Gospođo Čomić, kada kažem član 27, naravno znate da ne mislim na vas, pošto ste pre nekoliko minuta seli na tom mestu, ali ovo se odnosi na gospođu Slavicu Đukić-Dejanović. Nešto mora da se uradi u tom dogovoru između Vlade i Narodne skupštine.
Sa manje ili više uspeha, u Narodnoj skupštini se vodi ipak kvalitetna rasprava o predlozima zakona. Brane se amandmani, ne treba ulaziti u stil na koji način poslanik brani svoj amandman, ali ovaj posao ide.
Međutim, ovo što se dešava van Skupštine neminovno mora da se odrazi i na rad Narodne skupštine. S pravom poslanici traže odgovore, informacije, a javio sam se da nastavim gde sam malopre stao.
Mora sa Vladom da se napravi neki dogovor, jer svako može da kaže ispred državnog organa - nešto radimo primenjujući zakone. Međutim, vrlo često imamo situaciju da se zloupotrebljava zakon u toj primeni i načinu sprovođenja zakona.
Ovo stvarno deluje deprimirajuće na građane Srbije da na svakih 10 dana, sedam dana, 15 dana odjekne neka informacija, a znate i sami kada uzmu ovi brzi elektronski mediji, sada forsiraju te informacije, kao što je bilo u Valjevu, u toku je akcija, gledajte, s mobilnog telefona je snimljeno, u toku je akcija "Čukarica", gledajte s mobilnog telefona, u toku je akcija "Aranđelovac", gledajte s mobilnog telefona. Zašto neko plaši građane Republike Srbije?
Sa ove govornice niko nema pravo da traži da se ne primenjuje zakon. U tome sam vrlo oprezan, jer ne želim da me neko proziva i narodni poslanici ne mogu da kažu ne sme da se primeni zakon, ali ovo je očigledan primer zloupotrebe primene zakona.
Malo-malo pravi se maltene vanredno stanje u Republici Srbiji. Zbog čega? Zbog nekih sitnih stvari koje je neko obećao i neko mora da uradi. Neko je obećao nešto i sada on to sprovodi. Da l' to odgovara našim interesima, da l' ne odgovara, da l' se zalazi u nešto što je zloupotreba zakona, to njega ne interesuje.
On je nešto obećao, mora da se napravi halabuka neka, ali iz te halabuke samo su građani potišteni, jednostavno vide da život gubi bilo kakvo dostojanstvo kod nas ovde. Svako može da radi šta god hoće. Da li se primenjuje zakon? Kako se primenjuje zakon? U šta čovek da se zakune da mu bude garancija sigurnosti za poštovanje njegovog i ugleda, i časti i dostojanstva itd.
To mora jednom da se prekine. Ako se to ne prekine, onda svi postajemo jedno testo koje može da oblikuje ko kako želi.
U potpunosti shvatam onoga ili one koji su, da bi opstali na vlasti, obećali sve i svašta tom zapadu. Razumem njihov strah, jer mi imamo gorkih iskustava sa tim zapadom, kad se nešto obeća po svaku cenu, pa se ne izvrši, kako oni to izravnjavaju.
Ali, molim vas, vodite računa o tome da se politika vodi zbog građana, a ne zbog nekih ličnih interesa.
Molim vas da se na neki način utiče da se izađe iz ove situacije, jer ova situacija samo reprodukuje strah kod građana, gubitak dostojanstva i apatiju kod stanovništva. Mi ne smemo da se zalažemo za to, nego baš za nešto drugo. Mi moramo da budemo opozicija i strahu, moramo da budemo opozicija siromaštvu, moramo sve to da poništimo da bi narod digli na noge.

Naravno, pozivam se na član 27.

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da vi ovo vrlo loše vodite. Zašto loše vodite? Mislim da ova strana ovde nije shvatila subotički plenum. Tadić je rekao ovako rukom vama demokratama da imate kontrolne tačke. Ovo vam je neko sada podmetnuo kontrolnu tačku. Na prvom kontrolnoj tački prošli ste kao zumbuli, na drugoj kontrolnoj tački, videli ste i sami, on puni zatvore, a vi se igrate ovde i mi kasnimo u Evropu. Mi strašno kasnimo u Evropu.

Prosto sam iznenađen, gospođo Đukić-Dejanović, da vi niste koknuli opomene Suzani Grubješić, koje nema trenutno u sali, Nadi Kolundžiji, koje takođe nema trenutno u sali, jer ako oni u Vladi ne mogu da se dogovore, šta mi treba da budemo ovde - Sveti Sava ovde, da ih mirimo? Ili možete ili ne možete.

Zašto cela Srbija treba da pati zbog toga što Mlađan Dinkić misli da je u okviru ovog nafta-gas sporazuma otišao i Sartid Rusima? Mislim da je i Sartid otišao, jer Sartid mu dođe kao kusur. Ako uporedite vrednosti, Sartid je kusur, jer je prevaljen dug na Srbiju.

Molim vas, dajte da izvezemo Mlađana Dinkića u Ameriku, da sredi njihov bankarski sistem, a ne da ovde trenira strogoću u trenucima kada zemlja strašno kasni. Prosto jedva čekam da ta svetska finansijska kriza dođe kod nas, jer ako je 3.000 evra u Evropi, pa kokne ova kriza, padne na dve hiljade, neka padne i kod nas na dve hiljade evra, svi će da budu zadovoljni. Tako ste najavili tu svetsku finansijsku krizu.

Gospođo Đukić-Dejanović, s obzirom da sam po novinama najmanje u Skupštini, tako su napisali, izvinjavam se na ovom vremenu, ali mi nije jasno kako sam sa tako malo vremena popio najviše kazni u Narodnoj skupštini. To vam pričam zbog toga, građani, da ne čitate novine i da ne verujete novinama.

Ako ste čitali novine, nisam bio u Beogradu, nisam ušao u Skupštinu. Ako gledate televiziju, i Bogu sam se smučio više. To je naše objektivno novinarstvo.

Ko sada kuka o opstrukciji parlamenta? Suzana Grubješić, Nada Kolundžija. Ko vrši opstrukciju? Vlada Republike Srbije. Evo, bežim, odma’.

Pre nego što krenem sa ovim amandmanom, moram da upozorim gledaoce, nemojte za živu glavu da čitate novine, pogotovo nemojte "Večernje novosti", jer oni imaju nekog novinara D.M. Stevanović, on jadnik verovatno je plaćen da napada Skupštinu, pa je napisao neke stvari ovde.
Kada sam bio mali, kada ukrademo kredu iz škole, pa krenemo kući, svratimo gde su one tarabe, pa tu svašta napišemo - imena luda nalaze se svuda, ali ovo je novinar koji nije imao tu fazu. Jeste, Srđane, moram da ti kažem, nije imao tu fazu, jer u ono vreme kad sam bio mali, pa se kaže - može svašta da piše na tarabi, ali niko tarabu ne nosi kući. Ali, sad je došlo ovo novo vreme, pa postoje novine. Nemojte slučajno novine da uzimate.
Ovaj primerak je napisao da sam u sali bio jedan sat i 22 minuta, a smučio sam se i Bogu i ljudima sa ove govornice. Mislim da po tri sata sam dnevno pričao ovde. Očigledni primer, dokaz da novine lažu, zato gledajte RTS, Drugi kanal, večeras u 22.00 pogotovo, biće vrlo interesantno, da građani Republike Srbije saznaju istinu šta se sve to dešavalo na teritoriji bivše SFRJ od 1991. godine, pa i danas i šta će biti sutra.
Pre nego što krenem sa ovim amandmanom, gospodine Batiću, na teškim sam mukama. Zašto kažem Batiću na teškim mukama? Na teškim sam mukama, jer stičem utisak da će gledaoci i uopšte oni kada sutra izveštavaju o ovom predlogu zakona i današnjoj raspravi da zaključe da sam antievropski tip, da sam evroskeptik. Moram da priznam da nisam evrofanatik, ali mi prosto deluje malo čudno, 2002. godine ovde je skakao Božidar Đelić, pa jeste, skakao tu, put u Evropu, ovaj zakon rešava sve...

