Mislim da je ovaj amandman pravo mesto gde bi moglo nešto da se kaže i o Komisiji za hartije od vrednosti i uopšte o tome kako je sistemski postavljeno tržište kapitala.
Pre desetak godina imali smo problema sa propisima, kako da se definišu hartije od vrednosti. Te prve bolesti su prevaziđene, ali sada imamo problem kako funkcioniše to tržište. Mora da se kaže da postoji nekoliko vrlo važnih subjekata na tom tržištu, pored banaka, brokera, na prvom mestu je NBS i Komisija za hartije od vrednosti, pa i onaj Centralni registar za hartije od vrednosti.
Sada smo na temi – Komisija za hartije od vrednosti. Još septembra 2009. godine istekao je mandat pojedinim članovima Komisije za hartije od vrednosti. Nekoliko meseci pre isteka mandata, Odbor za finansije Narodne skupštine, zahvaljujući pre svega Službi Narodne skupštine, blagovremeno, idući u susret eventualnom problemu, u skladu sa zakonom, obavestio je sve poslaničke grupe da dostave svoje predloge, kako bi se izvršile odgovarajuće promene u Komisiji za hartije od vrednosti.
Do dana današnjeg nemamo nikakav predlog. Bilo je nekih inicijativa. Neke poslaničke grupe, čini mi se da je PUPS, oni su obavestili da nemaju kandidata, da nikoga ne predlažu. Ako sada ostavimo po strani taj problem što smatram da taj način izbora članova Komisije preko poslaničkih grupa je loš, ali da ostavimo to sada po strani, danas imamo situaciju da u Komisiji za hartije od vrednosti sede ljudi kojima je istekao mandat i ta činjenica ne može da se popravi nijednom zakonskom odredbom u kojoj bi došla do izražaja neka gimnastika, gde se pravimo da oni i dalje postoje, da oni legalno rade, jer reč mandat ima više svojih sinonima.
Ono što je široj javnosti poznato, prvi sinonim za reč mandat jeste nalog, a drugi sinonim za reč mandat jeste vreme, okvir gde traje nešto.
Sada se postavlja pitanje kako je moguće da prodemokratska, proevropska, pro, pro, pro, vlast toleriše ovu situaciju, tim pre što je vladavina prava jedan od uslova ka ambisu prema kome vodite ovu Srbiju. Odgovor je vrlo jednostavan. Obaveštavam vas i molim da zapamtite da vidite zašto je to tako. To ću najbolje da vam pokažem na jednom primeru.
Prvi primer je bila ona situacija sa preuzimanjem akcija fabrike "Knjaz Miloš" u Aranđelovcu. Videli ste tada, maltene Olimpijski komitet, svi sportisti, te ovo te ono, svojevrsna galama, padale su ostavke članova komisije, čini mi se Milko Štimac, čini mi se onaj Dušan Bajec itd.
Desilo se šta se desilo, to je javnosti vrlo dobro poznato. Oni su nastavili dalje da rade. Znači, ostavka je bila "šalimo se", bukvalno rečeno. Istekao je mandata i oni su nastavili dalje da radi. Zbog čega su nastavili dalje da rade?
Evo drugi primer. Verovatno znate kako je došlo do upada u "Metals banku" Novi Sad. Nagoveštaja prvih problema kod te banke je bilo kada je Autonomna Pokrajina povukla svoje depozite koje je imala u toj banci. Ta banka je pretežno radila s pravnim licima. Zapamtite ko su bili najveći deponenti - Autonomna Pokrajina Vojvodina, "Kolubara", EPS. Kasnije smo saznali za Darka Šarića, tad niko nije znao.
Zbog potencijalnih problema sa likvidnošću ušle su privremene mere Narodne banke Srbije da bi se pokazalo kako su te mere dobre. Autonomna Pokrajina je vratila svoj depozit, stabilizovala se banka i tada smo rekli da će to biti razvojna banka Vojvodine, koja treba da omogući sprovođenje autonomaške politike u režiji tog krila DOS.
Šta se u međuvremenu dešava? Dešava se to da Autonomna Pokrajina želi da dokapitalizuje "Metals banku". Vrši se emisija akcija i traži se saglasnost od Komisije za hartiju od vrednosti da se u zatvorenom postupku omogući Autonomnoj Pokrajini da kupi te akcije.
Po zakonu, Autonomna Pokrajina ne može da kupi jer nije država, nije Republika. Onda Ministarstvo finansija daje jedno mišljenje i na bazi tog mišljenja Komisija za hartije od vrednosti odobrava organu teritorijalne autonomije da se ponaša kao Republika i da stiče akcije, postaje većinski vlasnik Razvojne banke Vojvodine.
Danas Razvojna banka Vojvodine ima svoje ekspoziture mnogo više u Novom Pazaru, u Novoj Varoši, Prijepolju i u ostalim mestima nego što odgovara nazivu te banke.
Sada čujemo da ide hapšenje. Verovatno ćemo čuti ko je bio u Upravnom odoru, ko je radio, šta je radio, ko je koliko uzeo, zašto je uzeo, kako je uzeo. Ko je omogućio? Komisija za hartije od vrednosti. Iza nje, koja nema mandat, svi se kriju u ovom postupku. To Srbija zna.
Veliki borac protiv organizovanog kriminala, onaj što ste ga pre nekoliko dana izabrali za Veće državnih tužilaca itd, ćuti mudro. Jedina žrtva svega toga, otišao Jelašić, a vi kažete da je Darko Šarić preko toga završavao posao, pa ste Mileta Jerkovića odredili da vam bude svedok saradnik i da vam sada ispriča Pavićević, ne znam kako se zovu ti vaši kadrovi tamo.
Vi mislite da su svi sisali vesla, da niko ništa ne zna. Sve to mora da dođe na naplatu kad-tad, kao što je ova situacija - pištolj tetejac, jedan ne može bez drugog, kada padne jedan, padne i drugi. Tako će biti i sa Đilasom i sa Vučićem, pošto su oni spojeni sudovi, jer je neko osmislio da pravi i vlast i opoziciju po želji Brisela. Sada može sve i svašta da bude. Ne bi me iznenadilo da večeras stupi u štrajk glađu i Tadić.
Trese se, neka bude veselo, a ovamo ćemo preko Komisije za hartije od vrednosti, ovamo ćemo preko drugih stvari. Trpajte u lokalne samouprave u očekivanju izbora, da i tamo zavladate, da imate svoje biračke odbore, svoje komisije, da opet izvršite neku prevaru. Ma, ne vredi više, istrošili ste te adute.
Na današnji dan 75,5% građana Srbije neće da čuje za EU, za NATO i za ove stvari. Neće da čuje, zapamtite, a vama skače popularnost i samo neka vam raste, a na svakom koraku dokazujete da se ničega ne pridržavate od onoga za šta ste se zaklinjali. Doduše, i onaj se zaklinjao u crkvu, pa vidite kako stiže božja kletva.
Hvala što mi niste dali opomenu, gospođo Čomić.

Zbog javnosti, morao bih malo da podsetim na hronologiju kako se desilo to da Srbija dobije Zakon o finansijskom lizingu.
