uprave. To su poslovi koji bi, po logici stvari, trebalo da budu u nadležnosti Ministarstva finansija.
Nekada je tako bilo, prema zakonu iz 1993, 1994. godine, kada su se prvi put pojavile kod nas odgovarajuće norme koje su dale mogućnosti da se formiraju berze, brokeri, dileri itd.
Tada je, nezavisno od Komisije za hartije od vrednosti, dozvolu za rad davalo savezno ministarstvo finansija, a bila je ovlašćena savezna vlada da bliže propisuje uslove na bazi tog zakona.
Sada je kod nas u primeni jedan potpuno drugačiji koncept, a taj koncept je počeo da se razvija onog momenta kada je krenulo sa agencijama po uredbama Đinđićeve vlade, kasnije RRA, Agencija za duvan, onda je država razvlašćena, pa Savet za telekomunikacije, da ne ređam sve redom, znate i sami da gotovo u svakom resoru postoji po nekoliko nezavisnih regulatornih tela.
Oni svi moraju da budu u istom pravnom položaju u smislu njihovog statusa, a ovde ne. Ovde se kaže – to su povereni poslovi. Kada se kaže da su povereni poslovi, onda nadzor i kontrolu nad vršenjem tih poslova, odnosno nad Komisijom za hartije od vrednosti, vrši izvršna vlast, u liku, a bogami i delu Mlađana Dinkića.
Ovaj član je važan, jer on ukazuje na jedan manir da sve ono što se napred napiše i promoviše kao evropski put, trasa, tekovina, standard, na kraju kada se neko uplaši da bi to moglo da se otrgne iz njegovih ruku i njegove lične kontrole onda brže-bolje ide odredba i vraća se u krilo onoga ko je tvorac jednog ovakvog koncepta.
Moram da kažem, kada se frljate sa tim poverenim poslovima, morate da vodite računa i o načinu finansiranja.
Da bi to bilo i vama jasno, a i gledaocima, a naročito onima u lokalnoj samoupravi – za sve poverene poslove koje obavlja lokalna samouprava lokalnoj samoupravi se garantuju sredstva iz budžeta.
To biste vi iz finansija morali da znate. Vi ovde imate poprilično nedefinisan način kako se finansira Komisija za hartije od vrednosti, ali moram da vam kažem, njeni prihodi i rashodi se iskazuju u samom budžetu Republike Srbije, na osnovu Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije.
Ako pričate da se neki poslovi obavljaju kao povereni, onda Republika te poslove mora da finansira, a ovde ste dali i nekoliko modaliteta samofinansiranja Komisije za hartije od vrednosti.
Gospodine Anđelkoviću, s obzirom da u nastavku mi još imamo sedam-osam amandmana, možda čak i deset, i da se, u suštini, ponavljaju razlozi koje smo isticali u raspravi, mi nećemo više da se javljamo povodom ovih amandmana, jer procenjujemo da smo javnost na primeren način obavestili da ovde neko nas tera da prihvatimo privatne propise ljudi koji smatraju da su nezamenljivi, da vedre i oblače, da mogu sve i svašta da rade.
Mislimo da smo dovoljno skrenuli pažnje, a nadamo se da ćemo i sutra imati prilike, povodom sličnih propisa. Razmišljanje o tim oblastima je identično kao povodom ovog predloga zakona. Mislim da ćemo i tada imati prilike da upozorimo građane (naravno, ne da ih plašimo nego da ih upozorimo) da su sve ove novosti koje dolaze iz kuhinje Mlađana Dinkića vrlo opasne i da su, pre svega, u funkciji razvoja kriminala. Onda ovi iz DSS-a, što kažu da se efikasno bore protiv kriminala, mogu to vrlo efikasno da urade, samo treba da uhapse Mlađana Dinkića..

Zarad javnosti, moram na početku da kažem da svaki amandman koji je podnela Srpska radikalna stranka na ovaj predlog zakona sadrži detaljno obrazloženje zašto se podnosi amandman. S obzirom da na početku ove rasprave nije dat osnovni razlog zbog koga smo podneli veliki broj amandmana, ja ću u uvodu da to razjasnim, navedem.
Vidite, ustavni osnov za ovaj predlog zakona Vlada je pronašla u članu 72. stav 1. tačka 11. Ustava Republike Srbije, prema kojem Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa. Moram da kažem da ovaj predlog zakona ne tretira nijedan republički organ. Nijedan republički organ nije predmet ovog zakona.
Zatim, prema odredbi člana 95. Ustava sudovi štite slobode i prava građana. Ovo može biti osnov za zakon o uređenju sudova i za zakon o sudijama, ali ne može biti osnov za ovakav predlog zakona.
