Gospođo Đukić-Dejanović, nadam se da ćete da shvatite da se sada nalazim u teškoj nedoumici: da li da pričam o članu 66. i amandmanu koji je podnet na taj član ili da nastavim tamo gde je prethodnik stao, sa načinom na koji je vršio ubeđivanje Vlade da prihvati ovaj amandman.
Da odmah na početku otklonim jednu veliku zabludu. Meni je stvarno žao, ali moram da podržim Vladu. Znate šta mislim o ovoj vladi. Znači, teška srca, to je smak sveta. Moram da vam kažem, dobro ste isplivali iz ovoga. Ali, gospođo Đukić-Dejanović, kada neko sedi godinama ovde i ništa ne nauči, ali apsolutno ništa ne nauči, to je već opasna stvar.
Da biste vi shvatili o čemu se radi, uzmite Ustav Republike Srbije, član 163. kaže: Nespojivost tužilačke funkcije. Onda imamo ovde čitavo poglavlje koje počinje članom 65, a to je nespojivost tužilačke funkcije, i imamo amandman koji se odnosi na nešto što je završeno pre mesec dana, a to je sukob interesa. Znači, nespojivost tužilačke funkcije, kao ustavna kategorija, i sukob interesa, kao nešto što je regulisano, a tiče se člana 66. koji se odnosi na prijavljivanje imovine i prijavljivanje poslova i svega onoga. Da objasnim o čemu se radi: to su one prijave koje moraju da podnesu svi koji vrše javne funkcije. Od toga nisu oslobođeni ni tužioci.
Znate, šta vredi što neko sedi deset godina u Skupštini kad ništa ne može da nauči.
Nego, da vam sad skrenem pažnju, to je onaj drugi deo, gospođo Đukić, nećete da se ljutite, moram da koristim istu argumentaciju; ako osporavam neki amandman, moram da koristim argumentaciju kojom je taj amandman glorifikovan.
Ovde je bilo govora o nekim naknadama štete. Gospođo Malović, molim vas da obratite pažnju. Imaćete jedan vrlo dobar primer, sledećih 12 minuta ću to da vam objasnim biranim rečima.
Vidite, vi biste morali, pošto pratite resorno tu oblast, da detaljno proučite oblast finansiranja političkih stranaka. Slušali smo mi jednu gospođicu Aleksandru Drecun ovde, ali ona ne zna ni šta su izbori. Mi imamo najgori Zakon o finansiranju političkih stranaka. Slažete se. Da vam kažem, mi sada dobijamo račune za izbornu kampanju. U petak ste imali prilike da čujete ovde, onaj račun, neka TV "Avala", potpisao neko ko ne koristi lekove, a tiče se izborne kampanje; oni su podneli izveštaj, a vi ste član RIK-a i znate da ste videli onaj izveštaj. Sada ćete da vidite to.
Ovde ste slušali lepu priču o tome kako sudovi u Vojvodini... Iznenadio sam se, mislio sam da će biti više govora o sudovima na teritoriji Kosova i Metohije, ali sada je Vojvodina interesantna.
Da ja vama sada objasnim: jedan "zumbul", iako mu je bilo zabranjeno, potpiše ugovor o kreditu, piše, 50 miliona uzima kredit, nema namene; ima tamo u nekom članu - u slučaju podele korisnika kredita, i ima odredba o ekologiji - ako tim parama gradi nešto, da se drži tehničkih normativa. Niko živi nije znao da je zaključio ugovor, zato što mu je bilo zabranjeno. Prevario banku, prevario sve redom, a onda napiše, kaže – čim se završe izbori i uzmemo pare po osnovu rezultata izbora, mi ćemo kredit da vratimo. Kada je došlo vreme da to uradi anonimno, a ja nisam znao, jer je pobegao i drugi čovek koji je ovlašćen za potpisivanje, navodno, i glavni knjigovođa, svi pobegli kod ovih tajkuna tamo. Vidite, juna promeni ugovor, pa ga napravi da bude dugoročni do 2012. godine i stvori obavezu 68 miliona dinara, da niko živ ne zna. Samo da vam objasnim, to je neovlašćeno zastupanje. Onaj ko neovlašćeno zastupa, on nadoknađuje štetu banci i vodi se taj postupak. Taj postupak će tako da se završi.
Samo da vas podsetim, pre desetak dana sam rekao da će oni koji vode postupak za raskid ugovora sa odbornicima da pogube te sporove i da će advokati Srpske radikalne stranke da se namlate para, 20.000 po predmetu. Sada se nalaze u situaciji da njihovi advokati neće da zastupaju svoje interese, nego se ljute na profesore pravnog fakulteta koji su prevarili odbornike, navodno odbornike. Katastrofa. Ne mrštite se. Takvi vam drže predavanja ovde. Pre mene ste slušali predavanje, nekompetentno. Vidite, jedno je nespojivost funkcija, a drugo je sukob interesa. Dve različite stvari, babe i žabe. Nema, to se ofarba, sredi, malo... Znate, kaže onaj – vi ste propali, kaže, ja nosim odelo od hiljadu evra, 500 evra cipele, hoće me kamera, ovamo idem. A sada je namestio Nikolića, ne sme ni da uđe u salu, jer samo dolaze neki računi i neki ugovori, a to gospođa Đukić-Dejanović čuva ovde, da znate. Ona čuva, ona je napravila to, legalizovala ovde.
Gospođo Malović, situacija potpuno čista, ali ja pokrenem i krivični postupak, jer bile su ostavke, nema ostavki, izgubio sam. Priznanje - carica dokaza. Svima jasno osim Borisu Tadiću; a njemu nije jasno, jer ga nagovara Srđan Milivojević, jer je on glavni ideolog Demokratske stranke kada u sali nije Dragoljub Mićunović. Radi javnosti, da znate, Suzana Grubješić nije u sali i Nada Kolundžija nije u sali, a ovo su zakoni koji treba da se primenjuju od 1. 1. 2010. godine. Pre dva dana su vrištale na televiziji – evropski zakoni, opozicija blokira, sve je katastrofa. Nema ih u sali i zbog toga kasnimo u Evropu.
Sada onaj ko je ukrao vama drži predavanja. Hajde vama, ali javnosti drži predavanja. Amandman o nespojivosti funkcija – to znači da tužilac i zamenik tužioca ne mogu istovremeno dok vrše tu funkciju da obavljaju i neku drugu, pa bilo da je privatna, bilo druga. A amandman se odnosi na prijavljivanje imovine žene, dece itd. To je regulisano onim zakonom i po tom zakonu ste sada napravili Agenciju za borbu protiv korupcije. Eto, babe i žabe, babe i žabe; to su ti amandmani sa lupanjem, to su amandmani sa lupanjem i treba da se lupa, da javnost ne čuje, to su prosto strašne stvari šta se sluša ovde. Sada nama drži predavanje neko... Zamislite, oni kritikuju Bojana Krišta. Dođe mi da branim čoveka. Pa, dođe mi da branim čoveka. Kod njega je makar sve registrovano, ako je nešto loše, odgovaraće, a ovde gospođa Đukić-Dejanović čuva ovu grupu. Čuva ovu grupu. Gospođa Đukić-Dejanović zna da mi i sada dobijamo ugovore, fakture, šta su sve ovi našpirtosani, lepo doterani, što ih narod voli, napravili.
Moram da vam kažem, gospođo Malović, možda dva-tri suda prave brljotine poput ovog kragujevačkog, da vam ne čitam o Kragujevcu, imam tamo puno stvari. Ovi drugi su vrlo korektno uradili posao, u skladu sa zakonom. Šta vredi kada Skupština neće da uradi posao u skladu sa zakonom? Neće. Pazite, da padne čovek u nesvest: Tomislav Nikolić optužuje Mlađana Dinkića za kriminal. Hajde, objasnite mi kako to može. Znam da je vama smešno, to je to što ste hteli. To je to što ste hteli. "Vojvoda od Bajčetine" napada "vojvodu od Meridijan banke". "Zumbul" do "zumbula" i Srbija se zabavlja zumbulima; zumbulica, što bi rekli naši ljudi.
Vidite, ovo što ste čuli prihvatite sa rezervom kao obrazloženje onog amandmana, plavo obrazloženje, a ja teška srca moram da kažem, bili ste u pravu kada niste prihvatili amandman. Jer, vaš član reguliše babe, a vama se amandmanom guraju žabe. Sećate se, prošle nedelje gurali su vam neki sud po nazivu, koji ne postoji. Da li se sećate? Morao sam i tada, teška srca, da vas pohvalim. Ne znam, kako ste vi ovo nastavili, kako idu ovi njihovi amandmani građanski, moraću da vas hvalim.
Doduše, teška srca, krvarim, šta da kažem drugo, nemam šta. Kako Demokratsku stranku da pohvalim? Katastrofa. To je kao što je pričao svojevremeno Čanak – moraš da sedneš na ruku, da utrne, pa tek onda da zaokružiš Koštunicu. Tako i on. Sada ga u potpunosti shvatam. Meni je teško da podržim ovaj vaš stav, ali moram, profesija mi nalaže, šta da radim. Kada ne bih podržao, oni bi rekli – eto, sada si se obrukao, do sada pričaš sve u skladu sa Ustavom i zakonom, a sada se brukaš. Neću da se brukam, zašto bih se brukao.
To je ta situacija, gospođo Malović. Takva je situacija. Imali ste prilike pre mene da čujete o krađama, kriminalu, pa onda građanin uzme u zakup 4.800, pa sa televizije ne silaze, kao nevladina organizacija Nataše Kandić.
Nataša Kandić je, doduše, malo omanula ova poslednja dva meseca, ali pojavili su se zumbuli. Ne silaze, hoćeš "Piramidu", hoćeš Nasu, samo čekam da istrče iz one sarme kada kuvaju na Pinku; ima ona emisija, kuva se ručak, samo odande da ne istrči Vučić još. Svuda ga ima, samo odande još nije istrčao.
Ovo pričam zato što vama prividno to sada odgovara. Samo da znate, to će vama da se lupa o glavu. Znam da znate. Vama će da se lupa o glavu, vrlo brzo. Ubrzava se, kako koji dan prolazi, ljudima je sve jasnije i jasnije kakva je operacija – da se zamuti. Čime? Nije bitno. Šta treba da se prikrije? Lopovluk, Euleks, najprimitivnije i najprostije stvari, koje su anticivilizacijske. Vaša politika je oličenje nečega što je suprotno civilizacijskim tokovima: glasanje iz Bodruma, laži u kampanji, prevare. Vidite ovaj kriminal po upravnim odborima; pa, Todorović se ubi, jadnik, šest meseci čitajući podatke, zvanične podatke o primanjima. Vi mrtvi ladni, vas ne interesuje. Ali, kada se to malo izgubilo, pa Kumanovski sporazum, pa Euleks, pa EU, pa naftni, pa gasni aranžman, pa da li je u Vladi ili nije u Vladi, sada ste našli da radite neke stvari. Polako, ljudi, sve se beleži, svi vaši anticivilizacijski postupci se beleže, i ono iz Bodruma, i ono iz Soluna, i ono što ste hapsili 13.000 ljudi, i privatizacije, i banke, i besplatne akcije, "Fijat", i ono i ovo. Sve se pamti i mora da se žigoše. Zašto? To su potezi primitivizma, prostakluka, na štetu građana Republike Srbije. Sada vam je jasno koliko mi je bilo teško kada sam rekao da podržavam vaš stav što niste prihvatili onaj amandman.

Ovaj amandman je stvarno interesantan i čudi me da Vlada ovo nije prihvatila. Postoji veliki broj razloga zašto ovaj amandman treba da se prihvati. Prvi razlog je taj što su u prvom stavu ovog člana navedeni uslovi za prestanak javnotužilačke funkcije zbog navršenog radnog veka. Dužina trajanja radnog veka se definiše zakonom i ne može da se definiše nekim drugim propisom, odnosno ne može se odrediti nekim drugim propisom.
Dalje, odredba o godinama starosti (65 i 40 godina staža osiguranja) jeste adekvatna odredba, u skladu sa postojećim sistemom; smatra se da je sa 65 godina života svako izgubio tu radnu sposobnost, to je činjenica. Jeste, sada vreme čini svoje da ta radna sposobnost može da traje i nadalje, ali ovde se stvara jedna zakonska prezumpcija; 40 godina staža osiguranja je takođe jedna vrlo jasna zakonska prezumpcija.
U stavovima 2. i 3. člana 89. priča se o izuzetku na jedan vrlo čudan način, jer ste vi ovaj član koncipirali tako da Državno veće tužilaca može da produži radni vek. Ne može niko da produži radni vek ako je propisan zakonom. Kako? Uzeli ste jednu odredbu koja je ostala u našem Zakonu o visokom školstvu. Ona se tiče profesora na fakultetu, gde je takođe nešto slično. Doduše, to je i ranije u našem radno-pravnom zakonodavstvu stajalo kao izuzetak, sa nekim dodatnim uslovima koji treba da se ispune (školska godina itd.), pa su profesori fakulteta mogli do 67. godine da budu u radnom odnosu, sa ovim produžavanjem rada, nakon 65 godina života.
Mislim da mi danas više nismo u toj situaciji da treba da tolerišemo te stvari. Ja bih sada skrenuo pažnju, jer se sećam, kada se svojevremeno menjalo naše radno-pravno zakonodavstvo i kada je u vreme samoupravljanja čitav sistem zakona morao da se prilagođava pojedinim direktorima, recimo, direktor "1. maja" Pirot nije imao visoku školu, pa su onda alternativno ubacivali školsku spremu kao uslov za izbor za direktora. Onda su još neke varijante bile rađene, odnosno naši zakoni su se u to vreme menjali i prilagođavali postojećem stanju u toj partijskoj privredi. Sa tim smo se valjda oprostili. Sada imamo drugu vrstu partijske zavisnosti, poput upravnih odbora, tela itd.
Smatram da je ovde situacija potpuno jasna. Znači, radni vek ne može da produži neko ko je organ. Radni vek se definiše, pre svega, zakonom. Boško je mogao da radi šta god hoće, on se nada da i sada može da radi. Sada ćete videti tu situaciju, vi ste usvojili sve ove otporaške amandmane, sa likom i delom Konstantinovića, ali o tom potom, doći ćemo do tih amandmana. Međutim, šteta je što ovde nema rasprave i o amandmanima koje su prihvatili Vlada, Zakonodavni odbor i ovi drugi, i to je nedostatak ovog poslovnika. To što je Vlada prihvatila i što je postalo sastavni deo predloga zakona ne znači da nam je zabranjeno da o tome pričamo.
Pazite, ministar pravde i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Republike Srbije mogu da budu i astronauti. Vi ste član Vlade, gospođo, odnosno ministar pravde, a ne vi. Ministar pravde je član Vlade, na čelu je Ministarstva i član je Visokog saveta sudstva, član je Državnog veća tužilaca – gde čovek može to da postigne? Pazite, valjda neka odvojivost između tužilaštva i suda mora da postoji.