To je bilo 2003. godine. Taj zakon je u to vreme branio ministar Goran Pitić. To je onaj ministar koji nije imao zakletvu. Sećate se, gospođo Čomić? Da bi ojačao svoju argumentaciju, on je čak doveo i profesora sa Pravnog fakulteta. Sećate se, sedeo je u prvom redu? Kada je čuo, posle 10 minuta našu kritiku, profesor se pokupio, pobegao napolje i rekao da ga više nikad ne zovu da brani ovakve zakone. To je samo radi podsećanja javnosti. Po smehu, vidim da se sećate hronologije kako se to dešavalo.
Međutim, moram da vas podsetim da je preteča finansijskog lizinga u Srbiji Boško Ristić. Boki je još u Nišu, kao advokat, razvio sistem finansijskog lizinga s jednim dečkom koji je radio na pumpi, zvali su ga Rumunac.
Oni su napravili štedno-kreditnu firmu "Anila". Preko nje su kupovali kola, prodavali građanima. Pukla je ta "Anila" i Bole pobegao u Holandiju da ne bi služio vojsku. Posle godinu dana se vratio. Oslobodili ga obaveze služenja vojnog roka pošto je imao vodu u kolenu i onda je nastavio dalje da bude advokat i pripravnik.
To je samo radi podsećanja, da se vidi istorijat finansijskog lizinga u Srbiji, da se tačno vidi kakve su to zasluge pa je neko predsednik odbora, pa je u savetu za sudstvo, za policiju, u Advokatskoj komori vedri i oblači, po kafićima piše ustavne povelje itd.
Vratio bih se sada na Zakon o finansijskom lizingu. Gospođo Čomić, teška srca moram da izreknem jednu pohvalu. Napokon smo došli do nečega što je približna definicija finansijskog lizinga. Malo je preciznije sada u članu 2. Predloga zakona definisano šta je finansijski lizing. Međutim, kada se to dalje raščeprka, vidi se da se nešto nikako ne uklapa. Da krenemo redom.
Znači, 1994. godine prva politička stranka koja je u svoj politički program, ekonomski deo, ubacila investicione fondove bila je SRS. Prva je napisala i dobrovoljne penzijske fondove. To samo radi podsećanja javnosti. E, sada ideja sa investicionim fondovima je da čovek koji raspolaže sredstvima može više da zaradi preko investicionih fondova nego kada bi ta sredstva oročio kod banke. Prosto, kamata je veća. Mnogo je i veći rizik, jer investicioni fondovi trguju hartijama od vrednosti.
Kada je u pitanju dobrovoljno penzijsko osiguranje, situacija je potpuno ista. To je dodatno, dopunsko, gde građanin sam preuzima obavezu da obezbedi svoju materijalnu sigurnost, dobrovoljno se osigurava i njegove pare u dobrovoljnom penzijskom fondu rastu svake godine mnogo više nego da je te pare stavio na štednju. Znači, investicioni fond, dobrovoljni penzijski fond - plus za građanina, po definiciji.
Kad je u pitanju finansijski lizing, zbog neuporedivo veće sigurnosti u odnosu na klasične bankarske kredite, on treba da bude povoljniji za građanina, za privredu, za preduzetnika. To znači, po definiciji, finansijski lizing je jeftiniji nego da si istu stvar kupio putem bankarskog kredita.
Da li je to kod nas tako? Nije. Tu se nalazi celokupna ova zvrčka. Generalno, kamate u Srbiji su strašno velike. Čime se to pravda? Velikim rizikom. Objasnite mi kako može da bude veliki rizik kada su većina kredita obezbeđeni hipotekama? Zar je moguće da je na našem tržištu nekretnina tolika nestabilnost? To možete da pričate neupućenima. Beograd je i dalje skuplji nego neke metropole u svetu.
O čemu se radi? Radi se o Bečkom sporazumu, gde se stranim bankama garantuje odgovarajući profit koji se iznosi iz zemlje. Legalno. Sada, priča o bankama, priča o finansijskom lizingu, to je priča o strancima.
Sećate se 2003. godine? Izričito je zabranjeno da na lizing idu nepokretnosti. Zašto? Da to bude posao banaka. Zašto? Zato što kupovina nepokretnosti, obezbeđenje nepokretnosti na duži rok, 20, 25 godina itd, jeste rizičan posao zbog roka i banke treba da snose, na neki način, konsekvence tog rizika i kroz bankarski sistem mogu da se obezbede sredstva za to, jer banke mogu dugoročno da finansiraju i izvođače radova, investitore itd. Sistem puko. Zašto puko? Neće banke da skinu kamatu. Dobar kajmak ovde.
Onda se ubacuje finansijski lizing. Uporedite finansijski lizing danas po ovom zakonu za nepokretnosti i kamate koje daju banke za te iste nepokretnosti i kažite mi u čemu se vidi razlika? Nema razlike. Vi pripremate jedan propis, gospođo Čomić, to je najavljeno, zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Evo, da pretpostavimo da je taj zakon donet i da on izgleda otprilike ovako kako je napisano u nacrtu ili predlogu, da ne ulazimo u detalje, da me ne vezujete s Gašom Kneževićem, pošto je on i nacrt zakona znao da primeni.
Znači, kada bi to bilo tako kako je napisano, da li je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu usaglašen sa ovim predlogom zakona? Nije. Da li je pripremljeno tržište za primenu ovih propisa? Nije.
U čemu je zvrčka? U reklami – ko će bolje i ko će uspešnije da to predstavi, prevari građane. Može i devojčica da pije kaficu, videli ste one reklame, 4,5% itd. Da li to postoji u realnom životu?
Kada Narodna banka uzme neku oblast u okviru nekog zakona da posebno reguliše, apsolutno sam siguran da ta oblast neće biti regulisana, da će tu selektivno da se ostave rupe.
Evo nešto što nije obuhvaćeno amandmanom. Gospođo Čomić, tiče se Zakona o obligacionim odnosima, tako da je tu veza sa amandmanom. Da krenemo redom. Kod ugovora o isporuci predmeta lizinga potrebna su tri potpisa tri strane, a kod ugovora o finansijskom lizingu ne trebaju tri potpisa. Aj' sad neka neko objasni kako je to moguće?
Nekada je bilo da se organizacija koja se bavi finansijskim lizingom samo bavi poslovima finansijskog lizinga, a sad kažete to su pretežni poslovi. Sada će da bude i zakup predmeta lizinga, naročito onog koji je vraćen zbog raskinutog ili propalog ugovora o finansijskom lizingu. Sve se navodno svodi na kupovinu putničkih automobila. To je reper za sve, a tu se nalaze i autobusi. Pa ste neke prevoznike u Beogradu obavezivali da kupe odgovarajući kvalitet autobusa, pa ste omogućavali lizing izabranim kućama.
Pogrešna vam je ovde definicija simulovanog ugovora, ali neću da vam o tome pričam, to ćete da menjate u nekoj sledećoj promeni ovog zakona.