Ne, niste vi mene razumeli. Rekao sam Božidar Đelić, ništa nisam uvredljivo rekao, nisam pomenuo Ustav. Skakao je u euforiji, pričajući taj zakon rešava sve. Nema problema, 60% svakog dinara u ovoj zemlji je u sistemu javnih prihoda i javnih rashoda. O tome pričam. Država i oko nje i oko njenih poslova se vrte velike pare. Slušali ste podatke, ne želim sada da to ponavljam, dve milijarde evra se nalazi u sistemu javnih nabavki. Ovaj zakon reguliše postupak kako da se na što zakonitiji način potroši dve milijarde evra.
To znači otprilike ovako, ovaj zakon garantuje da svi oni koji su naručioci, javna preduzeća, država, da ne idemo dalje, po ovom zakonu kada sprovedu ovaj postupak, onda je potpuna sigurnost da su kupili najkvalitetnije za približno najjeftinije pare i nisu dozvolili nikome da ukrade. To je svrha ovog zakona. Nema peti, šesti cilj. Bar tri cilja treba da se postignu.
Godine 2002. nisam verovao Božidaru Đeliću, većina je verovala, moram da kažem, i tako je zakon izglasan. Da vam objasnim kakva je bila većina. Bilo je otprilike dve trećine leve strane i polovina ove desne strane.
Međutim, kada je krenuo taj zakon ispostavilo se da članovi međusobno ne komuniciraju. Onda ljudi koji treba da primene zakon morali da idu u Ministarstvo finansija da vide o čemu se radi. Kad su otišli tamo, onda su videli pogrešan prevod. Bila je slovenačka verzija.
Onaj kad je vadio, pobrkao fioke, izvadio slovenačku verziju koja je bila loše prevedena. Ova hrvatska je bila sa druge strane. Onda je krenulo kasnije da se nešto tu ispravlja, da se daju neka tumačenja, da se to nešto sredi. I sada, ako je to nešto evropsko, sada ne znam kakav je ovaj zakon. Uopšte mi nije jasno zašto mi donosimo ovaj zakon.
Stičem utisak da ovim zakonom hoće da se unakazi dobar evropski zakon. Dobar evropski zakon jeste menjan i zbog stranaca, da bi se zaštitila naša privreda itd. Sve je to u redu, ali sada kada tako lep zakon, dobar zakon menjate ovim zakonom, nešto mi tu nije u redu. Ne znam kada je bila istina na dnevnom redu, da li kad je donet 2002. godine ili sada. Možda se tada varalo, ali ne znam koja je garancija da se danas ne vara.
Ovaj zakon je isto kao i onaj prethodni, samo legalizacija dominacije onih koji imaju ručicu nad kasom gde se nalaze velike pare. Ovaj zakon samo legalizuje drp-sistem.
Povodom ovog predloga zakona poslanička grupa SRS podnela je veliki broj amandmana i, moram da priznam, i veliki broj amandmana je usvojen. Zato što su amandmane radili ljudi koji poznaju ovu materiju, koji rade na ovim poslovima, i u državnim organima, i u lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima, pa se skupili i da preurede ono što njima smeta u poslu svakodnevno. Imaju problema ljudi u sprovođenju ovog zakona.
U stvari ovaj zakon je druga etapa drp-sistema. Vi koji ste na vlasti, sada ćete da shvatite o čemu se radi. U prethodnom zakonu su bile i nepokretnosti, kao dobro koje potpada pod ovaj zakon. Sada su nepokretnosti izbačene. Zašto su nepokretnosti izbačene? Zato što kad su prali pare ovi osam godina, oni su to najbolje mogli da urade preko nepokretnosti i postali su vlasnici velikog broja nepokretnosti, tu su čitavi spratovi.
Znate, u Beogradu dozvola Pe plus četiri, na terenu Pe plus šest, dva sprata. I priča se, sad neću da pričam koja se imena navode obično, neću, Batiću, da kažem, mene kažnjavaju kad kažem, protiv tebe niko ne vodi postupak, protiv mene vode postupak i u Hagu i ovde zbog ovoga što kažem za govornicom, prosto sam uplašen čovek, pod stresom radim ovaj posao, trkaju se ko će da me uhapsi. E, onda sam siguran.
Znači, pošto će sada nepokretnosti da budu izvan ovog sistema, javna preduzeća, državni organi mogu slobodno to da kupuju neposrednom pogodbom. Od koga? Od M.M, M.N, C.C iz okvira vladajućih stranaka koje su napravile Vladu, a to se naravno širi do kapilara, da ne kažem do mesne zajednice, ali i do jedinica lokalne samouprave. To je glavni posao koji je završen. Prihvatiće oni ove pravno-tehničke amandmane, ali one suštinske neće da prihvate.
Samo da vas obavestim, gospodine Iliću, ovi vaši su već počeli da štampaju zakon. Inače, ovaj zakon je već štampan u obliku priručnika. Znači, nema nikakvog uticaja Skupština, šta će da usvoji od amandmana ili neće. Zakon je već izašao i oni prave već seminare. Ovaj zakon o javnim nabavkama. Koji održavaju predavanje? Pa možda ovi što štampaju, što daju stručna mišljenja itd, oni već znaju kakav je tekst.
Ali, nemojte vi da se iznenađujete. Mi smo imali to kod zakona o finansiranju političkih stranaka. Tad je bio prvi veliki sukob između Živkovića i Đelića, jer je Đelić računao da je zakon prošao i štampao, krenuo sa tiražom, međutim, ovde se usvojio amandman, pa sa onog ode na Vrhovni sud i ljutio se kako je mogao da se usvoji taj amandman i da mu se pokvari ceo tiraž, o tome pričam. Rade oni bez javnih nabavki, ne pitaju oni vas, oni završavaju posao.
Svaki dan se održavaju savetovanja o primeni novog zakona o javnim nabavkama. Pa nije valjda da to ne znate? Gledajte malo, uzmite ovaj internet. Nije valjda da kod vas nema struje kući? Kada odete na posao, uključite internet, pa gledajte ove koji daju savetovanje, videćete, novi zakon o javnim nabavkama, savetovanje, idite na to savetovanje, ima da padnete u nesvest, oni tačno znaju šta je usvojeno, a šta nije usvojeno. Vi malo glumite ovde predstavnika predlagača zakona. To je daleko tamo, oni su to već završili, da znate.
Šta je ta sledeća operacija? Sledeća operacija je da je kod tih velikih naručilaca, u tom otvorenom postupku ili ako idu na ovaj drugi postupak, javiće se nekoliko odabranih firmi, zapamtite šta sam vam rekao, a firma koja bude izabrana dobiće ekskluzivno pravo da kad god se ona javi dobija posao, a ovi drugi pravi što treba da budu ponuđači, oni će biti podizvođači kod tog glavnog dobavljača. Unapred vam kažem, vi niste dužni da verujete, i ovima sam rekao da ono kamenče može da postane stena, i rekao sam - samo se vi smeškajte, videćete šta će da bude, i desilo se tako.
Zapamtite ove dve stvari što vam je rekao Zoran Krasić. Veliki kriminal oko prometa nepokretnosti koje bude kupovala država, javna preduzeća, lokalna samouprava itd, znači svi oni koji potpadaju pod ovaj zakon, i računajte da će kod velikih preduzeća samo odabrane firme da dobijaju posao, čak i firme koje nemaju proizvodnju toga.
Neko može da stavi uslov tamo da ima tu proizvodnju itd. Ne, on je ispunio uslove po članu 44, dokazao se članom 45, dobiće posao, a onda će da traži ove druge poddobavljače i da završava posao. I ovaj glavni dobavljač ne mora ni da ima proizvodnju, ne mora ništa, dovoljno mu je samo da ima papirologiju dobru i uvek ima nekoliko procenata provizije od toga što ustupa posao, ali mora da deli sa naručiocem. Problem nastupa kod naručioca kad ih u tom lancu ima više.
Meni vreme ističe, ali moram da vam sada skrenem pažnju zašto vi niste prihvatili skoring, nego ste išli na ove bilanse. Pošto će sada da mi koknu opomenu, samo da vas sad lepo obavestim, svrha mog amandmana je bila da se u članu 45. stav 2. tačka 1) smanji, da od onog velikog teksta ostane samo tekst skoring, odnosno za novoosnovane proizvođače izveštaj Narodne banke Srbije.
Da ne komplikujem sad bilans stanja, pa tamo izveštaj itd. Znači, sveli smo to samo na skoring. Evo da vam pokažem kako taj skoring izgleda. Evo ga skoring, neću sad da ulazim u detalje i na kraju ima nešto, molim vas, da vam kažem, čak ima tu verovatnoća bankrotstva, do 1,81 je velika verovatnoća, siva zona je od 1,81 do 3, iznad 3 je mala verovatnoća. Ovaj konkretni primer imao je bonitet, on je u okviru B, inače, njemu je za 2006. godinu bilo 4,91, dobra firma, ima i na kraju izveštaj itd.
Oni to ne prihvataju i na taj način pokazuju da ne prihvataju i ne poštuju, u stvari, Narodnu banku Srbije i njihovu direkciju za registre i prinudnu naplatu Odeljenja za registre, i ovu ocenu boniteta. Ne znam zašto država ne bi prihvatila nešto što radi državni organ, a tiče se finansijskog poslovanja itd. Ne čitam ovaj skoring, tu ima i broj zaposlenih, izveštaj, ukupan prihod, sve, sve postoji. Oni to ne prihvataju.
Ne prihvataju, nego u jednoj odredbi kažu da to ne isključuje mogućnost da oni mogu da i to predvide konkursnom dokumentacijom za ove koji učestvuju na konkursu za ovo. Sada sam ovde izgleda izgubio vaše obrazloženje, vaše obrazloženje koje ste dali povodom odbijanja ovog amandmana je stvarno smešno.
Sada, pošto ovo vreme ističe, gospođo Đukić-Dejanović, naknadno ću da se javim, da dam jednu blagu sugestiju ljudima iz tužilaštva i drugih organa, da znaju unapred šta su pripremili, kako će sad da se legalizuje ono što ne bi smelo da se legalizuje u procesu javnih nabavki... (Predsednik: Vreme.) izvinjavam se.
A od onih dve milijarde o kojima je pričala Vjerica da je ukupan obim prometa u javnim nabavkama, računajte 35% završi u nečijim džepovima.