Nadam se da ćemo vrlo brzo morati da selimo tužilaštva iz zgrade suda u zgradu policije. Moraćemo, nespojivo je. Kako da budu u istoj zgradi?
Haški tribunal je nasledio ovo kod nas. Glavni progonitelji nisu tužioci Haškog tribunala, nego ljudi odavde. Oni su lepo preneli tamo njima neka iskustva, to je u Hagu: sud, tužilaštvo - u istoj prostoriji. Gde to još u Evropi postoji - sud i tužilaštvo u istoj zgradi? Haški tribunal je prihvatio sve najgore iz našeg sistema. I ono pokrivanje presude, kazne zatvora sa dužinom pritvora itd., to je komunistička tvorevina ovde kod nas, izmišljena.
Sada imamo te specijalce; znači, Boško Ristić, pre podne razmatra u Visokom savetu sudstva, posle podne razmatra u Državnom veću tužilaca, sutradan ujutru u Odboru za pravosuđe, posle podne u Narodnoj skupštini, a onda ode kući, pozove predsednika opštinskog, okružnog suda i kaže – ovaj ne može da bude sudija, ovaj može da bude, ovaj ne može da bude tužilac itd. Boško Ristić i vi, gospođo, za sada na toj funkciji, vi ćete biti najveća vlast, negde do 1. januara 2010. godine, svašta će da se desi. To je taj problem.
Ovde imamo drugi problem, znači, za dve godine se produžava radni vek, sasvim neopravdano. Opravdan je razlog što ima nekih predmeta u radu, pa ih još nije okončao. Koliko se rade ti predmeti? Protiv mene vodite krivični postupak osam godina. Kada ste došli 2000. godine napisali ste krivičnu prijavu protiv mene, zahtev za sprovođenje istrage i osam godina to stoji u fioci. Tužilac ne zna koji zakon da primeni, jer ne zna koji su zakoni postojali, pao je s Marsa. Istražni sudija se hvata za glavu. Vi s vremena na vreme, na šest meseci, preko novina nešto krenete... Evo, sutra ćete imati temu, verovatno opet Krasić. Onaj vaš "Banana" izmislio rođenog brata, a ja sam jedinac. Terajte vi, samo vi terajte, daleko vam lepa kuća. Terajte, samo vodite računa, kada vi pobedite, Srbija strada.
Osam godina protiv mene vodite krivični postupak. Nije dalje mrdnulo od iskaza koji sam dao kao potencijalno osumnjičeni. Svi su se uhvatili za glavu, ali su optužnicu pisali Mlađan Dinkić, Zoran Đinđić, Božidar Đelić, Zoran Živković, gde je onaj "Banana", on je bio duhovni inspirator, "Blic". Kada ja njih tužim, moj predmet zastari u sudu. Kada oni mene tuže, osam godina stoji u fioci. Takvo je naše sudstvo. Namerno nisam hteo da pričam o ovome u onom delu kada je bilo reči o naknadi štete.
Sada vi treba tužiocu da produžite još dve godine, da završava taj partijski posao. Znate, i ovi tužioci su sada kao mečka na tiganju, igraju, čekaju šta će da ih snađe. Imate organizaciju po mestima, imaćete samo organizaciju po broju tužilaca, zamenika tužilaca i oni ljudi ne znaju šta će da se desi.
Vi imate sistem pritisaka i uterivanja straha. To je primitivno, prosto, nije civilizacijski. Ti potezi su u suprotnosti sa civilizacijom. Morate da se vratite u civilizacijske okvire. Morate da se pridržavate Ustava i zakona, a ne primitivnim metodama... Odu u "Danas", odu na B92, na "Pink". Tako se ne vodi politika.
Kada tako vodite politiku, onda se omalovažavaju sve institucije. Mi imamo taj problem što su sve institucije ovde omalovažene. Možda su neke s razlogom, možda su neke bez razloga, ali nemate tanane razlike.
Danas svako svakoga može da pljune, svako svakome može da zalepi da je kriminalac, od predsednika države pa nadole. Zašto? Ne želi se sprovesti novi sistem vrednosti sa pitanjem odgovornosti za sve i za svašta, i za ono što se radi, što se priča itd.
Molim vas, glasao je iz Bodruma, iz Soluna Pajtić, gurao je ovde kartice, pa smo ga jurili da sprečimo glasanje. Hapsite 13.000 ljudi u akciji "Sablja". Zapamtite, neki ljudi su ostali bez prava na pouku, bez prava na pravnu zaštitu. Moram da vam kažem, čovek iz policije nije mogao da koristi pravnu pouku, nije mogao da podnese prigovor protiv rešenja o raspoređivanju. Onda je nešto uradio za sebe i za svoju familiju, suprotstavio se direktoru policije, šibnuo ga je u penziju, 30.000 manju penziju sada ima; nekada je bio načelnik uprave, završio je kao čistač u policiji. Njegovi pomoćnici imaju dva puta veću penziju nego on. Zbog čega? Zbog neke glupe osvete. Za šta osveta?
Ako mislite da pišete demokratske standarde i da to predstavlja demokratske standarde, onda je to drugi naziv za revanšizam. Vodite računa. Od mene se nemojte plašiti, kod mene nema revanšizma. Ali, ne znam, narod poludi, pa glasa za nekog drugog. Dođu neki novi tajkuni. Vidite li kako tajkuni prave stranke? Malo tajkuni, malo Amerikanci, malo Englezi, malo ovo, malo ono, Boris najviše. Vodite računa. Između ljubavi i mržnje je samo jedan korak, intenzitet je otprilike isti. Ali, samo jedan korak. Vodite računa.
Gospođo, mislim da bi bilo sada dobro da predstavnik Demokratske stranke izađe i da kaže da prihvata amandman, ali neće. On je u znak protesta prihvatio, Nada ima da ga obesi, nije se s njom konsultovao. Ne bih vam bio u koži kada na Vladi budete obrazlagali da je Demokratska stranka prihvatila amandman bez stava Vlade.
Zašto je to opasno? Ima i ovih koji dugo sede, ali ništa ne nauče. Kada poslanici stranaka na vlasti podnose amandmane, pa Vlada ne prihvati amandman, a većina u Skupštini kaže da će da glasa za taj amandman, faktički je pala Vlada. Zašto? Skupštinska većina izražava nepoverenje prema svojoj vladi. Ali, šta to vredi, to Vlatković ne zna. Čovek zalutao. Takva izborna kombinatorika - zalutao. Kada ste na vlasti ne podnosite amandmane.
Ili, ako podnesete amandman, dogovarate se sa Vladom da se amandman odmah usvoji i da postane sastavni deo Predloga zakona. Ali, ako podnesete amandman, pa vam Vlada odbaci amandman, pa kao stranka izađete, pa kažemo – prihvatamo taj amandman, suprotno volji Vlade, onda nešto nije u redu sa Vladom i sa većinom.
Izašao je Vlatković i rekao – nisam siguran da će G17 plus da glasa, nisam siguran ni za SPS. Kada se on konsultovao sa svim poslaničkim grupama unutar većine? Nije. Nego, pakost, ne mogu da trpe kritiku i onda izlaze i svašta pričaju. Jedva čekam da vi izađete, da se ovde vodi pravi dijalog. Nije dovoljno što mi pričamo, nego da čuju i vas.
Vidite kako je bilo sinoć lepo u onoj emisiji. Narod je čuo Mlađana Dinkića, prvi put u životu je rekao istinu. Mnoge istinite stvari je rekao. Šta mu vredi, istrošio se, niko mu ne veruje. Prevario je jedne, druge, treće, pete, oni kažu – sada se primirio, priprema neku novu prevaru. On je postao, tako da kažem, brend za prevaru. Ako hoćeš da brendiraš prevaru, samo kažeš – Mlađan Dinkić. To je naš brend za prevaru.
Još nekoliko sekundi, pa ću da vas častim za Evropu. Nemate pojma koliko je meni sinoć bilo lepo kada sam gledao "Utisak nedelje". Pa, ja na sudu tvrdim da Mlađan Dinkić pre ubistva Zorana Đinđića nije s njim razgovarao, najviše su se svađali. On u sudu kaže – nije tačno, lažeš. Ja kažem – pa, Mlađane Dinkiću, pitao te Zoran Đinđić gde su pare sa Kipra, nisi ga tužio. Pitao sam te sa ove govornice gde su pare sa Kipra, ti si mene tužio. Kaže – Đinđić i ja smo bili u idealnim odnosima. Sinoć je priznao da mu je krivo što su tri meseca pre ubistva Zorana Đinđića bili u lošim odnosima. Znači, dolijao. Zašto dolijao? Nemam ja interesa da lažem. Ali, imam interesa da čekam da priznate, kao što je Mićun pre 15 dana – lažeš, pa je došao dva puta ovde i priznao sve. Hajde sledeći da prizna.

Gospođo Đukić-Dejanović, javio sam se po Poslovniku, ali sada sam hendikepiran... A da, tu je gospođa. Meni je izuzetno drago kada u Skupštini postoji dijalog, ali sam stekao utisak, na bazi tumačenja člana 104, da je gospođa Plavšić ovde, u stvari, samo postavljala pitanje – gde sam tu ja? Čekajte, vi se smejete, a ja znam neke stvari. Vi ne znate neke stvari. Gospođa je jedva ušla za poslanika, pošto su prethodno morali da raščiste, pa je smetao onaj Zdravković itd. To nije bitno. Cenim to što ona ima idealistički pogled na svoju stranku i u potpunosti se slažem sa vama, samo, gospođo, nemojte da previše idealizujete. I mi smo tako, pa nas guja ujela. Samo da znate.
Gospodine Batiću, vi ste mene za srce ujeli po ko zna koji put. I vi i gospodin Todorović odavde pričate protiv Mlađana Dinkića, a kada ja kažem te reči on mene tuži. Kada sam vas predložio za svedoka, odmah je suđenje zaustavljeno. Samo da vam kažem nešto, one strogo pov. krivične prijave, ovoliki materijal je otišao za njega. Tužio me zato što sam sa ove govornice rekao – tražim odgovor na pitanje da li je Mlađan Dinkić sa crnom čarapom upao u Narodnu banku Jugoslavije i, drugo, gde su pare sa Kipra. Kaže, učinio sam tešku povredu njegove ličnosti zbog koje trpi tešku nematerijalnu štetu od deset miliona dinara. Navukao se čovek na velike brojeve. Odakle meni 120.000 evra, ljudi? Pa, nisam ja Bojan Krišto. Oni navikli tamo: tebi sto hiljada, meni sto hiljada, tebi sto hiljada, meni sto hiljada, meni sto hiljada, meni sto hiljada, tebi sto hiljada. Ljudi, to ima samo kod vas u G17.
Molim vas, čekam tu presudu. Jutros sam pohvalio Mlađana Dinkića zato što je sinoć bio iskren, pa je rekao da se kaje što nekoliko meseci pre pogibije Đinđića nije sa njim razgovarao, a to je ono – Laki je malo nervozan, da li će da bude guverner, da li neće da bude, pa neki tražili pare, pa ovamo, pa onamo. Sproveo sam istragu, gospodine Todoroviću, da li beše onaj direktor Jukić, Duško Jukić? I njega sam predložio za svedoka, jeste.
Zbog te krivične prijave, gospođo Plavšić, zaključkom Vlade je uspostavljen imunitet. Morate da znate, šest meseci Vlada Republike Srbije nije dostavila izveštaj koliko je puta uspostavljen imunitet Mlađanu Dinkiću, da li postoje krivične prijave, koliko postoji krivičnih prijava, šta je rađeno po krivičnim prijavama kada je u pitanju Mlađan Dinkić. Gospođo Plavšić, apsolutno ste neobavešteni, izađete ovde i onda napravite...
(Predsednik: Vreme.)
...još veći problem. Naravno, mnogo je veći problem. Ovo je moglo u tišini. Shvatam vas, sve što ste rekli bilo je po sistemu – a, gde sam tu ja. Niste u toj priči, gospođo Plavšić.
Evo, da vam ja dam odgovor, niste u toj priči, ne uklapate se, niste podobni za podelu para. To je mala, odabrana grupa.
(Predsednik: Hoćete li da privedete kraju?)
Jao, ja se izvinjavam.

Gospođo Đukić-Dejanović, baš je dobro što teče ovako lep dijalog, ali je stvarno loše što sada samo gospođa Plavšić izlazi ovde, verovatno poslednja osoba u G17 plus na koju bi neko mogao da se naljuti sa ove strane. Ona je to shvatila. Možda je i poenta u tome da baš Sneška brani G17 plus. Međutim, stičem utisak da vi niste gledali sinoć emisiju. Ja sam pohvalio Mlađana Dinkića više puta; on je prvi put u životu pokazao veliku dozu iskrenosti. Doduše, bio je i strah u pitanju, ali i iskrenost.
Da vas obavestim, u petak i subotu su se on i Boris Tadić pomirili. Nema više problema. Vidite i sami, ovi vaši koalicioni partneri iz "žutog preduzeća" se ne javljaju. Oni računaju - ako vi izginete na ovoj temi, oni će da prežive. Neće. Tu je mali problem, što neće da prežive, sve se to vezuje za njih. Vrana vrani oči ne vadi. Naravno da u toj srazmeri u kojoj su zastupljeni u ovoj koaliciji njima najviše pripada. Vi ste jedva prešli taj cenzus, odnosno išli ste sada zajedno, imate neku internu raspodelu, vi ste uzeli nešto, ali oni imaju najviše.
Znači, građani, sve ovo što se priča za G17 odmah množite sa koeficijentom tri, to je stvarno stanje kod Demokratske stranke. Ne mogu oni da se izvade. Samo je bitno da gledate RTS, Drugi kanal, da pratite zasedanja Narodne skupštine, jer tu možete direktno da čujete i vidite kakva je stvarnost u Srbiji. Ne čitajte novine. Tamo sve muvaju, petljaju, zavisi od Đilasa i ovih reklama itd. Gledajte RTS, Drugi program. Kamo sreće da imamo prenos do deset sati, od deset sati nastupa Vojislav Šešelj i tu ćete, gospođo Plavšić, da vidite da ste napravili pogrešnu paralelu, pogrešno upoređivanje. Znate, gospođo Plavšić, da vam ja sada objasnim: ako uzmete od Urala, pa krenete prema Atlantiku, možete da vidite EU i - veliku Srbiju. Ono što nije ušlo u EU, to je velika Srbija. Naravno, ja preuzimam veliki rizik da me predstavnik američke ambasade, ideolog Demokratske stranke i bliski saradnik Borisa Tadića, gospodin "sledimo viziju", Srđan Milivojević ne prozove, pa da kaže da to nije tačno, da on to nije zamislio tako, ali je bitno da ova rasprava ide.