Dalje, koja je svrha Narodne banke da donosi konačna rešenja i odlučuje o pravima, obavezama i pravnim interesima pravnih i fizičkih lica određenih ovim zakonom? Objasnite mi, molim vas, zašto svodite na upravnu stvar nešto što je čista obligacija? Ugovor o finansijskom lizingu, kada se potpiše i kada se isporuči dobro, on je čista obligacija.
Zašto bi se Narodna banka nešto mešala tu u prava, obaveze i neke druge stvari koje se tiču ugovora, odnosno ugovornih strana? Sad ćete vi da kažete da bi zaštitili. Teško onom koga vi štitite, ne konkretno vi, nego ko ga ovakvim propisima štitite.
Dalje, dokaz da je osnivački kapital iz sopstvenih sredstava. E ajd' sad mi baš objasnite kako ćete da znate da li su sopstvena sredstva ili su kreditna ili su kreditna, kreditna, kreditna od ranije ili na drugi način? Ne, nego želite, pošto hoćete da razdelite neke lokacije i sada tu vidim vezu zašto je gospodin Dulić prisutan povodom ovih tačaka dnevnog reda, jer se ovde samo pojavljuju nepokretnosti.
Dobro sada, Olivere, ti možeš da stavljaš koliko hoćeš šaku na glavu, ali jedino u ovom setu zakona se pojavljuju nepokretnosti. Znate, nekada je bilo – gde su pare, tu je G 17 plus, a sada je – gde su nepokretnosti, tu je Oliver Dulić.
I konverzija, dao si sada pravo na konverziju, pa od vojske uzeo lokaciju, sada skupljaš sredstva. Pazi da ti se ne pojave Panamac i ovi koji u Rakovici finansiraju tamo bez dozvole itd. Sada kada krene ova konverzija prema Breku, prema ovome, pa prema onome, a oni ne bi došli da ti štrajkuješ, ne bi te posetili, to sam siguran.
Vidite, idemo dalje. Čim ste vi uzeli sada da regulišete statusna pitanja davaoca lizinga, skupština, upravni odbor, izvršni odbor, direktori itd, meni je mnogo sumnjivo. Zašto ste to uzeli da regulišete?
Pored zakona o privrednim društvima, gde postoji etalon za sve oblike organizovanja, i za akcionarsko društvo i društvo sa ograničenim odgovornostima itd, e sada ovde posebno treba nešto da se uradi. Ma, čim je nešto posebno nešto se posebno muva, da vam kažem iskreno. Čim nešto odudara od opšteg principa.
Sada vidimo, u toj brzini recimo vi ste zaboravili pa ste rekli ovako – opšte uslove poslovanja predlaže izvršni odbor upravnom odboru, a u nadležnosti upravnog odbora nema da utvrđuje, da donosi i da propisuje opšte uslove poslovanja. Prosto neverovatno.
Šta vam znači – dužan je da obezbedi potpis još jednog člana tog odbora? Izvršni odbor davaoca lizinga ima najmanje dva člana, a predsednik predstavlja i zastupa davaoca lizinga. Onaj ko predstavlja i zastupa on je odgovorno lice. Međutim, po vama odgovara upravni odbor.
Što ste uneli ovu zabranu – predstavlja i zastupa davaoca lizinga predsednik izvršnog odbora, ali je sve punovažno ukoliko postoji još i potpis jednog člana izvršnog odbora? Šta je to, da li je to bankarska garancija?
Vidim da tako daje bankarsku garanciju Sosiete Generale banka. Oni kada daju bankarsku garanciju zaduže nekoga tamo Kojića, pa onda i onaj Francuz da parafira za svaki slučaj. Prosto ne mogu da shvatim šta ste hteli da uradite, ali znam da se nešto valja iza ovoga.
Kaže, hajde da vam sada ne pričam ovde, da vas baš mnogo ne potresem pošto ste sada u teškoj velikoj žalosti, da vam ne dodajem ovde ove muke. Sada ste proširili da vraćen predmet lizinga može da bude predmet zakupa. Ne znam zbog čega, kada je osnovna ideja za finansijski lizing da bude isuviše specifična oktroisana delatnost. Rekli ste – ne može time da se bavi svako, ne samo zbog kapitala, nego i zbog drugih stvari, da nema nekog sukoba interesa.
Malopre vam je prošao jedan zakon u kome postoji ne sukob interesa nego ambis, ambis od sukoba interesa. Član Komisije za hartije od vrednosti ne može imati akcije, niti bilo kakav udeo u bilo kom društvu ako želite da imate Komisiju za hartije od vrednosti. Vi pravite gimnastike, može, ne može, indirektno, direktno itd. Tu postoji obaveza apsolutne zabrane.
Za mnogo manje stvari vi angažujete Agenciju za borbu protiv korupcije ako je u pitanju sukob interesa. Sukob interesa može biti kada je u jednoj ličnosti izvršena kumulacija javnih funkcija ili kada privatni interesi ugrožavaju ostvarivanje ili ispunjavanje javnih interesa javnog funkcionera. To je definicija za dva prototipa sukoba interesa. Od tog pravila se odustaje od zakona do zakona, od propisa do propisa.
Gospodine Duliću, predlažem kada sretnete gospodina predsednika Vlade obratite mu se kao ministru finansija, ne kao predsedniku Vlade, i kažite mu sledeće – do 3% na godišnjem nivou kamata se tretira po definiciji da je normalna, očekivana, opravdana, pod uslovom da se godišnja inflacija kreće u tim okvirima. Ako je inflacija recimo na 1,5%, a propisana kamata je 4%, 4% je već zelenaška kamata, da znate, to je definicija.
Prekinimo sa ovim imaginarnim rizicima i smanjite kamatne stope. Narodna banka Srbije može operacijama na otvorenom tržištu, ne samo putem obaveznih rezervi nego i na drugi način bitno da utiče na banke da smanje kamatne stope. Vodite računa, 3% na godišnjem nivou je normalna, dozvoljena, ona čuva kapital i daje neku dobit, 4% je zelenaška kamata.
Preispitajte sve ove kamate koje danas naše banke, odnosno strane banke obračunavaju u Srbiji i naći ćete koliko se izvlači kapitala, ili da budem precizniji, izvlači opranog novca sa ovog područja i nosi pre svega u Austriju i u druge države.
Zapamtite jednu stvar, Alpe-Adria, ekspozitura Priština, Beč, Beograd, Zagreb, Sarajevo. Kada se tu zavrti para, možete vi da pišete milijardu zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, niko živi to ne uhvati, pa čak ni ovi advokati.

Ima puno amandmana na ovaj član 7. Predloga zakona, zato što se propisuju uslovi za izdavanje dozvole društvu koje treba da obavlja ove poslove dobrovoljnog penzijskog fonda. Između ostalih, samo bih naveo tačku 1) i tačku 2), ali bih se pozvao i na poslednji stav člana 7, gde se kaže da bliže uslove propisuje Narodna banka Srbije.
U tim tačkama se, ako mogu tako da kažem, navodi sve i svašta, što u praksi ne mora da znači čak i ništa. To su sve neke proizvoljne kvalifikacije, a procena zavisi od raspoloženja i slobodne volje onoga ko to radi u NBS. Nijedan od ovih uslova koji su navedeni ne može gotovo numerički da se izrazi, niti nekako da se izmeri, niti da se drugačije to na što objektivniji način prikaže.