Pozivam se na član 27. Poslovnika Narodne skupštine i želim da vam ukažem na to da vi skandalozno vodite sednicu Narodne skupštine. Dok se budem obraćao građanima i poslanicima moraću Ustav da spustim, jer kada se pozovem na Ustav vi onda date opomenu. Nikada se nije desilo u parlamentarizmu da predsednik Narodne skupštine kažnjava poslanika koji čita odredbe Ustava Republike Srbije.
Samo da vam skrenem pažnju koliko vi to loše radite, i to: na današnji dan 1926. godine je umro Nikola Pašić, na današnji dan 1948. godine Ujedinjene nacije su proglasile 10. decembar Danom ljudskih prava, na današnji dan Vojislav Šešelj je 2.115 dana u pritvoru Haškog tribunala. Večeras gledajte suđenje u 10.00 sati da biste čuli kako se brani Srbija, kako se brani srpstvo. Ne sa šest anonimnih i krijući donetih tačaka, nego iskreno, srcem i na sve moguće načine, da se sazna pre svega istina.
Koliko se loše vodi ova sednica dovoljno je da vas podsetim da je juče jedna gospođa iz Demokratske stranke izašla ovde i rekla – treba da vodimo dijalog. Niko joj nije izrekao opomenu. Mi smo tražili taj dijalog već šest meseci; predlagali smo rezolucije, dogovarali se, pokušavali da nađemo neke zajedničke tačke i da krene taj dijalog. Izašao je neki doajen pa je rekao – šta nudite? Dajte tačku dnevnog reda pa da čujete šta se nudi. To je ta malverzacija. To je ta demonstracija primitivizma, prostakluka i anticivilizacijskog ponašanja žute boje.
Građani, samo da znate da su to oni što glasaju iz Bodruma. Ta afera još nije rešena. To su oni što glasaju iz Soluna. Ta afera je rešena. Taj čovek je napredovao, da znate, u gradu Novom Sadu. Tu je merilo da ako što više zakukuljiš, zamumuljiš, time si dokazao veću odanost principima Demokratske stranke, a to je – drpi šta stigneš. Anticivilizacijsko ponašanje, kada se preko noći uhapsi nekoliko hiljada ljudi. Anticivilizacijsko ponašanje, kada se pogase banke, kada se pogasi naša privreda.
Znate, građani Republike Srbije, ukoliko se ova igra i ovakav način skandaloznog vođenja Narodne skupštine ne prekine, onda ćemo imati situaciju od juče, gde nam je neko pledirao za neku solidarnost, država je u krizi. Što se tiče SRS-a, mi vam nudimo tu solidarnost. To je ta koalicija sa DS-om: vi kradete, a mi vas hapsimo.