Kao što vidite, malo-pomalo izlazi nešto što građani vide, osećaju, a ne mogu da ga definišu. Mlađan Dinkić je juče lepu rečenicu rekao – moram da zavedem u G17 red, svi oni što su čekali nisu zbog ideologije, nego zbog para, lopuže jedne. To mi njemu pričamo već nekoliko godina. Slušajte nas, ljudi.
Najprimitivnije, najprostije je ovo što radi Demokratska stranka: glasaju iz Bodruma, glasaju iz Soluna, lažu na izborima, varaju EU, varaju Srbiju, varaju Srbe, sad menjaju Kumanovski sporazum. To je najprimitivnije, to je anticivilizacijski što radi Demokratska stranka. I sada ćemo mi da se svađamo sa vama? Ne, Zakon o javnom tužilaštvu je ovde da isteramo zeca iz šume.

Šteta što nema predstavnika Vlade, ali je još veća šteta što nema meni drage Nade Kolundžije i Suzane Grubješić, jer kada bi bile tu i kada bi čule obrazloženje ovog amandmana, siguran sam da bi one to prihvatile u ime poslaničke većine. Ovako, Ćosiću, šta da ti radim, nisi ministar, stalno si u Skupštini, nisi ovlašćen da kažeš – prihvatam amandman. Vi iz Demokratske stranke, ako sretnete Nadu, objasnite joj o čemu se radi. To već ne bih mogao da kažem za ove iz G17 plus, jer su svi zapalili, negde broje pare u nekom ćošku. Izvini, Nikola. Nikola je izrod od G17 plus, nije on taj.
Član 104. reguliše, gospodo pretendenti na mesto tužioca i zamenika tužioca, obratite pažnju, šta su to disciplinski prekršaji u tužilaštvu. To je veliki član, skoro cela jedna strana. Nekoliko amandmana postoji na ovaj član, da se nešto izbriše. Čuli ste, gospođa Zlata je prethodno objasnila u kom smislu je njena intervencija, ali ima još jedna intervencija da se izbriše jedna alineja koja kaže – ne poštuje radno vreme.
Na početku moram da otklonim dilemu zbog ljudi iz Demokratske stranke, jer oni neki put mogu pogrešno da shvate. Velika razlika postoji u statusu sudija i tužilaca. Ako se za sudstvo, a personifikacija sudstva jeste sudija, može reći da je samostalno i nezavisno i da to država mora da garantuje, onda je kod tužilaštva situacija malo drugačija i tu mora samo da se garantuje samostalnost. Zbog činjenice da postoji ta principijelna razlika kritikovali smo vas u vezi sa zakonom o sudijama zato što ste uveli disciplinsku odgovornost za sudije, jer iz samostalnosti i nezavisnosti sudske funkcije, u slučaju da rade nešto loše, postoji institut razrešenja, ali ne disciplinske odgovornosti.
Kada je u pitanju tužilaštvo, disciplinska odgovornost treba da postoji. Zašto? Zato što je za tužilačku funkciju u Srbiji najodgovorniji republički javni tužilac, na nivou okruga - okružni, na nivou okružnog suda - okružni javni tužilac, i opštinski javni tužilac.
Uzimam ovu staru nomenklaturu podele, ona će biti potpuno drugačija kada se usvoje ovi zakoni, jer će pratiti, i po nazivu i po nadležnostima, organizaciju sudova. Ali, ne uzimajte mi za loše. Mislim da treba da postoji. Zašto? Zato što u jednom opštinskom javnom tužilaštvu postoji opštinski javni tužilac i nekoliko zamenika. Zamenici postupaju u ime tužioca. Kod sudova nemate rezervnog sudiju. On je samostalan i nezavisan.
Zato je ovde kod tužilaštva samo samostalnost, ali se ne garantuje nezavisnost, jer on mora da radi po uputstvima, preporukama, obaveznim instrukcijama starešine organa i nije greška kada se kaže – starešina organa tužilaštva je, recimo, okružni javni tužilac. Okružni javni tužilac je najveća vlast uvek bio i uvek će biti, jer on odlučuje o svemu i svačemu. Drugi će, u nekoj budućoj organizaciji Republike Srbije, biti načelnik okruga.
Znači, vi što ste drčni, što jurite upravne odbore, Vladu, ministarstva itd., da znate da će faktički najveću vlast ta dva funkcionera, po definiciji, da imaju. Šteta što to danas nemaju. Znači, okružni javni tužilac i načelnik okruga. Ali, to je kod nas sve uvrnuto i na tumbe.
Zašto je potrebna ta disciplinska odgovornost? Ovde se, pre svega, to odnosi na disciplinsku odgovornost zamenika tužioca. Da vam objasnim, čitaću ono što je ovde napisano. Da znate, ima dobrih stvari, ali je problem što se to u praksi ne primenjuje. Problem je što ovo može biti i rezultat zloupotrebe od strane tužioca. Batić vam je malopre lepo rekao, ali u onoj gužvi neko je namerno skrenuo to na drugu stranu. On je podneo nekoliko desetina krivičnih prijava. On otvoreno kaže – ili postupite po njima, podignite optužnicu, optužne predloge ili ih odbacujte. Ako ih odbacite, onda on stupi i goni. Međutim, ne, pronađen je način, a to je odavno štos – stavi se lepo u fioku i tu hvata buđ, iako taj koji drži to u fioci zna da treba da se nešto radi, ali on neće, jer ako krene Batić na ličnost, možda će da uspe u krivičnom postupku i da završi kao supsidijarni tužilac.
Sa istim problemom sam ja suočen sa jednim "zumbulom" koji je pobegao. Podneli smo krivičnu prijavu i čekamo. Nadležno je Četvrto opštinsko javno tužilaštvo, maltene samo još da se potpiše, preselili u Prvo opštinsko javno tužilaštvo i tu će da se kiseli.
Znate li, gospodine Ćosiću, dokle će da se kiseli? Dok Miki Rakić, to je ovaj glavni za bezbednost, onda vaš Kruševljanin Vukadinović, on je tu sporedan, direktor BIA, on je operativac, izvršava zadatke, prljave poslove itd., Đilas, koji je pretendent na mesto predsednika Demokratske stranke, Šutanovac...
Kad sam već kod Šukita "Plazme", samo da vas podsetim, vas iz Demokratske stranke, i vi ste se smejuljili kad smo pričali o otpremninama iz G17 plus: Nedeljković uzeo otpremninu i zaposlio se ponovo u državnom preduzeću; Šutanovac je uzeo otpremninu, kada se rasturala savezna država, 40 plata. Ko je bio u Saveznoj skupštini, zna. Jeste, nikad nema odgovora. Što reče Dinkić sinoć u intervjuu, zato sam rekao da je sinoć Dinkić bio kao retko kad iskren, bio je mnogo uplašen, ali bio je iskren i rekao je – kada su gasili neke institucije, isplate mu otpremninu i deset godina ne može da se zaposli u državnoj službi. Šuki "Plazma" postao ministar odbrane.
Da vas podsetim, Vesić je ispao mnogo korektniji. Nije se zaposlio u državnoj službi, a u istom su rangu. Ako ja lažem, pitajte Zorana Živkovića. To što ćutite i branite se ćutanjem, slaba vam je vajda. Pres kliping i kompjuter radi, samo vrti po datumima i kada dođe vreme objavi se knjiga. Naravno, vodimo računa o nazivima knjiga, jer dobar naziv prodaje knjigu: Laufer jedan, Laufer dva, ona ćurka Kristina Dal; kad vidi naziv čovek se odmah zainteresuje šta unutra ima i prosto se prijatno iznenadi kada pročita, sve zvanični podaci.
Samo sam malo napravio uvod, ne želim da se mešam u pravosuđe, valjda znate, ja kad gonim, taj završi u zatvoru. Ne morate da prihvatite, ali kad radim neki sudski postupak, to dobijam.
Sa kojim problemima mogu biti suočeni tužioci, a da im te probleme pričinjavaju zamenici? Vrlo realno, to će svako da shvati. Kaže: "učestalo propušta ili kasni na zakazane pretrese, rasprave i druge procesne radnje u predmetima koji su mu dodeljeni u rad".
Da ne ređam dalje, na bazi ličnog iskustva: istražni sudija sprovodi istražnu radnju, osumnjičeno lice je došlo, došao i potencijalni branilac, nema tužioca, ne može radnja da se sprovede. Dođe tužilac i kaže – izvinite koleginice, ali sa tim predmetom je zadužen N.N., a ja, Branko Stanković, nisam. Nisam imao vremena, jutros smo izneli. Ponovo istražna radnja. Onda dođe čovek i pita ga sudija, a on kaže – da, zastupam. Šta zastupaš? To što piše tu. Da li znaš šta piše tu? On nema pojma šta piše. Onda se raspravi pa kaže – u to vreme je važio taj zakon o budžetskom sistemu, o javnim prihodima, javnim rashodima. On kaže – nisam znao da postoji taj zakon. Ne znam da postoji neki pravilnik o nagrađivanju, ništa čovek ne zna.
Kada bi se ova norma objektivno primenila naša tužilaštva bi ostala bez zamenika.
Ima jedna stvar koja ovde ne može da se reguliše, a svuda provejava. Možda je ponašanje zamenika opštinskog javnog tužioca dirigovano nalogom opštinskog javnog tužioca, pa on po zadatku mora da ispada neobavešten, nenačitan, da ništa ne zna, da ne zna kada se zadužio sa predmetom, gde je predmet, šta treba da radi, šta treba da skupi. Tako, jadnik, neuk, otpadnu mu glavni dokazi u nekom predmetu. Da li mi to možemo da regulišemo zakonom? Formalnopravno, tužilac je odgovoran za to.
Kad odete kod republičkog javnog tužioca... Mi sad i nemamo republičkog javnog tužioca, imamo nekog turistu koji je u v.d. stanju, vršilac dužnosti, i nemamo kvalitetno krivično gonjenje. Mogu da vam ređam primere i primere. Da vam ne pričam o ovom Tužilaštvu za ratne zločine, da vam ne pričam o ovom za organizovani kriminal, da na primerima tih tužilaštava pročitam šta predstavlja disciplinsku povredu zbog koje treba disciplinski odgovarati.
Neću da ulazim u to kakve su sankcije, šta treba da se radi, ali, molim vas, građani Republike Srbije, setite se da li se vama ovako nešto desilo ili ste čuli od svog komšije, prijatelja, rođaka ili ako imate dete koje se bavi tom pravnom profesijom, odlazi u sud, pa vam priča kakvi su događaji. Kaže: "propusti da traži izuzeće u predmetima gde za to postoje zakonski razlozi". Pola tužilaštava i sudova muževi i žene, možda je petina. A da ne pričam o advokaturi; advokatura, tužilaštvo, sud, taj trougao kada se napravi... Hvalim te, Srđane, napokon da počneš normalno da pričaš. Evo ga, Srđan je počeo. Svaka čast. Ti treba da budeš ideolog Demokratske stranke. Lepo je čovek rekao, imamo tu spregu – policija, tužilaštvo, advokatura, sud.
Neću da pričam o odbranama po službenoj dužnosti. Verovatno ste čuli, policija privede čoveka, tamo treba neka odbrana, oni mu odmah daju vizit kartu, koji advokat da dođe. Sećate se one isplate, kaže – moraćeš da platiš malo više. Zašto, nije po tarifi? Pa da platim sudiju, pa da platim tužioca, pa da platim policajca, a gde sam tu ja?
Ja ovo ne karikiram, nego činim interesantnim gledaocima, da shvate sa kojim je problemom država suočena. Ovo nije problem koji može da reši jedna stranka, ali one stranke koje su na vlasti moraju da budu apsolutno čiste da bi rešile ovo. Mi smo opozicija i moramo da vas kritikujemo i tražimo od vas da rešite ove stvari, jer vi imate poluge vlasti. Nemojte da se ljutite zbog te kritike. "Što nas prozivate?" Koga ćemo? Ne možemo svetog Petra. Vi ste na vlasti, vi odlučujete, vi sprovodite ovo, vi garantujete primenu ovih odredaba i garantujete čistotu, a ne kao ovi nervozni iz G17 plus, uhvaćeni na delu, pa im se sad ne sviđa taj termin. Mora taj primitivizam da se izbaci iz Srbije. Niko nije dobio tapiju na stručnost, na znanje, na lepotu.
Idemo dalje, kaže: "ne izvršava pismena uputstva nadređenog javnog tužioca", teško će da se desi ta situacija, "očigledno krši obaveze pravilnog postupanja prema sudijama u postupku, strankama, njihovim pravnim zastupnicima, svedocima, osoblju ili kolegama" – to se nikad nije desilo. "Upušta se u neprimerene odnose sa strankama ili njihovim pravnim zastupnicima u postupku koji vodi" – napraviće se da ne vide. "Daje nepotpune ili netačne podatke od značaja za rad Državnog veća tužilaca" i tako dalje; "krši načelo nepristrasnosti i ugrožava poverenje građana u javno tužilaštvo".
(Predsednik: Vreme.)
Ugrožava poverenje građana u javno tužilaštvo. Po tom osnovu 70% tužilaca treba sa nogom u tur da izbacite iz ovih prostorija.
(Predsednik: Gospodine Krasiću...)
Izvinjavam se zbog ovih 30 sekundi, ali sačekaće Evropa nas, nemojte da se sekirate. Krivo mi je za ovu fasciklu, ne pokazah je.

Ja bih počeo da pričam o ovom amandmanu i da upozorim i predstavnike Vlade i gospođu Kolundžiju... Ne znam da li je Vlatko Ratković ovlašćeno izneo da prihvata ovaj amandman. To vi rešite na vašoj poslaničkoj grupi.
Moram da vas upozorim da ste danas drugi put napravili grešku. Nemam ništa protiv te srdačnosti, prijatnosti, nove ljubavi itd. To je vaš problem. Ali, moram da vam skrenem pažnju da ukoliko ovaj amandman usvojite mimo stava Vlade, pored suprotstavljanja Vlade ovom amandmanu, dovodite u pitanje da li mi uopšte imamo novi koncept tužilaštva. Skrećem vam pažnju.
Gospođa Pop-Lazić je na početku vrlo lepo rekla – u redu, postoje disciplinski prekršaji. Propisali ste. Šta mogu da budu sankcije? Može da bude javna opomena. Može da se konstatuje teška disciplinska povreda i po automatizmu na bazi toga da se pokrene postupak za razrešenje, jer je prosto neshvatljivo kako to da zamenik okružnog javnog tužioca zastupa, a godinu dana je kažnjen i prima 50% plate.