Međutim, mislim da je ovo dobra prilika, samo da ne bi bilo problema, u tački 2) se odnosi na informacije o poslovnom ugledu osnivača itd. Pa, svi su naši osnivači finansijskih institucija ugledni kad treba da se dobije dozvola, a posle nekoliko godina peru ruke od njih poput, recimo, sećate se one priče sa onom nazovištedionicom ''Elite''.
Tu kad je pukla tikva svi su se razbežali. Poreska uprava kaže – mi nemamo veze s tim, Narodna banka kaže – mi nemamo pojma šta su oni radili, policija kaže – šta se mi tu sad pitamo, to je čist obligacioni odnos između onih koji su jedan drugome verovali, a nestalo ne znam koliko desetina miliona evra.
Suština svih ovih naših propisa jeste da obezbedimo zaštitu građana koji moraju da veruju u to ukoliko država stoji kao neki garant. Kad država treba da garantuje na bazi ovako proizvoljnih kvalifikacija u pogledu uslova, onda je tu stvarno nešto poprilično sporno.
Međutim, moram da ponovim nešto što je stav SRS zbog ovih čestih promena da je u prilici da se seti tog izvornog stava koji je bio prisutan, kad su se donosili prvi put zakoni u ovim oblastima koji su danas na dnevnom redu. Mi smo zagovornici jedne koncepcije da NBS ne sme da ima ovoliko uplitanje u neka statusna pitanja učesnika na finansijskom tržištu.
Ne samo kad su u pitanju investicioni fondovi, ne samo kad je u pitanju finansijski lizing, ne samo kad je u pitanju dobrovoljni finansijski fond, ne samo kad je u pitanju osiguranje, da sve ono što se tiče uslova, registracije, statusa i rada mora da bude u nadležnosti Ministarstva finansija.
Kod nas je to sve u NBS, zbog svojevrsne bujice koja je nastupila kod nas na političkoj sceni 2001. godine, jer navodno je neko sredio bankarski sistem i NBS je potpuno sigurna i ona ispunjava sve te svoje obaveze. Onda smo praktično kompletnu finansijsku sferu prepustili NBS, a znate i sami da je ona poprilično udaljena od izvršne vlasti.
Ona je jedna paraizvršna vlast koja ima neku svoju samostalnost i neku vrstu nezavisnosti. Sad neću da u nastavku pričam o tome, to je principijelna razlika. Mislim da kad se jedna oblast tako podeli na jednoj strani su uslovi i način poslovanja, podzakonski akti, a na drugoj strani je kontrola, a NBS se uvek pita preko banaka. Kontrolom banaka ona u stvari kontroliše i investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove.
Moram da napravim jednu malu razliku, koja je neprimerena kod nas. Pazite, imamo sad situaciju da kod nas razlika između životnog osiguranja i dobrovoljnog penzijskog fonda postoji samo u tome ko uplaćuje premiju. Samo ko uplaćuje premiju. Efekat mora da bude isti po definiciji.
Jedni i drugi sva sredstva plasiraju preko hartija od vrednosti. Jedni i drugi svoje poslovanje u plaćanju rade preko poslovne banke. Jedini i drugi su u obavezi da obezbede prinos koji će biti veći nego da je u pitanju štednja kod banke.
U čemu je razlika? Kod dobrovoljnog životnog osiguranja osiguranik uplaćuje premiju, a ovde je malo promovisano da poslodavac uplaćuje. Sad imamo poslodavce koji uplaćuju u dva dobrovoljna penzijska fonda – "Delta đenerali" i, recimo, "Dunav" penzijski fond. Zašto? Zato što je poreska politika takva – do tog iznosa se ne plaća porez. To je stimulativno za poslodavce.
Idemo na četvorku, na troškove. Može da se završava posao, ali kad se pogledaju svi ovi plasmani, kada se pogleda kada se vrši trgovina hartijama od vrednosti, kada se pogleda u koje hartije od vrednosti ulažu dobrovoljni penzioni i investicioni fondovi, onda dolazimo do zaključka da u krajnjem slučaju sve to plaća država. Nije razvijeno finansijsko tržište i država, da bi obezbedila sredstva, da bi premostila hronični deficit u budžetu, izdaje obveznice itd.
Ovi svi učesnici na finansijskom tržištu kontrolisani ulažu i postaju finansijeri države, a država kad treba da izmiri svoju obavezu, ona opet izmiruje obavezu preko poreskih obveznika. Onda imamo jedan začarani sistem u kome se sve fingira.
Mi fingiramo postojanje finansijskog tržišta. Imamo brokerske kuće, imamo berzu, imamo trgovinu među bankama, imamo Narodnu banku Srbije koja se rasplinula svuda, koja može za dva dana unapred da vam kaže koji će biti kurs, a kurs je kobajagi plivajući, slobodan itd.
Neko mora na kraju da plati to. Ko plaća? Plaćaju građani. Kome plaćaju? Onima koji su u jednom trenutku imali slobodna sredstva da ih plasiraju u investicione jedinice. Oni koji su imali slobodna sredstva da uđu u dobrovoljno penzijsko osiguranje. Oni koji su ušli u životno osiguranje.
Molim vas, osnovna svrha ovih finansijskih institucija i instituta nije to, nego da se ta sredstva preko hartija od vrednosti angažuju za privredu, gde bi privreda došla na jeftiniji način do kapitala nego što su u pitanju bankarska sredstva, pa kad se stvori nova vrednost, onda ceo krug može da se zadovolji.
Ovde se ceo krug zadovoljava u čistim finansijskim transakcijama. Na kraju u jednom trenutku ova obveznica ili ovaj papir, koji glasi – na određeni nominalni iznos, fiktivno dobija neki drugi tržišni prikaz. Onda se pegla aktiva, peglaju se rezultati itd, a to u prevodu znači – iz šupljeg u prazno, a snalažljivi pokupe kajmak. U tom smislu, mi tražimo da se tumače svi ovi uslovi iz člana 7. koji su napisani na jedan vrlo proizvoljan način.
Ako neko misli da će u Srbiji da postoji 100 dobrovoljnih penzijskih fondova, taj se grdno vara. Mislim da je i ovaj broj prevelik kod nas. Zašto? Ne postoji ni svest kod ljudi da postoji neka blagodet da u ovom trenutku postoji nešto malo više sredstava da ulažemo u taj fond, kada je hronično problem kako sastaviti od prvog do 15-tog. To je naš problem.
Ako je neko mislio da mi možemo da obezbedimo stabilnost tako što bi regulisali finansijsko tržište, regulisali finansijske institucije, pridržavali se Bečkog sporazuma, izvinite, molim vas, taj se grdno vara, jer onda i ne preostaje ništa drugo nego da se putem kredita zadužujemo, a da bi te kredite pustili u tečaj ovde, da bi te devize pretvorili u dinare, onda moramo da izmišljamo nešto što ima realni sektor, neku novu vrednost, pa da se ta nova vrednost okrene, pa da se podmiri nešto.
