Ova tema je bila prisutna na subotičkom plenumu i na zatvorenom delu Glavnog odbora DS, sa pitanjem da li DS i država treba da pomognu i da se očuvaju bi-bip sistemi. Bi-bip nije asocijacija za kola koja dobijamo na neki drugi način.
Da nastavim tamo gde je gospodin Dejan Mirović stao. Da bi građani Republike Srbije shvatili šta radi ova vlada, moram na početku da dam jedno uputstvo, ona radi nešto što je nakaradno. Šapčani kažu - naopako. Kažu, ovo je naopak čovek. To je gradacija iznad loš čovek.
U čemu se ogleda ova gradacija? Po našem bi-bip najvišem pravnom aktu, građani su dužni da finansiraju državne funkcije shodno ekonomskoj snazi i materijalnim mogućnostima. To znači bogati odvajaju više, siromašni odvajaju manje, a oni najsiromašniji ne plaćaju ništa.
Da li je ova logika prisutna u ovom paketu zakona koji se mogu nazvati zakoni koji regulišu poreze i doprinose? Ne, ta logika je naopako shvaćena, naopako okrenuta i nekim specijalnim tumačenjem od strane Vlade oni mogu da kažu da poštuju to.
Da ne bi bilo zabune, upućujem sve iz DS da odu do SRS, da uzmu program SRS u 100 tačaka, da pogledaju ekonomsko-socijalni deo tog programa, pa će im biti jasno šta treba da se oporezuje u ovoj zemlji i kako.
Kako to rade naopaki ljudi, molim vas, čitam samo ono što je napisala Vlada Republike Srbije? Zamolio bih vas da uzmete Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi. Strana 5. obrazloženja - efekti donošenja zakona.
Ovim zakonom o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, gde mnoge stvari idu na oslobađanje, otvaranje našeg tržišta kao konzerve za sardine, pa izvolte, gde ste u zakonu o budžetu, gospodine Iliću, napisali da će u 2009. godini biti manji prihodi po osnovu carina nego 2008. godine.
Šta stoji u vašem obrazloženju, nemojte lično da me shvatite, ne vašem? Kaže ovako: "Donošenje zakona neće bitno uticati na nivo prihoda budžeta Republike Srbije po osnovu carinskih opterećenja."
Molim vas, ako se poreskim zakonima, ajde da izdvojimo to u dve kategorije, zakon o akcizama, zakon o porezu na dodatu vrednost, da ne uzmem ove sitne, dohodak građana, porez na imovinu itd, ako se tu prevashodno obezbeđuju sredstva, uz primenu principa ekonomske snage i materijalnih mogućnosti, za carinske propise i nivo carinskog opterećenja je prisutan princip zaštite domaće proizvodnje.
Sada imamo jednu paradoksalnu situaciju. Vlada kupuje "Fijatova" vozila iz fabrike "Zastava", gde je uloženo već 700 miliona evra, gde se i proširio Koridor 10, gde ide i nova pruga, gde ide i novi put, nova infrastruktura, nove ledine, grinfild investicije, kargo avioni, svašta ima da bude tamo, i onda dolazimo u situaciju da za onoga ko uvozi automobile iz inostranstva smanjuje se carinska stopa. Valjda se štiti domaća proizvodnja? Oni kažu - u perspektivi domaća proizvodnja. Ali, da zaštitimo uvoznički lobi.
Gospodine Iliću, izvinite što se pozivam baš na vas, da raščistimo neke stvari radi javnosti. Kada bi se u Srbiji primenila akcizna politika kao standard u Evropskoj uniji, a tome vi težite, onda bi se akcizom opteretila i električna energija. Je l' tako? Tako je.
Ali, vi ste propise o akcizama stavili u srednjoročni period usklađivanja sa propisima EU. Zašto? Zato što ste svesni da kada bi se ti standardi primenili u Srbiji, nastupio bi pakao. Sa gledišta EU, ne bi se plaćala akciza na kafu, ne bi bili opterećeni samo derivati nafte, već i električna energija, i da ne ređam dalje, naravno, duvan. Ako bi išao duvan, išao bi po onoj drugoj stopi, znate i sami. Sve cigarete su u Evropi pet evra kutija, da ne pričamo koje bi to opterećenje bilo.
Ovde ste svesni lošeg uticaja evropskih standarda, direktiva, preporuka i onoga što obavezuje na neki način članice EU i to stavljate na srednjoročni period, ali uvoznički lobi dobija prioritet u zakonu o dopunama Zakona o carinskoj tarifi.
Molim vas, radi javnosti, nije poenta u tarifnim brojevima o kojima je danas bilo priče, o onima o kojima je neko pričao sa gledišta jaja i gospodin Mirović gde je uzeo putničke automobile. Još veći propust je sistemske prirode, jer, samo da vas podsetim, da ne bude da napamet pričam, pošto kad pričam napamet, pa čak i kada citiram bi-bip ustav dobijam opomenu, moram da vam skrenem pažnju da ste u ovom zakonu, pogotovo u članu 1. stav 2. prekoračili ustavna ovlašćenja.
Kažete da će se primenjivati stopa iz sporazuma, molim vas, iz zakona o potvrđivanju sporazuma? Vodite računa o dijalektici koja je prisutna u članu 16. i 194. Ustava. Vodite računa o hijerarhiji pravnih akata, jer ako napišete da se primenjuje iz sporazuma, a zaboravite zakon, onda ćemo imati tu situaciju da vam mi ovde sasvim neovlašćeno dajemo za pravo da vi direktno primenjujete sporazum pre nego što je ratifikovan u Narodnoj skupštini. To ne dozvoljavamo.
Kod odluke kojom se vrši usklađivanje naše nomenklature carinske sa harmonizovanom nomenklaturom itd, možete imati kao Vlada ovlašćenje da pravno-tehnički vršite usklađivanja nomenklature, ali stope nemojte da dirate, stope su suvereno pravo Narodne skupštine i zakona koji treba da se usvoji u Narodnoj skupštini. Da li će to biti zakon o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi, to je drugo pitanje, ali mora zakonom da se reguliše.
Radi naše javnosti, moram da skrenem pažnju da postoji dijalektika između zakona o budžetu i svih pratećih zakona koji idu. Oni nisu prateći zakoni Zakona o budžetu, to zaboravite, oni su materijalno-pravni propisi.
To što ste izglasali Zakon o budžetu, gde ste rekli 300 i toliko milijardi po osnovu akciza, toliko i toliko milijardi po osnovu poreza na promet, poreza na dodatu vrednost, ne znači da vas obavezuje da progutate svaki ovakav predlog. Ovi zakoni su relativno trajnog karaktera, oni ne bi smeli da važe samo godinu dana. Molim vas da znamo jednu stvar, redosled je pomeren, prvo idu ovi zakoni, a kao kruna toga pravno-tehnički propis Zakona o budžetu.
To što ste rekli - toliko i toliko milijardi će se obezbediti po osnovu carina, ne znači da morate da glasate za ovakav zakon o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, tim pre što ćete ovim zakonom, ako se bude primenio, ostvariti neuporedivo manje prihode nego što su planirani budžetom Republike Srbije za 2009. godinu. Ako se to zna, onda je problem rešen.
Sad moram teška srca da kažem da vidim da je u donošenju, odnosno u izradi ovih zakona, pogotovo ovog posebnog zakona gde se vrši oslobađanje dela poreza na dohodak građana, možda sam pogrešio naziv, ali znate o kom se zakonu radi, moram javnost da upozorim da je posle tri godine Mlađan Dinkić prihvatio inicijativu SRS-a.
Ona se odnosila na oporezivanje kako obveznica, udela, tako i kamata. Mi smo ovde godinama vodili akciju da se ne oporezuje taj deo dobiti građana. Tada su nam rekli - ne, vi grešite, vi štitite, vi ovo, vi ono itd. Sada ste uveli to, predložili ste to.
Imamo primedbi i na taj koncept, ali načelnih primedbi, ali je dobro da ste napokon shvatili, ako smo vas uporno tri godine ubeđivali da ne radite to, ne valja, ne valja i tek kad je došla voda do usta vi ste shvatili, i ajde curik, brže-bolje da se vratimo nazad.
Što se tiče Zakona o akcizama, moram da izrazim veliko neslaganje. Odmah da kažem na šta se odnosi to neslaganje. Jedan od učesnika u današnjoj raspravi je bio u pravu kada je rekao da veliki broj proizvoda danas kao kategorija ne odražavaju sliku materijalnog položaja pojedinca.
Klasična teorija zna da se oporezuju derivati, krzno, zlato, predmeti od dragocenog materijala i nešto što je luksuz, a sve drugo ako se oporezuje ide se sa manjom stopom. Ali, kada se krene sa drastičnim povećanjem, pričam o onim akcizama koje su izražene u nominalnoj vrednosti, ne o onim koje su izražene u procentima, onda pogađa sve građane, nezavisno od njihovog materijalnog položaja.
Izvinite, molim vas, automobil u Srbiji nije luksuz. Pre 35 godina kada je bio "tristać" najbolje vozilo, a često viđen "fića", onda je svako vozilo bilo neki luksuz. Danas više nije luksuz, da budemo iskreni, a danas se sve oporezuje.
Naravno, već godinama vodim jednu akciju oko bio-goriva i supstitucije, umešavanja itd. Neću sada ovo vreme da koristim da to detaljno obrazlažem. Imam jedan amandman na tu temu. Usvajanjem tog amandmana, samo da vam kažem kao uvod, ne remete se prihodi Republike Srbije u 2009. godini, ali samo postojanje te odredbe u Zakonu o akcizama deluje stimulativno na sve buduće proizvođače svih onih supstanci koje mogu biti zamena za gorivo, a služe za poboljšanje kvaliteta i naš put ka eko-standardima.
Valjda i to treba da postignemo, jer postoje neke direktive i preporuke, i to su dobre direktive i preporuke.
Sve što je tehnički standard, što postoji u svetu, a korisno je i dobro je i sa gledišta ekologije i sa gledišta zdravlja treba prihvatiti i treba pomoći da se to razvije kod nas. Zašto bi kod nas bio-dizel, eko-dizel kasnio 30 godina za ostalim svetom? Treba da omogućimo da se to razvije.
U početku pionirski, Evropa rekla - 5% mora da bude tog, sada idu na nekih 10%, pa dajte i mi da krenemo. Treba novi propisi, tehnički normativi, standardi. To sve može da se pripremi u toku ove godine, tim pre što se radi o proizvodu koji može uvek da ide u izvoz i to u velikim količinama. Dajte da pomalo finansiramo, da forsiramo tu izvoznu privredu.
Naš problem je što malo imamo privrednih subjekata koji rade. U potpunosti shvatam one koji se nalaze u dilemi. Da li merama ekonomske politike treba onemogućiti i one koji rade da i oni ne rade i dalje ili treba pomoći svima? Videli smo da i u tržišnoj ekonomiji država pomaže privatni sektor. To nas je Mlađan Dinkić učio godinama da to ne postoji nigde na kugli zemaljskoj, samo u onoj bivšoj SFRJ i u SRJ, i to su ostaci Miloševićevog režima itd. Evo, kakve veze ima Buš sa Miloševićem.
I oni otvorili federalnu kasu i pomažu milijardama da se očuva bankarski sistem. Da li ste videli koje su kamatne stope propisali? Bagatela, samo da privuku kapital, da ožive svoju privredu. Hajde i mi tako da se ponašamo, ekonomski racionalno, ekonomski opravdano.
Molim vas, svi štite svoju državu. Zašto je ovde jeres štititi svoju državu? Molim vas, mi u 2009. godini nemamo izbora. Vlast, opozicija, svi mora da štitimo državu. Izvinite, molim vas, nemam rezervnu državu. Ko ima neka digne ruku, da bih shvatio njegovo političko opredeljenje.
Nemam rezervnu državu, a znam i da ovi ljudi ovde nemaju rezervnu državu. Naš problem je što nam diktira neko sa strane, nije on samo iz inostranstva.
Ako ste mogli sa gledišta akcizne politike, neću sada da pričam o još nekim neusaglašenostima našeg akciznog sistema sa sistemom EU, ali imam razumevanja za to. Zašto? Ako bi se to primenilo kod nas, haos bi nastupio, ljudi, totalni haos.
Dajte prave mere, da se svakog dana iza svake mere vidi mala korist i da se vidi sistem koji neće da zavisi od medijskih magnata. Mi smo svi žrtve medijskih magnata. I kod ovog Zakona o carinskoj tarifi. molim vas, zna se ko je bio u Briselu, zna se ko je pregovarao, zna se ko je klicao ovde o EU - hajmo, hajte. Ljudi, nema koristi od toga. Imamo štetu.
Smanjili ste agrarni budžet, otvorili ste poljoprivredno-prehrambeno tržište sa gledišta carina, nema nikakve zaštite, gotovo da nema nikakve zaštite.
Šta je s našim selima? Ubiste seljaka, ubiste poljoprivrednog proizvođača, ono što Jojić već šest meseci ovde potencira i sad je pobedio napokon. Gde je to zemljište? Ko je uzeo u zakup to zemljište?
Imamo i to kao primedbu kod Zakona o porezu na imovinu, pošto taj zakon ima dva dela, imovinu i porez na apsolutna prava. Ovo su propisi koji treba da omoguće prihode državi. Koje prihode? Neophodne da država ispunjava svoje funkcije. Koje funkcije? Prvo državne, pa onda socijalne, pa onda privredne i kraj priče. Matematika je prosta i jednostavna. To mi tražimo od ovih propisa.
Naravno, neka država pomogne one socijalne kategorije imamo taj poseban propis o doprinosima, zakon o izmenama Zakona o doprinosima za obavezno osiguranje, gde su obuhvaćene neke kategorije u skladu sa usaglašavanjem sa novim zakonom o zdravstvenoj zaštiti. To nije loše rešenje, da budemo iskreni.
Ako ima nekih problema, to ćemo amandmanima da ispravimo, da vam ukažemo na problem, na problem neravnopravnosti građana. Kaže - socijalna demagogija; jeste, zadatak politike jeste da vodi računa o socijalnom stanju društva. Zadatak svake politike jeste da 100% stanovništva što bolje živi, ali ne medijska manipulacija.
Ne možete od svake rupe i ambisa da napravite pozitivan rezultat. Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi je loš, ne štiti naše tržište. Možemo da otvorimo debatu oko toga šta treba štititi na našem tržištu.
Slažem se, ima puno proizvoda koji kod nas ne postoje, nemamo proizvođača. Ali, ko snosi odgovornost što nemamo proizvođača, a imali smo ga? Ne možemo da častimo dva puta čoveka, prvi put ga tapšemo po ramenu. Znate onaj čuveni bilbord Ace Vlahovića - početak za imetak, prodajmo sve - bravo, aplauz, došlo je u budžet.
Sada nemamo više taj proizvod - oslobađamo carine, da ulazi iz inostranstva, pa koja je to politika? Pa koja je to politika, ljudi? Dva puta mu neko aplaudira, dva puta je načinio štetu - nemojte to da radite.
Vi se ljutite slobodno, mi ćemo da vas kritikujemo, kao što tražimo naše, jer sve što je oteto, to je prokleto.