Zatim, član 103. stav 1. Ustava, prema kome je javno tužilaštvo samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih dela i drugih zakonom predviđenih – ovo može biti ustavni osnov za zakon o javnom tužilaštvu, ali ne može za ovakav predlog zakona.
Na kraju, kao ustavni osnov navodi se član 16. Ustavne povelje, prema kome ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica. Moram da konstatujem, pored toga što se tačno prepisala ova odredba, nije naveden nijedan međunarodni akt koji nas obavezuje. Navedene su neke preporuke, ali te preporuke ne obavezuju čak ni članice Saveta Evrope, niti članice EU.
Samo da vas podsetim, prema jednoj preporuci sud u Nemačkoj i dalje vodi registar privrednih društava, iako u toj preporuci stoji da treba da to rade neka druga administrativna tela. Holandija je prihvatila tu preporuku. Preporuka je preporuka i nema obavezujuću snagu, te ne može da se tretira kao međunarodni izvor prava.
Znači, ustavni osnov za ovakav zakon ne postoji. Sada da vidimo šta pokušava ovaj zakon da uradi? To se nalazi u samom nazivu, to je Predlog zakona o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Ako se donosi zakon o obuci državnih službenika, funkcionera, onda nam je verovatno potreban zakon o obuci državnih službenika, zakon o obuci predsednika Narodne skupštine, zakon o obuci narodnih poslanika, zakon o obuci predsednika Vlade, zakon o obuci predsednika Republike i tako bih mogao da ređam u nedogled. Te oblasti nisu pokrivene zakonima kojima se propisuje kako treba da se obuči neko da bi obavljao funkciju predsednika Narodne skupštine.
Sledeći argument koji se ovde koristi, a ima dodira sa Ustavom, jeste da se kaže – mi tu oblast želimo da uredimo posebnim zakonom, a onda se kaže, ta oblast je i sada uređena, ali Zakonom o uređenju sudova, Zakonom o sudijama i Zakonom o javnom tužilaštvu.
Dokaz za to se nalazi u prelaznim i završnim odredbama, gde se kaže da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje nadležnost Vrhovnog suda Srbije da utvrđuje i propisuje vrstu i način stručnog usavršavanja sudija. Mi to već imamo uređeno Zakonom o uređenju sudova, pa onda Zakonom o sudijama, a to je član 17. Predloga zakona i u stavu 2. tog istog člana navodi se odgovarajuća odredba Zakona o javnom tužilaštvu gde je republički javni tužilac nadležan da uredi način osposobljavanja tužilaca.
Zašto ovo ističem? Ističem zbog toga da ništa nije epohalno u konceptu da sudije treba da se obučavaju. To već imamo. Ako se kaže da to moramo da uredimo posebnim zakonom, onda mogu da zaključim da su u postojećim zakonima, a naveo sam ova tri, ove odredbe bile neustavne. Nije valjda da tek kada se donese ovaj zakon, onda se zakonito obučavaju sudije i tužioci. Pre ovog zakona sve je bilo nezakonito obučavanje.
Vrlo je problematično, znači, ne postoji ustavni osnov, želi se da se ovo progura. Zašto?
Zato što se uklapa u neku strategiju i ta strategija je nametnuta kao prva tačka u formi odluke, za koju takođe ne postoji ustavni osnov i o tome smo u načelnoj raspravi pričali. Sada se gura. Sve što izvire iz te strategije pretvoreno je u predloge zakona i mi imamo sada četiri, pet, šest predloga zakona koji se istovremeno usvajaju sa strategijom.
Neko je znao kada je radio strategiju da će odmah i ovo da bude prihvaćeno i istog dana glasa se o strategiji i o svemu drugom. Zašto? Zato što je znao da strategija neće biti promenjena, a strategija nudi rešenja koja su u suprotnosti sa postojećim Ustavom, pa čak u strategiji na mnogo mesta se navodi kako je Ustav dao neke okvire koji ne mogu više da se poštuju ako želi da se uredi pravosuđe. Onda ćete tu sa običnom većinom da u formi odluke praktično izmenite Ustav za koji je potrebna dvotrećinska većina. Vi ćete stalno da se pozivate na tu odluku o strategiji za koju ste napisali u obrazloženju da je maltene neustavna.
Šta reguliše član 4. ovog predloga zakona? Pravo i obaveze na odluku. Pre nego što kažem nešto konkretno o ovom članu, moram da vas podsetim, verovatno 30% sudija i tužilaca, prema godinama radnog staža koje imaju, bili su na tim funkcijama i u vreme poslednjih godina dok je bio na snazi Zakon o udruženom radu. Možda su čak i fakultet završili dok je taj zakon bio na snazi, a sigurno su morali da znaju odredbe tog zakona i načela na kojima je sazdan taj zakon kada su polagali pravosudni ispit.