Shvatite još jednu stvar. Vi sada praktično onemogućavate nekoga da konkuriše za viši sud, jer ste uveli tri godine, usvajanjem ovog amandmana. Drugo, ako ste prihvatili ovaj amandman, gospodine Ratkoviću, šta je sa individualizacijom kazne? To je princip. Vi ste advokat. Vi ste predsednik Zakonodavnog odbora. Za tu tešku povredu je tri godine zabrana. Bolje je bilo rešenje koje je Vlada predložila – do tri godine. Ovako ste to fiksirali. Znači, najmanje 25 razloga postoji da se amandman uopšte ne uzme u razmatranje.
Zalutao je čovek ovde. Pustite ga. Greškom je čovek ovde, zahvaljujući Slavici Đukić-Dejanović. Ona je sebi napravila rezervnu partiju za vas. Otvorite sajt Narodne skupštine pa vidite koje su stranke prisutne u Narodnoj skupštini. Ovakvih pojava nema na političkoj sceni. Nije ih uopšte bilo. Ovo su hibridi; napravljeni "zumbuli" da bi skrenuli pažnju javnosti, da ne bude zainteresovana za Kosovo i Metohiju, za svetsku ekonomsku, finansijsku krizu, za pridruživanje EU, za ekonomski položaj, za socijalnu bedu, za vršljanje obaveštajnih i špijunskih službi u Srbiji. To sve želite da bacite pod tepih, kako bi neko lomio zube na nečemu beznačajnom i da se od toga pravi neka vest, neka afera.
Nema potrebe da se pravi vest i afera, vratite nama naših 20 mandata i – putuj, igumane. Dužni ste da obezbedite 78 mesta Srpskoj radikalnoj stranci. Drugo me ne interesuje. Neću ni da razgovaram. Zakoni su jasni. Ustav je jasan. Poslovnik je jasan. Jasno je da Boris Tadić, Miki Rakić i ostali žele da ovaj kamičak u nozi bude još neko vreme. Zapamtite, biće velika stena o vratu Borisa Tadića i Demokratske stranke. Posle ovog potopa više neće biti prostora za tu vrstu primitivizma u politici koju ste vi doneli u Srbiju od 2000. godine naovamo. Strašan primitivizam: glasanje iz Bodruma; glasanje iz Soluna; pranje para; rasprodaja banaka; uništavanje banaka.
Imate koalicionog partnera, svetskog stručnjaka koji ima evropsku perspektivu u politici. Zašto ga niste izvezli u Ameriku da sredi tamo njihove banke? Zašto niste Mlađu, brend, izvezli u Ameriku? On bi sredio njihove banke kao što je sredio naše, četiri, šest. Dokazao se ekspert. Nemojte da se čovek dokazuje sada destrukcijom u Srbiji, da živi na lovorikama zbog destrukcije. Koja je to inverzija!
Gospođo Malović, pokloniću vam ovu fasciklu. Ovde se nalaze dva upravna predmeta pred Okružnim sudom u Beogradu, Už.97/08 i Už.98/08. Odnose se na ćutanje administracije povodom mandata. Zašto se ovo ne rešava, iako je prošlo 48 časova, kako je to propisano zakonom? Zato što su Boris Tadić i Dragan Đilas zaključili da treba da naprave dar-mar, da uvedu negde privremene mere, pošto se ova ljubav svakodnevno manifestuje, pa čak i u ovim izlivima nežnosti poput – usvajamo amandman.
Ovu vrstu emocija poštujem. Vidim da to više ne može da se sakrije. To je dobro. To treba javno raditi. Sve treba da bude transparentno. Ta vrsta političke ljubavi može da postoji, vaš je izbor, nema nikakvih problema, ali vratite 20 mandata. Oteto - prokleto.
Iluzorno je pričati. Malopre vam je pričao čovek, on se zaklinjao u crkvi i svašta je radio, kerebečio se, ali takve vi volite. To je vaš problem. U to neću da ulazim. Vratite mandate koje ste pokrali. Vi ste pokrali, oni su samo sredstvo u vašim rukama.
Da vas obavestim, sada je meni jasno gde je Nikolić našao profesora za one menice – kolegu Antića. On ga je naučio da piše menice blanko. Mislio sam da onaj nešto zna. Morao je ovaj da ga uči. Kod nas su pobegli svi koji su vodili finansije u stranci sa Nikolićem. Sada dolaze računi, pa konstatujemo da je nešto na ruke plaćeno, po ugovoru, pa neki račun treba da se ...

Gospođo Čomić, imaćete lepu situaciju da radite od 11.30 do 12.00 časova, jer ćemo onda da budemo u Trgovinskom sudu, pošto imamo spor oko one blokade i onog kredita sa prvotuženim Nikolićem i drugotuženom ''Bankom Inteza'', valjda još nisu pobegli ovi iz banke.
Molim vas, vi sinoć što ste bili na B92, da slučajno ne opstruišete rad Narodne skupštine! Gospođo Kolundžija, nema gospođe Suzane Grubješić u sali, to je strašno, kvarite naš put u Evropu.
Što se tiče amandmana na član 5. Vlada je delimično u pravu kada je odgovorila na amandman gospodina Jojića, ali čini mi se da su malo prolupali kada je u pitanju amandman gospodina Radovanovića.
Ako već imate manir da u članu 5. stav 3. ubacite ono što piše u Ustavu, onda ste valjda morali da prepišete to što stoji u Ustavu,
pa je taj poslanik dao amandman i ubacio je reč "najmanje", vi ste to oberučke prihvatili, a kada je sličnu intervenciju uradio gospodin Jojić, on nije išao izvan onoga što je propisano Ustavom Republike Srbije, u Ustavu Republike Srbije za ta dva člana Visokog saveta pravosuđa propisano je da imaju najmanje 15 godina radnog iskustva, da je kojim slučajem amandman gospodina Jojića bio najmanje 10 godina, vi biste bili u pravu.
S obzirom na značaj ovoga, on je taj uslov malo podigao u okvirima propisanim Ustavom i vi ste odbili, mogu to da prihvatim kao nešto što apsolutno nije prepisano iz Ustava u tom njegovom amandmanu, ali ste onda morali da imate isti aršin i povodom amandmana gospodina Radovanovića.
Uz sva uvažavanja opravdanosti intervencije koja je učinjena tim amandmanom, gospodin Radovanović je lepo primetio, u Srbiji postoje dve AP, izborne sudije sa te teritorije treba da budu prisutne, broj jedan je hteo da prikaže kao – najmanje jedan, vi ste to prihvatili, iako to odudara od rešenja u Ustavu.
Samo pravim paralelu između onoga što je predložio Jojić i onoga što je predložio gospodin Radovanović. I jedan i drugi su išli izvan odredbe Ustava, a vi ste tu odredbu Ustava prepisali u zakon, njegovu ste intervenciju usvojili kao preciziranje, Jojićevu niste usvojili, iako je i ona, u suštini, preciziranje i ne dovodi u pitanje odredbu Ustava Republike Srbije. To je ono na šta sam hteo da vam skrenem pažnju, nedosledno se odnosite prema amandmanima koji su gotovo u identičnom rangu.
Druga stvar je mnogo važnija. Danas, nekom greškom, nemamo jednu vrlo važnu raspravu o poverenju Vladi, o misiji Euleks i faktičkom priznanju nezavisnosti KiM, u režiji Borisa Tadića i njegove Vlade.
Kad već pričamo o članu 5. i sastavu Visokog saveta sudstva, onda javnost mora da zna, prema predsedničkom saopštenju Saveta bezbednosti, mi ćemo na teritoriji KiM da imamo legalizovanu diskriminaciju građana, zato što ćemo na jednoj teritoriji da imamo građane prema kojima će da se primenjuju propisi nezavisne države Kosovo, imaćemo preko reke drugu kategoriju građana, prema kojima će da se primenjuju propisi UNMIK-a i, ukoliko neko od vas dođe u goste kod njih, rizikovaće situaciju da će na njega da se primenjuju tri ista propisa – nezavisne države KiM, propisi UNMIK-a i propisi Republike Srbije.
Uzmite situaciju da je član Visokog saveta sudstva sudija sa teritorije KiM. Kako bi taj čovek radio u Visokom savetu sudstva kada bi ga pitali – koji se propisi primenjuju na teritoriji KiM?
Na teritoriji KiM za istu stvar imamo tri propisa, tri suverena. Imamo suverena Kosovo, imamo suverena UN, imamo suverena Republiku Srbiju. To građani Republike Srbije moraju da znaju. Gde vodi Boris Tadić sa Cvetkovićem, sa G17 plus? Sad se G17 plus prikriva, da ne bi pala Vlada, pa mogu slobodno da kradu, ali cela ta operacija jeste da se faktički prizna nezavisno Kosovo, jer je to uslov da bi se ostvarila fatamorgana ove leve strane koja se zove – evro, Evropa, evropski.
Neću da vam trošim ovo vreme, imam trenutno pametnija posla, da skinemo te blokade i da damo konkretni doprinos u jurnjavi protiv kriminalaca i lopova, mandata i svega drugoga. Ali, građani Srbije, budite oprezni, ova vlada nas vodi u sunovrat. (Aplauz.)

Gospođo Čomić, pozivam se na član 27. našeg Poslovnika. Mislim da u primeni tog člana treba da se ide sa jednim malo širim tumačenjem, a sada ćete da vidite zbog čega je to neophodno.
Danas smo saznali da je ova tema koja je na dnevnom redu vrlo značajna, to je jedan u nizu zakona koji se tiču sudstva, i delim to mišljenje, svestan i rizika da svi ovi zakoni o kojima danas pričamo praktično počinju da se primenjuju 1. januara 2010. godine. Ali, većina je u mogućnosti da nametne dnevni red i da nametne značaj neke tačke dnevnog reda.
Javnost je imala prilike, preko nekih televizijskih emisija, ali i čitajući novine, da sazna da su ovo najvažniji zakoni za Republiku Srbiju u ovom trenutku. Ako je to tako, onda ovde treba da se vodi dijalog između poslanika opozicije i poslanika vlasti, da se čuje kakvo je to mišljenje.
Mislim da je ovaj saziv Narodne skupštine izuzetno bogat za još jedno veliko zadovoljstvo. Tu se nalaze eminentni predstavnici Dosmanlijskog režima, gospodin Srđan Milivojević, kao bliski saradnik Borisa Tadića, glavni ideolog DS, gospođa Kolundžija, koja vodi celu grupaciju, koja ima izuzetno dobre stavove povodom ovih pitanja, trenutno je odsutna gospođa Grubješić, koja stalno priča da treba da se radi ono što je na dnevnom redu, da se ne izlazi van dnevnog reda, evo vidite, nema je, verovatno ovi iz G17 prebrojavaju negde pare u nekom budžaku.
Hteo sam da vam skrenem pažnju da tokom ove rasprave malo gledate i na ovu levu stranu i da dajete reč ovim poslanicima ovde, da građani čuju, da se upoznaju sa tim dalekometnim mišljenjima i stavovima, jer, znate i sami, malo, malo pa čujemo sa ove strane – ali, mi smo pobedili. Stičem utisak da kako oni pobeđuju, tako Srbija tone. Vaša pobeda je toliko bolna za građane Republike Srbije, ali morate da izađete i da pokažete – pobedili smo da bismo sproveli nešto dobro.
Znate, nije lepo da samo mi kritikujemo Predlog zakona, morate i vi malo da hvalite taj predlog zakona i da u tom sučeljavanju stavova, sukobu mišljenja, građani sami zaključe zašto ste pobedili, koliko ste pobedili i koliko su građani Republike Srbije izgubili sa vašom pobedom.

Vi kao trenutno predsedavajući niste ovlašćeni da tumačite koliko je dovoljno. Napokon da se izborimo da pričamo malo o zakonu na zahtev mojih fanova iz DS-a i tri prsta iz SPO-a, pričaćemo o amandmanu na Predlog zakona, nećemo o zumbulima, nećemo o zakletvama u crkvama itd. Da definišemo problem ovog koncepta zakona i ovog člana, gde je gospodin Mirko Munjić morao da podnese amandman, radi se o članu 15. stav 2. Gospodin Munjić je pokušao da amandmanom da naziv tog akta koji treba da donese Savet. On je krenuo, upravo, da sledi koncept predlagača zakona, da kaže da taj akt treba da bude Poslovnik Visokog saveta sudstva.
Moram odmah da vam kažem da, neka, logika koja je prisutna u ovom konceptu zakona jeste ona ista koja je prisutna kod Ustavnog suda Republike Srbije. Znači, pored Ustava koji reguliše, pored Zakona o ustavnom sudu, najviši akt koji donosi Ustavni sud jeste poslovnik, kojim se regulišu neka pitanja unutrašnje organizacije i rada nečega što se zove državni organ. Međutim ovde je situacija potpuno drugačija i pogrešna je bilo kakva analogija da se pravi sa Ustavnim sudom Republike Srbije. Zbog čega je pogrešna? Ako smatrate da Visoki savest sudstva treba da ima i zamenika predsednika onda to mora da se uredi ovim zakonom, a ne da se prepusti Poslovniku kao što ste to uradili u jednom od prethodnih članova Predloga zakona, reći ću vam koji je to član, to je član 7. stav 3. Tu regulišete status zamenika predsednika.
Ne može neko tu rezervnu funkciju ili zamenjeničku funkciju nečega što je ustavna kategorija da crpi iz podzakonskog akta, što je poslovnik. Ako ste smatrali da treba da postoji zamenik predsednika Visokog saveta sudstva, onda ste te odredbe morali da ugradite u ovaj zakon o Visokom savetu sudstva, kako se bira, koje su njegove funkcije, šta treba da radi itd.
Moram da vam skrenem pažnju na još jednu stvar. Zamenik predsednika, a morate malo i da naučite, pošto, koga zmija peči, on se i guštera plaši – i mi smo imali nekog zamenika predsednika.
Međutim, zamenik predsednika je bio ovlašćen da radi samo on što je u opštem aktu definisano kao njegov posao. On generalno zamenjuje predsednika, ali ne može da radi one poslove koje ne bi mogao da radi ni predsednik. Evo da vam to objasnim. U SRS postoji predsednik SRS-a, dr Vojislav Šešelj. Da bi se SRS zadužila, da uzme neki kredit, nije dovoljno da predsednik ode i da potpiše ugovor, nego najviši organ, a to je Centralna otadžbinska uprava, mora da donese odluku o kreditnom zaduženju. Na bazi te odluke se potpisuje ugovor. Na bazi tog ugovora se izdaju menice i ugovorna ovlašćenja.
Vi ste slušali ovog "zumbula" koji se predstavljao da je nešto. On je, kao zamenik predsednika, kod nas imao statutom propisana ovlašćenja. Nije teško da se shvati. Predsednik i zamenik predsednika nisu mogli da kreditno zaduže SRS bez odluke Centralne otadžbinske uprave. To vam pričam zbog Visokog saveta sudstva, da biste shvatiti status predsednika. Njegov status je definisan Ustavom. Zamenika predsednika ne predviđa Ustav. Šta može da ga definiše? Samo Zakon o Visokom savetu, a ne da ovde u Zakonu dajete odredbu pa kažete da će to da se reguliše Poslovnikom o radu.