Dame i gospodo, dobro je što ...
(Predsednik: Molim vas, nemojte ometati govornika. Gospodine Nikoliću, molim vas da vaše ponašanje bude u skladu sa potrebom da ovaj dom odiše dostojanstvom.)
Dobro je što se podnose ovakvi amandmani i što predstavnici predlagača i javnost, pa i sudije, tužioci, stranke, advokati imaju prilike da čuju sa kakvom argumentacijom poslanici brane te svoje amandmane, uporno brane već nedelju i po dana. Vidite i sami da kada krene ta snaga argumenata, činjenica, onda ovaj koncept zakona ili, da budem precizan, koncept čitavog niza pravosudnih zakona jednostavno pada u vodu. Onda se dolazi do nečega što smo najavili u načelnoj raspravi, a zasniva se na motivaciji predlagača, zašto je baš potreban ovakav koncept pravosuđa u Srbiji.
Mi smo pokušali da vam ukažemo u čemu se ogleda problem tog koncepta, pokušali smo da vam ukažemo da Ustav Republike Srbije ne zabranjuje ili, da budem precizniji, dozvoljava i drugačije koncepte. Naravno, ja sada na Ustav ne smem da se pozovem više. Gospođo Malović, moraćete da vodite računa o tome da se u svim našim propisima državni službenici (a na neki način to jesu, svakako, i sudije i tužioci) obavezuju Ustavom da poštuju Ustav, zakon.
Onda se stvarno postavlja pitanje, s obzirom na to da se i sudije i tužioci zaklinju u ovoj zgradi, ne pred Narodnom skupštinom već pred predsednikom Narodne skupštine, koliko važi ta zakletva, koliko oni treba da budu predani, odani, koliko oni treba da poštuju Ustav, zakon i ostale propise? Ili možda neko namerno stvara ovu situaciju kako bismo u traženju kvalitetnije argumentacije za odbranu stavova mi morali da se pozivamo na Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, Međunarodni pakt o građanskim i političkim slobodama? Imamo neke druge međunarodne akte koji na neki način propisuju standarde. Samo da vas podsetim da je danas Međunarodni dan ljudskih prava. Mi se nalazimo stvarno u ovoj temi.
Da biste vi shvatili da sam ja u okviru ove teme koja je predviđena ovim amandmanom skrećem vam pažnju da se formalnopravno na čelu svih tužilaštava nalazi Republički javni tužilac. Republičko javno tužilaštvo se nalazi iznad svih. S obzirom na hijerarhiju i subordinaciju koja je neophodna u organizaciji tužilaštva, moguće je da čovek iz Beograda dođe i zastupa pred nekim opštinskim sudom u nekom malom opštinskom mestu. Ili, da uzmem ovu vašu novu terminologiju, nikakav problem nije da zamenik Republičkog javnog tužioca preuzme predmet i da ode u osnovni sud, ne znam tu vašu novu organizaciju, ali neka bude, recimo, u Prokuplju i da, po zakonu, izbaci iz postupka sve tužioce koji formalnopravno, po Zakonu o organizaciji i osnivanju tužilaštava, pripadaju, recimo, osnovnom tužilaštvu u Prokuplju.
Zašto vam ovo kažem? Iz prostog razloga što bi bilo dobro da organizacija tužilaštva prati organizaciju sudova. Međutim, to nije nužno. Moguće je da jedno osnovno javno tužilaštvo obuhvati i teritoriju koja se ne podudara sa teritorijom osnovnog suda. To je izvodljivo, moguće i to ne bi bilo nezakonito. Ne bi bilo neustavno, to hoću da kažem. Pravilo je da se te teritorije poklapaju i to postupanje, ali nije nužno. Vi imate puno slučajeva da opštinsko javno tužilaštvo iz jednog mesta preuzima predmete i postupak pred nekim drugim sudom, ne samo kada je u pitanju izuzeće ili neka druga varijanta, ali je moguća potpuno drugačija organizacija. Organizacija tužilaštva ne mora nužno da prati organizaciju sudova. Poželjno jeste, ali nije neophodno i nije, ako bih tako mogao da kažem, neustavno i nezakonito zato što ta vrsta hijerarhije i subordinacije koja postoji u tužilaštvu jednostavno dozvoljava takvu promenu.
Ako organizaciju sudova krivo postavite i onda želite na sve moguće načine da i tužilaštvo sa svojom organizacijom oponaša takvu organizaciju sudova, onda sve one primedbe koje su bile iznete u pogledu osnovnih i viših sudova mogu da se protegnu i na tužilaštva, jer ste jednostavno vezali jedno za drugo i onda je nemoguće da ne dele istu sudbinu.
Stvarno se tu javlja problem. Mislim da ovom vrstom centralizacije nećete postići efikasnost u borbi protiv kriminala, s obzirom na to da pričamo o tužilaštvu. Mislim da možda neke naznake za ovu vrstu organizacije postoje u Krivičnom zakoniku i činjenici da tužilaštva preuzimaju glavnu funkciju gonjenja i da verovatno oni moraju da se isele iz sudskih zgrada da se ne bi dešavala ta neprirodna veza između onoga koji proganja i onoga koji sudi, da bi onda tužilaštvo moralo da bude na čelu tima za rasvetljavanje krivičnih dela, da bi ta veza između tužilaštva i policije morala da bude veća, bolja, s tim što bi se promenile uloge u odnosu na ovo što imamo danas. Danas imamo dominaciju policije u odnosu na tužilaštvo, a sigurno Zakonik o krivičnom postupku promoviše nešto drugo – da tužilaštvo upravlja praktično i pretkrivičnim postupkom u delu onih policijskih ovlašćenja koja se odnose na suzbijanje kriminala i gonjenje izvršilaca krivičnih dela.
Ova ideja ovih poslanika iz Nišavskog okruga, pre svega Milovana Radovanovića iz Aleksinca i gospodina Lapčevića iz Niša, koja se odnosi na Aleksinac... Naravno, ukoliko niste prihvatili amandmane da se osnuje osnovni sud u Aleksincu, onda vi imate nekog razloga da kažete da ne prihvatate ni osnivanje osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu. Ali, svrha i jedne i druge grupe amandmana, znači onih koji se odnose na sudove i onih koji se odnose na tužilaštva, jeste upravo da nam se skrene pažnja, a ne da iz činjenice što niste prihvatili prvi amandman izvlačite zaključak da je i ovaj drugi amandman maltene bespredmetan. Ne, oba amandmana su vrlo kvalitetna i bilo bi dobro kada bi Vlada te principe na kojima se zasnivaju ovi amandmani prihvatila i na taj način došla do tumačenja celishodnosti i opravdanosti neke organizacije.
Vidimo da se vi niste rukovodili tim stvarima, vas je nešto drugo interesovalo – da ostvarite apsolutnu dominaciju nad pravosuđem. Naravno, lakše je kontrolisati manji broj odgovornih, nego veliki broj predsednika sudova. Pričam pre svega o sudovima, pošto je kod tužilaštava situacija potpuno drugačija.
Smatram da ova rasprava o čitavom ovom nizu pravosudnih zakona za proteklih sedam-osam dana, a možda i više, predstavlja dobru osnovu da ove zakone jednostavno povučete iz skupštinske procedure, nikakav problem nije, da znate, da to preuredite uzimajući u obzir sve ove primedbe koje su poslanici izneli. Jer, pazite, ako postoji nekoliko pitanja oko kojih se primećuje identičnost pogleda na ovu oblast, onda ste uspeli nešto što nikome ranije nije uspelo. Vi ste jednostavno spojili vlast i opoziciju kada su u pitanju sudovi i tužilaštva, buduća organizacija, položaj sudija, položaj tužilaca, a pogotovo kod ovog zakona o organizaciji sudova i tužilaštava.
Gotovo da ste napravili jedinstvo narodnih poslanika, jer svi amandmani se zasnivaju gotovo na istom principu. Vi ste selektivno negde prihvatili, u većini slučajeva odbili i odbacili, a da pri tom nemate racionalno objašnjenje zašto ste to uradili. Ne vidi se na čemu se zasniva ta selektivnost, osim što ona može, po logici stvari, da se prebaci na teren političke pripadnosti ili strane sa koje dolazi amandman. Ali, izvinite molim vas, to nije razlog ni celishodnosti, ni opravdanosti a, nećete mi zameriti, ni razlog ustavnosti i zakonitosti. Nije to razlog, to ne može da vam bude opravdanje.
Mislim da nikakva šteta neće biti za naše pravosuđe ukoliko ovo ode na još jednu doradu, tim pre što ste i u projekciji budžeta za 2009. godinu jasno stavili do znanja da ćete nešto povećati broj zaposlenih u pravosuđu, da imate obavezu da sređujete taj upravni sud, nekoliko apelacionih sudova. Nije to problem, pošto se to proteže od 2003. godine naovamo. Od 2003. godine mi imamo u budžetu stavku apelacioni sud, iako u praksi nemamo niti sudije, niti sud, niti odluke, ali ste odvajali sredstva za sređivanje tih sudova.
Ako ste baš zapeli da imate te apelacione sudove, u krajnjem slučaju, to gurajte, ali dajte da napravimo kvalitetnu i efikasnu organizaciju i ništa se ne gubi. Verujte, ništa se ne gubi, osim što smo prozreli vašu nameru da promenom naziva sudova i ustoličavanjem neke nove organizacije sudova i tužilaštava, navodno u skladu sa Ustavom, mada Ustav tu nije jasan, niti je toliko izričit, niti on nalaže samo ovu koncepciju koju vi gurate, ne nalaže tu koncepciju... Znači, imate vremena da ovo preuredite, uredite.
U krajnjem slučaju, ako već morate da idete na tu novu organizaciju, onda zadržite opštinske sudove, zadržite okružne sudove, napravite te apelacione sudove. Naš koncept je potpuno drugačiji, ali očigledno je da naš koncept ne može da prođe sa tim odeljenjima prvostepenih i drugostepenih sudova. Onda sredite makar ovo što je na putu između, jer je to očigledno bolje od ovoga što ste vi uradili. Ono što smatrate da treba da izađe iz pravosuđa, dajte, u skladu sa zakonom, ako su ispunjeni uslovi za razrešenje predložite, nije nikakav problem, ali nemojte da plašite sudije i tužioce.
Mi smo nekada, pre 18 godina, kada smo pravili neku opoziciju u Srbiji, svi računali da treba hitno da se donese zakon o oslobađanju naroda od straha, pa smo tada računali da treba da se narod oslobodi od straha od komunističke vlasti. Mislim da nam je sada potreban ne samo zakon, nego i Ustav i neki međunarodni pakt da oslobodimo građane od straha koji reprodukuje Demokratska stranka u Srbiji. Pazite, vi istovremeno šaljete poruke prepune straha običnim građanima: jaki smo.
Iza vas stoji NATO pakt, iza vas stoji Evropska unija, iza vas stoji Haški tribunal, iza vas stoje sateliti, iza vas stoje meteori, svašta, sve monetarne snage, i moguće i nemoguće, stoje iza vas. Pa, ko će da vam oponira? Ja sam se pre neki dan pozvao na Ustav pa dobih kaznu, više ne smem Ustav ni da pomenem. Tresem se kada izađete vi i kažete nije u skladu sa Ustavom, dobićete odmah opomenu, da znate. Ustav je zabranjena reč u Narodnoj skupštini. Ako je Ustav zabranjena reč u Narodnoj skupštini, kako vi mislite da vam se tužioci i sudije zaklinju? Jer, od ove Tadićeve zakletve nema ništa.