Ovo je promašeni sistem. Iz ovog promašenog sistema mi ne možemo da izađemo, jer je to jedan začarani krug gde uzrok stvara posledicu, posledica postaje uzrok i tako neprekidno, javlja se neka zakonomernost i prirodne predvidive posledice. To je naš problem.
Ovde se suštinski ne leči usko grlo ili žarište svih naših problema. Žarište svih naših problema je domaća proizvodnja i izvoz. Ovde gotovo da ništa nije urađeno. Ono što se javlja kao stimulacija je najobičnija preraspodela društvenog proizvoda prema odabranim, gde se roba javlja samo kao pokriće za korišćenje nekih sredstava.
Onda i ne čudi situacija – 5.000 evra za novo radno mesto, 10.000 evra za novo radno mesto itd. Drži vodu dok majstori odu, godinu dana, dve, da to izdrži kao neki sistem, kao nešto epohalno, a svi znamo u startu da od toga nema nikakve koristi.

Pitanje ću da postavim, u ime SRS, predsedniku Vlade iz čisto formalno-pravnih razloga, ali bilo bi dobro da mu pomognu svi koji su za EU i NATO pakt, da što kvalitetnije odgovori na to pitanje.
Naravno, pre godinu dana sam otvorio temu carinskog pečata i carinske deklaracije nezavisne države Kosovo. Imali ste prilike malopre da čujete gospodina Milentijevića. Vi ste pre nego što je Brisel i namignuo to već završili. Ovamo se u medijima borite za Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije.
U ime 75% građana Republike Srbije postavljam pitanje predsedniku Vlade – da li će da se prekine više s ponižavanjem ovog naroda i rušenjem ugleda Republike Srbije?
O čemu se radi? Kada pravosudni organi Republike Srbije raspišu poternicu ili podignu optužnicu protiv nekoga koji nije Srbin, onda na scenu stupaju neki drugi kriterijumi, onda se ne poštuje Evropska konvencija o ekstradiciji, onda Interpol nije Interpol, onda Ejup Ganić može da obavi performans u Londonu i da dođe kao heroj što je u centru Sarajeva komandovao, a televizija direktno prenosila, ubistvima desetine pripadnika JNA.
Kada Srbija podigne optužnicu protiv Čekua, on se zadrži na nekom aerodromu, popije kaficu, a ako je u Skoplju na aerodromu, onda u susretu s Borisom Tadićem se razmene i lepi pozdravi i naravno Tadić ga pozdravlja kao vojnika. Slično je i sa Tačijem. Slično je sa svima onima koji su na neki način odgovorni za stradanje Srba. Vas u inostranstvu niko ne zarezuje, ne mogu da kažem poštuje, nego ne zarezuje. O čemu se onda radi? Kako vi zastupate te interese Republike Srbije?
Međutim, kada neko ustane na levu nogu u Zagrebu, inače prestonici hrvatske ustaške države, sastavi neki papir protiv nekoga ko je Srbin i, gle slučaja, ako se nađe u Srbiji, odmah nastupa petooktobarska kolona, hapsi čoveka, sprovode neke kvazipostupke i jedva čeka da isporuči, samo ne znamo koliko će para po kilogramu mesa da se dobije.
Neću vas da pozivam da dođete danas u 18.00 časova u Šabac, gde ćemo da držimo jedan veliki protestni miting protiv vašeg režima, protiv ove vlasti. Vi ste sada malo u konfuziji zato što je padala kiša, pa je ušla voda u koaksijalne kablove, pa ste izgubili vezu sa Briselom, jer vam je mozak tamo, odatle dobijate stavove i mišljenja.
Poznato vam je, a to je bila vaša logika, isporučimo čoveka za Vidovdan, biće nam svima bolje. Onda, isporučimo 16 ljudi, navodno dobrovoljno, pa će nam biti bolje. I nikako bolje.
Koliko će srpskom narodu i Srbiji biti bolje ukoliko sud u Šapcu odluči da se Božidar Vučurević isporuči hrvatskoj ustaškoj državi? Hoćete li biti zadovoljni? Odmah sutradan ima građanima da bude podnošljivo i poskupljenje hleba, i struje, i gasa, svi ćemo biti radosniji, a vama će da skače popularnost, neverovatno ima da vam skoči popularnost, na 160%. Naravno, Brisel će da vas pohvali. Zašto vas ne bi pohvalio? On vam je takvu ulogu i namenio.
Šta će Republika Srbija da uradi i da prekine više sa služenjem interesima zapada i isporučivanjem naših ljudi neprijateljskim sudovima, za koje znamo da ne poštuju nijedno pravo, apsolutno nijedno pravo? Da li ćete da pozovete na odgovornost nekoga iz tužilaštva zbog slučaja Purda, Vesna Bosanac i redom? Hvala što mi niste dali opomenu.

Ova prva dva amandmana praktično izražavaju naš stav prema celom novom predlogu zakona  o izvršenju i obezbeđenju. Ali, pre nego što konkretno neke stvari objasnim, moram da nastavim onu raspravu od juče.
Vidite, kada nešto nije u redu s onima što pišu o nekom diktatu zakon kakve stvari prolaze. Sinoć je javni beležnik bio čovek od javnog poverenja. Prvi put smo čuli tu kategoriju, a sada u svojevrsnoj dijalektici ubacujete izvršitelja kao preduzetnika i šta kažete za njega? Izvršitelj vrši javna ovlašćenja koja mu se povere ovim zakonom.
Sve ste pobrkali. Onda imate svojevrsnu dijalektiku u članu 11. gde dajete pojmove, pa je neko pokušao da demonstrira blistavi um, tačka 7. sudski izvršitelj, tačka 8. izvršitelj. Manje-više radnje izvršenja i mere obezbeđenja su nešto tradicionalno, poznato. Mi smo sve amandmane skoncentrisali na ovu vašu ideju da izvornu nadležnost države prebacujete na fizička lica, na reketaše.
Zašto? Pa kada ste krenuli s transformacijom pravosuđa, vi ste rekli da su neka manja mesta su izgubili svoje sudove, pa ste sedišta osnovnih sudova sa 162 sveli na 30 i nešto. Sada vam se i fizički pojavio problem izvršenja, pa ćete verovatno u mesto gde je sedište osnovnog suda izvršenje da sprovodi sud i izvršni sudija, a u onim mestima gde nije sedište osnovnog suda, u onim opštinama, ajde privatni preduzetnici.
U sledećoj etapi imaćete privatne zatvore, pošto već imamo i privatna obezbeđenja sa 64.000 naoružanih. Oni jači nego vojska i policija zajedno. To što vi pričate, ne sporim da mnogo lepo zvuči, ali slaba vajda od toga.
Ovde uništavate strukturu državne vlasti. Zašto? Zato što stranci žele da imaju pravosuđe u svojim rukama i pod kontrolom sve, jer preko pravosuđa se kontroliše zakonitost svakog i upravnog akta i svega. Oni žele preko pravosuđa da ostvare svoje interese i zato vas vode na ekskurzije po inostranstvu, saopštavaju neka svoja epohalna saznanja.