Tu ste napravili veliku grešku. Zašto? Zato što on zamenjuje predsednika Visokog saveta sudstva i ne može svoja ovlašćenja da crpi na bazi Poslovnika. Poslovnikom se definiše način sazivanja sednica, način rada i organizacija, verovatno i ova radna tela, da li stalna ili ad hok, ali vi niste dosledni ni kod radnih tela.
Vi radnim telima dajete nadležnost da odlučuju o nečemu. Zabranjeno je. Ne može! Ustav zna da je vlastan da odlučuje samo Visoki savet sudstva. To je taj problem. Velika je greška u konceptu, u shvatanju. Ako ide ovaj koncept i vas će ''guja da peči, kao što je nas pečila''.
Imate jedan dobar primer, crkva ne važi, zakletva u crkvi ne važi, kumstvo ne važi, ništa ne važi! Najlepši je, najpametniji, svima može da soli pamet. Uvek je neko drugi kriv.
Da se to ne bi desilo u državi, mi vam predlažemo da pitanje statusa zamenika predsednika Visokog saveta sudstva regulišete ovim zakonom. Potreban je. Neću da ulazim u terminološku razliku, da li je zamenik ili potpredsednik. Prihvatam vaš koncept – zamenik predsednika Visokog saveta sudstva. Ali, on ne može statusno da bude definisan Poslovnikom. On mora zakonom da bude propisan, jer je zakon stepenica niže ispod Ustava. Poslovnik definiše neke druge stvari, organizacije rada.
Kada sam već uzeo reč, moram da vam skrenem pažnju i na odredbe ovog zakona, nisam bio prisutan, izvinjavam se, gde ste taksativno naveli za šta je sve nadležan Visoki savet sudstva. Stičem utisak, neću da idem dalje, da ste prekoračili ona ovlašćenja koja postoje u Ustavu Republike Srbije u članu 154. Zašto vam pričam ovo? Stekao sam utisak, na bazi ovih alineja, sa ovlašćenjima, da vi Visoki savet sudstva tretirate kao inokosni poslovodni organ kompletnog sudstva.
(Predsedavajući: Vreme.)
Gospodine Novakoviću, izvinite.

Brže ćemo, Nikola, nemoj da se sekiraš!
Gospodin Nikolić je podneo amandman na član 16. i on traži da se taj član i naslov iznad člana briše, jer stvarno ovo ničemu ne vodi, ovakva vrsta, u načelnim odredbama se ide do ''sitnih creva'' potpuno nepotrebno. Naravno, on je iskoristio dobar primer iz prakse, kako je to radio Čerčil, pa, kad nešto ne želi da reguliše, on pravi komisiju, pa komisija zaseda, zaseda, pa ponovo zaseda, zaseda i nikad se taj problem ne reši. Ali, to ništa novo nije.
Ipak moram da se vratim na ovaj pogrešan koncept radnih tela unutar Visokog saveta sudstva. Ali, moram da zakačim i nešto što se zove nadležnost Visokog saveta sudstva. Vidite, u Ustavu Republike Srbije, u članu 154, propisano je, između ostalog, da Visoki savet sudstva ''učestvuje u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda''. Znači, samo učestvuje u postupku.
Ustav nije hteo da bliže definiše kakvo je to učešće. To učešće može da bude – i daje se savetodavno mišljenje, i daje se neko mišljenje, inicira se postupak, pokreće se postupak.
Znači, reč ''učešće'' može poprilično da ima široko tumačenje, ali je važno da se ne zasniva na donošenju nekog konkretnog akta, znači, nema odlučivanja.
Moram, zbog gledalaca da napravim jednu vezu, da ne bi oni rekli da se ovde sada vrši diskusija o pravnom leksikonu.
Pazite, kod nas postoji jedna velika zabluda u svakodnevnom radu. Jedno je odlučivanje, a drugo je odluka, treće je utvrđivanje, a četvrto konstatacija, jedno je konstruktivni karakter, drugo je deklarativni karakter nečega.
Kako se dešava ovde kod nas da se konstatuje prestanak mandata? Na bazi izveštaja Administrativnog odbora, koji se podeli poslanicima, nezavisno od tačke dnevnog reda, predsednik Narodne skupštine pročita dve rečenice.
Prva rečenica – dobili ste izveštaj Administrativnog odbora, gde se konstatuje da su ispunjeni uslovi iz člana tog i tog Zakona o izboru narodnih poslanika, za prestanak mandata narodnog poslanika. Druga rečenica koju predsednik Narodne skupštine čita – konstatujem da je prestao mandat poslaniku. Kraj. Nema glasanja. Zašto nema glasanja? O tome ko je poslanik odlučuje narod, ali izborna lista, saglasnost, potpisi itd, to samo dokazuje da su poštovane odredbe Zakona. Znači, mi ne glasamo. Jer, kada bismo mi glasali, onda ne bi bili potrebni izbori, onda bismo mi bili francuska radio-televizija, zaposlili smo naše, zatvorili smo, nema više nikog drugog.
Vlast se menja i proverava na izborima svake četiri godine, neki put i ranije, i legitimitet se dobija od naroda, a ne od toga da li će poslanici da dignu ruku ili neće da dignu ruku, jer se onda javljaju i velike gluposti. Kada bi to tako bilo, za poslanika koji je umro ne bi mogao da se konstatuje prestanak mandata ukoliko se glasa, pa većina neće da glasa, ali on je mrtav pa mrtav, ne može da oživi čovek.
Slična analogija postoji i kada je u pitanju Visoki savet sudstva. Pogledajte šta su oni napisali kao svoju nadležnost, odnosno šta su oni razradili u članu 13. Predloga zakona u odnosu na ovlašćenje koje imaju iz člana 154. Ustava Republike Srbije. Znači, ono, ''učešće'', ako niste zaboravili, e, vidite, ''učestvuje'', oni su rekli – predlaže Narodnoj skupštini izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika suda. Predlaže Vrhovnom kasacionom sudu kandidate za sudije Ustavnog suda.
Hajde, sada mi kažite na osnovu koje odredbe Visoki savet sudstva može bilo šta da radi kada je u pitanju izbor sudija Ustavnog suda. Na osnovu čega?
Vi, onda formirate ad hok radna tela ili stalna radna tela koja treba da urade neki posao za Visoki savet sudstva, a u stvari, vi ste Visoki savet sudstva postavili kao inokosni poslovodni organ svih sudova u Srbiji. I tu ste prevazišli sva ovlašćenja koja postoje iz člana 154. Ustava Republike Srbije, sva ovlašćenja; i plata i rezultati rada, ubacili ste disciplinsku odgovornost, predlaganje, razrešenje, postavljenje, svašta ste stavili. Niste uspeli da nađete tu evidentnu razliku koja postoji i koja je navedena u članu 154.
Nikada nemojte široko da tumačite krajeve pojedinih stavova ili članova Ustava Republike Srbije, gde se kaže – kao i druga pitanja u skladu sa zakonom. Ako to preširoko tumačite, onda, na osnovu tog tumačenja možete, čak, i da devalvirate ili da ukinete nešto što mora da postoji. Zar ne vidite da ste vi ovim zakonom, i u najavi Poslovnikom, i u najavi nekim aktom Visokog saveta sudstva, u stvari prepravili odredbe Ustava Republike Srbije koje se tiču pravosuđa? Znači, iz toga se izvlači zaključak kakve su namere. Ja ne mogu o namerama da pričam kao o nečemu što je već završeno. Namere se odnose na nešto u budućnosti.
Vi ovim odredbama Predloga zakona o Visokom savetu sudstva, Predlogom zakona o sudijama, Predlogom zakona o uređenju sudova, šaljete jasno prepoznatljivu poruku, jer postoji zajednička nit kroz sve te zakone, to je ta ''namera'' koja treba da se ostvari. Nešto će biti do 2010, a nešto od 2010. godine. Zato su potrebni takvi neformalni organi koji dobiju neku ljušturu, na bazi nekog člana predloga zakona ili kasnije na bazi odredbe Poslovnika, i vi tu lepo završavate posao. Pa, se onda s pravom pozivate, kažete, molim vas, sve je to zakonito, evo, član Poslovnika kaže da može to da se radi, evo, molim vas, član zakona kaže da može to da se radi. Ovde imamo situaciju da će zakon da se donese, bukvalno rečeno, svojevrsnim nasiljem. Uvek je nasilje kada 126 ruku donese neki zakon, a prilikom donošenja zakona izostane dijalog, diskusija i ubeđivanje.
Naravno, verovatno ne mogu da vas ubedim da ovo nije dobro. Zato koristim priliku da ubedim građane da shvate koja se opasnost nadvila nad njima, ako ovo prođe ovako. Ali, morate i vi neki put da odgovorite, pa da kažete: "Martinović nije u pravu, Sreto Perić nije u pravu, Vjerica Radeta nije u pravu, nećemo mi tako da primenjujemo ovaj zakon, nego, taj zakon, kada se bude doneo, on će da znači to i to, sve u skladu sa Ustavom i zakonom". Morate malo i vi da se pravdate, a ne: ajde, sada će da prođe ovo. Srđan Milivojević, od pet sati u Skupštini, četiri i po provede na mobilnom telefonu, uvo mu požuti, pocrveni, pročita sve novine, izađe napolje, i oni su poslanici koji se zdušno zalažu da Skupština bude efikasna, da rešava životna pitanja građana Republike Srbije, samo što je problem što to niko ne može da čuje. Brane se ćutanjem. Stav o zakonu imaju ćutanjem.
Nemam ništa protiv što vi čitate novine. Obavestite se, da znate kakav vam je rejting itd. Sve je tu uredu.
Prekoračili ste i pokazujete kakva će biti vaša namera kada budete u mogućnosti da primenjujete ove zakone. Međutim, nadam se da će građani Srbije da budu toliko svesni i da će da vas onemoguće da vi primenjujete ove zakone.

Gospodine Novakoviću, oni utiču na mene i kažu mi da podržim ovaj amandman. Neću da podržim ovaj amandman. Sada ću da vam objasnim i zašto neću da podržim ovaj amandman. Ne iz inata, nego iz razloga koji postoje. Zašto? Neću da igram njihovu igru. Njihova igra je pogrešna igra. Javnost Srbije treba da zna, a naročito oni koji se bave poslovima pravosuđa i oni koji studiraju, pa računaju da će da budu sudije i tužioci, da vide kakva je podvala na delu.
Ustav Republike Srbije, u članu 153. st. 2. i 3, propisuje sastav Visokog saveta sudstva: 11 članova, postoje članovi po funkciji; to je ministar pravde, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, a to je predsednik Odbora za pravosuđe.
Imamo osam izbornih, šestoro će biti sudije, jedan će biti iz reda advokata, jedan iz reda profesora pravnog fakulteta. Neka neko objasni – da li je taj Visoki savet sudstva stručan, kompetentan organ koji treba da uredi funkcionisanje sudova i statusna pitanja sudija?!
Ako je stručan organ, izvinite, molim vas, ko nama garantuje da je ministar stručan? Nema veze sa gospođom Malović, odmah da vam kažem, u startu. Šta je garancija stručnosti? To što je član Vlade i što pripada, verovatno, skupštinskoj većini? Šta je nama garancija stručnosti predsednika Odbora za pravosuđe? Što je saglasnošću svih poslaničkih grupa političkih stranaka u Narodnoj skupštini, u odgovarajućoj srazmeri su zastupljene sve stranke u tom odboru, na bazi nekog prećutnog dogovora, neko postao predsednik Odbora za pravosuđe?
Gde je njegova stručnost? Formalnopravno on bi mogao da bude i kuvar. Ne postoji nikakva smetnja, zato što je laička skupština. Gde piše da predsednik Odbora za pravosuđe mora da bude diplomirani pravnik, sa 15 godina radnog iskustva itd? Nigde! Zašto? I liste kandidata za poslanike kada se prave – školska sprema nije uslov.
Neću da pričam o predsedniku Vrhovnog kasacionog suda.
Imate ovu metodologiju izbora šest sudija kao budućih izbornih članova Visokog saveta sudstva. Po kom kriterijumu se oni biraju? Statusnom, što su sudije? Stručnom? Kako stručni kriterijum može da dođe do izražaja kada imate Izbornu komisiju i glasanje po sudovima? Vrlo prosto, vrlo jednostavno, dolazi se do zaključka da je Visoki savet sudstva u budućnosti, bez obzira kako da se bira, pre svega, politički organ, a ne stručni organ.
(Ja ne znam, da nisam u koži sudija u Nišu!)
Da li možete da zamislite Boška Ristića kao člana Visokog saveta sudstva, po funkciji? Šta bi on to stručno mogao da razmatra o sudovima? Hajde da budemo još iskreniji. U slučaju neke prekompozicije političke scene i prisutnosti stranaka u Narodnoj skupštini, moguće je da neko iz neke druge političke stranke bude predsednik Odbora za pravosuđe, a da nema veze sa pravosuđem, niti da je diplomirani pravnik, niti da je advokat. Evo, Srđan Milivojević, kao diplomirani poljoprivredni inžinjer može da bude predsednik Odbora za pravosuđe. I, sad, on treba da bude član Visokog saveta sudstva. Da li je Visoki savet sudstva stručni organ? Načelno postavljam pitanje, nema veze ni sa gospodinom Milivojevićem, niti sa Boškom Ristićem, samo uzimam, kao primer, šta je sve moguće da se desi.
Kako ste shvatili Narodnu skupštinu, moguće je i građanin da bude predsednik Odbora za pravosuđe; onaj ko je ukrao mandate, ukrao pare, vi imate neki interes, čuvate ga ovde, zakleo se u crkvi itd, sve to pregazio, može da bude predsednik Odbora za pravosuđe i on postaje član Visokog sveta sudstva, po funkciji.
Sad treba neko ovde da nas ubeđuje kako će Visoki savet sudstva da vodi računa o statusu sudija, o organizaciji sudova, oni će da zaključuju koliko koji sud treba da ima sudija, sudija porotnika itd.
Ko bira Visoki savet sudstva? Nešto je po funkciji, nešto se bira u Narodnoj skupštini; osam se bira u Narodnoj skupštini.
Pogledajte, do kog su apsurda ovi neosamoupravljači doveli koncept zakona. O čemu se radi?
Kompletan izborni postupak se sprovodi u svim sudovima, da bi se došlo do šest kandidata koji bi bili predloženi Narodnoj skupštini da se izaberu. U nekoj varijanti, moguće je da se predloži i po dva za svako od tih mesta, znači 12, i dođe u Narodnu skupštinu, a Narodna skupština ne izabere nijednog. Što ste džabe krečili?!
Vodili ste izborni postupak, Izborna komisija, kandidovanje, opšta sednica, terali sudije da idu na biračka mesta da glasaju, da zaokružuju papiriće. Da li može putem biračkog listića da se bira čovek koji treba da bude stručan? Ne može!