Na početku ću da ukažem na nekoliko, što se tiče SRS, važnih detalja povodom ovog predloga zakona. Zakon jeste kratak, ima samo dva člana i ministar Malović je objasnila zašto je neophodno da se usvoji, pogotovo zašto je to neophodno da se to usvoji danas, imajući u vidu ove rokove propisane zakonom.
Moram na početku da kažem da, ako je to tačno, da je formirana radna grupa koja treba da radi na izradi novog zakonika o krivičnom postupku, onda je to svakako dobra vest.
Ali, ukoliko ta nova radna grupa treba da radi na zakoniku o krivičnom postupku koji treba da razradi koncept tužilačke istrage, onda verujte, radi se pogrešan posao.
Na to smo ukazivali i pre nekoliko godina. Samo da podsetim i javnost i ove poslanike koji su više godina u Narodnoj skupštini, pa i predstavnike Vlade koji su ovde prisutni, mi smo vas 2006. godine upozoravali da će se baš ovo desiti, što se danas manifestuje potrebom da se premosti ova situacija, a ona znači da tužilaštva nisu spremna, nisu osposobljena da preuzmu istrage.
To je jedna vrsta problema i siguran sam da je Ministarstvo pravde za proteklih pet-šest meseci moralo da ima jednu kvalitetnu procenu ovog stanja i sa ovim zakonom je moralo da požuri, pre nekoliko meseci da podnese ovaj zakon i da se odloži primena novog zakona, jer je nemoguće da se taj zakon primenjuje u praksi. Po dobroj staroj tradiciji u pet do dvanaest, tako je i ovaj predlog zakona došao.
Koliko je ova situacija ozbiljna skrenuo bih pažnju na sledeće. Ukoliko bi se istraga prepustila tužilaštvu nastupio bi haos u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Kako to izgleda kada tužilaštvo vrši istrage imate najbolji primer u radu Haškog tribunala.
Ako ste pratili prenose ovih suđenja, naravno, prati se prenos kada je u pitanju ona faza postupka u Hagu koja se zove pretres, sa podfazom izvođenja dokaza tužilaštva, pa podfaza dokazi odbrane i da ne ređam dalje, ali postoji i ona faza predpretresna, gde istragu vodi tužilaštvo.
Imali ste prilike u direktnom prenosu da vidite da se čita izjava nekog svedoka koju je dao istražiteljima tužilaštva u istrazi i da svedok na pretresu kaže da on to nikada nije rekao tužiocu, da on tako nešto nije mogao ni da pretpostavi da će istražitelj tužilaštva da ubaci u papir.
Još jedan primer te očigledne greške, nezakonitosti i nečega što će biti loše za sav krivični postupak, to je što imate situaciju da odbrana u pretresu ne raspolaže materijalima koje je obezbedilo tužilaštvo tokom istrage i onda se sudije pretresnog veća hvataju za glavu i kažu, čekajte, da li je vama obelodanjen taj materijal, da li ste dobili neophodna obaveštenja za dalji tok krivičnog postupka, pa se konstatuje da obrana nema te papire i te dokaze.
Imali ste prilike u direktnom prenosu iz Haga da čujete kako sudije pretresnog veća kažu, ako su iz Italije, Francuske itd - u našem pravnom sistemu nacionalnom takva situacije ne bi mogla da se desi, ali pošto je u Hagu zastupljen taj anglosaksonski koncept, gde stvarno istraga pripada tužiocu, onda su takve stvari gotovo redovna pojava.
Nije garancija poštovanja ljudskih prava ako istragu vodi tužilac, a o pritvoru odlučuje sud, i samo o pritvoru odlučuje sud. Naravno, ne želim da branim ni postojeći koncept sa gledišta prakse, i jedan i drugi koncept sa gledišta prakse imaju i svoje pozitivne i svoje negativne strane.
Negativne strane pre svega zavise od pojedinaca koji su uključeni u postupak, da li je u pitanju sudija, da li je u pitanju tužilac, i u jednoj i u drugoj varijanti. Zato se i trudim da na što objektivniji način prikažem i pozitivne i negativne strane i jednog i drugog koncepta.
Smatram da kod nas ne treba menjati koncept gde je istraga. Istragu treba prepustiti da bude pod kontrolom istražnog sudije.
Naravno, stranke imaju svoju procesnu aktivnost, ali nad tim celim postupkom u toku istrage stoji istražni sudija, kao garancija poštovanja prava osumnjičenih, okrivljenih, pa u jednom trenutku i optuženih lica.
U našim uslovima ako se istraga prebaci tužilaštvu, onda ćemo imati neravnopravne strane u samom pretresu. Tužilac je strana u postupku. Strane u postupku moraju da budu ravnopravne, treba da se koriste jednakim oružjem.
To su sve neki međunarodni principi, da ne idem dalje u standarde, da ne idem pogotovo u načela dokaznog postupka i druga načela, jer svrha skupštinske govornice i ove rasprave nije ta, nego da se da politički ocena jednog ili drugog koncepta.
Izražavam stav SRS da ukoliko ste napravili radnu grupu, ukoliko treba da radi, treba pročešljati Zakonik o krivičnom postupku iz 2001. godine, onaj koji je i dan-danas važeći, videti neka rešenja koja treba da se promene, ali istraga mora da se zadrži pod patronatom istražnog sudije, znači suda, da on bude kapa iznad svega toga, da on kontroliše kako se sprovode istražne radnje, uz onemogućavanje strana u postupku da prikažu svoju aktivnost i tokom istrage.
Zbog tog nedovršenog posla danas u praksi imamo potpuno različitu situaciju od istrage do istrage. Vodi se istraga, okrivljeni i ne zna da se vodi istraga, samo ga iznenade optužnicom. Mislim da smo na ovaj način završili sa ovim našim stavom povodom ovog predloga zakona. Naravno, mi smo opozicija, vi ste vlast, obezbedićete potrebnu većinu, neću da ulazim u druge detalje zašto je hitnost za vlast i za pravosuđe u ovom trenutku značajna i interesantna.
Iskoristio bih ovo vreme u nastavku da ukažem na neke stvari koje se tiču Ministarstva pravde. Smatram zbog onog našeg jučerašnjeg rada u Narodnoj skupštini, pogotovo zbog jutrošnjih informacija u novinama i na televiziji, gde se optužuje SRS i parlamentarna većina da ste navodno vi obezbedili neka sredstva za jučerašnji rad SRS.
Smatramo da je to napad, pre svega, na organe države, da je to napad na Borisa Tadića kao predsednika Republike, da je to napad na DS, da je to napad na Vladu Republike Srbije, da je napad i na poslaničku grupu ZES. Jeste, ako se ujutru probudite i pročitate vest - SRS dobila pare zato što je juče prošao budžet.
Smatram da ste vi dužni da se oglasite i da kažete istinu. Vrlo prosto i jednostavno da kažete istinu i tu je tačka. Zašto je potrebna istina? Nećemo valjda da dozvolimo da sad svako širi nekakve vesti.
SRS ima legitimni zahtev da dobije mesto predsednika u nekom odboru koji joj pripada. Sada ispada po tim rasturačima tih lažnih vesti da smo mi napravili dogovor da vi nama vratite mesto, pa smo još dobili i pare zato što nam vraćate mesto. To je suludo.
O takvoj vrsti razmišljanja tih pojedinaca koji plasiraju te vesti ne želim da komentarišem, ali mislim da oni gađaju vas, vas prozivaju, i Borisa Tadića, i Mirka Cvetkovića, i rukovodstvo DS, i ljude iz ZES-a, poslaničke grupe ovde, da ste vi nešto navodno em vratili po propisima što pripada SRS, pa ste još častili SRS.
Vi ste dužni, po meni, da se oglasite i da kažete šta je tačno, šta nije tačno, da li je neko iz ZES-a platio SRS-u. Oni vas prozivaju. Proziva se onaj koji ima, a ne onaj koji nema. Vrlo prosto i jednostavno.
Mogu da shvatim da je neko ljut, mogu da shvatim da je neko nervozan, ali svoju ljutinu i nervozu ne treba da leči širenjem lažnih vesti. Mislim da to svima škodi. Ako izostane adekvatan odgovor, to svima škodi i onda ispada da je ovde pijaca - sukob ponude i tražnje. Naša tražnja jeste mesto predsednika Odbora za finansije. Zašto? To nam pripada kao najvećoj opozicionoj političkoj stranci zastupljenoj u Narodnoj skupštini.
Treća stvar koju bih hteo da iskoristim, a pogotovo da iskoristim zato što je tu prisutna gospođa Malović kao ministar. Gospođo Malović, ovde imam dva predmeta. Moram da vam kažem da oni nisu u direktnoj vezi sa Zakonikom o krivičnom postupku. Nisu u direktnoj vezi, neka veza postoji.
Ne želim zbog javnosti da govorim imena. Zašto ne želim da govorim imena? Jer se radi o dvema pritužbama. Odmah ću da vam objasnim, bez ikakvog ustezanja. Pritužba građanina koji godinama ne može da završi posao zato što je pri donošenju presude napravljena tehnička greška - pogrešno označena lokacija, katastarski pogrešno označena lokacija. Da bi čovek ispravio tu grešku, on je pokrenuo nekoliko postupaka. Međutim, neće ni da razgovaraju u sudu s njim.
Mogao bih ovo da nazovem malom greškom i malom povredom koja se dešava u sudu, a ovde bih vam dostavio, i to moram da kažem, zahvaljujući pre svega Odboru za pravosuđe, to je materijal Odbora za pravosuđe, i ovaj materijal isto, gde je jedan građanin zbog jednog postupka koji postoji u Trgovinskom sudu u Beogradu bio prinuđen da koristi pravna sredstva do Višeg trgovinskog suda itd, ali i da pokreće krivične postupke i protiv advokata suprotne strane i protiv sudije jednog suda, drugog suda, trećeg suda i protiv advokata koji je nekada bio sudija trgovinskog suda, pa je otvorio advokatsku kancelariju. Neću imena, nemojte da se sekirate.
Postavljam pitanje sa ovim materijalom - ako postoji takva dokumentacija protiv nekog sudije, neka bude najobičnija, da je samo podneta krivična prijava ili pet krivičnih prijava, moj Batić neće da se naljuti ako njega uzmem kao primer, on je i poslanik i advokat, i dođe u situaciju da u nekom njegovom profesionalnom predmetu taj sudija treba da sudi. Šta da radi gospodin Batić? Koja je njemu garancija da će to suđenje da bude fer, pravično, na Ustavu zasnovano, sa primenom zakona, ako gospodin Batić, gospodin Krasić, gospodin Todorović i gospođa Nada zna da protiv tog sudije postoji toliko krivičnih prijava, sa vezama koje pokazuju na organizovani kriminal između suda, sudije, jedne advokatske kancelarije i još nekog advokata?
Ako bi Batić podneo zahtev za izuzeće tog sudije, šta da se odluči? Da li je on imao osnova da sumnja da ova krivična prijava pokazuje sklonosti tog sudije? Ne koristim imena. Vi ćete sve da pročitate ovde. To ima u Odboru za pravosuđe.
Mislim da ova dva primera otvaraju jednu vrlo značajnu temu, i za građane Republike Srbije, i za sve narodne poslanike, a posebno za vašu radnu grupu koja bude radila na Zakoniku o krivičnom postupku, i ukoliko idete i dalje sa onim konceptom koji ste izgurali prošlog meseca, znate osnovni, viši, jedno veće, drugo veće, savet itd.
Moram da vam skrenem pažnju, mi imamo danas veliki broj sudija koji imaju krivične prijave, imamo i veliki broj poslanika koji imaju krivične prijave, imamo veliki broj advokata koji su dobili krivične prijave, veliki broj tužilaca koji su dobili krivične prijave.
Zar je moguće da građanin štiti svoja elementarna prava u sistemu pravosuđa tako što je prinuđen da piše krivične prijave protiv onih koji treba da mu dodele pravdu? Kako da izađemo iz tog začaranog kruga? Ovom vašom reizbornošću siguran sam da nećete moći da rešite ovaj problem. Znate zbog čega nećete moći? Ne krivim vas, odmah da vam kažem. Ovde se kod nas formirao koncept u društvu. Svakoga možete da oblatite, svakoga možete da uništite, svakoga možete da srozate, bilo čime, novinskim tekstom itd.
Ali, teško možete nekoga da promovišete zahvaljujući tome što u njemu postoji neka vrednost u nekoj oblasti. Zar je moguće da su u našoj zemlji zabranjene vrednosti, a da je popularno krv, meso, napis - divljak, napis - zaklao, ubio, zapalio, podnete krivične prijave, goni ga, steži ga, davi ga, uništavaj ga?
Ako mi tu društvenu klimu ne izmenimo i nešto što je vrednost bude objektivno za sve vrednost, onda možemo da idemo dalje. Ništa nismo dobili ako izaberemo nove sudije i posle 15 dana počnu krivične prijave protiv tih sudija. Niti ti tom čoveku možeš da zabraniš da podnosi krivične prijave, niti možeš da baciš te krivične prijave, jer verovatno neka sumnja postoji.
Znate, džabe mi menjamo zakone, džabe mi donosimo zakone, ako se društvena klima nije promenila i prilagodila za nešto novo, za jedan novi sistem vrednosti. Te vas molim da u tom smislu shvatite sve ovo što sam danas pričao, jer ukoliko ne napravimo rez, ne podvučemo crtu i krenemo na principijelan način da rešavamo sve ove probleme, onda, ljudi, mi džabe radimo ovaj posao, onda je ovo sve "trla baba lan".
Mi moramo kao ljudi, kao pojedinci da se dogovorim šta je vrednost i to što je vrednost moramo svi kao pojedinci da štitimo, a ne na svakom koraku, zbog nekih malih, uskih i nedozvoljenih interesa, da uništavamo, i novinskim tekstom, i u ophođenju, i u famama, i u glasinama i na drugi način.
To je poenta onoga za šta se mi iz SRS-a borimo i zalažemo. Možda smo nekima dosadni što češće izlazimo i to pričamo, ali nalazimo se u danima kada treba jedni drugima da čestitamo i poželimo mnogo sreće, a verovatno će nam biti potrebno mnogo sreće u 2009. godini.

Ovo je jedan od amandmana u seriji ovih amandmana koji ima za cilj da se jednostavno amandmanima skrene pažnja Vladi da je potrebno iz ovog budžeta izbaciti sve one troškove koji su nepotrebni, nepotrebni iz prostog razloga što u datim okolnostima predstavljaju i nepotrebni trošak i luksuz, a i nešto što ne bi bilo dobro plaćati. Nema koristi od toga što se plaća.
I u obrazloženju je navedeno da su ta sredstva namenjena za usluge po ugovoru u okviru razdela kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj predložena na nivou neophodnih za funkcionisanje ovog budžetskog korisnika. Kabinet potpredsednika Vlade - budžetski korisnik.
Formalno-pravno jeste budžetski korisnik, ali da vidimo ta sredstva po ugovoru za šta se koriste kod tog budžetskog korisnika? U okviru pozicije 423, navodi se, opredeljuju se za stručne usluge, odnosno za isplatu usluga ugovora o delu, to su honorari, savetnika koji su angažovani u kabinetu, u okviru ove aproprijacije i ekonomske klasifikacije, obezbeđuju se sredstva i za kompjuterske usluge, ugostiteljske usluge, reprezentaciju, usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih u kabinetu.