Gospođo Đukić-Dejanović, ja se pozivam na član 27. Poslovnika, na prvu alineju. Da biste možda i vi shvatili ozbiljnost situacije, a pre svega da bi građani Republike shvatili o čemu se radi, vi kao predsednik Narodne skupštine možda niste bili neposredno u toj prilici, ali vršeći tu funkciju morate da znate da je predsednik Republike Srbije, u skladu sa članom 114. stav 4, položio sledeću zakletvu: "Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti." To je zakletva koja obavezuje Borisa Tadića kao predsednika Republike.
Postoji ovde još jedna odredba i to je obaveza koja se prostire nad svima nama, kako narodnim poslanicima, tako i nad Vladom. To je obaveza iz člana 182. stav 2: "Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohija. Suštinska autonomija AP Kosovo i Metohija urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava." To su vrlo precizne odredbe, da ne pričamo o preambuli i nekim drugim odredbama Ustava Republike Srbije, za koje ste dužni i vi, gospođo Đukić-Dejanović, da ih primenite, da tražite od onih koji to treba da primene.
Zašto sam vam ovo rekao? Rekao sam zbog toga što je juče jedna grupa ljudi koja na sve moguće načine želi da otme Kosovo i Metohiju, u liku vama dragog Bernara Kušnera, a on je izjavio sledeće...
Odgovarajući na pitanje koji će zakoni biti primenjivani posle dolaska Euleksa Kušner je istakao da će biti primenjivani zakoni Kosova. Navodim: "Kosovo je priznalo više od 50 zemalja, tako da će se primenjivati kosovski zakoni. Mislim da će biti poteškoća, ali ova operacija će omogućiti okvir u kome će se odvijati i dogovor sa Srbijom će biti odlučujući", kaže Kušner.
Kako se taj dogovor sprovodi u Srbiji? Tako što Vlada Republike Srbije, DS, Boris Tadić, Miki Rakić, Vukadinović, Bogdanović blokiraju izglasavanje rezolucije kojom bi Narodna skupština osudila misiju Euleks.
(Predsednik: Vreme.)
Odmorio sam se ja ova tri sata, nemojte da se sekirate.

Posle ovih reči koje ste izgovorili, a videćete u stenogramu šta ste rekli, vama preostaje samo da podnesete ostavku, gospođo Slavice Đukić-Dejanović. Moram da vam skrenem pažnju da vi uopšte ne znate šta piše u članu 27. Poslovnika Narodne skupštine i da ne znate to da primenjujete
Ali, pošto ja već odavno komuniciram sa građanima, pa gledajte, građani, i čujte kako glasi tekst zakletve koju je položio Boris Tadić: "Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo."
(Predsednik: Gospodine Krasiću, taj tekst ste malopre pročitali. Pročitali ste taj tekst i nećete moći ponovo da ga čitate. Čuli su ga poslanici, podsetili ste nas na taj tekst. Nemate reč da čitate dalje taj tekst, malopre ste ga pročitali, pre deset minuta.)
Izvinite, molim vas, po kom članu pravilnika vi možete da utičete na moj stil izlaganja? Zašto vas bode kada se čita odredba Ustava? Zar se vi stidite ovog člana Ustava?
(Predsednik: Molim vas, nemojte da polemišete sa mnom, kazniću vas.)
Pa vi ste izazvali polemiku.
(Predsednik: Izričem vam opomenu.)
Zašto?
(Predsednik: Zato što polemišete sa mnom.)
Zašto me prekidate dok pričam?
(Predsednik: Molim vas, da vam ne bih izrekla kaznu, da nastavite dalje, ali da ne čitate tekst koji ste već čitali. Vređate poslanike, podsetili ste nas na taj tekst, znamo ga i molim vas da koristite svoje vreme u skladu sa članom Poslovnika i da ga reklamirate. Izvolite.)
Pozvao sam se na član 27. Poslovnika i nemam namere da vam čitam član 27. Poslovnika, jer vi jednostavno ne prihvatate to što piše tamo. Vi ne prihvatate čak ni ono što piše u Ustavu Republike Srbije. Ali, šta se prihvata ovde u Narodnoj skupštini? Prihvata se ona vrsta primitivizma kada se glasa iz Bodruma, ona vrsta prostakluka kada se glasa iz Soluna, ona vrsta anticivilizacijskog ponašanja, a sutra je dan ljudskih prava. Kako se štite ljudska prava u Narodnoj skupštini? Šta je sa ljudskim pravima ljudi sa Kosova i Metohije?
Šta smo imali prilike da vidimo za ova dva dana? U nedelju dragi predsednik drži plenum u Subotici, šalje Vučića u Knin, šalje Nikolića ovde da se pravda i da drži predavanja nekima; pale "Viskozu" u Loznici, raspoređuje se Euleks, ne sme o tome da se priča.
Šta imamo dalje? Poruka: odbranite svoja radna mesta, sudije i tužioci, imate stend-baj godinu dana da prevaspitate vaš odnos prema Demokratskoj stranci. Đelić u nedelju sa pronalazačima ima performans u Nišu; otporaški deo Demokratske strane preti, vređa. Zašto? Da ne bismo znali šta se dešava u državi. U međuvremenu nestaje krivična prijava od 2.000 strana protiv Mlađana Dinkića, predmet je izgubljen u sudu. Hoćete dalje? Irsko čudo puklo, Irci demonstriraju, štrajkuju, ceo svet se buni. Nama je zabranjeno u Narodnoj skupštini da pomenemo...
(Predsednik: Vreme.)
... Kosovo i Metohiju i zabranjeno je da kažemo da je predsednik Republike najgrublje prekršio Ustav Republike Srbije i zbog toga treba da se pokrene postupak.
(Predsednik: Vreme, gospodine Krasiću.)
Javiću se ponovo.

Niko ne može pobeći od istorijske i pravne odgovornosti za svoja dela. Tako ni vi, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, nećete uspeti da se izvučete iz odgovornosti zbog konstantnog kršenja člana 27. Poslovnika Narodne skupštine.
Naravno, ne bih smeo da čitam član 104. stav 4. Ustava Republike Srbije jer sam za to već kažnjen sa 3.000 dinara, ali bih prvi put mogao da pročitam i nešto što piše u Ustavu Republike Srbije, a teško onoj državi čiji se poslanici kažnjavaju kada citiraju odredbe Ustava.
Rizikujem da budem ponovo kažnjen, pa ću samo da podsetim građane Republike Srbije šta je svojom zakletvom i kršenjem svoje zakletve prekršio Boris Tadić. Inače, trenutno je u velikoj depresiji, pa je naredio juče da sednica Narodne skupštine bude onakva, kako javnost Republike Srbije ne bi znala da opstrukcija koju vrši DS prema SRS neminovno vodi u nešto što se zove izdaja.
Građani Republike Srbije, na referendumu, kada je usvajan novi Ustav Republike Srbije, vi ste odlučili i tom svojom odlukom ste obavezali sve u Republici Srbiji, i Borisa Tadića, i njegovog Mitketa Rakića, i Vukadinovića, i Jeremića, i Slavicu Đukić, i Velju Ilića, i Petra Jojića, i Ćosića, i ovog Konstantinovića, mada on više voli Amerikance nego Srbe. Ta odredba je preambula koja kaže: "Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći od toga da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose Ustav Republike Srbije", sa članom 104. stav 4, zakletva predsednika Republike.
Ovih dana, ovih meseci, bili smo svedoci jedne igre iz koje niko nije mogao da izađe. Uporno smo morali da branimo izbornu volju naroda da nam ne bi došao Solana, Kušner ili "brzi" Gonzales. Kada oni dolaze donose štetu Republici Srbiji. Jedanput je bio Gonzales i tada je počeo sunovrat Srbije. Instalirao je na vlast one kojima treba zakonom zabraniti da budu na vlasti. Oni kada pobede, države nema, država ne postoji.
Državni interesi ne postoje. Kada se to desilo u istoriji Srbije da poslanici dobijaju opomene zato što čitaju Ustav Republike Srbije i podsećaju državne funkcionere da moraju da vode računa o Ustavu Republike Srbije?