To je osnovni problem ovog zakona, što vi privatizujete funkcije države. Legalno funkciju države dajete u ruku nekom pojedincu, pa vršite transformaciju i racionalizaciju države. Sada ćemo da imamo komoru za izvršioce, juče ste pričali o komori za beležnike, pa je juče bila komora za advokate, pa ćemo sad po mesnim zajednicama da krenemo.
Znači, kada završimo sa sedištima osnovnih sudova, onda idemo na opštine, pa idemo na mesne zajednice, pa na ulice, pa onda jedino u kuću da nam upadate još. U svakom stanu po jedna institucija države, poluprivatna. To je nešto epohalno. Kome bre vi to pričate da je nešto epohalno? Znam da vam skače popularnost, neverovatno vam skače popularnost, ali ta vaša popularnost ne ulazi na usta. Ljudi, to je problem. Kako će ta popularnost da uđe na usta?
Nego vi lepo sad 16. izađite ovde svi koji ste za Evropsku uniju, za NATO, da uplašite Evropsku uniju koliko veliki broj ljudi jedva čeka da dođete u Evropsku uniju. Možda ih uplašite zajedno sa maratoncima i oni reše u oktobru da potpišu. Pa, može i u novembru. Ako ne u novembru, onda u decembru. I tako.
To je naš problem – u oktobru, u novembru, u decembru. To je naš problem što se bezglavo srlja prema Briselu, prema Evropskoj uniji i NATO paktu. Bežte dalje od zapada. Ne sporim da zapad voli Borisa Tadića, ali ne voli srpski narod.
Hvala što me niste kaznili, gospođo Čomić.

Znao sam, gospođo Čomić, i bez ovoga što vi pričate, da ova dva odbora to neće da uvaže, jer čim čuju moje prezime, oni to odbijaju.
Amandman se odnosi na dva stava člana 9. koji ne pripadaju materiji Zakona o izvršnom postupku, već Zakona o stečaju. To je abeceda. Valjda je neko u Ministarstvu to pogledao i rekao - stvarno je ovo promaklo nekome ko je za nadnicu pisao ovaj predlog zakona. To će biti moje posebno pitanje – koliko ste para dali autorima ovih propisa, koji su, po pravilu, prepisani iz Slovenije i iz nekih drugih bivših republika?
No, zbog javnosti, nekada je bilo "kada je teško Čović", sada je situacija potpuno drugačija - kada je teško ideš u sud, a u sudu zid. Pošto smo na temi stečaja, kažite mi, molim vas, da li će posle donošenja ovog zakona da bude bolje ljudima, recimo u Brodogradilištu u Apatinu. Tamo je neki Lazarević otkupio za neke sitne pare Brodogradilište, preuzeo neke obaveze, pokupovao po Srbiji još neke stvari, prebacio sva dugovanja na jednu firmu, izazvao stečaj. Kad se pogleda ko je stečajni poverilac, opet njegove firme itd.
Da li će ovaj zakon da spreči te igrarije? Neće. Neće, samo će da ih kanališe. Biće pod kontrolom. Odabrani će moći to da rade, a ovi drugi neće moći. I ceo ovaj sistem promene promoviše samo jedan princip – ko ima para, imaće i zdravlja, imaće i pravde, a onaj ko ne bude imao para, neće moći čak ni da dođe do suda.

Ovim amandmanom smo samo hteli da stavimo do znanja da praktično sud donosi zaključak kojim se određuju sredstva i predmet izvršenja. To je uvek tako bilo, ali to najviše zbog sledećeg stava, stava 4, gde pokazujete svojevrsnu dijalektiku pa umesto sudskog izvršitelja idete na ovog vašeg privatnog izvršitelja, reket izvršitelja.
Jer, kada dohvate to privatnici, preduzetnici sa urođenim smislom za tržišno poslovanje, onda možemo sve i svašta u praksi da doživimo od strane izvršitelja, koji treba da otklone sve nedoumice i sve promašaje reforme srpskog pravosuđa.
Znam da taj amandman nije zbog toga usvojen. Međutim, moram da prokomentarišem odbijanje amandmana na član 2, gde smo rekli da smo protiv ubacivanja izvršitelja, što povlači posle i njihovu komoru i sve ovo drugo, a onda nam je Vlada odgovorila da je to sve po Ustavu moguće i kad su u pitanju krivične sankcije, izvršava ih upravni organ – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.
Da li neko u Ministarstvu zna kakva je razlika kada se izvršavaju krivične sankcije i kada se izvršava nešto u građanskim stvarima? Da li neko zna koja je to teoretska razlika?
Vi najavljujete u sledećoj etapi privatne zatvore. Sudska presuda ima atribut državne vlasti, je l tako? Ona obavezuje sve. Država sa svojim monopolom garantuje obaveznost prema svima. Kako može obaveznost da se garantuje privatnim preduzetnikom?
Pa još u transformaciji i racionalizaciji države mi pravimo nove komore, ranije je bila manija sa agencijama, pa ste pre nekoliko meseci rekli da se preteralo sa agencijama itd. Kad ćete da kažete da se preteralo s komorama? Komora kao kapa za neku profesiju. A koja je to profesija izvršitelj?
Juče ste napravili bauk od javnog beležnika. Svako sa srednjom školom i tri meseca kursa ima da bude super beležnik. Sada ovde slušamo epopeje. Kad je to poverilac u svom predlogu za izvršenje napisao konkretno koja je pokretna stvar na kojoj želi da se sprovede izvršenje?
Popis procene i prodaja pokretnih stvari. Pa, neka izvršitelj pronađe. Da li sad kola postoje ili ne postoje? Što bi to poverioca interesovalo? Slušamo ovde neke bajke da bi opravdali nešto što je pravno nemoguće. To je pravno nemoguć koncept zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Verovatno ovaj amandman je razmatran u Vladi poslepodne, pala je koncentracija, pa nije usvojen. Šta je svrha ovog amandmana? Da rešenje donosi sud. To vi ne prihvatate, ali zato u stavu 3. ostaje da zaključkom suda, znači, zaključak donosi sud, ha, ha, ali hajde da ne pričamo pošto može ovo da bude i tragikomično.
O čemu se u stvari radi? Možete efikasnost da postignete i u sudskom izvršnom postupku ukoliko ljudi rade u skladu sa zakonom, ukoliko ne dominiraju politički interesi, interesi organizovanog kriminala i oni koji su se u privatizaciji obogatili i kreiraju vlast. Oni ovo kreiraju da bi zaštitili svoj kapital. Ovde će biti princip – imaš para živi, nemaš para gotov si, a mi koji imamo zaradićemo i na tvojoj smrti.
To je prirodna posledica ovog puta ka EU i NATO paktu. Zar je moguće da nije dovoljna garancija asistencija policije prilikom sprovođenja izvršenja, e to je ta poruka. Zato eminentni ljudi s kajlama vrlo efikasno mogu da završe posao. Vi ćete da dignete ruku i da kažete, kajla je legalno, zakonito sredstvo uterivanja dugova. Znači, danas si otišao iz svog stana, kad se vratiš s odmora u tvom stanu će biti gospodin tajkun.