U međuvremenu, taj zakon je otpao. Došao je Zakon o preduzećima. On je imao dve-tri varijante i nekoliko izmena i već dve godine je na snazi Zakon o privrednim društvima. Zar neko misli da je jednom sudiji potrebna neka posebna obuka da bi ovo savladao i primenio? Nije potrebna. Apsolutno nikakva obuka nije potrebna.
Kako bi to bilo jasnije (ovde se mnogo teoretiše i kaže – teoretska znanja su potrebna sudiji itd), daću vam primer sa inženjerima elektroničarima: onaj ko je završio fakultet pre 25 godina na fakultetu nije imao prilike da uči ovo što danas studenti uče iz oblasti elektronike. U to vreme PC nije postojao, a svaki inženjer elektronike sa 30 godina radnog iskustva danas može vrlo kompetentno i stručno da vam priča o PC, programima itd. Ovo pričam zbog toga što se, posle tih osnovnih teoretskih znanja koje je stekao na fakultetu, tokom rada i suočavanja sa problemom nove tehnologije, tehnike jednostavno sam obrazovao. On je morao da se obrazuje, to mu je radna dužnost.
Sudija takođe ima radnu obavezu da se obrazuje. U kom smislu? Prati promenu propisa. Zašto? Treba da ih primeni. Ali, poražavajuće je ovo što je ministar ovde hladno rekao – u tim njegovim posetama pojedinim sudovima on je došao do zaključka da neke sudije i ne znaju da je pre godinu dana promenjen jedan zakon.
Posle te njegove konstatacije, jedino pitanje koje može njemu da se postavi jeste – a što niste pokrenuli postupak da se razreše te sudije? Nema drugog pitanja.
I, da se postavi pitanje predsedniku Vrhovnog suda, republičkom javnom tužiocu – šta ste uradili primenjujući odredbe ovih zakona koje sam malopre naveo da obučite tužioce i sudije? Niste organizovali savetovanje, neki simpozijum, niste napravili neku brošuru, niste dali neko tumačenje itd. Vi ste odgovorni što ste onemogućili da se obrazuju, pripreme i usavrše oni koji treba da primenjuju propise.
Međutim, ovde se ne daje odgovor na ta pitanja, nego se kaže – mi ćemo taj problem rešiti tako što ćemo napraviti neki pravosudni centar, a to moramo jer smo dobili pare. Videćete da se, u suštini, ovaj zakon na silu gura, brzo gura, da bi Vlada Republike Srbije opravdala neka sredstva. Ona je ta sredstva koja su namenjena obuci sudija mogla da utroši i obezbedi obuku, ali ako javnosti kaže – imamo poseban zakon kojim se propisuje kako će ta sredstva da se troše i kako će da se vrši obuka, onda to samo deluje mnogo ozbiljnije, ali nema garancije da će obuka biti završena kvalitetno i onako kako treba.
Na ovaj način se neko amnestira za potrošena sredstva. Ko gura ovaj koncept? Društvo sudija. Ima tamo mnogo sudija koji su više puta izbačeni iz suda, ali oni su izbačeni iz suda i za vreme nenarodne vlasti i za vreme najdemokratičnije vlasti. Recimo, Leposava Karamarković. Došao Boško Ristić ovde za vreme "Sablje", ko je bio poslanik seća se, rekao sa ove govornice da bi predsednik Vrhovnog suda morao da podnese ostavku. U roku od tri minuta nama su pročitali da je ona podnela ostavku. Znači, ona je bila razrešena za vreme crveno-crne koalicije, bila je razrešena za vreme demokratske koalicije. Da li je problem u tim koalicijama ili možda u njoj?
Zoran Ivošević je otišao u penziju, inače je bio glavni koordinator u Vrhovnom sudu. Treba negde da ima tezgu, da prenosi svoja znanja. Gordana Mihailović, koja nije prošla za sudiju, i još neki, doći ćemo do tih članova, pa ćemo vrlo konkretno da ispričamo o kakvoj se podvali radi.
Samo da vas podsetim, prilikom glasanja o ovom predlogu zakona imajte u vidu jednu spregu koja postoji: Društvo sudija, advokati i pojedine sudije; tezga gde treba da se zarade dodatna sredstva, da se napravi neka forma koja bi zadovoljila navodno neke uslove, a od obuke i obrazovanja nema ništa.
Šta je alternativa ovome, to ćemo povodom drugog amandmana. Ona postoji u našoj sudskoj praksi i u nekim stvarima koje su se dešavale i radile u ovoj zemlji kada je pravosuđe bilo poprilično normalno.