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da, a pokušaću to i da dokažem i da uverim građane Republike Srbije koji prate ovaj prenos, a bilo bi dobro da oni koji prate prenos pozovu i prijatelje i komšije da obaveste, zato što se danas dešavaju vrlo sudbonosne stvari za sve građane Republike Srbije, danas je Euleks zauzeo Kosovo i Metohiju, sutra će verovatno neku drugu teritoriju, prekosutra vaš stan. Pre nekoliko dana sam najavio državni terorizam, i desio se državni terorizam. Sve što smo vam najavili desilo se upravo onako kako smo vam najavili.
Način na koji vi primenjujete ovlašćenja iz člana 27. Poslovnika Narodne skupštine koja imate skandalozan je. Svrha tog načina primenjivanja člana 27. Poslovnika jeste da se dezavuiše Narodna skupština kao organ, da se od Narodne skupštine napravi najobičniji sunđer koji će moći da pokupi i vodu i sve druge stvari koje smetaju ljudima u kući, da se omalovaži Narodna skupština, da se omalovaži funkcija narodnog poslanika, kako bi jedna grupa ljudi organizovano radila protiv Ustava Republike Srbije.
Moram da skrenem pažnju da u ovoj zgradi, u Narodnoj skupštini nikada nije doneta bilo kakva odluka, niti je data saglasnost za pregovore, razgovore, niti su definisane neke tačke, a sada čujemo da postoji šest tačaka. Znamo da su se obavljali tajni pregovori.
Uostalom, sve agencijske vesti hvale Borisa Tadića, pogotovo Solana, koji ne krije oduševljenje što je postignuta saglasnost, što je sve ovo urađeno u saglasnosti sa Borisom Tadićem. Da je ovo pripremano dokaz su i one demonstracije koje su bile februara meseca, one su napravljane tako da budu rušilačke. To su uradili Boris Tadić, Miki Rakić i još neki.
Rušilaštvo smo videli i septembra meseca prilikom protesta građana zbog onakvog načina hapšenja Radovana Karadžića. Krenuo čovek da leči sterilitet kod jedne žene, prema Batajnici, i naravno, oni ga potkazali. Još ne znamo ko je to uradio, zvanični organi ćute, a mi još nemamo izveštaj niti komisije, niti bilo kakvog odbora.
To je sve bila priprema, to je jedna zločinačka organizacija koja ima za cilj da promoviše taj tip prostakluka da se glasa iz Bodruma (a to još nije rešeno), taj tip primitivizma da se glasa iz Soluna (još nije rešeno), taj tip anticivilizacijskog ponašanja da se preko noći nekoliko hiljada ljudi uhapsi, taj tip vandalizma da se po neuporedivo nižim cenama rasproda imovina, taj tip zločina da se ugase četiri banke da bi se ugasila srpska privreda.
Ova Srbija je postala eksperimentalno područje za jedan zločinački projekat i mi dižemo glas protiv tog zločinačkog projekta, a pokriće za to što dižemo glas nalazi se u Ustavu Republike Srbije. Građani Republike Srbije, vi ste doneli ovaj Ustav. Mi branimo vaš Ustav i tražimo od vas da branite svoja prava koja su garantovana Ustavom Republike Srbije. Molim vas, gde vidite Borisa Tadića i Demokratsku stranku, bežite što dalje od njih; neka šteta, neka nesreća moraće da se javi. Izvinjavam se zbog ovih sekundi, ponovo ću se javiti po Poslovniku.

Opet se pozivam na član 27. Javnost je svesna da se taj član Poslovnika brutalno krši u Narodnoj skupštini i da na proces kršenja te odredbe gotovo da nema nikakvog uticaja vrlo česta promena, leteća promena predsedavajuće sednici Narodne skupštine.
Sada ću da pokušam u nekoliko reči da objasnim u čemu se ogleda ta povreda člana 27. Poslovnika Narodne skupštine. Pre svega, ogleda se u tome što Narodna skupština, po zamisli DS i Borisa Tadića, treba da se bavi nekim marginalnim pitanjima, koja bi možda bila interesantna kolumnistima nekih takođe naručenih novina, a da se, pri tom, uopšte ne bavi nečim što je život u Republici Srbiji.
Jedno od tih pitanja je ovo o kome se jutros vrlo često priča sa ove govornice, juče sam vam najavio da će to biti veliki problem, a to je pristanak i saglasnost Borisa Tadića i njegovog udruženja za rasturanje Srbije. Sada bih vam ukazao zašto građani Republike Srbije nisu u mogućnosti da shvate... Oni objektivno jesu u mogućnosti da shvate, ali s obzirom na ovu medijsku dominaciju, njihova pažnja se usmerava na neke druge stvari.
Znači, teror je počeo; počelo je prvo u kući Darka Mladića, nastavilo se na Kosovu i Metohiji. Ali, građani Republike Srbije, znajte, prema novom budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, oko koga su se natezali mesecima, mi idemo korak dalje prema Evropskoj uniji. To je ona koja nam otima Kosovo i Metohiju i pravi startnu poziciju za Vojvodinu. U 2009. godini gotovo da neće biti carina za robu koja dolazi iz EU i taj manjak u budžetu će da se naknadi tako što će da se povećaju akcize na sve ono što je život u Republici Srbiji: nafta, benzin, kafa, pivo, pa ne bi me iznenadilo da krene i sa vazduhom. Tako da, ukoliko trpite, ulazite u trajno trpno stanje.
Pozivam vas da podignete glas, zato što je Ustav Republike Srbije vaš ustav. Podignite glas i vodite računa, bežite što dalje od Demokratske stranke i Borisa Tadića, jer oni imaju devizu – što gore, to njima bolje. Ne dozvolite da nad Srbijom nadvlada primitivizam prepoznatljiv po glasanju iz Bodruma, glasanju iz Soluna, hapšenjima, prodaji naših banaka i uništavanju domaće privrede.
Naravno, pošto vi nećete da prihvatite da je ovo povreda Poslovnika, zamolio bih vas da se u danu za glasanje Demokratska stranka izjasni.

Naravno, tako često i masovno kršenje člana 27. neminovno dovodi i do povrede člana 104, jer ako se u Narodnoj skupštini tako vređa dostojanstvo narodnih poslanika, i to skoro svih narodnih poslanika, u to sam apsolutno siguran, i ovih što ćute, uzdišu (znam da im je teško to što ovde preživljavaju, jer ni krivi ni dužni treba da dele sudbinu sa nekim ko u teškom depresivnom stanju putuje za Rusiju), moram da vas upozorim, dostojanstvo je narušeno i na taj način što predsednik Republike Srbije ima nekoliko krivičnih prijava i neizvesno je šta će biti sa tim krivičnim prijavama. Ako sumnjate u to što sam rekao, pitajte gospodina Todorovića, pošto je on autor nekoliko krivičnih postupaka protiv Borisa Tadića.
U toj depresiji, naravno, da bi očuvao vlast, da bi očuvao poziciju, narodski rečeno, čovek je malo i "prolupao", pa kaže građanima da svoja radna mesta čuvaju pajserima, da je odbrana radnog mesta najvažniji zadatak.
Mislim da je to, takođe, važan zadatak, ali je mnogo važniji zadatak da ispuni zakletvu koju je položio u Narodnoj skupštini - da će svim srcem, svim svojim potencijalima, bez obzira na psihičko stanje, da li je euforija ili depresija, da poštuje teritorijalni integritet, suverenitet i da će sve svoje ljudske i nadljudske napore da usmeri ka očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, ka očuvanju Republike Srbije.
Obavestite ga da je sutra Dan ljudskih prava, da kao državnik svoje ponašanje treba da usaglasi sa nečim što je i međunarodna obaveza. Treba da se poštuju ljudska prava. Moraju da se poštuju ljudska prava, a pogotovo moraju da se poštuju ljudska prava naših građana na teritoriji Kosova i Metohije, svih građana na teritoriji Kosova i Metohije.
Vrlo rado bih vam pročitao i odgovarajuću odredbu Ustava, ali već sam dobio jednu opomenu zato što sam čitao Ustav. Ustav je, nažalost, zahvaljujući ovakvoj koncepciji Demokratske stranke, postao zabranjeno štivo u Narodnoj skupštini. Deluje malo paradoksalno, ali to je surova istina u Republici Srbiji od kada je DS na vlasti. Od kada su demokrate došle na vlast, ne sme da se citira Ustav Republike Srbije. Verovatno je opasno i ako se citira statut Demokratske stranke, s obzirom na ono što smo imali prilike da čujemo na subotičkom plenumu. Znači, negde se plaše demokrate, negde se podstiču demokrate.
Svi građani Republike Srbije se plaše ovakve Demokratske stranke, jer ona ima jaku ekipu iza sebe: NATO pakt, Havijer Solana, EU, Euleks i da vam ne ređam taj spisak svih optuženih za zločine učinjene nad građanima Republike Srbije. Naravno, javiću se ponovo, gospođo Čomić, cenim vašu iskrenu želju da što pre odete u Evropu.