Pa, poštovani građani Srbije, to je nešto što je sasvim izvesno, tome nas uči jedanaestogodišnji put ka EU …

Znao sam da će gospođa Malović da mi pobegne. Ona je potpisala rešenje o izručenju Karadžića.
Član 55 – postupak za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika. Član 54 – pokretanje postupka, član 55 – davanje izjave. Mi smo amandmanom tražili da kada se daje izjava o imovini, ne vodi se računa samo o visini potraživanja i ono na koliko treba da glasi rešenje o izvršenju, nego da se obuhvati i onaj deo s kojim bi mogli da se namire troškovi izvršenja.
Dobili smo odgovor, verovatno pisan posle podne, ali samo da vidite kako funkcioniše taj blistavi mozak. Malopre je gospodin Munjić podneo amandman i tražio da se u članu 40. izbriše stav 4 – prigovor ne odlaže izvršenje rešenja. Dobio je stručni odgovor, a da taj odgovor nije imao u vidu šta piše u prethodna tri stava.
Prethodna tri stava govore o prigovoru protiv rešenja o izvršenju. Prvi stav, da prigovor mogu da podnesu i poverilac i dužnik. Drugi stav, da poverilac može da podnese prigovor zbog troškova izvršenja. Treći stav, da poverilac može da podnese prigovor ako mu je predlog za dozvolu izvršenja odbijen ili odbačen. U četvrtom stavu se kaže da prigovor ne odlaže izvršenje.
Molim vas, vi ne biste prošli ni lekarski pregled za vozačku dozvolu. Znači, ako je prigovorio zato što mu je odbačeno i odbijeno, izvršenje se ne sprovodi. Koja je svrha stava 4, aman, ljudi? Samo da se kukurikne prema Briselu.
Ljudi, vidite koja je to mentalna opasnost kada neko patološki želi u EU? Nikako u EU.

Ovo se odnosi na knjigu izvršnih dužnika. Intervencija koju predlažemo je stvarno mala, ali po nama vrlo značajna.
To je poslednji stav, stav 5, gde se kaže ovako – u slučaju sumnje da izvršni dužnik ispuni obavezu, sud može zatražiti izjavu od izvršnog poverioca. Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da treba da se dodaju reči "na zapisnik kod suda".
Ne znam zašto to nije prihvaćeno jer kad se izjava uzme na zapisnik kod suda, onda to je, ako mogu da kažem, najispravniji način i najverodostojniji način sa atributom vlasti uzeta izjava da je dužnik ispunio svoju obavezu i to kasnije više niko ne može na bilo koji način da opovrgava, a kada samo sud obaveže izvršnog poverioca da dostavi izjavu o tome da li je dužnik ispunio svoju obavezu, pa on napiše neko pismo ili mora da ide kod javnog beležnika da overi tu izjavu, onda je situacija poprilično komplikovana i može biti uzrok nekih novih sporova.
Ne priželjkujem te sporove, ali su mogući i zato smatram da nikakav problem nije da se ovaj amandman usvoji jer ne postoji bolji i autentičniji način da sud utvrdi činjenicu od toga što neposredno na zapisnik uzme izjavu od poverioca.

U amandmanu smo tražili da se izvršitelj izbaci iz ova dva stava, ali pošto je toliko inspirativno ovo što radi Vlada Republike Srbije, samo da vas uvedem -  gotov novac, hartije od vrednosti i dragocenosti, predaće se na čuvanje na sudski depozit ili kod izvršitelja. Kako kod izvršitelja, onog sa kajlom? Isto to stoji u stavu 4.
Međutim, zaboravili ste jednu stvar, i onaj vaš beležnik od sinoć i on ima depozit. I on prima na depozit. I Cane Subotić prima na depozit. I Čume prima na depozit, a dobro mu posao ide jer ima kajlu, samo što ima policijsku kajlu, pa može da se šeta, da zaključuje ugovore. To su sve evropske vrednosti.
Samo vas podsećam. Nemojte da se stidite toga. To je za pohvalu. Zato vam skače popularnost. Neverovatno vam skače popularnost. Čuo sam da je i ovaj otkupio ovaj univerzitet, pa će sada Čume da školuje ljude za izvršitelje. Nema nikakvih problema. On ima iskustva. Njemu uopšte ne treba da asistira policija. To će završiti.
Znate šta je najvažnije? Najvažnije je da će posle svih ovih zakona, ova četiri koja smo stavili na dnevni red, jedinstveni, biće građanima mnogo bolje. Pozivam sve one iz "Evropa osiguranja" da se jave gospođi Malović, ona će to očas da završi, pošto sada ima novih zakona, novih propisa, država će biti daleko efikasnija nego ona trula država od pre godinu i po dana. Podsećam i ove druge, Robne kuće "Beograd", svi ovi koji se bune, svi ovi koji smatraju da postojeći zakoni ne dozvoljavaju da se realizuju njihove težnje, da se obrate Ministarstvu pravde. Ministarstvo pravde je osposobljeno, naoružano evropskim propisima. Posle ovih zakona ima da teče evropsko mleko i med Srbijom. Sve će biti dobro.

Članom 95. reguliše se vreme prodaje pokretnih stvari. Mi smo amandmanom u stvari prihvatili ovo što stoji u osnovnom tekstu, a najosnovnije je ovo što se tiče rokova, 15 dana, odnosno 30 dana.
Slažem se da postoji problem kod onih stvari kod kojih preti opasnost da mogu da se pokvare i da to podrazumeva drugačiji postupak, nezavisno od toga da li se izvršni poverilac ili izvršni dužnik dogovore o vrednosti pokretnih stvari na kojima će se sprovesti izvršenje.
Apropo ove lepe i žive diskusije danas, moram da podsetim javnost da sam 1993. godine bio potpredsednik Anketnog odbora za utvrđivanje istine o staroj deviznoj štednji, "Jugoskandiku" i "Dafiment banci". Tada je SRS objavila knjigu lepog naziva "Šta uze levica, a da ne zna desnica". Objavljeni su svi stenogrami.
Naravno, kao opozicioni poslanik koji se borio tada protiv onih koji su bili na vlasti, da ne pominjem ko su ti na vlasti, ali zamolio bih gospodina Novakovića da kada tako neko krene paušalno da ide s velikim otkosom, da ga samo trgnete, da ga podsetite da je elementarna stvar da se koalicioni partneri makar malo poštuju.
Ako nešto nije jasno, ode se do biblioteke, pošto se neko hvali da je član biblioteke ili se ode kod Ivice Dačića, pa se s njim lepo porazgovara, on je u to vreme bio portparol, može da se porazgovara i sa Slavicom Đukić Dejanović, postoji tačno spisak ljudi, ali nema nijednog radikala da ima bilo kakve veze s tim.
Ovo trapanje meni je dobro došlo jer sam odavno gospodina Milivojevića, a ništa bez Milivojevića, proglasio da je portparol Borisa Tadića. Dragi gledaoci, kada govori Boris Tadić, kada govori Srđan Milivojević, nema nikakve razlike, u jotu. Srđan Milivojević je idejni tvorac DS. On osmišljava govore Borisa Tadića. Niko ne može njemu ništa.