U kabinetu su sve sami eksperti, od Boga dati. Zar bi oni trebalo da se obrazuju sredstvima poreskih obveznika, pa još nisu iz ministarstva, nego iz kabineta jednog potpredsednika?
Dovoljno je samo da se pročita ovo što je napisano ovde i da se shvati da je ovo jedna obična vrsta manipulacije, jedna najobičnija priča o tome kako je nešto neophodno. Mi smo amandmanom tražili da se ta pozicija smanji sa 25 miliona na pet miliona, a da se 20 miliona usmeri prema Ministarstvu poljoprivrede za subvencije, sa namenom obnova poljoprivredne mehanizacije i pomoć ruralnim krajevima Republike Srbije, kako bi se smanjio odliv stanovništva, preseljenje, odlazak.
Da svi ostanu na svom kućnom pragu i da se stvore uslovi za jedan normalan život, da ne bi s vremena na vreme poneki mangup, kupujući jedna kola, promovisao se kako je on human čovek, pa pošto su deca izgubila autobuski prevoz, a žele da idu u školu, on pomaže da deca idu u školu. Neka država lepo pomogne. Neka skreše neke troškove koji su neophodni, a mislim da je sve što se tiče kabineta Mlađana Dinkića apsolutno nepotrebno. Od njega imamo samo štete. Nemamo nikakve koristi.
Pošto je poprilično ova priča ista, kritika slična, iskoristio bih ovu priliku i da predstavnicima Vlade ukažem, ali i javnosti u Republici Srbiji da jednostavno shvate o čemu se radi ovih dana.
Po svim kriterijumima mi imamo nesposobnu Vladu. Vlada koja je rastrzana unutrašnjim feudalnim odnosima, ko će više, ko će bolju poziciju, ko će što više svojih da zaposli, ko će što više svojih da postavi na vrlo značajne funkcije, kako bi kontrolisali sistem, i to naravno postaje neprirodno. Pošto je neprirodno i ima unutrašnje kontradiktornosti, to se obrušava samo na sebe.
Sistem se toliko obrušio da država nema para za izmiravanje zakonskih obaveza. Država nema para da interveniše, a iz Vlade dobijamo dve različite priče. Prva je priča - svetska ekonomska kriza, stežimo kaiševe. To se odnosi na sve druge, ali ne na Vladu i državne službenike.
Čujemo drugu priču od onog euforičnog malog potpredsednika, kako ćemo mi da profitiramo u ovoj krizi. Amerika ima da bude na kolenima, a mi ćemo da profitiramo. Amerika je sada odredila bankarske kamate, samo da znate, 0,2%.
Na zapadu su strašno velike rasprodaje - od 35 do 80%, da se raščiste zalihe. To je druga tema. Očigledno da Narodna skupština nije mesto gde može o tome da se priča, jer ako bi se nešto ozbiljnije počelo sa pričom, odmah stradaju majke, pretnje, i ovakvi naslovi - "Divljak" u ovoj novini, zove se "Pravda", izdavač Dragan Đilas.
Građani treba da shvate jednu stvar, nije problem što budžet kasni. Problem je što je sve u ovom budžetu loše. Problem je što je ova vlada nasledila vlade, a moram da kažem da je taj trend krenuo 2001. godine, prezaduživanja.
Oni su svima dužni - i putarima, i veterinarima, i zaključuju kolektivni ugovor, pa kažu - odlaže se primena kolektivnog ugovora, puj-pike šalio sam se. Dolazi "Fijat", nema ga, svima besplatne akcije po hiljadu evra, mućak besplatne akcije po hiljadu evra, nema ništa.
Spektakularni potpis sporazuma, onda ovde rušenje sporazuma. Spektakularna koncesija, onda nema više koncesije. Opšti haos. Onda najlakše je preko Đilasovih novina, koje četiri-pet hiljada komada dnevno mogu da se prodaju, a onda objavi konačnu rang listu učesnika na konkursu za prodaju 1.000 specijalno neprofitnih stanova i da sredstvima Skupština grada finansira svoj list, jer pada tiraž, neće više ljudi da čitaju ovakve laži, a za to vreme drugi mediji se gase, gospođo ministar.
Znate li šta je uradio Mlađan Dinkić? Stegao je ove distributere novina i oni svi duguju izdavačima novina. Onda je pritisnuo one koji daju reklame u novinama, da se tačno zna koje novine mogu da prime koje reklame, pa se zna gde se reklamira "Dunav osiguranje", "Telekom Srbija", Mobilna telefonija, da ne ređam, sve to ide preko Đilasa, tako da Đilas ekonomskim merama gasi slobodne medije. I da nije ove Narodne skupštine da nije RTS-a, drugi kanal, građani u Srbiji ne bi znali šta se dešava.
Da vas podsetim, građani, 8. januara je nastavak suđenja Vojislavu Šešelju, pa u 22.00 časa uključite televizore da pratite taj prenos.
Znači, to je naša situacija. Kakva se priča formira? Videćete novogodišnji program, verovatno će biti posvećen SRS. Novogodišnji program se tako formira što je za sve kriva SRS, kao da ona sedi u Vladi, pa treba da izigrava svetog Savu, da pomiri ministre koji ne razgovaraju. Kao da treba da sedimo u Ministarstvu odbrane, pa da mirimo Ponoša i Šutanovca.
Mi krivi. Mi krivi ako padne sneg, mi krivi ako se trezor isprazni. Mi iz SRS krivi ako ljudi dobiju otkaze. Uvek smo mi krivi. Kako to građanima da se objasni da, kao što se u ovim novinama od žrtve pravi zlikovac, a od napadača se pravi žrtva, toj manipulaciji smo svi mi izloženi iz SRS. Sistem ne može da funkcioniše. Na sve moguće kombinacije prave razne kerefeke i gimnastičke discipline da sastave tih 126, ali nikako to ne može da bude sa radikalima.
Uporno, opstruirajući radikale, srljate, vodite državu u propast. Nema tačke dnevnog reda gde se ne vide negativni rezultati osmogodišnje vladavine i pogrešne politike. Pogrešna politika, koja nije u prvi plan stavila Srbiju, građane Srbije, nego neko tamo inostranstvo, njihove interese, njihove standarde, njihove zahteve. Tu je osnovni problem.
Naravno, deluje vrlo smešno kada Dragoljub Mićunović sa ove govornice kaže - pozivamo građane na solidarnost. Kakvu solidarnost? S kim da se solidarišu? Sa siromašnim Mlađanom Dinkićem? Sa još siromašnijim Božidarom Đelićem? Sa Draganom Đilasom, koji preko ovih svojih novina radi šta hoće? Nemam potrebe da ulazim u unutrašnje odnose i te frakcije DS. To sam vam već nekoliko puta rekao. To vi sami tamo raščišćavajte kako znate. Sami raščišćavajte i na zatvorenim i otvorenim sednicama, to je unutarstranački problem. Nema potrebe da se mešam.
Za nas iz SRS je važna ideologija neke stranke i politika koju tu stranka nosi, a da li Pera, Mika, Laza, to je vaša interna stvar. Vi ste tu crtu prekoračili, pa vam je bilo mnogo važnije da li je Mika, Laza ili Zumbul u SRS.
Građani mora da shvate, mi smo ovih nekoliko dana iskoristili ovaj prostor, jer da nije bilo ovog prostora ne bi bilo nikakvih mogućnosti da vas obavestimo gde srlja ova vlada. Nije uvredljiva, ali je baš adekvatna reč - srlja, slepo ide, ide u ambis, a želeći da dokaže da nikako nemojte sa srpskim radikalima.
Tu ste napravili još jednu mentalnu grešku. Ta količina lažnih obećanja, neostvarenih obećanja, taj sudar sa stvarnošću koji doživljava svaki naš građanin ujutru kada se probudi, kada krene na pijacu, u prodavnicu, na svoje radno mesto, kada deca krenu u školu, taj sudar sa stvarnošću koji odudara od onoga što je vaša poruka, neminovno dovodi do trežnjenja.
Moraju građani da izađu iz depresije. Moraju građani u nešto da veruju, ali ne u prazne iluzije - "Fijat", besplatne akcije, sporazum, sve neki potpisi kada su izbori, pred izbore. Evo epohalno, šta mislite, a onda krene serija novinskih članaka, to je genijalna stvar, to je mag, to vadi Srbiju. Srbija će biti lider na Balkanu, pa Srbija na prvom mestu, pa Srbija zakon, pa kreni dalje. A vi ne znate ni gde su vam granice države.
Nije dobro ovako pred 31. decembar da se koriste neke možda jače reči, neka jača artiljerija, dovoljno smo ovih dana objasnili o čemu se radi i kakva je manipulacija u pitanju. SRS nije kriva za ono što se dešava i što se dešavalo u Srbiji od 20. oktobra 2000. godine. Koliko smo mi iz SRS krivi za ovaj mraz i za onaj sneg od pre nekoliko dana, e toliko smo krivi i za ovo stanje u državi. Zna se ko je krivac - DOS, u bilo kom agregatnom stanju.
Imam legitimno pravo da građane pozovem da razmisle dokle možemo da živimo u toj virtuelnoj stvarnosti i da uživamo od laži, lažnih obećanja. Idealno, fino, eksperti, otvaraju se klubovi, Beograd je centar sveta, a Trezor prazan.
Evo, duguje se veterinarima, putarima, građevincima, penzionerima, vojnicima. Svuda se duguje. Kako pojedoste onolke pare od privatizacije? Kako pojedoste onolke kredite iz inostranstva? Onih 6,5 milijardi koje ste rekli 2000. godine da su na granici, samo čekaju da Miloševića pomerite, da uđu u zemlju. Gde su, što ne ulaze, nema ga Milošević, i njega su ubili?
Vodite računa, jer nemate dobru vozačku dozvolu za ovu kategoriju vozila koja se zove - Republika Srbija.

Možda je dobro što je moj prethodnik krenuo široko sa obrazlaganjem svog amandmana, ali mnogi detalji koje je izneo u svom govori nisu obuhvaćeni amandmanom.
Na početku moram da kažem da je amandmanom obuhvaćen razdeo - Služba Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Tu postoje ekonomske klasifikacije. Svaka ekonomska klasifikacija, gospođo ministar, znači određivanje namene određenih sredstava. Znači, EK 511, recimo, tačno je napisano na šta se odnosi, to su zgrade i građevinski objekti. Rečeno je tu 60 miliona dinara.
Gospodin Riza u svom amandmanu kaže da se na toj klasifikaciji 511, da se 60 miliona dinara zameni iznosom, meni se čini, 7,5 miliona. Rizin amandman se stvarno kreće u okvirima sredstava koje je Vlada predvidela za Koordinaciono telo, to je 404 miliona dinara.
On samo traži unutrašnju preraspodelu tih sredstava, "samo". Moram radi javnosti da kažem da na drugim pozicijama ovog budžeta u okviru transfernih sredstava postoje sredstva namenjena tim opštinama. Iz budžeta se transferišu sredstva jedinicama lokalne samouprave, prema kriterijumima koji su određeni posebnim propisom o raspodeli tih sredstava i drugim propisima se definiše koliko iz poreza itd, da ne pričamo o obrazovanju, da ne pričamo o zdravstvu koje je kao celina prikazano, ali ima svoju kapilarnu strukturu prema jedinicama lokalne samouprave i rasporedu zdravstvenih ustanova.
To nije obuhvaćeno amandmanom. Amandmanom je obuhvaćen samo onaj plus, onaj dodatak koji država izdvaja za ove tri opštine. Znači, da podvučemo crtu.
Što se tiče onog redovnog, prema redovnim kriterijumima, teritorija, jedinica lokalne samouprave, broj stanovnika, broj zdravstvenih ustanova, broj predškolskih ustanova itd. Taj deo se ne tretira amandmanom. Amandmanom se tretira ono što je plus, što pripada ovim opštinama i ne pripada drugim opštinama.
Ne možemo sada ovde da intervenišemo amandmanom i da kažemo, u okviru ove 3.11. molim vas, odvojte pare za Niš. To bi bilo smešno. Ovo su namenska sredstva za te tri opštine. Tu smo podvukli drugu crtu, da definišemo gde se nalazimo.
Moram da kažem da je prošle godine za ovu službu Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa bilo planirano 385 miliona 161 hiljada dinara, za sledeću godinu se planira 404.895.000. To je povećanje za 5,1%. Ako izuzmemo iz tog uporednog pregleda druge korisnike, koji praktično 2009. godine počinju, gde imaju indeks 400 i nešto, malo ćete naći pozicija gde je povećanje sredstava u odnosu na 2008. godinu veće od 5%.
Šta želim na ovaj način da kažem? Želim da kažem da su pri povećanju sredstava za 2009. godinu ipak uzeti u obzir neki kriterijumi, verovatno i kriterijum da se taj prostor već osam godina sagledava sa plusom, znači budžet plus. Sada pričamo o tome šta je plus. Ovde ide nešto što meni ne odgovara. Moram da vam kažem, meni ne odgovara.
Ako je država rekla, zbog demografskih kretanja na toj teritoriji, te tri opštine, zbog činjenice da se prazne neka sela, da jednostavno Srbi i Romi napuštaju te teritorije, jer verovatno imaju nekih problema za normalan život, država posebno interveniše u zgrade i objekte sa 60 miliona sledeće godine planira, a Riza kaže, to treba da se svede na 7,5, a sva razlika da se da transfernim sredstvima opština za neku drugu potrošnju, onda mi praktično ne definišemo politiku.
Onda se gubi smisao Koordinacionog tela. Koordinaciono telo ima smisla da uspostavi dijalog, kontakte, smiri strasti, omogući da se ne remeti demografska struktura tamo i da se na teritoriji opština Preševo, Bujanovac, Medveđa svi prijatno osećaju kao na svome. To je svrha ovog plusa koji se odvaja.
Ako vi iz budžeta odvojite deo sredstava da Srbi i Romi, kao ugrožena populacija, opstanu na svojim kućnim pragovima, pa to je pohvala, pa zato postoji, to je svrha Koordinacionog tela. Nije svrha Koordinacionog tela da se ljudi iseljavaju nego da ostanu na svojim pragovima. Kada Riza kaže, znate šta, mislim da je mnogo 60 miliona da bi Srbi ostali, nego treba samo sedam miliona, onda moram da obavestim ministra, a vi to znate da to teško radim kada je u pitanju DS, prosto krvarim. Vi me ne razumete.
Mislim da je 60 miliona malo. Evo da vam kažem, iskreno, mislim da je 60 miliona malo, mislim da trebate da date 250 miliona. Sada ću na nekoliko primera da vam to objasnim, jer neko je ovde juče rekao, a dobar mi je drugar pa nisam hteo da mu repliciram, da ne znam Vojvodinu. Znam Vojvodinu, znam Preševo i Bujanovac, Crnu Goru, Republiku Srpsku, Republiku Srpsku Krajinu, sve to znam.