Ovde su svi narodni poslanici, ne zato što su lepi, pametni ili stručni, nego što je u datom trenutku, kada su se održavali izbori, bila izborna volja građana da daju glas nekoj političkoj stranci, pa je srazmerno zastupljena.
Zar možemo mi, putem referenduma i izbora, da dođemo do stručnog kandidata? Ne možemo. Zašto? Lobira se. Kao u vreme radničkog saveta, vidim ima sedih glava pa se sećaju tog perioda, izbori za radnički savet OOUR-a. Nateraju sve radnike da idu tamo na biračka mesta, da glasaju, izabere se radnički savet, ali opet, šta je rekao Savez komunista tako će da bude. Sada je Savez komunista Vlada Republike Srbije, u nekom agregatnom stanju. Nije bitno, da li će biti krunska, da li će biti ova, da li će biti ona, apsolutno nije bitno. Principijelno pričamo. Kunete se u stručnost, a nema nijedne garancije da ćemo mi u Narodnoj skupštini, u budućnosti, kada budemo ovde glasali za članove Visokog saveta sudstva, za njih osam, pa, neka bude i 16 kandidata, dodao sam i ova dva iz advokature i sa fakulteta, glasati za najstručnije. Šta je garancija njihove stručnosti?
Opet vas vraćam na nešto što stalno pričam. To je isto kao što je naš Odbor za finansije predlagač guvernera, članova Saveta NBS itd. Da li ste svesni da je, recimo, Radovan Jelašić najstručniji čovek za posao guvernera NBS?! Stvorena je prezumpcija zato što je poštovana neka procedura. Neko je predložio Odboru, Odbor predložio Narodnoj skupštini, Narodna skupština je odlučila, ali Narodna skupština nije stručan organ, nije veće, neko petočlano ili tročlano sudsko veće, gde sede ljudi sa nekom kvalifikacijom, niti je komisija za polaganje magistarskog rada, niti za ocenu referata za vanrednog profesora, redovnog profesora itd. Ne, nego bukvalno rečeno – džumle se skupilo ovo ovde, ko ima više ruku digne i tako Boško Ristić postao stručnjak.
Da je kojim slučajem Petrović ministar pravde, onda bi sad on bio najstručniji, a on bio godinu dana pripravnik, advokat. Ne može!
Imamo nešto slično i u postojećem (sad, Vjerice, kako se to zove) Visokom savetu pravosuđa, imamo i tamo profesora, on se uklopio sa Vidom Petrović i onima tamo, čini mi se Tomić. Istekao mu mandat? Izvinjavam se, onda. Ali guraju, teraju.
Šta je garancija stručnosti, a kaže se u čl. 153. i 154 – neće više politika da određuje ko će da bude sudija, to će struka da odredi, to će ljudi sami iz suda da se biraju, sami će da dođu do predloga kandidata. Kada dođe ovde do Narodne skupštine, neće da ga izabere. Imaćemo problem kao sa Savetom, čini mi se, u obrazovanju, beše. To je bio cirkus u Narodnoj skupštini tokom glasanja.
Iole moralan čovek bi rekao – nemojte moje ime da stavljate tamo, da se neko iživljava sa mojim imenom i prezimenom na glasačkom listiću u Narodno skupštini! Zašto postoji potreba da se sve to devalvira? To je naš glavni problem.
Svi se zaklinju na Ustav i zakon, na moral, a da ne pričam o ovima u crkvi, na ovo, na ono, ali kada dođe trenutak da se to primeni, sve to pada, dominira politika. Sada ćete politiku iz Narodne skupštine da prebacite u Visoki savet sudstva. Samo je pitanje – ko je tu veći majstor?
Neću nikoga da pominjem, nemam nameru nikoga da vređam, ali bio je jedan inteligentan ministar, pa, kad je trebalo da se potpiše za Miloševića, on podmetne pomoćnika da on potpiše – ja nisam, ja sam čist.
Tako je i Petrović sada. Podmetnuo je ministarku da potpiše, da ode Karadžić, i on je sada čist, svi drugi su čisti. Sada mi treba zbog političkih razloga...
Gospođo Malović, zaboravite ovo što sam rekao, nema nikakve veze sa vama, vas je neko pokušao da prevari i prevario vas je. Ali, takvo vam je društvo, u takvom se društvu krećete. Imamo podvalu do podvale. Sada mi treba da trošimo snagu, nema gospođe Suzane Grubješić, molim vas, neka javnost shvati da je nema, nje nema, a ona se sinoć, jadnica, zajapurila – opstrukcija!
Ma, opstrukcija je sa ovakvim predlozima zakona. Da nije ove javne rasprave u Narodnoj skupštini, da li bi javnost znala šta se radi, šta se sprema, kako se razmišlja? Da li bi neko znao šta se dešava u javnim preduzećima da Dragan Todorović godinu dana ne čita ove podatke, a vi se smeškate. Što reče onaj – mi smo pobedili. Jeste pobedili, ali je Srbija propala zato što ste vi pobedili! To je taj problem.
Neću da vam trošim ovo vreme. Nadam se da sam bio dovoljno ubedljiv da shvatite da od ovoga nema ništa. Biće glasačkih listića po sudovima, svađaće se sudije oko ovoga, ko će šta, kako, jedan lobi, drugi lobi, zapostaviće se predmeti, sve će oni lepo da završe, doći će u Narodnu skupštinu neka stranka vladajuće koalicije koja će biti nezadovoljna, neće da glasa. Džabe ste krečili! Džabe ste radili i džabe ste maltretirali te sudije, od njih napravili poslušnike koji treba da se opredeljuju povodom Mike, Pere ili Laze, a neće da prođu u Narodnoj skupštini ni Pera, ni Mika, ni Laza, a sve kobajagi izgleda ozbiljno.
Neko kada pročita, još ako uzme to Vučetić, onaj Ivošević, a da vam ne pričam ovi iz nevladinog sektora, što guraju to, daju podršku itd, ili ovaj vaš Čiplić. Čekamo ga za diskriminaciju da dođe, kada on počne da objašnjava itd, bio sam predsednik opštinskog odbora, pa nisam, pa sam bio nestranačka ličnost, a bio sam predsednik odbora DS u Novom Sadu kada je trebalo da se bira itd. Nemate više tih kapaciteta za prevaru građana Republike Srbije. Ubi ova govornica ovde, da znate. (Aplauz.)

Moram da skrenem pažnju na ono što je rekao gospodin Aligrudić da je potpuno u pravu. Ali, onda problem nije u ovom članu, nego u prethodnom članu. Problem je u tome što ste, u suštini, pogrešno interpretirali ono što stoji u članu 153. Ustava Republike Srbije. Za šest kandidata, izbornih članova, uslovi su ovde, praktično, propisani i pitanje je da li mi možemo da idemo van ovih uslova koji su Ustavom određeni.
Da li Skupština ima to ustavno ovlašćenje da, na neki način, uvodi kvalifikacioni oblik uslova u primeni člana 153? Sa gledišta Ustava, znači, kandidat za člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija, tih šest izbornih članova moraju da ispunjavaju samo taj uslov – da su sa stalnom sudijskom funkcijom.
Sada je tu pitanje da li smo mi ovlašćeni da zakonom utvrdimo još nešto preko toga, pa da vežemo za godine vršenja sudijske funkcije? Ovde je samo slučaj hteo, zbog činjenice da se sudije za prekršaje nalaze u organu za prekršaje, to je faktičko stanje, da u bliskoj budućnosti to treba da bude sud. I ovom izmenom Zakona o prekršajima mi jeste da promovišemo sud, ali kažem da se sud za prekršaje promoviše samo zbog kazne zatvora.
Nemoguće je da sudija za prekršaje, koji je sada u organu uprave, maltene, može da kazni nekoga kaznom zatvora. To je jedini uslov evropskog suda za ljudska prava i Saveta Evrope, a tiče se Evropske konvencije o ljudskim pravima. Mi sada imamo situaciju da, sa gledišta prekršaja, buduća organizacija tih sudova, prekršajni i Viši prekršajni, nijedan u stvari ne ispunjava uslov. Znači, nijedan sudija ne bi mogao da ispuni ove uslove.
Međutim, moram da skrenem pažnju, a verovatno će predlagači to da tumače na taj način, ako je neko od sudija u opštinskom organu za prekršaje, da mu se to računa kao sudijska funkcija. Moram da kažem da i to ima nekog opravdanja, jer je činjenica da je on vršio tu sudsku funkciju u ovom periodu kao sudija za prekršaje, bez obzira što je u organu ili u tom drugostepenom organu za prekršaje.
Ovo samo doprinosi onoj tezi od jutros – da je ovo, u suštini, pogrešan koncept, stvarno je pogrešan koncept. Vidite, Vlada, u stvari, računa da načinom izbora i načinom kako se formira taj državni organ, Visoki savet sudstva, može da se da neki demokratski legitimitet i da se iz toga izvlači legitimitet zakonitog rada, što nije tačno. Jednostavno, nije tačno. i to više ne može biti stručni organ koji bi vodio računa o našem pravosuđu.
Ovo jeste veliki problem. Podnosioci ovog amandmana su u pravu, ali moram da kažem da su u pravu i oni koji su tražili nešto rigoroznije uslove. U pravu su i oni, jer, ipak, neka garancija za članstvo u ovom državnom organu jeste svakako, pored vršenja sudijske funkcije, i činjenica da ima neko radno iskustvo u vršenju sudijske funkcije, pa, da li je to šest, sedam ili deset godina, u ovom slučaju, možda, to toliko i nije bitno.
Ali, svesni smo i situacije da i čovek koji dve-tri godine radi kao sudija može da bude izuzetan poznavalac, izuzetan stručnjak. Čak, verovatno je to i pravilo, pošto savladava materiju, želi da se dokaže, poseduje i mnogo veću stručnost, jer ima i vremena i obavezu da proučava i sudsku praksu, pošto ne želi sebi da dozvoli da mu padaju presude i da ima, što reče Batić pre nekoliko dana, potvrđene presude 10 ili 15%, nego, želi da ima što veći broj potvrđenih presuda, da dobije sudijski autoritet za ubuduće.
Vidite, mislim da se ovim amandmanima pokazuje neka vrsta apsurda samo zbog pogrešnog koncepta. Ne želim da diram onaj deo koji je propisan Ustavom, koji može da se kritikuje, ali stvarno može da se kritikuje. Zbog čega može da se kritikuje? Jer, sudiju na probnom radu bira Narodna skupština, a sudiju, kako oni to kažu, u trajnom vršenju sudijske funkcije, bira Visoki savet sudstva – i u čemu je razlika? Valjda, ako je nešto kvalitet da bi dobio svoj legitimitet – treba da dobije ovde, u zakonodavnom organu, a ne u nekom nazoviorganu.
Stičem utisak da se, čak, i Društvo sudija ograđuje od ovakvog predloga zakona. Oni ga pisali?! Znam da su ga pisali, ali zavisi koji je lobi pobedio, znate? Uopšte nije dobro kada se u nešto što se zove državna organizacija, državni organi, uključe nevladine organizacije ili udruženja.
Ja se u potpunosti, gospođo, sa vama slažem. Znam da ste imali velikih problema, jer kada oni krenu sa nekim emisijama i da lobiraju itd, svašta se dešava. Morate da shvatite – komunisti su bili veliki mangupi. Oni su formalnopravno ispunjavali uslov u pogledu udruženja sudija i tužilaca, a znate li kako? Postojao je Komitet pravnika i predsednici Komiteta pravnika u mestima su bili ljudi iz sudova. Oni su imali tu izdavačku delatnost – da objave neke sudske presude. Na papiru je postojala kao neka organizacija, a suštinski bez ikakvog uticaja.
Međutim, sada se javio taj strani faktor. Pogledajte Društvo sudija, uđite na njihov sajt i videćete ko finansira njihovu izdavačku delatnost – inostranstvo! To je problem države – zašto? Jer, ne znam, zašto bi onaj iz inostranstva dao pare da se nešto dešava u Srbiji sa tim parama i da to bude korist građana Srbije – nema šanse. To vam je isto kao onaj sir u mišolovci, potpuno ista situacija – stavi se sir, besplatan, da kljusa udari i da ubije nekoga. Mi, nažalost, postajemo poligon prepun tih kljusa – to je naša istina, naša stvarnost.
Znači, ovaj amandman je utoliko dobar što pokazuje apsurdnost čitavog ovog projekta. Drugo nešto, potpuno sam siguran da se u toj opštoj devalvaciji svega i svačega, prosto, svi ovde u Skupštini utrkuju u tome da devalviraju politički uticaj stranke i u startu se politički uticaj neke stranke tretira kao nešto loše. Onda se šalje jedna loša poruka da se sve loše nalazi u političkim strankama.
Ako ide takva poruka, onda s pravom neko postavlja pitanje – kako političke stranke, bez obzira na svojevrsnu tranziciju, mogu da donesu nešto dobro kada sami kažu da se sve loše nalazi u političkim strankama. Onaj ko kaže da se nešto loše nalazi u onoj političkoj stranci spreman je da prihvati da mu neko drugi kaže da se kod njega u političkoj stranci nalazi nešto loše. Tu pogodujete ovima sa B-92, iz "Blica", "Presa" i ovima koji žele da dokažu da je politika najstariji zanat i da je to, po pravilu, nemoralno.
Mi, upravo, treba rezultatima našeg rada, izglasavanjem zakona i na drugi način, da dokažemo nešto obrnuto – da je politika visokomoralna kategorija. Naravno, kada tu postoje građani koji se predstavljaju da su poslanici, pa još kada čitam novine, oni kritikuje G17 za krađu. Onda vam je sve jasno. Čovek kupi novinu, pročita, kaže taj i taj zumbul, kritikuje G17 da su lopovi, a ima poneki i u DS. Onaj koji čita kaže – kako je to moguće? Zakleo se u crkvi, a sada priča kod ovih drugova da je lopov. Ne ide.
Mislim da pogrešan koncept zakona neminovno nameće da kroz nekoliko godina vi opet tražite promenu ovog zakona, neko usaglašavanje, ako mogu da kažem, neki manevarski prostor i neku fintu za neku novu prevaru.
Jutros sam vam objašnjavao, formalnopravno je moguće da predsednik Odbora za pravosuđe bude metalostrugar. On po funkciji postaje član Visokog saveta sudstva koji će da razmatra ko bi mogao da bude sudija Vrhovnog kasacionog suda. Znam da ga bira Skupština, i kod nas se u Skupštini dešavaju čudne stvari. Zahvaljujući ovim prenosima, građani kažu, gledajte ove stvari koje se dešavaju u Skupštini, ne služe na čast nikome. Znači, ne možemo mi da se krijemo iza Skupštine u svakom segmentu i u svemu.