Član 3. Predloga zakona reguliše šta je predmet advokature i, praktično, navode se svi poslovi koje rade advokati. Ovo što mi predlažemo amandmanom jeste obuhvaćeno tačkom 4) koja se već nalazi u članu 3, a to je zastupanje i odbrana fizičkih i pravnih lica.
Međutim, praksa je pokazala da naši procesni zakoni koji definišu i zastupanje, predstavljanje i pružanje odbrane u mnogim elementima nisu dorečeni. Dešava se da u najboljoj nameri građanin izabere advokata, a da nema nikakvu garanciju njegove kvalifikacije, stručnosti i uopšte osposobljenosti za taj posao.
Ideja koju smo hteli da promovišemo ovim amandmanom jeste da se izbegne situacija da advokatski pripravnik postupa pred Vrhovnim kasacionim sudom ili Apelacionim sudom. Naravno, ovaj koncept zakona to ne prihvata, iz prostog razloga što ovde nema podele advokata, kao što to postoji u anglosaksonskom pravnom sistemu, na balistere i one druge.
Međutim, mora ozbiljno da se povede računa da kvalifikovan advokat, sa odgovarajućim radnim stažom i odgovarajućim referencama, može da stvori pretpostavku za uspešno predstavljanje i zastupanje pred tim višim sudovima, jer sada imamo situaciju da u lokalu policija preporuči branioca po službenoj dužnosti.
Oni dolaze iz dve-tri advokatske kancelarije, pa je gazda advokatske kancelarije zauzet državničkim poslovima, pa njegovi advokati ne moraju baš mnogo da znaju, ni pripravnici, ali gazda firme ima veliku političku moć i onda se završava posao.
Vi ovo nećete da usvojite, ali razmislite o tome da se u procesne zakone ugrade takve norme gde država zakonom garantuje određene stvari, a to će i te kako dobro da bude za advokatsku komoru, ukoliko želi da bude profesionalna organizacija i ukoliko želi da pokrene disciplinske postupke protiv pojedinih advokata koji su očigledno na razne načine prekršili i kodeks i zakon, pa sarađivali s protivnom strankom, pa s policijom, pa sarađivali sa onima, pa sa ovima i upropastili klijenta do pravosnažne presude i čovek ni kriv ni dužan hvata se za glavu, ne zna šta mu se desilo. Formalno je sve prošlo kroz najvišu instituciju pravde u ovoj zemlji, ali hajde što čovek, nego što cela ulica, celo mesto zna da se radi o velikoj nepravdi.

Samo vi jurite prema Evropi. Ne morate gledati u to. Na vreme smo se prijavili. Neću da trošim vaše vreme.

Dobro je što predstavnici iz viših poslaničkih grupa ukazuju na neke nelogičnosti i nešto što se do sada nikada nije dešavalo kod nas. Stvarno ovo je zaprepašćenje da se uvodi poseban advokatski ispit, kao što je svojevrsno zaprepašćenje i kada ste uveli onu Pravosudnu akademiju.
Pravosudni ispit je vrhunac. Kada čovek to položi, on je osposobljen da radi u tužilaštvu, u sudu i da se bavi advokaturom. To je dokaz da je on stručno savladao neku materiju. Na stranu to što postoje odabrane kancelarije koje zastupaju određene ljude, pa žele da naprave svojevrsnu monopolizaciju od Advokatske komore, to je njihov neki cilj, ali bežimo dalje od toga.
Zašto? Minimalne uslove treba da propišemo za bavljenje advokaturom. Ali, stvarno minimalne uslove. Uslove koji obezbeđuju stručnost i uslove koji obezbeđuju da postoji neko profesionalno iskustvo da bi čovek mogao da se upusti u jedan posao koji se dotiče i duše čoveka.
Advokatsku komoru treba razvlastiti. Zašto? Da vodi samo taj upisnik i da zavodi red u pogledu kodeksa i discipline advokata, i ništa više od toga. Ako to njima prepustite, to će biti katastrofa. To je svojevrsna monopolizacija. Ovo je uvod u monopolizaciju advokature.
Molim vas, objasnite ove kriterijume koje ste naveli. Šta to znači? Sudija koji nije prošao na izboru ili sudija koji ne želi više da se bavi time, on bi morao dve i po godine da bude na birou, jer ne može da bude advokat, a on je osposobljen da bude advokat.
Ko je vama dao za pravo da lišavate prava na rad nekog čoveka? Da ne pričamo o još gorim situacijama, da čoveka izbacite ili ga proglasite nedostojnim. Vidi čuda, do juče su mu presude bile dostojne. Onda mu ne omogućavate čak ni da se bavi ovom vrstom delatnosti, samostalnom delatnošću itd.
Gospođo Đukić Dejanović, s vama neću u EU i NATO pakt. Budite sigurni u to. Neću ni zbog KiM, niti zbog Raške oblasti, niti zbog Vojvodine, niti zbog pakosti koju je načinio NATO pakt Republici Srbiji. To što vi više volite Brisel, to je vaš problem. Nemojte mene da trpate u te stvari. Putujte vi slobodno s vašima, nikakav problem nije, ali ne dirajte nas koji Srbiju doživljavamo kao svoju otadžbinu.
Da bih uhvatio vezu sa ovim, pošto toliko volite Evropu, hajde rešite po evropskim standardima problem "Agrobačke". Daću vam kompletnu dokumentaciju. Mali akcionari znajte, ubuduće se obraćajte gospođi Slavici Đukić Dejanović, neka ona završi sa ovim Ferencom ova 102 kilometra i koliko hiljada hektara zemlje, pošto je to evropsko. Znači, evropski se drpa.
Zamolio bih vas da odete u Lovćenac kod onih ljudi tamo i s njima porazgovarajte šta se desilo sa njihovim velikim poljoprivrednim dobrom. Kažite im da oni sada ne primaju platu po evropskim standardima. I uvek kada mi budete rekli da me vodite u Evropu, daću vam poneki primer koga da povedete. Uvedite ove ljude u Evropu.
Danas sam poneo popriličnu dokumentaciju, jer sam znao da će neko da se pojavi mnogo pametan, pa da mu kažem i za "Pik Bečej" itd, sve redom. Za svaki od ovih primera, vi lepo, gospođo Đukić Dejanović, pošto volite da putujete, posetili ste Zabelu, čudi me da niste ostali, ali idite u Bačku Topolu, navratite tamo, pozovite opet ove ljude i objasnite im da po evropskim standardima vi sve to rešavate i da ste vi garant njihovog puta u Evropu, sa KiM. Gospođo Đukić Dejanović, na to vas obavezuje Ustav, vi ste to zaboravili, ali ja to nisam zaboravio. Mog predsednika stranke čuvam, pomažem mu. Vi ste vašeg zaboravili.
Mnoge stvari ste vi zaboravili. Zaboravili ste šta vam se dešavalo 2001. godine, od ovih vaših ovde. Sada – Evropa, Evropa i vi mislite da je sve to alfa stanje mozga u Srbiji. Nije, gospođo Đukić Dejanović, alfa stanje mozga. Nije sve to tako lepo kao na TV u direktnom prenosu.