Da li vi znate, recimo, da u Preševu postoji Srpska pravoslavna crkva. Verovatno je jedna od retkih koja ima dva zida, ograđena, i ako je ograđena. Postoji mladi sveštenik, sa dvoje ili troje male dece, oni moraju tri kilometra da idu do škole, vrlo lepa i dražesna deca. Mislim da je sveštenik iz Republike Srpske došao službeno tamo da radi. Prosto strepe kada deca treba da krenu tamo u školu.
Bilo je tu velikih problema, bilo je nekih paljevina, pisanja grafita itd. Bilo je kada je Riza bio predsednik opštine. U jednom selu između Preševa i Bujanovca, kada idete onim sporednim putem, ne znam kako se zvaše selo, ima srpsko groblje iz 13, 14. veka, ne znam, tu je velika koncentracija i starih manastira koji treba da se obnove na tim obroncima. Tamo su porušeni spomenici.
Pored groblja postoji jedna naša karaula, vojska tamo nešto, policija u stvari nešto čuva. Kada se postavi pitanje, ko je porušio te spomenike, ne mogu ljudi da dođu, teško je da gledate porušene spomenike, u Preševu, molim vas, da se ne čudite, onda kažu mala deca, to su srušila malji deca, šta zna malji deca, uzme macolu od 300 kilograma, udari po spomeniku i polupa se spomenik, malji deca.
Gospođo, zamolio bih vas da obavestite predsednika Tadića i Cvetkovića, mislim da možete malo da popravite utisak kod mene, mada to teško ide, da ovo iz stalne budžetske rezerve planirate još jedno sto miliona za renoviranje tih kuća, da se renoviraju te kuće, da se obezbedi ljudima opstanak, opstanak na kućnom pragu.
Svakome želimo opstanak na kućnom pragu, da nam se ne prazne teritorije, da moj stric ne bude najmlađi čovek u selu, a ima 73 godine, pa da li možete da zamislite koje su godište ovih 27 koji žive na prostranstvu koje obuhvata teritoriju Palilule, Starog grada i Savskog venca. Sve da uradimo da se ljudi vrate na svoje kućne pragove.
Idemo sa sledećom stavkom, šta je gospodin Riza predložio da se smanji. Predložio je da se smanji deo koji se odnosi na, ako mogu tako da kažem, multietničku komunikaciju. Sredstva koja su potrebna da komšije razgovaraju u drugoj klimi, u drugoj situaciji, da zajednički rešavaju pitanje vodovoda, kanalizacije, da rešavaju pitanje koegzistencije. Zašto bi se to smanjivalo? Objasnite mi. Kažem vam, poterajte sve ove druge, kako vi kažete socijalno odgovorne, socijalno odgovorna preduzeća, neka uplate da se naprave manifestacije koje će da zbliže komšije. Da li će to biti folklor, da li će to biti pesma, da li će biti bilo šta, da se druže, da se zbližavaju. Ne znam zašto se ta stavka smanjuje.
Pričamo o nečemu što je sa gledišta budžeta Republike Srbije plus, nije redovno, nego dajemo plus. Zašto dajemo plus? Osam godina je politika da se stabilizuje ta situacija tamo.
Tamo su prisutne i međunarodne organizacije, imaju svoje kancelarije, izdvajaju sredstva, prave neke projekte tamo. Kada idete kroz ona tamo njihova sela i one ulice, pa vidite EU, i one zvezdice, pa ovaj most su pomogli ovi, pa ovaj put su pomogli ovi itd. Neka su i špijunski, nije bitno, ali dajte vezivno tkivo za te ljude.
Problem posla. Problem posla nije samo u Preševu i Bujanovcu, molim vas ljudi, problem posla je problem cele države, zašto je na subotičkom plenumu Tadić rekao - čuvajte radna mesta. Kada je rekao - čuvajte radna mesta, to se odnosi i na Beograd, i Suboticu, i Niš i Preševo. Nije on rekao čuvajte samo mesta vi u Beogradu, a vi u Preševu hajde svi otkaz. Ne može tako.
Pričamo o ovom plusu. Moguće je da ova sredstva, Vlada je mogla da predloži, ukidamo Koordinacioni odbor, ne treba nam više. Šta bi onda pričali?
Sada neko prigovara oko onog plusa. U kom smislu prigovara? Da, Koordinacioni odbor će da potroši 404 miliona, ali je gospodin Riza hteo da to ne ide za zgrade, za manifestacije zbližavanja i treća stavka, nije bitno koja je, da se smanji, da ide u transferna sredstva. Kome? Opštinskim administracijama u te tri opštine. Tako je.
Da vas podsetim, pre nekoliko dana je pričao o blokadi računa zbog neke sudske odluke.
Da li biste to čuli kada bi bila u pitanju, recimo, opština Malo Crniće ili Žagubica, ili Kučevo? Da li biste onda pokazali blagonaklonost i gledali na taj problem istim očima? Ne.
Pošto pričamo o plusu za to sam da, ako ste u mogućnosti, ova sredstva prerasporedite, pa dajte malo više za opstanak, dajte malo više za lokalne puteve, za povezivanje tih sela. U nekim selima je lako, dogovore se ljudi i naprave asfalt. Oni su relativno bogati.
Imate tamo i bogatih sela, da znate. Vidite po kućama kako to izgleda. Baš sam išao tim sporednim putem i nisam imao problema, Riza, moram da ti kažem. Tvoji prijatelji su me sačekali tamo, pili smo i kafu i pošto je u crkvi glavni vodovod za Preševo, i to je lepa voda, da znaš.
Kada pričamo o ovom plusu neka bude ova logika, ali malo povećajte ova sredstva za sela, za opstanak, za sređivanje kuća, jer ste rekli tu su ipak dva populacije prilično ugrožene. Svi su ugroženi. Ali su neki malo ugroženiji. Koji? Pa oni kojih ima malo, znate, malo ima Srba. Imaju tamo velikih problema, i oko škole, i oko putovanja, i oko drugih stvari, da sada ne otvaram ovu temu.
Znači, neka ostane ovakva unutrašnja raspodela u okviru ovih 404 miliona, ali ako već želite da vodite tu politiku, molim vas, dajte malo da napravimo pozitivnu diskriminaciju, pošto je to u modi.

Gospođo Čomić, čudi me da niste primetili kako me je gospodin Halimi unapredio, postavio je pitanje u smislu čl. 225. i 226, kao da sam državni faktor. Jesam, znam da jesam, zato i kažem. Zna Riza kako da postavi to pitanje, ali da objasnimo neke stvari.
Gospodine Halimi, nisam pričao o porodilištima niti gde ko treba da se porodi, nisam pričao o univerzitetu, nisam pričao o tim stvarima koje ste iskoristili da sa ove govornice takvu poruku pošaljete. U potpunosti vas razumem.
Moram radi vas da ponovim, ukoliko stvarno smatrate da ovih 60 miliona, što je odvojeno za zgrade i objekte, predstavlja vid manipulacije Milana Markovića, možete čak i u to da me ubedite ako imate neki dokaz i vrlo rado bih prihvatio vaše dokaze. Zašto? Zato što bi to bio dokaz o nenamenskom trošenju sredstava.
Ono što sam pokušao da kažem, to je da tih 404 miliona koji su planirani za sledeću godinu samo tražite unutar njih preraspodelu i otvarate neka pitanja, pa sve je to namenjeno svim stanovnicima sa tih teritorija. Verovatno dve-tri pozicije treba da spreče neke negativne tokove i to zaslužuje pažnju.
Iznosite neke statističke podatke, možda ste i rekli tačne statističke podatke, ali je problem u tome šta ste uzeli kao osnovu, kao bazu za izračunavanje tih podataka. Uzeli ste verovatno zvaničnu statistiku, ali u celoj Srbiji teško se živi. Teško prihvatam koncept pozitivne diskriminacije, da je neko ravnopravniji od drugog, ali ovde imamo situaciju da se cela Srbija prazni, a i vi ste svesni značaja te teritorije.
Vrlo dobro taj kraj znam, gospodine Rizo, maksimalno učestvujem da se iznad Preševa i Bujanovca svi oni manastiri prema Gnjilanu obnove. U toj eparhiji ima 400 neobnovljenih manastira. Da li vi znate šta je to? To je riznica, to je naš ponos, to je civilizacijski ponos, da nije toga ne bi bio srednji vek tako tmuran i taman, ovi na zapadu jurili veštice u to vreme kada se kod nas razvijala kultura. Dajte da to obnovimo, da pokažemo celom svetu našu istoriju, našu tradiciju i naravno da ćete me podržati u tome.

Ovaj amandman stalno otvara dilemu, da li je nam je potreban potpredsednik Božidar Đelić ili nam nije potreban. Sudeći prema rezultatima rada, on nije potreban. Nije potreban iz prostog razloga kada tog je otišao, Srbija je dobila šamarčinu.
Dobila je, i to tu veliku šamarčinu i odavde je bilo hajmo, hajde, ode on u Brisel i kaže, nema veze, dobio sam šamar, ali od sledeće godine mi jednostrano primenjujemo trgovinski sporazum, tako da se odričemo carina. Dobismo duplu štetu.
Naravno da ovakva pozicija, kada vi njega tretirate kao potpredsednika Vlade, kao našu svetu tačku, kao najperspektivnijeg političara Evrope i da ne ređam sva njegova velika priznanja, počev od žutog kabrioleta "juga", preko Zakona o finansiranju političkih stranaka, a gde je izdao knjigu, a još nismo dobili odgovor da politička stranka može da uzima kredit ili ne može da uzima kredit.
Morate da znate, gospođo, pošto taj zakon je u vašoj nadležnosti, pa one koje vi čuvate. Čuvajući će se Poslovnika i navodno Ustava ustvari spašavate i čuvate kriminal i dovodite u pitanje legitimnost rada i legalitet svih odluka koji se donosi u Narodnoj skupštini.
Naravno, taj kabinet odavno postoji i nije zadovoljio. Prilikom izmene Zakona o Vladi, kada su ugrađene odredbe o kabinetu sa gledišta državnih službenika i posebne organizacione forme, tada smo bili protiv. Vidimo da se to sada množi, da ima tendenciju.
Jeste, u tom kabinetu radi 22, možete pretpostaviti ko su ti ljudi. Takođe, postoji ta komisija, mislim da 50 i nešto tamo ljudi radi i ovde je napravljena jedna finta.
Formalno-pravno je skinut iznos kod kabineta potpredsednika Đelića sa 90 na 70 i nešto miliona. Kod komisije je povećano sa 80 na 120 miliona. Mislim da treba hitno da donesemo zaključak kojim bi zabranili potpredsedniku Đeliću da putuje u inostranstvo, jer svi njegovi putevi i sva njegova putovanja su bila pogubna za Republiku Srbiju.
Uzmite, napravite retrospektivu, napravite jednu hronologiju po datumima šta se dešavalo, i kada je putovao, i kada je išao hajmo-hajte i šta se desilo nekoliko dana posle toga. Videćete uvek negativne ekonomske rezultate na račun građana Republike Srbije. Njega treba nekako obuzdati. Ne mogu to da uradim zato što nemamo većinu ovde, ali nadam se da i ovu diskusiju možete da protumačite kao jedno ozbiljno upozorenje da njega treba sputati.
Ima tu još pozicija na kojima treba skinuti troškove službenih putovanja, jer nema koristi od tih službenih putovanja, već samo postoje štete. Moram radi javnosti da kažem kako to izgleda, pošto sam nekoliko puta bio u tim državnim delegacijama, doduše parlamentarnim, moram da kažem. Otprilike jasne poruke se šalju. Ako je u pitanju govor nekoga iz SRS onda se jasno manifestuje borba za nacionalne i državne interese. Ako je u pitanju predstavnik DS, to otprilike ide po sistemu, došli smo da nam kažete šta treba sledeće da uradimo. To je taj odnos.
Mislim da nama nisu potrebni predstavnici koji idu u inostranstvo po sistemu, došli smo da čujemo šta mi to treba da uradimo. To možete mejlom da dobijete.
Mi to živimo već osam godina, tako što dolazi nalog iz inostranstva, a izvođači radova, kako bi rekao jedan od predsednika DS su ovde, izvođači radova.
Ovaj amandman stvarno i još nekoliko amandmana koji se tiču tih potpredsednika i tih navodno državnih organa i funkcionera, i ta njihova putešestvija, stvarno otvara temu.
Sada bih skrenuo pažnju na ono što smo malopre pričali. Vidite, ono što je plus i što Srbija odvaja za ove tri opštine na jugu Srbije, za izgradnju zgrada i objekata je 60 miliona, a ovde je samo kabinet potpredsednika Vlade 70 i nešto miliona. Vidite koji je taj odnos. Ako možemo da pričamo o nekoj pozitivnoj diskriminaciji da ostanu na svojim ognjištima na toj teritoriji tamo i Romi i Srbi i svi drugi da budu na svome, država odvaja samo 60 miliona, a za vojvodu od Meridijan banke, za njegov kabinet, 75 miliona.
Sada mi kažite da li tu postoji neka srazmera, da li postoji neki politički interes, da li postoji ljudski interes da jedan Đelić, onakav kakav je, sa onakvim rezultatima rada, kao državni službenik, a što se tiče privatnih rezultata rada je izuzetno uspešan, dok je bio u opoziciji dve godine 11,5 miliona je dobio osnivačkih prava, akcija u nekoj od ovih banaka, verovatno je bio zaslužan što ta banka je došla tu, mada je u svađi sa Vlahovićem oko toga, kako mi se čini.
U velikoj je svađi sa Vlahovićem, pa su njega zadovoljili i dali mu neku drugu banku. Sada svako od njih iz prve Vlade ima poneku banku, jedino je ovaj Batić ostao bez banke. Svaki od njih ima neku banku. Erste banka, zna se, Alfa banka, zna se, Meridijan banka zna se, Prokredit zna se, Pitić na čelu jedne banke. Svako je dobio poneku banku.
Zato sam vam juče, građani, pričao. Depozite, štedne uloge u ove državne banke ovamo, pa neka bude i 10% državnog kapitala, samo terajte to, tu možemo da vodimo računa o nekoj odgovornosti. Bežite iz tih banaka koje vode ovi, iz te Pitićeve, bežite. Iz ove što je ovaj prevario Jugobanku, pa Meridijan banka, bežite iz toga, Rajfajzen bežite, Banka Inteza, za živu glavu, tamo je pančevački klan. Tamo se finansira opstrukcija, finansira se destrukcija Srbije. Znate i sami, zato je vrlo opasno.
Vidite kako je taj mali vešt. Njegov kabinet je približno smanjio za 20-tak miliona dinara, ali je zato 40 povećao ovamo kod komisije i tamo je ova gospođa Delević, pošto je ona plavuša digla demonstrativno ruke od toga, pošto mi idemo tom brzinom, pri tom mora da se zna da gotovo u okviru svakog ministarstva i svake državne institucije postoji ako ne organizacioni deo u sastavu, onda grupa pojedinaca koje je dužna da radi na implementacije evropskih standarda, evropskih propisa sa našim propisima.
To je veliki proces harmonizacije i možemo vrlo brzo očekivati i donošenje zakona o Narodnoj skupštini, izmenu Poslovnika, po kome bi recimo za dva dana 16 zakona usaglasili sa evropskim propisima i tako verovatno za tri meseca, i u engleskoj ,i u slovenačkoj, i u hrvatskoj varijanti, ovde bi se džumle izglasalo i ništa se ne bi primenjivalo. Evropski standardi i propisi, kada je evropski standard pojedinca... (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je isteklo.) izvinjavam se.