Skandaloznim načinom primene člana 27. vi stvarno vređate i elementarno dostojanstvo. Mislim da vaše staranje o primeni Poslovnika već poprima elemente nekog trajnog trpnog stanja sa tendencijom da preraste u nešto ozbiljno.
Zašto se ovako primenjuje Poslovnik? Zašto se ovako krše, pre svega, pravo na kritiku, pravo na reč, pravo da se iznosi mišljenje, stav, politički pogled, i to od strane legitimnih predstavnika građana Republike Srbije? Odgovor je vrlo jednostavan, morate da shvatite da mora na neki način, nekim manevrima preko medija da se sputa kritika i argumentovana kritika.
Samo da vas podsetim, građani Republike Srbije, znajte kakva je opasnost nad Srbijom kada Demokratska stranka vlada. Možda niste znali, 2001. godine dug Republike Srbije je bio šest milijardi dolara. Pošto su nam uspešno otpisana neka potraživanja Londonskog i Pariskog kluba, vi ste računali da će taj dug da se smanji. U međuvremenu je on porastao na 30 milijardi dolara. Namerno pričam u dolarima, neću da vam pričam u dragim evrima, zato što je mnogo veći broj, pa se to lakše pamti.
Znači, ta pomoć Evropske unije je svedena na to da nam se otme Kosovo i Metohija, da se napravi startna pozicija prema otimanju Vojvodine, da se napravi startna pozicija za životni poduhvat Dobrice Ćosića, zvani - sažimanje nacije pod jednu šljivu. To morate na vreme da shvatite i na vreme da budete obavešteni, a ukoliko niste obavešteni, ukoliko i dalje pristajete da vas vara DS, onda snosite odgovornost ne samo za sebe nego i za svoja pokolenja. Pokolenja će vas pitati – pa kako ste mogli da verujete?
Otprilike, to vam je slično kao u onoj emisiji "Ipak se okreće", kada gledate visokoumne govore dragog vam predsednika Tita, pa se sada ljudi smeju - zar je moguće da je to neko rekao tada? Bilo bi dobro da u nastavku ove sednice, da biste imali ugodni događaj, u pozadini pustite muziku iz filma "Grlom u jagode" ili iz nekog drugog našeg filma; može muzika Zorana Simjanovića, ona će vrlo lepo da vas podseti na surovu stvarnost, na surovu današnjicu i da vam predskaže kakva će biti budućnost ukoliko i dalje budete verovali Demokratskoj stranci i Borisu Tadiću koji je prekršio sve moguće zakletve.

Gospođo Čomić, s obzirom na to da vi sada predsedavate, imam nameru da se pozovem na članove 27. i 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ali bih, pre bilo kakvog upuštanja u obrazlaganje onoga što sam naumio da kažem, zamolio da mi kažete, ne morate da mi odgovarate, da li smem da citiram neku odredbu Ustava Republike Srbije, jer od te odredbe Ustava koju imam nameru da citiram zavisi dalji tok mog obrazlaganja.
Shvatio sam da mogu da citiram. Mnogo vam hvala. Moram da vas pohvalim, za razliku od predsednika Narodne skupštine, ona mi je izrekla dve opomene zato što sam citirao odredbu Ustava Republike Srbije, te vas molim da se u danu za glasanje konstatuje da je Slavica Đukić-Dejanović grubo prekršila Poslovnik i Ustav Republike Srbije. Inače, mnogo mi je drago što ste vi shvatili da je Ustav Republike Srbije svetinja za sve one koji rade.
Da krenemo redom. Član 114. stav 4, to je tekst zakletve koju je predsednik Republike Srbije položio u Narodnoj skupštini pred 250 narodnih poslanika, a stvara se prezumpcija da je on to položio pred sedam i po miliona građana Republike Srbije. Ja bih zamolio građane Republike Srbije da shvate u šta se zakleo. Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti".
Skrećem vam pažnju, ova zakletva je ustavna norma. Ako neko prekrši ustavnu normu, on trpi neku sankciju. Sankcija koja ide za nepoštovanje ove odredbe člana 114. stav 4. Ustava Republike Srbije jeste da se razreši predsednik Republike dužnosti, pošto je prethodno povređen Ustav.
Da ne bi bilo zabune, neću da čitam preambulu Ustava Republike Srbije, ali ću vam pročitati nešto što se odnosi na autonomne pokrajine, to je član 182. stav 2, da budemo načisto, da ne bude da neko ovde izmišlja itd. "Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. Suštinska autonomija AP Kosovo i Metohija urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava".
Molim vas, zar u uslovima teške, rovovske diplomatske borbe koju vodi Vlada na čelu sa Borisom Tadićem prioritet ili nulti položaj nije bio zakon o suštinskoj autonomiji na Kosovu i Metohiji? Ne, nulta tačka je bio set pravosudnih zakona koji će početi da se primenjuju.