Nama je rečeno, u Ustavu je tako zapisano, da Visoki savet sudstva treba da bude visokostručan, profesionalni državni organ, koji bdi nad nezavisnim, samostalnim, osokoljenim, hrabrim sudstvom, koji treba da deli pravdu, pravičnost, itd.
Ovo, posle ovog vašeg koncepta zakona postaje nemoguća misija, apsolutno nemoguća misija. U načelnoj raspravi sam skrenuo pažnju da imate pogrešan koncept, da ovo sve treba da vratite na neku doradu, ali vi ste stvorili medijsku atmosferu da od ovih zakona zavisi i kurs dinara, sutra koji će da bude, iako ste u Predlogu zakona naveli da počinje da se primenjuje 1. januara 2010. godine. Sada mi, sa ove govornice, ne možemo da se borimo protiv medijske slike. Možda ovaj prenos gleda sto hiljada ljudi, ali šta vredi, neke druge televizije, neke druge zabavne emisije, neke druge novine pročita daleko veći broj ljudi, gde dobija potpuno drugačiju poruku.
Mislim da je prednost ovog amandmana što gospodina Aligrudića konkretno dokazuje apsurdnost svega ovoga što se radi. Vi sada imate nekih 126-128, moguće je da 2010. godine ta većina, od 128 ili 130, bude nekog drugačijeg sastava. Zvanični predlagači dostave spisak kandidata za izbor za Visoki savet sudstva i ti ljudi ne prođu. A u svim sudovima se sprovela i kampanja i lobiranje i glasanje za izbor za članove radničkog saveta, sve je završeno i onda sudija kaže – izvinite, molim vas, vi ste nas po zakonu naterali da uđemo u tu proceduru, da se međusobno svađamo, da se kandidujemo, da se biramo, pa birački odbori, pa ovo, pa ono. Mi taj posao završili, vi niste izabrali Visoki savet sudstva.
Sve je to smišljeno! Zašto? Da bi ostao onaj nulti sastav Visokog saveta sudstva. Nulti sastav, u kome formalnopravno ne postoji nijedan sudija sa stalnom sudskom funkcijom, zbog ovoga što vi predlažete reizbornost ili da budem precizniji – za njih 6 postoji stalnost i trajnost, ali za 2.494 ne postoji. To je taj problem. Znači, opet se vraćamo na političku pozadinu, na motive zašto se ide u ovu operaciju na ovakav način.
Apsolutno sam siguran da iz ovakvih ustavnih rešenja mogu da se naprave kvalitetniji predlozi zakona, koji sigurno mogu da garantuju nezavisnost i samostalnost našeg sudstva. Kako god da se okrenemo dolazimo do one priče o tome šta je hteo predlagač da kaže ovim predlogom zakona. Znači, poruka koja nam dolazi nije ni Ustav, niti nešto zakonito, nego nulti sastav Visokog saveta sudstva, koji će da vedri i oblači i posle 2010. godine i ko zna koliko dugo, naravno ako je DS na vlasti, jer je praktično on nepromenljiv. Zašto nepromenljiv? Jer, po ovome, ne može da se izabere novi sastav Visokog saveta sudstva, nemoguće je da se izabere. Mi smo to već imali 2002. godine.
Ne sumnjam u namere predlagača, ali su blokirali oni koji su bili na vlasti. To je činjenica. Zato mi i dan-danas primenjujemo odredbe o nadležnosti sudova iz 2001. godine. I dan-danas imamo u budžetu stavku za apelacione sudove, a nemamo apelacione sudove. Imamo stavke za neke druge. Znači, pogrešna operacija u vrlo loše vreme. (Aplauz.)

Zahvaljujući ovim inspirativnim amandmanima DSS, najbolje može da se vidi kakav je apsurd prisutan u predlaganju ovog zakona. Verovatno, ili Suzana Grubješić ili Srđan Milivojević imaju autorstvo nad ovakvim rešenjima.
Da prevedem to na narodni jezik. Gledaoci ne bi trebalo da se smeju, pošto se radi o veoma ozbiljnoj temi. O čemu se radi?
Po ovom amandmanu, koji je humorističke prirode, deset sudija može da napiše predlog da se njihov kolega kao jedanaesti stavi na listu kandidata o kojima će sudije da glasaju, da bi utvrdili glasanjem ko će da pobedi, taj ko pobedi biće samo predložen, a neće biti ovde izabran.
Ako već idemo na tu vrstu izbora, a oni se gotovo ne razlikuju od izbora za odbornike ili za poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, onda vam treba i nadzorni odbor koji će da kontroliše da li je kampanja izbora kandidata, koga bi neko predložio, bila korektna, pa da se vidi kakvo je bilo lobiranje, pa da se vidi koliko su bili zastupljeni u medijima, verovatno bi bile potrebne i blanko ostavke, ali bi sigurno i ti potpisi sudija morali da budu overeni od strane suda.
Moram da vas obavestim da je podneta krivična prijava protiv nekih ljudi koji rade u opštinskim sudovima, koji su tokom prethodne izborne kampanje overavali izjave kandidata koji su podržavali neke izborne liste, a radi se o kandidatima koji su umrli. Znači, građani koji su umrli, neko je došao sa ličnom kartom, izdejstvovao sudsku overu potpisa, pa onda otvaramo pitanje – da li taj što radi na sudskoj overi ispunjava uslove?
Od ovoga može da se pravi cirkus. Ne pravim ja taj cirkus, nego taj cirkus prave predlagači koji su ovo predložili.
DSS je sa dva amandmana imao osnova da kaže, da to ozbiljno predlože, ali ja mislim da se šale, da u toj vrsti šale prikažu na šta će da liči naše pravosuđe. Ne znam zašto je nekome stalo da se naše pravosuđe svede na te niske grane.
Deset sudija mogu da predlože svog kolegu, jedanaestog, ne znam da li je ovo ''kokus'', grupa za lobi pri Senatu, pri Kongresu. O čemu se ovde radi? Najbolji su oni amandmani koji kažu – član se briše, jer imaju primerenu širinu. Ovakvi kreativni amandmani pokazuju pod kakvim psihičkim stanjem je Društvo sudija dolazilo do visoko misaonih rešenja i vršili pritisak na Ministarstvo pravde.
I gospođa ministar je u pravu, nije ovo njihova izvorna tvorevina. Gospođa Boljević, Vida Petrović-Škero, pa onaj Boža Prelević, pa Zoran Ivošević, sigurno i Vučetić, pa Hadži Omerović, ta intelektualna sila srpskog pravosuđa osmislila je ovakvo rešenje i, naravno, da ste isprovocirali ljude da kažu da status predlagača kandidata može da ima i deset sudija, oni koji svojim potpisom potpišu nečiju kandidaturu, onda bi vam bio potreban i nadzorni odbor. Morali biste da vodite računa o proširenom sastavu biračkog odbora, Ćosiću, isto kao za izbore. Svako ko predloži, mora da ima člana u proširenom sastavu biračkog odbora. To je nama demokratija dala u vreme kada su se birali radnički saveti, isto ovako je bilo, Kardelj je tako bio predvideo.
Slažem se da ima Kardeljevog uticaja u toj ''žutoj'' firmi, ako ništa drugo, preko Ljube Tadića, Dobrice Ćosića i nekih drugih, ali ovo su prevaziđena rešenja. Ova rešenja su popljuvana odavno, da budem precizan, još 1991. godine, jer ničemu nije vodilo.
Želite neku neopartijsku državu i ovakva rešenja nudite, a onda DSS pokazuje smisao za humor, a mi se samo bavimo tumačenjem da bi građani shvatili o čemu se radi. Bolje da shvate sa govornice šta se priprema, nego iz neke burleske. Praksa će biti strašna.
Ako ovo zaživi, mi više nećemo imati sudove. Dobićete obaveštenje na vratima – danas sud ne radi, biramo kandidate koje bi neko mogao da predloži da budu kandidati za Visoki savet sudstva. Onda će sudije da se posvađaju, pa pošto su sudovi istog stepena malo rašireni, nisam hteo dalje da idem, ovde, u ovom članu ste priznali ono rang itd, što sam pre neki dan pričao, da su svi sudovi u Srbiji, po novom Ustavu, republički. Nema opštinskih, nema okružnih, svi su republičkog ranga.
Posle predsedničkog saopštenja SB, ne daj bože da odete u Kosovsku Mitrovicu. Ako odete u južni deo, imate tri zakona koja će da se primene za jedno ponašanje. Ako odete u severni, dobro ste prošli, imate dva. Ako pređete carinski punkt, pa krenete prema Raškoj, imate jedan.
Sve te teritorije su u sastavu Republike Srbije po Rezoluciji 1244. Da vam nisam u koži kad krene rasprava o nepoverenju Vladi. (Aplauz.)

Malopre ste me optužili da se šalim na račun amandmana DSS-a, međutim ovo su stvarno humoristički amandmani. Naravno, oni su isprovocirani činjenicom kakav je Predlog zakona. Kada ova leva strana bude usvojila i kada budu sudije, i ovi koji se malo razumeju, čitali kako će da izgleda taj predlog zakona, sudije će još više da se smeju, ali će kasnije da plaču.
Ova dva amandmana, gospodina Lapčevića i gospodina Petkovića, upravo se odnose na član 24. Jednim amandmanom se traži brisanje u članu 24. stava 4, a drugim amandmanom da se izbriše stav 5. Stav 4. o biračkom pravu kaže: ''Sudija glasa samo za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sudijsku funkciju.'' Stav 5. kaže: ''Sudija sa teritorije autonomne pokrajine, pored liste kandidata iz stava 4. ovog člana, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije autonomne pokrajine.''
Mislim da bi se i Kardelj zgražavao nad ovim stvarima. Moram tako da kažem iz jednog prostog razloga, jer se vraća onaj koncept izbora članova radničkog saveta. I posle Tita – Tito. I posle Broza –Broz. I posle Borisa – Boris. Ovo je stvarno bruka i sramota! Bruka i sramota! Ovde fale još samo odredbe o biračkom spisku. Fale odredbe o nazivu podnosioca predloga kandidata.
Ima tu vrlo inspirativnih imena, recimo, da je to Tomić iz Kragujevca. On bi sa devet kolega mogao da predloži jedanaestog, a ta grupa predlagača bi se mogla zvati – ''jedva se zbrasmo''. Druga grupa bi mogla da bude – ''joks''. Oni predlažu visokoumnog kandidata i onaj ko pobedi na tim izborima je samo u poziciji da se njegovo ime predloži, a ovde će da potone.
Taj cirkus sa izborima u sudu služiće samo da neko shvati da treba da lupi rukom o sto i da kaže – ''nulti sastav'' Visokog saveta sudstva je nešto trajno i on će da vedri i oblači. A da bi došao do neke odluke ne može bez partije. Koje partije? ''Žute'' partije koja je ovo predložila. Neokomunisti, to je to!
Znači, ovde nam fale još odredbe o izbornoj kampanji. Ne znam kako će tokom izborne tišine da se ponašaju, moraće kampanja, moraće, naravno, Republika da odvoji sredstva za učešće i ko pobedi na izborima imaće mogućnosti da koristi srazmerno sredstava iz budžeta, da se naknade troškovi kampanje; može da se pozajmi kod ''Banke Inteze" za pedeset miliona kandidat Tomić, a kada ostvari rezultat i podigne pare iz ovoga ne mora da vrati, ''Banka Inteza" može to da pretvori u dugoročni kredit.
Jeste, Batiću, to je asocijacija ovakvog predloga zakona. Jeste, to asocira, tako će da bude, verujte, tako ima da bude. Sudski kokus Novi Sad, sudski kokus Niš, sudski kokus Kragujevac. Kako? Znači, grupa od deset, ''jedva se zbrasmo'', mi smo predložili Tomića da bude kandidat. Pa, verovatno, ''Banka Inteza" je za to da finansira, oni kažu mi sve možemo da finansiramo, možete da date blanko menice i ugovorna ovlašćenja, zato što smo sigurni da ćete da pobedite na izborima, da koristite sredstva iz budžeta, a onda ćemo to da povratimo.
Pa, takvi su eksperti, Batiću. Batiću, takvi su eksperti, videla žaba da se konji potkivaju pa digla batak. Eto, to je ta muka naša, takva će ''Banka Inteza" ovde da bira područnu jedinicu – ''Banke Inteza" iz pravosuđa. To je ta operacija. A ovi jadnici ima da dižu ruke i da se kunu, sudstvo nam je sigurno, stabilno, Društvo sudija ima da vrišti, dobiće malo da i oni podrže tu kampanju.
A gde je Nadzorni odbor da kontroliše kampanju? Naravno, odgovor je jednostavan, kad ga nema, Nadzorni odbor koji je predviđen Zakonom o izboru narodnih poslanika za kontrolu izbora i ponašanja medija tokom kampanje za izbor narodnih poslanika, ne treba ni za sudove, neka se biraju kandidati. Onda dođe taj kandidat za koga je glasalo 99% sudija, recimo, tog ranga i onda Batić angažuje ove njegove prijatelje, a dobre prijatelje ima, to moram da vam kažem, prevazišao je naša saznanja, on maše papirima, donese papire i kaže – njega su predložili zato što je u ovom predmetu, umesto što je bila očekivana tolika kazna, on ga oslobodio, pa je ovog oslobodio. Pa, može da dođe i onaj Radulović iz Užica. Je l' tako beše, Vjerice?
Za takve se lobira, a ne za onog jadnika u Babušnici koji radi, jedva postiže normu, gleda što pre da završi posao, da li je savladao neki propis, da vidi kakav je stav Vrhovnog suda, okružnog suda, da mu se ne vrati predmet, strepi jadnik. Taj će biti obična glasačka mašina.
I dođe Batić, iznese podatke o tom Raduloviću, Markoviću, Petroviću, nije bitno kome, proradi svesni deo Narodne skupštine i taj čovek ne bude izabran za člana Visokog saveta sudstva, i šta su radile one sudije mesecima, vodile kampanju šest meseci, kako rekoste u Predlogu zakona.
Šest meseci se vodi kampanja, Đoka, Mika, Laza, pa onda verovatno će onda i flajeri da idu, pa će i specijalci da idu po sudovima, pa će i ovi što su grupa koja predlaže ''jedva se zbrasmo'' da malo operu pare, pa će onda da se jave tajkuni, pa će da se jave oni, pa ovi. I šta Narodna skupština, treba da učestvuje u vašem cirkusu? Ovo nije mnogo smešno, kako mi se čini, mada se mnogi smeju zbog ovoga, ali tako će da bude, da ne bi zaživelo i da se vratimo na ''nulti sastav'' Visokog saveta sudstva koji će da vedri i da oblači, ne samo dok se izaberu sudije, pa ono u prelaznim i završnim odredbama, nego malo duže. Dokle? Drži vodu dok majstori ne odu. To je priča.