Hvala, gospođo Čomić.
Dobro je što u ovoj kamernoj atmosferi možemo da objasnimo suštinu ovog amandmana, da javnost u Srbiji sazna šta je bila ideja podnosioca amandmana.
Ideja podnosioca amandmane je u suštini da ako kabinet predsednika Vlade treba da troši neke pare u 2009. godini, i to je predloženo da bude 61 milion dinara, onda toliko treba da ima i kabinet potpredsednika koji je obuhvaćen amandmanom, a to je potpredsednik koji istovremeno i nije ministar. To je, moram da kažem, stvarno čudna logika. Znači, ako onaj nezakonito troši 61 milion, hajde i ovaj drugi neka troši nezakonito 61 milion.
Kabineti su stvoreni kao jedna posebna kategorija, pre nekoliko godina kada je menjan Zakon o Vladi, a menjan je u vreme dok je bio samo jedan potpredsednik Miroljub Labus, pa je kasnije, kako se menjao broj potpredsednika Vlade, tako i menjao broj kabineta.
Onda smo došli do neke organizacije državne uprave, a to jeste organizacija državne uprave, gde imamo i previše potpredsednika, i previše kabineta i previše zaposlenih koji predstavljaju trošak. Ali, 61 milion, ako se planira za ovog potpredsednika, treba staviti u odnos sa, danas smo pričali o tome, 60 miliona dinara koji se preko Koordinacionog odbora odvaja za sanaciju i rešavanje stambenih potreba ugroženih građana na teritorije one tri opštine, Preševo, Bujanovac i Medveđe.
Onda, kada to stavite u tu srazmeru, onda vidite da jednostavno zdrava logika to ne može tako da prihvati. Ako je već tako organizovana Vlada, ako već postoje potpredsednici, onda smo sigurni da tu treba da budu odvojena skromnija sredstva za te kabinete, pošto očigledno da ih ne možemo sad izbeći jer su postali zakonska kategorija.
Znači, i pored mog političkog neslaganja da postoje kabineti, ne mogu da osporim činjenicu da oni u skaldu sa zakonom postoje i da u skladu sa zakonom postoji obveza u budžetu da se kao tehničkom propisu planiraju sredstva, ali smatramo da možemo da intervenišemo i da ukažemo na neophodnost jednu, a to je da se za taj kabinet planiraju i predvide daleko, daleko manja sredstva i da se kao kriterijum koristi neka zdrava logika. Primer za tu zdravu logiku je upravo ono što je izdvojeno za zgrade i objekte u one tri opštine na jugu Srbije.
Međutim, problem ovog amandmana jeste što je to amandman bez zakletve. Da je podnosilac amandmana potpisao na kraju teksta amandmana - zaklinjem se čašću, obrazom, ugledom, svetim Savom, Bogom, kompjuterom, sekretaricom, to bi već bilo mnogo ozbiljnije. Molim vas, nemojte da se smejete, jer imam materijalne dokaze za sve što iznosim.
Podnosilac amandmana je gospodin Arsić, do pre dve meseca član SRS, od pre dva meseca visoki funkcioner neke druge stranke, stranke koja nije učestvovala na izborima. On je uredno, kao i svi poslanici, podneo ostavku i stavio na raspolaganje svoj mandat SRS, a onda je neko sve to sklonio na stranu i doveo u pitanje legitimitet rada i legalnost odluka Narodne skupštine.
Onog dana kada je rešio da promeni ideologiju, on je odneo i kompjuter i sekretaricu. Kompjuter smo dobili nazad, sekretaricu je zadržao. Ali, dobro. Šta da radimo, tu su činjenice. Možete vi da bečite oči koliko god hoćete. Ovo nije prvi put da se iznosi i da se priča o tome. Pre dva meseca smo pričali o tome. Molili smo vas da nam se makar vrati kompjuter sa kojim je zadužena poslanička grupa.
Odneli su oni još tri stranačka kompjutera koji su zavedeni kao osnovno sredstvo SRS, gradski odbor Beograd, tri laptopa, to ne vraćaju.
Ako uzmete u obzir koliko nas je zadužio onaj zumbul preko banke Inteze, gospođo ministar, nezakonito uzeo kredit, posle odložen kredit, kratkoročni u dugoročni, iz budžeta ste uplatili 100 i nešto miliona za rezultate izbora, umesto da se vrati kredit, mi sad dobijamo neke račune, produžen kredit kao dugoročni do 2012. i mi blokirani.
Mislim da je to veći problem, znate? Vi niste odgovorni za to. Vi samo treba da date jedno tumačenje - da li Zakon o finansiranju političkih stranaka dozvoljava da se kredit uzme od banke, pogotovo banke sa stranim kapitalom, jer onda zaključujemo šta je šta.
Kada ste već ovde i kada učestvujete u ovoj raspravi, gospođo ministar, skrenuo bih vam pažnju, a ovde vidim ima i nekoliko poslanika DS koji su i 2001. godine bili u Narodnoj skupštini - da je tada Narodna skupština, čini mi se preko Administrativnog odbora, donela neku odluku da jedan od šefova jedne poslaničke grupe, mora da vrati sve one pare koje je od 1993. godine primao na ime troškova putovanja od mesta gde mu je navodno prebivalište do Beograda, a imao je službeni stan u Beogradu.
Niste me dobro čuli, to je od 93. godine, možda imate problema... uzmite stenogram. Vrlo precizno pričam, znate. Vrlo precizno pričam, doneli ste neku odluku i onda znate valjda šta je napisano - da li ste to realizovali ili niste, mnogi su se zgražavali nad tom činjenicom, nad tim zakasnelim saznanjem?
Znači, ipak moram da vam skrenem pažnju da morate da vodite računa i kada neko podnese amandman - kakva je prava pozadina tog amandmana, koliko je on u stanju dosledno da se bori za taj amandman, koliko preko tog amandmana izražava svoj politički stav. Jer, znate, ukrade čovek kompjuter, pa vam podnese amandman i kaže - da se saniraju neki troškovi, da se smanje neki troškovi i vi se hvatate za glavu.
Znam da se vi hvatate za glavu, ali morate da skrenete pažnju i Borisu Tadiću da će i njemu da prsne glava od bolova, jer to svakodnevno postaje sve veći i veći bol, i to ozbiljno jeste problem. Legitimitet rada ove Narodne skupštine već nekoliko meseci je pod znakom pitanja. To se proteže i na legalnost odluka, bez obzira da li neko učestvuje ili ne učestvuje u glasanju ili je prisutan prilikom glasanja ili nije prisutan prilikom glasanja - to se proteže.
Znači, izašao sam u ime SRS da podržim svaku ideju, bez obzira koji poslanik da je podnese - da se smanje troškovi kabineta, jer to odgovara nečemu što ste obećali. Doduše, niste se zakleli, ali ste obećali. Obećali ste da ćete na svim nivoima da izvršite neke organizacione promene, koje će u krajnjem rezultatu da imaju uštedu - uštedu javnih sredstava.
Ne vidim tu uštedu ovde, jer predlog budžeta za 2009. godinu je veći nego ono što je bilo planirano za 2008. godinu. Veći je obim budžeta, ali znate, ako se kaže "ušteda", onda to treba da se smanji. Ne prava, jer kod kabineta kada pričamo, tu nemamo prava.
Imamo prava zaposlenih, njihovo socijalno osiguranje itd, ali kada pričamo o troškovima službenih putovanja onda tu nema prava - da li će gospodin potpredsednik jedanput da ide u inostranstvo ili će svaki dan da ide u inostranstvo, to je već odraz politike te vaše vlade.
Mi smatramo da oni treba što manje da se šetaju, jer kada krenu u te svoje mirovne misije, onda nastaje velika glavobolja za Republiku Srbiju.
Ko zna šta im tamo rade? Da li im zavrću ruke, da li ih truju nekim lekovima - oni nekritički prihvataju sve, sve. Da vas samo podsetim i Euleks, i ova operacija koja se zove "Statut Vojvodine"?
Videli ste da su sve te javne manifestacije tokom izborne kampanje gde se završava državni posao, sa potpisivanjem, besplatnim akcijama, Fijatom itd. bio izborno-propagandni trik kako prevariti građane, kako ih naterati da još jedanput glasaju za nekoga, a da nisu svesni da su glasali protiv svojih vitalnih interesa.
To ovih dana postaje i suviše, svakim danom sve više i više jasno građanima Republike Srbije. Prekjuče smo u stvari videli da vi ne želite da izdvajate za dečji dodatak veća sredstva, za studente, za talente, za sportiste, to smo dokazali.
Vi ste više zainteresovani za nešto što je materijalna vrednost u pogledu tonera, toalet papira itd, a manje za ovu našu decu i za ovo što je, ako mogu da kažem - socijalna grupa koja mora da se respektuje. To smo dokazali, mi sada idemo samo dalje i nema potrebe da ponavljamo te stvari.
Smatram da vi možete ovde da izađete i da kažete - znate, u kabinetu postoji toliko i toliko zaposlenih, mi moramo njihova prava iz radnog odnosa da poštujemo i da im garantujemo budžetom. Slažem se, ali ta prava isto postoje i kod zaposlenih u Robnim kućama "Beograd". Samo da vas podsetim da oni su već 20 i nešto dana ovde u šatorima ispred zgrade Predsedništva, samo su pogrešili ulaz. Tadić ulazi na ovaj sporedni ulaz, pa nikako da ih vidi, a on je kao human čovek dao dva WC, ona poljska, ''Toi'', znate ona plastična. Verovatno zbog onoga kada je Depos organizovao vidovdanski sabor. Tada je bilo leto, pa nisu bili ti ''Toi'' vecei i bilo je većih problema sa tim parkom, kada je završen taj protest.
Znači, morate na objektivan način da pristupate pravima građana. Ne mogu da budu građani koji slučajno rade u državnoj službi, sa pravima prve kategorije, a drugi zaposleni da budu druga, treća ili poslednja kategorija neka. Ne znam u toj vašoj nomenklaturi koja bi to po slovu mogla da bude kategorija.
Moram da vam skrenem pažnju, da ono što je u Subotici na plenumu rekao gospodin Tadić, neću da pričam o onome što je pričao na zatvorenom delu, to vi najbolje znate, ne bih smeo da odam svoj izvor informacija, ali na javnom delu je rečeno - radna mesta moraju da se čuvaju. Ako ih čuvate u državnoj službi, čuvate ih i u drugim preduzećima.
Zadužite ministra Ljajića da bude efikasan, da maksimalno angažuje inspekciju rada, da se ljudi vraćaju na posao, da se poništavaju ta rešenja o otkazima. Ako tehnološki proces dozvoljava ili nalaže otpuštanje, da se po onoj gradaciji poštuju prava - drugo mesto, pa na kraju tek otpremnina i neka prava na birou.
Ako krenete neselektivno, onda ćemo imati ovu situaciju, da će svakodnevno da se povećava broj građana koji će da ostanu bez posla, a da istovremeno imamo neracionalno trošenje para poreskih obveznika za neke kabinete, za neke komisije, za neke agencije, pa i u okviru svakog ministarstva može da se pronađe neka od ekonomskih pozicija, gde sigurno možete da nađete neku uštedu.
Međutim, vi ste pribegli jednom drugom triku. Vi sada kažete - ovo što mi predlažemo budžetom je daleko manje od onoga što su tražila ministarstva. Znam? Zašto? Oni će uvek da traže, po njihovoj proceni, šta je optimalno i uvek će da navedu - ova sredstva su neophodna za normalno funkcionisanje i ispunjavanje svih funkcija i zadataka koje su u nadležnosti ministarstva.
Ali gospođo, to je stereotip koji se 60 godina javlja u svim vladama, još dok je bilo Republičko izvršno veće, dok su bili sekretarijati i kasnije kada su ministarstva. To je uvek i sva ministarstva traže, pa onda Vlada, kao mesto gde se kreira i vodi ekonomska politika - vrši neka usaglašavanja. Vlada je zauzela stav o štednji, mi podržavamo taj stav o štednji, ali bismo hteli da, ako već treba da damo tu podršku - da vidimo u novčanom iznosu da ste opredeljeni za štednju.
Prema novčanim iznosima i brojevima koje ste vi ovde izneli mi ne vidimo opredeljenje - štednja po saku cenu. Mi to ne vidimo. Pazite, vi da ste krenuli sa nekom procenom, ne znam dva posto više nego prošle godine, odnosno zašto ne uporedite sa 2001. ili sa 2000. godinom? Verovatno ne može da se uporedi sa 2000. godinom, pošto ste promenili način obračunavanja bruto društvenog proizvoda, ali da uporedite sa 2001. godinom, pa da ste našli neki uprosečeni koeficijent kako da se to podigne i da to završite. Onda ćete da kažete - da, u međuvremenu su se promenile nadležnosti, pa su došli neki novi poslovi.
Ama, izmislili se poslove, kao što ste izmislili agencije.

Izvinjavam se za ovih 30 sekundi.

Vidite, kada Bolonja da kadar, kako to ispada. Prvo mora da se zna da privremenom merom nismo tražili da se vrati meso, nego smo tražili da se odloži prinudna naplata menica i ugovornih ovlašćenja. Meso nam nije potrebno. Zašto bi mi uzimali meso, da neko dođe sa nekim mesom da bi nešto ispotpisivao? Mora javnost u Srbiji da zna, Tomislavu Nikoliću je zabranjeno da kreditno zadužuje SRS.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Neću više.)
Kaže da više neće. Stvorio je dugoročnu obavezu SRS od 68 miliona dinara i izazvao blokadu SRS. To je sastavni deo puča, jer je obećao da će 60 poslanika SRS da otme i da će da otme Centralnu otadžbinsku upravu i da na taj način ugrozi odbranu Vojislava Šešelja, i to u vreme kada je u Hagu vođen postupak da se Vojislavu Šešelju na silu nametne branilac. To je istina.
Druga stvar, pogledaćete stenogram. Mi ovde ne raspravljamo o amandmanima SNS, jer takva stranka nije učestvovala na izborima, a ja sam vam 17 puta dostavio izveštaj sa sajta Narodne skupštine, gde se vidi koje su stranke učestvovale na izborima i kojim strankama pripadaju mandati. Te i to možete priključiti, ovaj deo stenograma, kao prilog budućoj inicijativi, a moraće da bude buduća inicijativa, jer ovo postaje preteško za DS. Neko otme mandat, izađe ovde i glumi neki legitimitet i neki legalitet.
Čitao sam ovde i zakletve, sećam se da je klečao u crkvi kada je polagao zakletvu, da je odan SRS, patriotizmu, tako mi Bog pomogao, ali to je njegov problem, šta imam s tim.
Nemam takvih problema i nemam probleme da se vraćam na to šta je bilo pre 5. septembra. Mi tražimo naše mandate, mandate koje su građani Republike Srbije poverili SRS. To je važno. To su mandati ideologije SRS. To je ono, poštovani građani. Pustite ove pričice, da se skrene diskusija.