Naravno, i ovaj amandman sledi istu argumentaciju kao i ostali amandmani na član 4. Predloga zakona, ali moram da kažem da on hvata i neku pravno-logičku vezu s prethodnim amandmanima, pogotovo s amandmanima koji su podneti na član 3. Predloga zakona. Zašto? Zato što član 3. Predloga zakona reguliše sedište i teritoriju osnovnih sudova, a ovaj član 4. se odnosi na teritoriju i sedište viših sudova.
Prosto, Žutić je potpuno u pravu. On je napravio jedan istorijski pregled organizacije i sedišta naših sudova u Republici Srbiji kroz 150 godina naše pravosudne istorije i onoga čime su se rukovodili zakonopisci u prošlosti, ali ovde, stvarno, mora da se pogleda, ovim zakonom se utvrđuje mesto kao sedište nekog suda, i područje, odnosno teritorija na kojoj se prostire nadležnost.
Mogli bismo reći da je ovo zakon kojim se definiše mesna nadležnost sudova i stvarno je veliki nedostatak ovog predloga zakona to što on, u stvari, nema načela, principe na kojima se zasniva. Ako je princip teritorijalna podela Republike Srbije, administrativna podela prema okruzima, onda bi, barem kod osnovnih i viših sudova, morao da bude princip – u svakom okrugu mora da bude najmanje jedan osnovni sud i najmanje jedan viši sud, pa onda možete, na bazi toga, da razvijate neku podelu, mislim i na osnovne sudove, i na sudske jedinice itd.
Ako bi se taj princip prihvatio, onda bi broj osnovnih i viših sudova morao da se poklopi. Da li bi to bilo 34, ili 28, ili 25, nije bitno, ali morao bi taj princip da bude prisutan.
Ovo pričam zbog amandmana Milovana Radovanovića, koji se odnosi na teritoriju Okružnog suda u Nišu. Za tu teritoriju ste rekli – jedan osnovni sud u Nišu i jedan viši sud u Nišu. Ako bismo pošli od pretpostavke da je to princip, onda, verujete, ne bismo mogli da prihvatimo ovo što se dešava, da u pojedinim tačkama člana 4. imate sedište i teritoriju višeg suda određenog tako što zbrajate dva osnovna suda, recimo, Viši sud u Šapcu, za područje Osnovnog suda u Loznici i Osnovnog suda u Šapcu.
Viših sudova imate 26, osnovnih – 34. Ako ste pošli od principa - teritorija na kojoj postoji osnovni sud je ista i na njoj mora da postoji jedan viši sud, onda biste morali da imate 34 viša suda. Vi to niste uradili. Vi ste negde, neke okruge, podelili, negde ste neke okruge spajali i vidi se ovde taj politički uticaj. Šabac je zbog Dušana Petrovića. Dušan Petrović je omogućio da ''stečajna mafija'' bude na slobodi, da se brani sa slobode. Samo zbog toga je prihvatio da bude ministar pravde u prethodnom sazivu, samo da bi se ''stečajna mafija'' pustila napolje.
Sada uzmite priču, kada Boško Ristić bude, po položaju, član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, katastrofa, ljudi, sudije i tužioci, obrali ste bostan.
Taj osnovni princip niste primenili. U jednom od prethodnih zakona, Predlogu zakona o uređenju sudova, definisana je poprilično stvarna nadležnost, u zavisnosti od tipa suda, pa je rečeno – osnovni je skoro uvek prvostepeni, viši je uvek prvostepeni, izuzetno je drugostepeni za neke stvari, u odnosu na odluke osnovnog suda, apelacioni je potpuno žalbeni i da ne idemo dalje.
Sada ćemo imati situaciju da će u Šapcu viši sud, kada postupa kao žalbeni, biti žalbeni za odluke dva osnovna suda, a ovaj niški će biti žalbeni za odluke samo jednog osnovnog suda, u Nišu.
Sve ovo navodim kao primer totalne političke dominacije u formulisanju nečega što je vrlo jednostavno pitanje. To je sedište i područje. Ovim zakonom samo treba da se kaže gde će biti sedište suda i da se definiše mesna nadležnost, da ne bude preklapanja, da za jednu opštinu budu nadležna dva viša suda, konkretno, kada je u pitanju član 4, a kada je u pitanju član 3, da se ne poklapa nadležnost dva ili više osnovnih sudova.
Vidite i sami, kada se ide toliko daleko bez principa, onda se nešto drugo krije iza toga, a krije se ono o čemu smo pričali. Međutim, pošto je slaba dramaturgija za danas, juče su ljudi imali prilike da u ''Dnevniku'' tri puta vide Glavni odbor DS-a iz Subotice. Sudije i tužioci, predsednik Republike Boris Tadić je rekao – prvi zadatak u 2009. godini jeste da uzmete motke i da očuvate svoja radna mesta.
Da ponovim još jednom, zato što je tri puta ponovljeno u istom dnevniku, da se zapamti, znači, Tadić nije rekao – kad mene izaberete, 500 hiljada novih mesta, to je povukao. Nije se ni hvalio da je zaposlio, i to je povukao. Rekao je da je udarila neka kometa zvana – svetska finansijska kriza, i da je zadatak broj jedan...
Demokrate, molim vas, ukorio vas je, imate četiri kontrolna punkta gde se meri vreme, na prvom punktu ste pali. Tu ste pali, jer ste krađu legalizovali u Skupštini, to vas je ukorio. Neće on više da vas trpi. Vodite računa, bićete promenjeni.
Znači, rekao je – odbrana radnog mesta je sveti zadatak u 2009. godini. Sudije i tužioci, molim vas, zapišite datum, rekao predsednik Boris Tadić – svi po jednu motku u kancelariju, da biste odbranili sudijsku funkciju i tužilačku funkciju. Molim vas, poštujte predsednika Republike, nije to mačiji kašalj.
Odbrana radnog mesta, Zeko, to je nalog koji ti moraš da primeniš. Drugi nalog, Zeko, koji si dobio, jeste da kontrolišeš ministre. Ne mogu oni da kradu, pa da brukaju predsednika Republike. Ovako je rekao, tri puta je ''Dnevnik'' to ponovio, da nacija zapamti – odbrana radnog mesta, svako na radnom mestu po pajser, pritku, i da čuva radno mesto, jer predsednik drugačije ne može da garantuje ono što je rekao.
Da mi neko ne zameri, je ga u tome podržavam, teška srca, ali ga podržavam. Šta da radimo?! Vidite kakvi su ovi tajkuni, sad radiš, prekosutra ne radiš, izbaci te napolje. Jeste li videli šta napraviše u Vrbasu oni ljudi koji štrajkuju? To je tako daleko otišlo, da je čovek morao da ode kod Tome. Kada Peconi uzme stvari u svoje ruke, pa tu nema...
Ne može predsednik Tadić da izađe na kraj s tajkunima. Tajkuni, zapamtite, pre mesec dana je donet Zakon o krivičnoj odgovornosti pravnih lica za krivična dela koja su učinila odgovorna lica u pravnom licu. Rečeno je da će taj zakon da stupi na snagu krajem ove ili početkom sledeće godine, odnosno 2010. Zašto? Neće on da dozvoli da se bruka više. Obećao je 500 hiljada novih radnih mesta.
Sećate se kada je Đinđić rekao – mi uvozimo radnu snagu od 2005. godine, to je bila velika izjava. Tadić je obećao 500 hiljada mesta, samo on da pobedi. Sad je rekao – velika kriza, ne možemo to, smanjićemo, redukovaćemo to, ali prvi zadatak je odbrana radnog mesta.
Sudije, branite vaše radno mesto. Tužioci, branite vaše radno mesto, branite mesto, jer je Tadić rekao. Imaju ovi da trče, i četiri kontrolna punkta da ih mere. Na prvom punktu ste pali, ne poštujete Ustav, ne poštujete zakon. Evo ga drugi kontrolni punkt. Nadam se da ćete da obavestite gospodina Tadića.
U Tužilaštvu za ratne zločine postoji tužilac Dragoljub Stanković.
Ne mogu da vam kažem šta su mi rekli za njega i neću da vam pričam, da ne biste skakali da pričam ovo, da pričam ono. Postoji velika sumnja, s obzirom na to da je bio dugo godina u kancelariji sa Vukčevićem, i postoji sumnja s nekim advokatima, razne sumnje postoje. Meni je jedno vrapče šapnulo ovako – ako njega stisnete, a ima već nekoliko advokata u pritvoru, da propriča, inače, on se zarekao da će za milion evra da ode u penziju, ako njega stegnete...
Samo da vas podsetim, potpisao je rešenje da su Janjušević i Kolesar uzorna gospoda i obustavljen je krivični postupak. Kako ne pade meni takav tužilac da i protiv mene obustavite krivični postupak?
Sada ću, gospođo Nado, da vas obavestim. Nema veze s Dragoljubom Stankovićem, ima veze sa mnom. Optuženi su Veljko Odalović, Milutin Mrkonjić, Zoran Anđelković, Aleksandar Vučić. Da li je vođen krivični postupak protiv njih? Protiv mene ste podigli optuženicu. Još mi nije došao onaj pisar da me upiše, da znate. Pošaljite ga, hoću postupak, hoću sve ovo da izvedem na sud, da javnost u Srbiji shvati gde se nalazi kriminal. Zašto sam vam dao ono Mićunovo pre neki dan?
Pozivam sve građane da mi daju dokumentaciju za zloupotrebu službenog položaja, od Đelića, pa nadalje. Tako sam ja završio s Dinkićem. S ove govornice sam mesec dana pozivao, dve i po hiljade materijala je došlo. Kada je video šta se desilo, svi su se zgranuli. Ja pozivam građane da se uključimo u borbu protiv kriminala i da svako postupi po nalogu Borisa Tadića i da očuva, odbrani svoje radno mesto.
Sudije, branite radno mesto.
Gospođo ministar, imate Pušica, Pavlica, Nebojša Pavlović, advokat, advokat Đorđević, da ne ređam sve, nema potrebe. Proverite Dragoljuba Stankovića, zamenika tužioca za ratne zločine. Proverite njegovu karijeru, porodicu, šta su radili, koliko su to, kako kažu danas mladi, oni ''teški'', u kojim predmetima je i koga, kada je bio dežurni istražni tužilac, sve oslobađao. Za vreme "Sablje", on je, jadnik, bežao da ne bude u trijaži, jer ga svi kriminalci znaju. Oni bi rekli – čekaj, kako ovaj naš, kada smo mi njemu platili veliki broj predmeta.
Ja sada iznosim samo insinuacije, da proverim koliko ćete da postupite po nalogu Borisa Tadića, s obzirom na to da vas obaveštavam da je to druga kontrolna tačka. Kod prve kontrolne tačke ste pali. Vodite računa da kod druge i treće ne padnete. Ja vam otvoreno kažem, želim da potonete zajedno s onima koje čuvate u Narodnoj skupštini.
Samo sam vam pomenuo neka imena, ko sve ima krivične prijave, optužnice, da vas podsetim da i protiv njih treba da se vodi postupak, ako se vodi protiv mene. Ja postupak jedva čekam. Ne pozivam se na imunitet, ništa, ništa, samo da napravimo cirkus u sudnici, da narod vidi kakva je to demokratska vlast. Vi slušajte predsednika Tadića.
Od 500.000 zaposlenih nema ništa. Odbrana radnog mesta je sveti zadatak, tako je rekao, vodite računa.
Zašto je to ''Dnevnik'' tri puta dao? Da bi građani shvatili da imaju apsolutnu zaštitu dok je Tadić predsednik Republike.