Onda treba da se kunemo svi, da se pozivamo na odluke sudova, da plediramo da sudije samostalno odlučuju, da oni budu nezavisni, da sude po Ustavu i zakonu, a vi ste ih u startu naterali da ne rade ništa po Ustavu i zakonu, i onda zašto nas čudi kad sudsko veće Vrhovnog suda odluči, predmet ode u pisarnicu, izađe iz pisarnice u neku čudnu prostoriju, promeni se sastav Veća, falsifikuju potpisi i ode neka druga presuda, a sudija koja je bila predsednik tog veća da padne u nesvest kad čuje preko novina kakva je odluka, a ona tu odluku nije ni potpisala.
To je nama naša demokratija dala! To je nama naša demokratija dala, pravite cirkus od svega i od svačega da bismo bili u situaciji, kako god da se okreneš, moraš da odeš do Demokratske stranke da bi doneo pravu i pravičnu odluku. To je ta cela operacija.
Gospodine Batiću, nisam imao nameru da vas prozivam, ali ako ste se našli prozvanim, onda možete da se uključite u ovu raspravu, bolje da se uključite u raspravu jer leva strana je totalno pasivna, ovde se vrši u suštini politički monolog. Govornica, desna strana, leva strana, pa nema Suzane Grubješić koja krvari za efikasnim radom Narodne skupštine. Nema gospođa Nada Kolundžija, verovatno menja slike u galeriji. Ali, nema ni ideologa Srđana Milivojevića, on verovatno savetuje Borisa Tadića o dalekometnim potezima, znate.
I ja sad ne mogu da prozivam gospodina Božovića ili Dragana Veselinovića, ne pada mi na pamet Vukadinovića da prozivam ili vas, nema potrebe da vas prozivam, vi uporno sedite ovde, slušate. Znam da vam je teško, znam da gutate knedle, ali znam da i vi ne možete da shvatite ove stvari, ali morate da odsedite ovde da bi, navodno, vlast bila prisutna, a vlast je prisutna sa 15 poslanika opozicije, a opozicija sa 50 poslanika. Opozicija voli da se slika, vlast se slika po ceo dan, ovaj deo vlasti. To je ta naša surova stvarnost.
Sutra ćete pročitati u novinama, opet je Skupština nastavila sa omalovažavanjem pravosuđa, sa nipodaštavanjem sudijske funkcije, sve najgore ima da bude, ali treba da se pročita ovo, treba da se ovo objavi, da ljudi vide šta ste vi to napisali, da bude jedan ozbiljan analitički članak, a ne ove prevare sa ljubavnim pismima Društva sudija. Svaki dan nam pošalju poneko pismo, oni nešto ozbiljno zastupaju. Oni su ta neophodna štaka koja podržava ovu vašu koncepciju, ali, naravno, računaju da oni iz rukovodstva Društva sudija mogu da prođu, za druge ih baš briga.
To je to, nema tu neke velike nauke, nema Nadzornog odbora, vodite izbornu kampanju, ''Banka Inteza" hoće da finansira ovo, da znate, nemojte da se sekirate, dovoljno je samo jedno pisamce da se napiše da je neko ovlašćen iz grupe predlagača ''jedva se zbrasmo'' i sve može da prođe. Možete vi prijeme da imate, možete i engleskog ambasadora i američkog da pozovete, kampanja može da bude isuviše ozbiljna.
Sudije, kad budete radili ovo, sve može da bude, molim vas, kroz sve sudnice da prođu flajeri, zaokruži redni broj taj, zaokruži redni broj taj! Sud se neće baviti Ustavom i zakonom, nego kako da ''Murta'' promeni mesto.

O svemu ovome mi pričamo na jedan malo drugačiji način, jer kada bismo mi pričali ovako, dobili bismo opomene, ali mi koristimo priliku da po amandmanima napravimo neke paralele i neke druge stilske figure, kako bi javnost u Srbiji mogla da utvrdi o čemu se radi. Mi se ovde bavimo po hitnom postupku Predlogom zakona koji će da počne da se primenjuje 1. januara 2010. godine.
Samo da konstatujem, iz G17 plus nema nijednog, prebrojavaju pare. Suzana Grubješić nije ovde, sinoć je tako masno prevarila gledaoce, pričajući o tome koliko je važan ovaj zakon i koliko je to preduslov za što brži put u Evropsku uniju.
Gledao sam sinoć, Nado, tako je bilo, veruj mi, tako je bilo. Nema nijednog iz G17 plus, prebrojavaju pare. Uzimaju pasoše i pripremaju se na organizovano napuštanje zemlje. Da. Sumnjivo mi je i što nema ni ovog bliskog saradnika Borisa Tadića, zvani Srđan Milivojević, verovatno se danas prilično ozračio mobilnim telefonom, samo je tri sata držao mobilni na uhu i pričao, pričao, znate, ovoliko mu je uho crveno, hteo je da čuje neke stvari. Nema potrebe da sluša, ili sasluša šta je rekla gospođa Marina Raguš ili Elena Božić-Talijan, ili jutros što je pričao gospodin Todorović, ili što su pričali ovi ljudi iz DSS, svi ste obavešteni, svi znate šta se dešava.
Sada bih se vratio malo na ovaj amandman gospođe Judite i njenih prijatelja, koji ima nekog rezona kada bi ovo bio ozbiljan koncept. Samo da vas podsetim, radi se o tome ko može da podnese inicijativu da se razreši neki član Visokog saveta sudstva.
Naravno, predlagači to posmatraju tripartitno: ko može da predloži izbor, taj može i da podnese inicijativu da bi se neko razrešio, a sve je u nadležnosti Narodne skupštine, izbor i razrešenje. Sada se nalazimo na terenu razrešenja.
Zašto se predlagač opredelio za ovaj sistem? Zato što je ovaj sistem već u praksi proveren. Vi ste mladi, neiskusni, da vas obavestim. Kada je donet Zakon o NBS, odlučeno je da postoji i Savet NBS, pa se postavilo pitanje kako da se bira i da se razreši guverner i član Saveta. Onda je to napravljeno na ovaj način. To je francuska radio-televizija, zatvoren sistem. Možeš inicijativu da podneseš, Savet će da proceni da li su ispunjeni uslovi, pa, ako oni utvrde da su ispunjeni uslovi, onda ide to u Narodnu skupštinu. Ovi iz pravosuđa su otišli korak dalje, ali su napravili tako smešnu situaciju u svim varijantama. Znači, varijanta da ovaj član ima tri stava, varijanta da ovaj član ima samo prvi stav, ima potpuno isti rezultat, isti je efekat i to, gospođo Judita, nema veze ni sa dostojanstvom, niti sa nezavisnošću, samostalnošću i kvalitetom rada sudija. Evo zbog čega.
Ako neko, po ovom njihovom konceptu, od ovlašćenih i pokrene inicijativu, unutar Visokog saveta sudstva, da se razreši neko te funkcije, pa kojim slučajem i to urodi plodom i dođe u fazu formulisanja predloga na nivou Saveta, pa taj predlog dođe u Narodnu skupštinu na glasanje, vrlo verovatno može da se desi da predlog za razrešenje ne prođe i taj čovek i dalje ostaje u Visokom savetu sudstva.
Onda to stvara problem kod prvog člana tog visokog saveta sudstva, a to je član po funkciji – ministar pravde.
To može da stvori velike neprijatnosti kod drugog člana Visokog saveta sudstva po funkciji, neka to bude, recimo, Boško Ristić, kao predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine. To može da stvori problem i veliko nezadovoljstvo i trećeg člana Visokog saveta sudstva po funkciji, a to je predsednik Vrhovnog kasacionog suda. To bi u ovim nultim varijantama bilo: pu, pu, pu, Vida Petrović-Škero. To može da stvori nezadovoljstvo i kod stručnjaka, člana Visokog saveta sudstva koji je izabran na predlog najstarijeg pravnog fakulteta u Srbiji. To je formulacija iz Predloga zakona, a verovatno i kod onog člana koji je izabran na predlog Advokatske komore Srbije. Kakvu ćemo imati situaciju? Savet zalegao, predložio razrešenje, Narodna skupština ga nije razrešila, on se vratio u Visoki savet sudstva i stoji kao trajni izvor svih neprijateljstava u radu Visokog saveta sudstva. Problem.
Dalje, da uzmem primer Batića, moguće je da sklopi ''gajtan knjigu'', hiljadu i nešto stranica, analiza rada suđenja tog dotičnog sudije koji je postao član Visokog saveta sudstva, pa angažuje svoju obaveštajnu službu i sazna još neke detalje vezano za obavljanje poslova iz nadležnosti Visokog saveta sudstva i učešće tog dotičnog sudije, koji je prošao na sudskim izborima, znači, sastavi knjigu, pokrene inicijativu, a Visoki savet sudstva kaže: "Vrana vrani oči ne vadi, poštovani kolega sudija mora da ostane i dalje".
Inicijativa je umrtvljena, nije došla u fazu predloga, a onda, sa puno razloga, Vladan Batić, Petar Jojić ili neki drugi advokat pokrene kampanju preko medija, jer naši mediji treba da budu transparentni, da javnost sazna sve detalje ''ko kosi, a ko vodu nosi'' u tom visokom savetu sudstva. Znači, Visoki savet sudstva je trajno uflekan. Mene uopšte ne bi iznenadilo da vešti advokati, kada pišu žalbe protiv presuda nekih sudija koje oni donesu, između ostalog, napišu i to da sumnjaju u stručnost, samostalnost i nezavisnost suda u tom predmetu gde je bio n. n. sudija, jer tog n. n. sudiju je, između ostalog, izabrao i član Visokog saveta sudstva, za koga je postojala inicijativa, ali vrana vrani nije vadila oči.
Ovo su sve moguće situacije, ali ako ostane ovaj koncept zakona, to ima da budu realno, prave situacije u oblasti pravosuđa. Zbog čega? Zato što ste prihvatili koncept zvani cirkus. Malopre smo se malo šalili, ali vi njih birate tako što to odražava kao izbore za narodne poslanike. Izostavili ste odredbu koliko je otvoreno biračkih mesta, da li je glasanje u sudu nedeljom ili subotom, da li će imati prošireni sastav, s obzirom na to da postoji mogućnost da neko predloži, šta da rade sa zaštitom izbornog prava sudije kada biraju kandidata, kome da pišu žalbu, u kom roku da pišu žalbu, šta će da bude ako se žalba usvoji, pa treba da se ponove izborne radnje na biračkom mestu u sudu, sudnica ta i ta, pa onda neko utvrdi da je bilo nekog falsifikata.
Zar to znači da ta sudnica trajno postaje eksteritorijalno područje, da više niko nikada ne sudi u toj sudnici zato što je, prilikom utvrđivanja predloga kandidata za sudiju, došlo do falsifikata? Od koga? Od strane sudije. To su sve moguće situacije, a s obzirom na to kako kod nas funkcioniše ovaj politički život, te situacije su neizbežne.
Naravno, ostavio sam kao pravu poslasticu i čuvenog Sema Lazara, pravnog savetnika američke ambasade, koji će morati da posmatra te izbore. Cesid mora da posmatra izbore, da ima posmatrače. Verovatno će B92 da organizuje praćenje i izlaznost sudija na biračko mesto, nelojalna kampanja, nezakonita kampanja, tokom kampanje za izbore neko je iznosio podatke o privatnom životu supruge sudije. Svašta je moguće u režiji cirkusa zvanog DS. Zašto, ljudi, taj koncept? Ostavite nešto da preživi posle vas. Nemojte sve da uništite. Ljudi, ostavite nešto! Nemoguće da imate nameru da zatvorite sve.
Teška srca pravim šalu na ovu temu, da bi publika shvatila šta se radi. To je taj naš problem. Kako će neko da prihvati da bude kandidat pod ovim uslovima? Neće nijedan čestiti sudija da kaže – "molim vas, video sam šta ste napisali, neću da budem predmet cirkusa, pustite me da idem u moju sudnicu i da radim tamo, ako ima neko protiv mene, neka vodi postupak, šta će meni ova zavrzlama u ovom poslu". Opet se sve vraća na onaj nulti sastav iz prelaznih i završnih odredaba. Dalje od toga neće moći da se krene po ovom zakonu. To je problem.
Ove dve-tri ustavne odredbe koje regulišu Visoki savet sudstva imaju neku vrstu nedorečenosti, ali na bazi onoga što je napisano u čl. 153. i 154. može da se vidi intencija, duh ovog ko je pisao Ustav, na šta je mislio kada je predlagao ovakve odredbe. Duh, ta intencija nije prisutna u ovom zakonu i to je veliki problem. Nije prisutna i zato će biti ovakva situacija u pravosuđu. Moram da vam skrenem pažnju.
Dalje, da ne čačkam Batića, ali izrekao je tolike pohvale na Sud za ratne zločine i organizovani kriminal. Zamislite, biračko mesto za izbor sudija u Sudu za ratne zločine i organizovani kriminal. Zar to nije uvreda za pravosuđe? Oni ljudi iz pritvora ima da se smeju, ove sudije biraju se međusobno, pljuju se međusobno, svako će da bude reprezent nekog interesnog lobija, svako od njih ima da bude reprezent nekog interesnog lobija. Oni koji čuvaju ove što nisu poslanici da bi, kobajagi, bili poslanici i dalje, to je jedan vrlo važan lobi, a na taj lobi računa i DS.
Interesantna stvar će biti kako biste sproveli ovu vrstu izbora na teritoriji, recimo, Kosova i Metohije. Mora najmanje jedan sudija da bude, kako ste sada usvojili ovaj amandman, sa teritorije suda neke autonomne pokrajine. Mi imamo dve autonomne pokrajine, kako biste izabrali nekog sudiju, a zato ste vi pripremili ovu novu organizaciju. Sve ste prebacili u Kosovsku Mitrovicu, celo Kosovo i Metohiju. Koje zakone oni primenjuju? Šta primenjuju? Ništa.
Dobili ste zadatak da uništite državu, to radite, trudite se da to izgleda da činite sa dostojanstvom, a pune su vam reči evropskog puta, Evropske unije, ali, ljudi, Evropska unija nam otima KiM. Ne oduzima nam KiM Kina, Indija, nego Evropska unija.
Molim vas, ko vaše dete premlati na ulici, pa, vi ne idete da pijete kafu sa njim. Prijavite ga kod policije ili bežite što dalje od njega. Kod vas je situacija, ovaj je pipnuo dugme, krenulo bombardovanje, pobili ovu našu decu, a vi trčite kod njih na kaficu. Šta treba da im kažete dok pijete kaficu? Malo ste pobili, trebalo je još.
Stvorili ste fatamorganu kod građana. Sve evropsko, evropsko, samo evropska krađa može da bude i ništa više drugo. Evropske laži, nema G17, evo samo onog iz Niša, banana, on je direktor Direkcije za izgradnju grada, po ugovoru o delu, a nije u radnom odnosu. Kako može da potpisuje nešto?