Druga stvar, molim vas, zašto bi neko iz neke stranke tamo sa neke ulice razmatrao kakva je strategija SRS i poslanika SRS u Narodnoj skupštini? Sve političke stranke zastupljene u Narodnoj skupštini podnele su amandmane na ovaj zakon o budžetu, i vlast i opozicija. Svi su podneli. Zašto?
Zato što je Predlog zakona o budžetu izuzetno loš zakon. Želimo da skrešemo te troškove, kako bi bio život podnošljiv 2009. godine. Verovatno nekima smeta što smo uporni u toj borbi. Mi nismo opozicija narodu, mi smo opozicija vlasti.

Javio sam se u ime SRS povodom ovog razdela koji se tiče, to je 3.13, a to je Kancelarija Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom, moram da skrenem pažnju, bez obzira na ovo što se čuje sa govornice, da je stvarno veliki problem i nedopustivo ako se sa ove pozicije u budžetu može zaključiti kakav je odnos Republike Srbije prema našim državljanima koji su optuženi i kojima se sudi u Haškom tribunalu.
Moram javnost da obavestim, bez obzira što se nekom ne sviđa kada obaveštavam javnost, da će u 2009. godini biti 8 miliona dinara manje nego 2008. godine planirano budžetom. Tako piše, tako ste napisali, za 2009. godinu vi ste planirali 47,227 miliona dinara, a 2008. godine je bilo 53 miliona i 405 hiljada.
Molim vas, to je podatak u materijalu na strani 131. u tabeli, pa vidite. Vrlo često kada nešto kažem, vi odmah ne verujete, pa posle vidite da je to sve tačno, tačan je podatak, osam miliona ste manje planirali za 2009. godinu nego što je planirano za 2008. godinu, prva činjenica.
Druga činjenica, u opisnom delu dali ste samo nekoliko kvalifikacija koje su tačne, skupe su odbrane u Haškom tribunalu. Morate da znate, jedini Srbin kome je Haški tribunal ne finansira odbranu jeste Vojislav Šešelj i nema drugih. Ima ih nekoliko koji su u predpretresnoj fazi, oni su već ušli u proces kod sekretara i već su određeni neki branioci, advokati i krenule su isplate.
Molim vas, nemoj neko da dezavuiše javnost pričom da treba da se pomogne odbrana nekima, nema, samo je Vojislav Šešelj. On ima dve odluke. Prva odluka da se sam brani i druga odluka Pretresnog veća da sredstvima UN treba da se finansira njegova odbrana.
Ta druga odluka se ne realizuje zbog Hansa Holcijusa, sekretara suda, i, činjenica je, lažnih podataka koji su dostavljeni iz Srbije sekretaru u pogledu imovnog stanja. Ne želim tu temu više da otvaram, o tome nekoliko knjiga je napisano, uzmite, pročitajte.
Šta je još veći problem, politički problem Republike Srbije? Što je ona osudila sva lica koja se nalaze u pritvoru u Haškom tribunalu svojim odnosom prema njima, prema njihovom predmetu, prema svojim državljanima. Godine 2005. bilo je pokušaja da se to pitanje reši posebnim zakonom, usvojen je taj zakon. Ogromnom većinom glasova. Još nije stupio taj zakon na snagu, Mlađan Dinkić je rekao, ni dinar iz budžeta ne dajem za pomoć.
Onda su neke nevladine organizacije kobajagi pokrenule postupak pred Ustavnim sudom, Slobodan Vučetić jedva dočekao, doneo rešenje i zabranio primenu zakona do konačne odluke. Konačna odluka nikad neće biti doneta, konačna odluka Ustavnog suda o ustavnosti tog zakona. Tu je kraj priče, nema šta dalje da se priča, to su sve činjenice.
Kakva je situacije sa drugim licima koja su optužena u Haškom tribunalu, a nisu državljani Republike Srbije ili nisu iz Srbije, ili nisu Srbi. Države su napravile fondove, odredile timove advokata, zakupile stanove, obezbedile kompjutere, vezu, na poziv jedan dobija se dokument iz Hrvatske, iz BiH i iz Makedonije, da ne pričam sa Kosova i Metohije. Timovi rade.
Kada su optuženi Srbi nema, imamo pijanog ambasadora koji napada optužene u Haškom tribunalu, to je onaj Radoslav Stojanović. To je činjenica, ljudi, otišao na razgovor kod Momčila Krajišnika, izašao, dao intervju i napao čoveka.
Gde je država? Država se odrekla. Zašto? Zato što u samom nazivu Haškog tribunala piše da su oni već odgovorni, nema potrebe sud da utvrđuje. To je taj problem.
Vi kažete, preko Nacionalnog saveta nešto se finansira, pa kažete svedoci. Da li znate šta se radi sa svedocima u Srbiji? Doduše, sada su krenuli i u BiH. Što ste tiče Vojinog predmeta, četiri svedoka tužilaštva, takođe su dobili supene kao i ovi svedoci iz Srbije, nalog, moraju da se privede, ne mogu da pričam u detalje, jer jedva čekaju da me spakuju i da pogoršaju položaj Vojislavu, naravno.
Mi u Srbiji imamo situaciju sa 19 lica koji su rekli, ma ne želimo da budemo svedoci tužilaštva, na bazi jednog razgovora sa tužiocem i istražiteljima, želimo da budemo svedoci odbrane.
Imali ste prilike, haška, ova ćurka, da pročitate izjave tih svedoka odbrane. Pa takav je naslov knjige, šta sada da radim, naslov prodaje knjigu, pa morate da vodite računa i o tome, marketing je najvažnija stvar.
Kakav je odnos naših organa? Nacionalni savet primi, prosledi Vukčeviću, Vukčević da Dilpariću, Dilparić pozove Specijalno odeljenje, kreni, proganjaj, moraš, moraš, nijednog rešenja nema državnog organa da oni mora da se odazovu. Ne, nego pritiscima, telefonom, imate u dve knjige koje su objavljene sve vrste i sve varijante pritisaka, pretnji, sile, zastrašivanja, ucenjivanja, potkupljivanja.
Kidnapovan čovek, tri meseca držan u Hagu u Ševeningenu. Kada je dobio prvi put pasoš, on pobego. Da vam ne pričam o jednom svedoku iz Novog Sada, dve godine ga držali tamo zbog nekog drugog predmeta, pa su računali da će u predmetu protiv Vojislava da bude takođe njihov svedok.
Država, ova vlast, ne želi da vidi to kao problem ponosa, dostojanstva, suvereniteta, teritorijalnog integriteta države, ne, to je sada individualna stvar. Tako ste pustili niz led i Sretena Lukića, a organizovali ste mu miting, prvi policijski miting; pa, Živkovićeva vlada pred izbore 2003. godine, sećate se valjda, nemojte da se samo ja sećam šta je bilo.
Molim vas, što se tiče Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, Rasim Ljajić je rekao, godinu dana ću da budem, pošto nikog ne možete da privedete, evo ga osma godina je tamo. Tako je bilo, podmetnuli njega, računate, on će da završi taj prljav posao, neće neko drugi. Do pre godinu dana imali smo problema, a kada je došao nalog suda da mora i odbrani Vojislava Šešelja da se dostavlja dokumentacija koja se dostavlja i Tužilaštvu, počelo je da se dostavlja taj materijal, na naš zahtev i na intervenciju predsedavajućeg sudije, pre toga nisu hteli da komuniciraju, nisu hteli da kontaktiraju, jednostavno ne, bežite od nas, ne želimo da neko zna da imamo bilo kakve kontakte s vama. To je odnos države.
Ovde u ovom odgovoru se priča, usluge po ugovoru da idu stručnjaci da prate suđenje u Međunarodnom sudu pravde, pa povodom predmeta po tužbi BiH. Znate, molim vas, oni nisu ni osporavali genocid u tom postupku, nisu osporavali genocid, evo Tibor Varadi i Stojanović zaključili, hajde samo da se držimo formalnih stvari, kao nismo bili članovi UN, pa neće biti naša nadležnost.
Pa su računali, na bazi toga će biti i sa tužbom Hrvatske. Međutim, tužba Hrvatske se odnosi na 1991. godinu, a naš sporni status je postao od maja 1992. godine. Mora nešto da se zna, ljudi, država je ozbiljna stvar, nema šale, aman. Mora.
Neću sada da ulazim u ovo, šta su stalni troškovi itd, oko ovog, neću da komentarišem te stvari. Država mora da promeni odnos prema Haškom tribunalu, prema ljudima tamo, svi su oni nevini dok su u pritvoru, s kojim pravom dižete ruke od nekog, nevinost je prezumpcija, nema pomoći, čak imaju omalovažavanja, a pogotovo preko B 92.
Znate kako deluje ružno – haški optuženik, sa kojim zadovoljstvom to pominju ovi sa B92, a da im niko ne skrene pažnju i kaže, šta to znači, ljudi.
Zar mislite ako se ta lica neosnovano tamo osude da će biti bolje Srbiji? Neće. Moram da kažem da je dobro što drugi program RTS daje snimke suđenja Vojislava Šešelja. To mami pažnju javnosti, javnost gleda, komentariše to ko kako želi na svoj način, ali izlaze činjenice, izlazi istina. Nama je stalo da se u Hagu utvrdi istina, a ne da nam Hag promeni istoriju ne samo od 1991. godine, nego mnogo ranije.
Da ne ulazim u neka veštačenja koja se tamo provlače poput onog Ive Tomića, koji je koristio literaturu Desimira Tošića iz 1952. godine, o Vojnoj krajini. Strašno. Zahvaljujući naučnicima, istraživačima, istoričarima, uspeli smo to veštačenje da razbijemo, da su se ljudi smejali povodom tog veštačenja Iva Tomića. Ili onog Tunensa, koji ne zna ni kako izgleda puška, čuveni belgijski heroj.
Država mora da bude aktivna, da pomogne i da ne pričam ovo. Porodica Šešelj je imala problema, nije mogla ni zdravstvenu zaštitu da ima. Ko je onemogućio? Srpska radikalna stranka? Nije, nego neki blistavi um u to vreme na vlasti je zaključio - ne, nikako, ne može, mora status da se reguliše itd. To je taj ignorantski odnos, od toga nema koristi, ima samo štete.
Jasno poručujete kako gledate na državljane Republike Srbije. Država je dužna da pomogne svom građaninu u inostranstvu, ima obavezu. Ne možete građane da delite na građane prvog i drugog reda. Ova država se ne bori. Da li se ova država bori za arhivu Haškog tribunala?

Moram da repliciram zato što se ovde šalje jedna vrlo strašna poruka. Uvek kada neko pukne kao zvečka, i kao čovek, i kao drug, i prijatelj, i kum, onda se nanosi strašna šteta.
Zahvaljujući nekim aktivnostima tokom septembra, da bi se dokazalo nešto što ne može da se dokaže, Vojislav Šešelj je izgubio pravo na komunikaciju privilegovanu. Kako izgleda ta komunikacija koja više nije privilegovana ne bih smeo da vam pričam.
Kada neko pokazuje veliku bojazan, strepnju ili nadu u postupak koji se vodi protiv Vojislava Šešelja, moram da skrenem pažnju, nemojte da stavljate i SRS u taj koš. Odluka postoji, neka se ta odluka realizuje, to je naš zahtev, nemojmo ići van toga.
Samo da vam skrenem pažnju, jeste depresivno za EU, jeste depresivno za UN, jeste depresivno za NATO pakt da predsednik jedne stranke bude u Hagu, da u šestoj godini pritvora postiže fantastične rezultate kao, pre svega, pravnik u sudnici, da to mami pažnju i veliko oduševljenje. I jeste za njih depresivno da SRS godinama bude najjača politička stranka u Srbiji, jer onda se postavlja pitanje šta su oni radili 20 godina.
Zato je bio potreban puč u SRS, jer je neko zaključio da tako može da se okonča i predmet Vojislav Šešelj u Hagu i ovde da se završi posao vezan za Kosovo, Vojvodinu itd. Međutim, svima vama poručujem, građanima Republike Srbije: jaka stabilna SRS, sa svojim izvornim brojem mandata, ovde je garancija života Vojislavu Šešelju.

Mislim da je ova diskusija o Predlogu zakona o budžetu po amandmanima interesantna za građane Republike Srbije jer na bazi tih amandmana i na bazi diskusija može da se vidi ko kakvu politiku vodi, s tom razlikom što kada nešto napišu u Predlogu zakona o budžetu predstavnici Vlade onda tvrde da će 2009. godine da sprovedu to što je napisano. Mi iz opozicije kada podnesemo amandman, pa tražimo da se to preuredi, uvek vodimo računa da to bude bolje za građane Republike Srbije, jeftinije za građane Republike Srbije, vodeći računa da to bude i u skladu sa nekim opštim interesima i potrebom razvoja Republike Srbije.
Više puta sam vas upozorio da su amandmani gde stoji briše se neki član vrlo inspirativni amandmani i opet moram da vam kažem, drugi deo vašeg odgovora ili ako to delimo na pasuse, onda treći pasus moram da podržim i kada je u pitanju ovo pod brojem 24, 25. i 26, zato što Zakon o javnom dugu i Zakon o budžetskom sistemu zahtevaju da se u jednom od članova Zakona o budžetu razvrstaju ove, ako bih tako mogao da kažem, dugoročne obaveze i stanje duga Republike Srbije, i vi ste to dali pod a), b) i c) vrlo pregledno.
Svako ko vrši neku intervenciju u ovom članu mora to da objasni, da ukaže o čemu se zapravo radi. Sada se nalazimo na poglavlju b). Zamolio bih poslanike, znam da je teško da se nosi onolika knjižurina zakona o budžetu, ali to je na strani petoj.
Uvodna rečenica kaže - Republika Srbija će u 2009. godini odobriti projektne zajmove do iznosa od 121 milijarde dinara. Znači, stvoren je okvir za zaduživanje Republike Srbije.
Međutim, po Zakonu o javnom dugu, kada pričamo o direktnom zaduživanju Republike Srbije, postoji i tzv. indirektno zaduživanje, postoji i kada Republika Srbija samo izdaje garancije, mislim da su pod a) bile garancije, znači, ovde se govori o direktnom zaduživanju Republike Srbije.
Vlada planira da se zaduži 121 milijardu. Za šta? Iznos sredstava je potreban za neke projekte. Kakvi su ti projekti? Po logici stvari se očekuje da su to razvojni projekti. Da budem malo precizniji, gospođo ministar, pošto nemamo dovoljnu količinu sopstvene akumulacije onda se zajmimo, da ne bi gubili tempo u razvoju, da bi hvatali priključak sa normalnim svetom.
Tu se završavaju moje pohvale na račun Vlade. Nadam se da ste sasvim zadovoljni. Mislim da je to dovoljno. Previše? Znači, ipak ulazi u glavu. Mislio sam da samo ulazi u džep, a sada vidim da ulazi i u glavu. Dobro je, napredovali smo od sinoć.
Sada ovde imamo sedam, rimske oznake su u pitanju, poglavlja, gde nam Vlada jasnu poruku šalje, a ta poruka glasi - u toku 2009. godine biće sedam grupa, verovatno nekih 20-ak posebnih sporazuma o zaduživanju, o zajmu za projekte itd, ali sve to mora da dođe ovde u Skupštinu da se donese zakon o potvrđivanju sporazuma.
Znači, ovde je samo u pitanju projekcija, pretpostavka i limitirana što se tiče gornje crte. Mi dajemo odobrenje da se ne ide preko te crte. Znači, ne bi moglo da bude 122 milijarde, moglo bi da bude 121, mada pošto ovo ima i dinarski i devizni aspekt, promenljivo je. Ako nećemo ovaj dinarski, onda ćemo morati da uzmemo kao merilo ovaj devizni, međutim, tu imamo problema, ide i u dolarima i u evrima, čini mi se. Da shvatimo da je to tehnički problem.
Međutim, postavlja se pitanje da li su ove investicije buduće, da li su ovi zajmovi neophodni u 2009. godini, s obzirom na opšte stanje ekonomije, najavu velikih problema? Mogu da se složim i sa Mlađanom Dinkićem, stvarno je problem tražnja, a kada se pojavi problem tražnje, to znači, u pravu je, ne sme da se nešto proizvodi za zalihe. Nekada je to imalo nekog opravdanja, ali sada nema opravdanja.
Morate doći do redukcije fizičkog obima proizvodnje, nema zaliha, mora da se radi za poznatog kupca. To je neka logika u Japanu koja važi 30 godina, pa im čak i ne trebaju kompjuteri za magacine, jer unapred znaju gde ide roba. Mi smo daleko od tog stadijuma i toga smo svesni. Da li su ove investicije koje vi planirate, vi planirate u 2009. godini da se zadužimo, da li će biti sve realizovane ako se zadužimo u 2009. ili će biti prebačene za 2010 - 2011. godinu? To je drugo pitanje.
Da li zaduživanje, da li ovo pod b) znači da ćemo mi samo da ratifikujemo te sporazume? Znači, sporazumi će da budu zaključeni, mi ćemo da ratifikujemo te sporazume, u tim sporazumima postoji neka dinamika kako se koriste sredstva, da li se nešto koristi odmah, da li nešto u drugoj polovini godine, poslednjem kvartalu, da li se nešto prebacuje za sledeću godinu. U tom smislu je ovaj amandman opravdan, zato što su potrebne elementarne informacije o tome. Sve u kontekstu, kako ste rekli, velike finansijske svetske krize.
Znate, vi nas malo zbunjujete. Imamo deo Vlade koji nas plaši svetskom finansijskom krizom, a imamo i deo Vlade koji nas hrabri finansijskom svetskom krizom. Možete vi da se smejete, ali Božidar Đelić nije mačji kašalj, doduše nije ni lav, ali nije mačji kašalj.
Kada on kaže, to ima neku svoju težinu. One godine je kupio jugića, sećate se. Očekujem za koji dan da kupi fijata ovog iz "Zastave". Imam taj problem što se stvarno sećam svega i svačega. Šta je radio Đelić, da ne pričam, javnost zna.
Mi nismo hteli da vam podnosimo amandmane na ovaj deo. Znate zbog čega? Zato što je to u suštini spisak nekih prohteva i dobrih želja. Verovatno je većina ovih projekata i opravdana. Samo ću da pobrojim nešto da se zna.
Kaže ovako - sa Svetskom bankom regionalni razvoj Bora, Borani nam nikada ne bi oprostili. Dalje - rekonstrukcija saobraćaja, pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou. To nam nije jasno. Unapređenje upravljanja javnim finansijama - za to vam nikada ne bi dali pare, da vam kažem iskreno, ali kada dođe taj sporazum ovde mi to nećemo da glasamo.
Kaže - dodatno finansiranje projekta reforme zdravstva u Srbiji. Dok je Tomica torbica, nema šanse da glasamo za to, a i ona Vukajlović, kako beše, nema šanse. Koridor 10 - verovatno je potrebno, ali Mrkonjić bi morao da objasni ljudima da Koridor 10 nije samo autoput, pošto ovi iz Kalanovićevog ministarstva i ranije Đilas, oni su smatrali Koridor 10 da je samo put, prtina - teraj. Koridor 10 je kompleksan projekat. Neka pogledaju prostorni plan Republike Srbije, da ne gubim vreme pošto mi curi.
Kaže - Evropska banka za obnovu i razvoj, projekat nacionalnog investicionog plana. To nećemo da vam glasamo, iskreno. Pomogli smo vam kada je bio u pitanju BK, da znate. Doduše, Todorović je tužio predsednika Tadića zato što je tokom izborne kampanje zloupotrebio funkciju.
Todoroviću dobro idu ove tužbe, on sve dobija, da znate, i ovo za naknadu štete zbog povrede ugleda i časti. Međutim, predsednik Republike ne dolazi na suđenje, ima preča posla. Uvek je u inostranstvu kada se zakaže ročište, ali doći će, i on će da plati.
Dalje, klinički centri dva, to je neki projekat odavno, projekat Nacionalnog investicionog plana, razvoj lokalne i regionalne infrastrukture - NIP, to ćemo posebno da pričamo, dva puta razvoj lokalne infrastrukture, sektor obrazovanja. Onda imate na drugoj strani - sanacija klizišta dva, sanacija klizišta tri, rekonstrukcija vodovoda i kanalizacije, rekonstrukcija lokalnog sistema grejanja u Srbiji, to je ovo sa Nemcima, to odavno traje.
Sada ovo nam nije jasno - poseban sporazum će biti sa Vladom Španije, sa Vladom Japana i Vladom Republike Italije, pa imate ovo za Univerzijadu. Tu smo neku obavezu preuzeli. Znači, o ovome svemu ćemo da razmatramo, zdravlje božje, 2009. godine. Verovatno nešto će da otpadne.
Međutim, smatram da taj okvir za zaduživanje u toku 2009. godine od 121,2 milijarde dinara je veliki iznos za Republiku Srbiju. Vi ćete ovo da izglasate, ali makar iskoristite ove naše primedbe da napravite još jednu selekciju prioriteta u odnosu na ovaj spisak koji ste ponudili.
Napravite još neku selekciju prioriteta, jer ukoliko ne napravite tu selekciju, ukoliko se ovako zadužimo, onda nam sve to prelazi iz tačke b) u tačku c) - a tamo se nalazi direktni dug, indirektni dug, dugoročne obaveze itd. Iz toga se vidi, biće prilike po sledećim amandmanima da se priča, da je 8,4.
Mislim da ovde imate i grešku u pogledu stanja duga. Vi ste ovde stavili da je to ispod 8,4 milijarde evra. Po nekim mojim matematikama, mi ćemo 2009. godinu završiti sa 8,8 milijardi evra direktnog duga Republike Srbije, a ne pričam o drugom delu duga.
Nadam se da će biti još prilike da o ovome popričamo, jer prekomerno zaduženje može biti opasno. Koliko je to opasno vidi se iz sledećih stavova ovog istog člana, gde se govori o odlaganju izmirivanja obaveza koje će da dospeju na naplatu u 2009. godini.
Vi gotovo većinu tih obaveza prolongirate na neki način u sledećem poglavlju ovog istog člana, a samo da vas podsetim da ste u prvom članu naveli da ćemo 42 milijarde dinara upotrebiti za otplatu samo glavnice u 2009. godini.
Stavite te cifre i bilo bi dobro da uzmete u obzir koliki je budžet bio 2000. godine, koliki je budžet bio 2001, koliki je budžet bio 2002, pa napravite pauzu i navedite koliko planirate 2009. Vidite koliko je puta šta veće - da li je toliko puta bolji standard građana Republike Srbije.

Nalazimo se na amandmanu na član 3. Predloga zakona, pod g), gde je podnosilac amandmana tražio da se briše. Naravno, pošto se u okviru toga pod g) prikazuje stanje duga Republike Srbije i što to predstavlja obavezu da Vlada mora u budžetu da iskaže i stanje duga, da ne bi neko to protumačio kao maltretiranje, taj dug je podeljen na poglavlja. Imamo direktne obaveze, u okviru toga podgrupa - unutrašnji dug, pa onda imamo spoljni dug. To je malo već broj strana. Onda imamo ostale poverioce. Tu se nalazi i Pariski, i Londonski klub, i pojedine države koje su nam bile kreditori.
Ono što je najvažnije za građane Republike Srbije, to je da ukupno direktne obaveze iznose nešto malo više od osam milijardi evra. Onda imamo indirektne obaveze, gde se država javlja kao garant. To je takođe podeljeno u veći broj potkolona i te ukupne obaveze, indirektne obaveze Republike Srbije, iznose 900 miliona evra. Kada se sabere to što je unutrašnji i spoljni dug, dolazimo do podatka o 8.938.000.000 evra duga Republike Srbije.
Moram da kažem da je ovo prva godina da je stanje duga, dospelost i obaveze po godinama itd, prvi put prikazano. Čini mi se da u ranijim budžetima ovo nije bilo ovako prikazano, čak i sa kamatnim stopama, kada je prva rata dospela, kakve su obaveze u 2009. godini, kada se završavaju sve te obaveze.
Znači, ovo mora da bude u zakonu o budžetu, tako da me čudi zahtev da se ovo briše. Ne bi bilo dobro da se briše. Onda ne bi bilo transparentno. Amandman je da se pod g) briše. Ako se pod g) briše, onda u Srbiji niko ne zna kakav je dug, a vi imate zakonsku obavezu da to prikažete. Šta sada mogu da radim što čovek koji je pisao amandman ništa ne zna? To je njegov problem, to vi s njim završite.
Bitno je da imamo taj dug od skoro devet milijardi evra, za koji postoji obaveza Republike Srbije. Kada se kaže obaveza Republike Srbije, računajte, građani Republike Srbije, da je to vaša obaveza. Ako se ovo podeli sa ukupnim brojem stanovnika Republike Srbije, dolazimo do podatka o tome koliko svaki građanin ima obavezu.
Smatram da je, naročito za proteklih osam godina, došlo do nekontrolisanog zaduživanja i to, kako u odnosu na ovo pod brojem 1) unutrašnji dug, tu postoji selekcija i prema nekim socijalnim grupama postoji dug, ali mislim da je mnogo opasniji ovaj drugi deo gde se radi o dugu prema inostranstvu.
Da li su to neke finansijske organizacije iz sistema Svetske banke ili su u pitanju neke države, bez obzira, jer ako smo zaduženi, onda smo ranjivi.
Znam da ovo nije uludo, pošto znam da teško ulazi u glavu ovima iz DS, pa treba više puta da se ponovi. Nije to problem. Nismo mi smetnja da radi Skupština, Skupština će da radi. Nego, da razjasnimo neke stvari.
Mislim da je za našu ekonomiju ovo veliki dug. Postoji mogućnost da se to odlaže, da se reprogramira, ali kad-tad mora da se dođe na svoje da se plati. Mislim da je taj dug povećan u odnosu na ono što je zatečeno stanje 21. januara 2001. godine i da je to poprilično veliko zaduženje...

Ima sliku, nema ton. To je zet. S obzirom koliko su me kažnjavali, ličim na zeta. Ne plašim se tih vaših kazni.
Smatram da je veliko ovo zaduženje, a to što predstavnici ekonomskog dela Vlade Republike Srbije, a tu imamo nekoliko tih delova, ipak moram da računam ovaj deo Mlađana Dinkića kao jednu ekonomsku politiku, jedno ekonomsko viđenje, ovo što je Božidar Đelić, to je druga varijanta, Mirko Cvetković i gospođa ministar, to je neka treća varijanta. Ako idemo dalje po tim parcelama i važnost koridora iks, onda možemo da idemo unedogled, koliko tu ima ekonomskih pogleda na našu stvarnost.
Mislim da je došlo do tog nekontrolisanog zaduživanja i da stanje naše ekonomije ne daje nama mogućnosti da se ovako zadužujemo. Jeste, ovo je poglavlje gde se priča o faktičkom stanju duga, ali iz tog faktičkog stanja duga mi treba da izvučemo neke pouke. Znači, da se malo manje zadužujemo, da se ne zadužujemo za prestruktuiranje javnih finansija ili za funkcionisanje nekog sistema za koji smo svi sigurni da od toga nema ništa.
Ko još u ovoj zemlji misli da će ovo što je oko pravosuđa urađeno prethodnih nedelja da krene 1. januara 2010. godine? Pa i ovi što su to predložili su sigurni da od toga nema ništa. Gospodine Batiću, znam da bi bilo dobro, ali znate i sami da od toga nema ništa. Ako bi se po tom osnovu neko zadužio za neke pare, to je isto kao da ste bacili pare.
Ali, 35% je uvek ostalo za neke usluge prodavanja pameti. Međutim, ovde sad moramo da počnemo da pričamo, bilo bi neprihvatljivo sa gledišta pre svega gledalaca da prećutim nešto što je bilo najinteresantnije povodom ovog amandmana.
To što je bilo najinteresantnije su bila obećanja. Znate da su narodne poslovice rezultat iskustva koje se akumulira kroz vekove, pa imate onu narodnu poslovicu vojska o skraćenju, a o poštenju.
Međutim, i to je poništeno kod nas. Sada vojska uopšte i ne priča o skraćenju, jer gotovo da i nema ko da ide u vojsku. Na 26.000 poziva jedva se skupi 4.800, tako je rekao general Ponoš. Da li je to službena tajna, da li je to vojna tajna, to vi rešite sa Ponošem, ali kada je već otišlo kroz javnost, neka se zna. Šta ima više da se skraćuje, šest meseci, nema šta da se skraćuje, zato vojska i ne priča o skraćenju zato što svako služi vojsku u mestu gde živi. Tu ste temeljno uništili da nema. Kada kaže Ponoš da artiljerci nemaju mogućnost da opale ni metak, onda je sve propalo.
Ima i ova izreka vezana za obećanje, obećanje - radovanje. Vidite, na bazi te izreke radovanje je samo onima koji veruju u obećanje. Svi oni koji su verovali DS gotovo da su napisali tu etiketu. Ljudi vole te iluzije, znate, pa prelepo je kada čovek kaže, odeš u banku, potpišeš se i dobiješ 1.000 evra obveznica. Lepo zvuči.
Kragujevčanima kažu, evo 700 miliona, Fijat, izvozimo u Rusiju, lepo zvuči. Ko bi glasao protiv toga? Stvarno lepo zvuči. Ili onaj SSP, evo odmah med i mleko, lepo zvuči. Ali, samo zvuči. Kada treba da se primeni, onda boli, strašno boli. Pet miliona ljudi bilo u redu – ništa. Nadaju se još oko tog Fijata, bolje vi pravite jugiće, bolje vrabac u ruci nego golub na grani. Takva je stvar, tako to ide u životu.
Što se tiče penzija, moram i vama, i vama, i vama gledaoci da skrenem pažnju, sunovrat penzija je krenuo sa Gordanom Matković. Bežala je ovde po hodnicima, mala žena, opasna, bežala je ovde, ona je sada savetnik Borisu Tadiću, predsedniku. Sada je ona savetnik.
Vi koji smatrate da ste ušli u Vladu da biste obezbedili penzionerima dobar položaj, nemojte o tome da pričate u Skupštini molim vas. Jurite Gordanu Matković, jurite Borisa Tadića, jurite Mirka Cvetkovića, Mlađana Dinkića. Mimo javnosti završavajte poso.
Samo da vas podsetim, pre mesec i po dana kada je bilo govora o rebalansu budžeta, skrenuo sam vam pažnju da je moguće da sledeće godine od obećanih 70% dođemo na realnih 30%.
Rekao sam vam s ove govornice, svi ste se smeškali i rekli ste, ma ajde, priča ovaj neke stvari. Ne, niste vi iz penzionerske stranke, vi razumete moj jezik. Ali se smeškali.
Bliži smo 2009. godine tome da to bude 30% od plate nego što će da ide prema 70. To je surova realnost sunovrata osmogodišnje ekonomske politike, na čijem se čelu nalazi Mlađan Dinkić, Božidar Đelić, sa manje ili više uspeha, i Radovan Jelašić. To je taj trojac bez kormilara. To mora da se izbaci iz naše ekonomije. Oni vedre i oblače.
Zato je došlo do sunovrata u svakom ekonomskom pokazatelju uspešnosti jedne države. To je adresa i za vas iz PUPS, i za sve poslanike u ovoj Narodnoj skupštini. Oni su upropastili materijalnu osnovu za sve ovo. Vratili bi oni Gordanu Matković da bude ministar ponovo ili potpredsednik Vlade, nego je kriju, jer je bila švajcarska formula, pa MMF ne dozvoljava da transfer sredstava iz budžeta ide prema obaveznim fondovima osiguranja itd. Bila je lepa priča, pa su uvedeni bodovi, pa svašta. Zašto? Da bi se sputalo. Zašto? Da bi penzionere kaznili, jer oni godinama nisu glasali za DS, da li vam je jasno. Zato, oni vrlo racionalno razmišljaju, tante za kukuriku, nema kod njih drugo.
Makijaveli je bio mnogo dobar čovek, pametno je razmišljao, cilj opravdava svako sredstvo i kraj priče. Penzioneri, socijalne grupe sa gledišta budžeta su trošak. Mlađa kao ekonomista koji zna prihodnu i rashodnu stranu, on troškove mora da slisti. Šta god da mu se nađe na putu kada je trošak. Ako treba trošak Skupština, ukini Skupštinu, ukinu vojsku, ukini policiju. Ništa ne može od njega da me iznenadi. Državu? Ukini državu, šta će mu. Gde on može racionalno da razmišlja.
(Predsednik: Vreme.)
Nije vreme, vreme tek dolazi.

Da li je zabluda ili zabrana?
(Predsednik: Zabluda.)
Ja sam u zabludi, nije blagajnica. Blagajnica nije u zabludi, ona skida pare, tako da ste cipele uzeli za Novu godinu mojoj deci, i ćerki i sinu, ali to ću da izravnam na drugi način.
Dragi građani, ovo je član zakona o budžetu Srbije zbog koga je DS neophodno privremeno finansiranje za prvih nekoliko meseci 2009. godine. Građani to znaju, nego ovi iz DS imaju problema sa pamćenjem, mora više puta da se ponovi, pošto im teško ulazi u glavu, ali im u džep brzo ulazi. Kod ovog člana, ili da budem precizniji, kod stava 5. ovog člana vi ste se ofirali. Tačno ste nam pokazali koje vi probleme imate u koaliciji i, ako mogu tako da kažem, u vojvođanskom delu podrške koaliciji Vlade Borisa Tadića.
Tu se prelama i borba protiv građevinske mafije, tu se prelama borba unutar DS - da li će Pajtić da postane vojvoda. Unapred vas obaveštavam, da sutra, kada me sretnete, ne kažete - što nisam na vreme rekao. Blagovremeno vas obaveštavam. Zašto? Zato što se Bojan Pajtić već nekoliko godina ponaša kao vojvoda. A Čanak počne da pravi neke probleme, on mu da 5-6 hiljada evra i kaže - budi miran. A neko drugi počne da pravi probleme, on ga otkači sa nečim sitnim, a onda krene sa svojim kapitalnim investicijama u opštinama gde nije na vlasti DS i tako se praktično varaju građani u Vojvodini, kako nešto, navodno, samo što nije procvetalo, ukoliko oni ne budu deo Republike Srbije, nego deo evropskih demokratskih procesa, neke nove regije koja je još pre mnogo, mnogo vekova koncipirana u zidinama Vatikana.
Ali, tu lekciju ćete da učite sledeći put. Kupite jedno od izdanja SRS, mislim u knjizi broj 69 - možete slobodno da kupite, naučićete neke stvari, zato što su tu izvodi iz knjiga i dela naučnika koji su se bavili proučavanjem Vatikana i njihovog uticaja na teritoriju Balkana. Nemojte ad hok da odbacujete knjige.
Na taj način se ponašate kao oni koji su knjige palili na lomači. Da vas podsetim to je Adolf Hitler i da vas podsetim, to sada radi Haški tribunal, jer trenutno vodi postupak protiv Vojislava Šešelja zbog četiri knjige, a u knjigama se nalaze podnesci. Samo da vidite kako ide suprotstavljanje SRS.
Zaboravio sam još jednu istorijsku knjigu da vam poklonim, ali neću da vam poklonim, nego idite u knjižaru "Nikola Pašić" i kupite knjigu "O borbi za parlamentarizam u Srbiji", košta sto dinara, nije skupa, možete da je kupite. Možete mnoge stvari da naučite i da vidite kako se istorija ponavlja kao farsa.
Znači, da vidimo koji je problem člana 4. Problem je što taj član 4. nije u saglasnosti sa odgovarajućom odredbom najvišeg pravnog akta, to je član 184. o kome je vrlo lepo gospodin Aleksandar Martinović sve objasnio.
Znači, vrsta i okvir za te prihode može da se propiše zakonom, ali to nije zakon o budžetu. Moram da vam kažem da je to neki zakon, materijalni propis, a ne ovaj pravno-tehnički, jer budžet, u svojoj suštini, jeste tehnički propis.
On vrlo malo treba da ima materijalno-pravnih odredbi. Nekada je budžet imao samo dva ili tri člana koji su materijalno-pravnog karaktera, ovo drugo je bilo pravno-tehničkog karaktera ili, da budem precizniji, matematičkog karaktera, da sublimira sve ono što postoji u lepezi zakona gde se stvaraju obaveze za državu prema građanima, za pravna lica prema građanima itd. Ali, otkad je zavladala demokratija, neko smatra da sve i svašta može da stavi na tarabu i tako se i pišu naši propisi.
Šta je problem kod stava 5? Problem kod stava 5. jeste što Ministarstvo finansija pokazuje da ne zna koja su svojstva novca kao sredstva plaćanja. Novac, kao sredstvo plaćanja, jeste merilo neke vrednosti i po tom osnovu on ima svoj generički karakter.
Vi ovde pristupate novcu kao individualno određenoj robi, pa kažete 90% od prodaje NIS-a ide autonomnoj pokrajini. To onda znači da treba da napravite i apoensku strukturu kada plate Rusi, pa da kažete, e baš te novčanice idu Pajtiću. Tako ispada u slobodnom tumačenju onoga što ste napisali. A 10% od te mase sa apoenskom strukturom, sa tim novčanicama, ide Republici Srbiji.
Naravno da nije tako. Ako dođe do tog plaćanja, to će biti žiralno i sve će biti prihod budžeta Republike Srbije. Da li vi dajete novčanicu od 10 dinara ili 100 dinara iz budžeta, to apsolutno nije bitno.
Vi ste morali da zadovoljite vaše apetite i da stišate ove malo euforičnije autonomaše time što im kažete: vidite, od prodaje NIS imamo koristi.
Pošto ovi iz Vojvodine koji se bave politikom imaju taj sistem pohlepe - zgrabi, bolje 90% mi da uzmemo, da se stavi tačka na pljačku, kako kaže Čanak. Nas vara kako građani Vojvodine uživaju što ih pljačka Novi Sad, a više ih ne pljačka Beograd. To je poruka Nenada Čanka, nešto najbezobraznije što se može čuti u politici.
Zbog njega i DS koja prihvata sve to ili stoji na čelu svega toga propala je koncesija, dovodi se u pitanje naftno-gasni aranžman, dovodi se u pitanje prodaja NIS-a i sve će se dovoditi u pitanje što kreće kao inicijativa iz Beograda, Kragujevca, Niša, Prištine, sa gledišta ljudi iz Novog Sada, koji su dobili ekskluzivno pravo da zastupaju ovde građane Vojvodine.
Krivo vas zastupaju, građani Vojvodine, da znate. Evo, osam godina nisam video klinč između poslanika vlasti i opozicije, a da su i jedan i drugi sa teritorije Vojvodine. Ćutite. Zna se šta je, zna se šta je pokriće.
Vi nemate prava da u zakonu o budžetu Republike Srbije počnete neki član ili neki stav nekog člana zakona o budžetu rečenicom: izuzetno od tog i tog člana nekog materijalnog propisa. Budžet ne može da menja materijalne propise. Budžet samo prihvata materijalne propise i obaveze nametnute nekim drugim zakonom u vidu novčanog, brojčanog izraza iza kojeg se krije ne samo obaveza, nego i politika koja je vladajuća u Srbiji.
Vi kažete: izuzetno od Zakona o privatizaciji, mi ćemo ovako da podelimo. Ne možete. Ne može zakonom o budžetu. Nije to pravni akt kojim to možete da uradite.
Šta to brine DS? Zakrpi rupu, pa teraj dalje. Tom logikom "zakrpi rupu, pa teraj dalje" od Srbije ste napravili jednu veliku traktorsku unutrašnju gumu koja ima 150 zakrpa i samo se čeka trenutak gde će da pukne još neka, da se otvori rupa i da to sve eksplodira. To je nama naša DS dala. Doduše, odavno niste palili neku skupštinu, vodite računa i o tome.
To građani Republike Srbije treba da znaju. Treba da se zna, između ostalog, da četrdeset i nešto dana kasni Predlog zakona o budžetu i da se vrši presija prema poslanicima SRS da odustanu od svojih amandmana, odnosno da odustanu od prava da kritikuju nesposobnu i opasnu Vladu Republike Srbije. Imate vi većinu, vi ćete sve da izglasate.
Navodno, ako se to ne uradi za dva dana, stopirani su razvojni projekti, dovodi se u pitanje status penzionera, nećemo moći da se zadužujemo, nećemo moći da emitujemo hartije od vrednosti, pa da na taj način da obezbeđujemo pare, staće život u Srbiji. Nije tačno.
To je još jedna od tih manipulacija, a znate i sami da će verovatno od 15. januara da krenu sa ozbiljnim pripremama za rebalans budžeta za 2009. godinu. Mi držimo ove amandmane da bi građani Republike Srbije pred novogodišnje praznike shvatili da su doživeli katastrofu od Borisa Tadića, Mirka Cvetkovića, bez obzira na agregatno stanje, predsednik Vlade ili ministar finansija, Mlađana Dinkića, Božidara Đelića i svih "zumbula" koji pomažu, navodno kritikujući Vladu Borisa Tadića.
Znajte, oni su krivci, a ne SRS, koja uporno žigoše, osuđuje i apeluje na građane da progledaju, kako se ne bi desilo da, kada se dese neki izbori 2009. godine, zaokruže broj ispred neke od ovih stranaka i tako glasaju protiv sebe, svoje dece i svojih unučića. Naravno da im smetamo sa ovakvom pričom i ta priča mora da se zaustavi za sledećih dva, eventualno tri dana, jer ona je opasna.
Opasna je zato što ništa od obećanja nije ne samo ispunjeno, nego čak ne postoji ni elementarna volja da se krene ka ispunjavanju takvih obećanja ili ka ispunjavanju zakonskih obaveza, još gora stvar. Kod penzionera je u pitanju samo zakonska obaveza. Da ne pričam o drugim socijalnim grupama.
Ovi kolumnisti i ne razmišljaju o zakonskim obavezama. "Drži vodu dok majstori odu", hajde malo "Blic", hajde malo "Pres", hajde malo B92, hajde malo, u zavisnosti ko je urednik RTS i kreću kolumnisti. Sada je postala profesija: narodni poslanik - kolumnista. Više ga ima u kolumnama nego u Narodnoj skupštini. U Skupštini pretežno ćute, nemaju šta da kažu, a kada krenu sa kolumnama, bože me sačuvaj.
Znači ovako, 360 miliona evra pripada AP Vojvodina, prema onome što ste vi napisali u članu 4. stav 5. Molim vas, to se računa kao unutrašnje plaćanje, to morate da izrazite u dinarima. Srbija dobija 40. Koliko znam, NIS ima, i "Jugopetrol", čini mi se, benzinske pumpe postoje i u Pirotu, ne samo u Bačkoj Topoli. Odakle taj ekskluzivitet samo za Vojvodinu? Šta je to toliko značajno?
Ovamo kažemo: Srbija iz tri dela biće cela, borimo se svi za jedinstvenu Srbiju. Malo, malo, pa autonomaši kažu, mi smo u sastavu Srbije, mi ovo želimo, ali kad dođemo na teren konkretnog, izvire autonomaštvo, separatizam i nešto najgore.
Nećemo da vam dozvolimo da delite te pare koje treba da dođu za prodaju NIS. To mora da bude prihod budžeta Republike Srbije i te pare treba da upotrebite i za socijalnu zaštitu i za dečiju zaštitu i za puteve i za pruge i u Pirotu, Vranju, Kragujevcu, Loznici, Subotici, Kikindi.
Međutim, ova vaša svađa je urodila plodom, jer nam je omogućila da saznamo neke stvari. Pre nekoliko dana jedan od funkcionera, verovatno te Čankove stranke, bio je gost na jednoj televiziji i rekao je predstavniku DS: "Nije valjda samo gradonačelnik Zrenjanina čovek koji je pravi primer građevinske mafije, valjda građevinska mafija postoji u Beogradu i Novom Sadu". Rekao je veliku istinu. Mislim, on kao dugogodišnji koalicioni partner, on najbolje zna DS. Ja njih ne znam. Sa njima bih mogao da budem u koaliciji samo kada SRS donese odluku da uđemo, pa oni kradu a mi ih hapsimo i odmah rešimo problem kriminala u Srbiji. Takva koalicija je nemoguća.
Taj gospodin iz te Čankove stranke je s pravom postavio pitanje. Ako uzmemo sve proračune, Zrenjanin je neuporedivo manji od Beograda i Novog Sada. U Zrenjaninu je, takođe, bio veliki funkcioner DS, ali mnogo veći funkcioneri DS su u Beogradu i u Novom Sadu. U Beogradu i u Novom Sadu se mnogo više gradi nego u Zrenjaninu. Ako je on tamo bio vođa te građevinske mafije, onda možete da zamislite šta je bilo sa onim Bogdanovićem ili sada sa Đilasom ili sa onim Zoranom pre toga...
(Predsednik: Vreme.)
Hoćete ovoj gospođici da date neki put reč, ona negoduje što joj ne dajete reč? Stalno dobacuje. Neka progovori jedanputa. Meni ne smeta kada dobacuje, meni je to simpatično.
(Predsednik: Molim vas, hoćete da privedete kraju, gospodine Krasiću, isteklo je vreme za vaše učešće u raspravi po ovom amandmanu.)
Znam, ali omogućite joj, očigledno joj je DS zabranila da priča. Dajte joj reč, apelujem.