Gospođo Đukić-Dejanović, moram da se pozovem na član 27, zato što ne postoji drugi koji bi bio sličan i koji bi na bolji način mogao da opiše ono što je uradio gospodin Milivojević.
On se pozvao na dva člana. Ta dva člana kažu da on treba da izađe ovde i da traži obaveštenje ili objašnjenje da bi mogao da radi kao narodni poslanik. Nije tražio nikakvo objašnjenje. Dobro je što je saopštio neke stvari, ne prigovaram, volim kada je u Narodnoj skupštini dijalog, kada se sučeljavaju mišljenja, iznose stavovi. Nisam pristalica velikog cepidlačenja kada je u pitanju neki član.
Ali, nadam se da ste izvukli neku pouku. Ako niste vi, onda je gospođa Čomić, a siguran sam da je gospođa Nada Kolundžija izvukla pouku. Njegov govor je imao dva dela. Prvi deo gde je saopštio neke rezultate. Slažemo se, narod je odlučio, svaka čast, treba čestitati građanima, ukoliko je sve regularno bilo, verovatno jeste tako.
Tu se pridružujemo, gospodine Milivojeviću, tu nema nikakve razlike. Volja naroda je, što bi rekli mi radikali, izvor i utoka svake vlasti, narod.
Međutim, ostao je nezapamćen onaj drugi deo i potenciram drugi deo njegovog izlaganja, gde nam je ovde, u Skupštini, pred poslanicima i pred širokim auditorijumom, zahvaljujem se građanima koji su poslušali moje uputstvo i prešli na drugi kanal, obećao je, ničim izazvan, u ime DS, da će se u Skupštini rešavati životni problemi.
Samo da podsetim javnost, mi smo tražili tačku dnevnog reda povodom ekonomske krize. Nisu dozvolili. Mi smo tražili raspravu o situaciji na Kosovu i Metohiji. Nisu dozvolili. Mi smo tražili raspravu po pitanju Euleksa. Nisu dozvolili. Mi smo tražili raspravu o drugim mnogo značajnijim pitanjima koja se tiču ekonomske krize i socijalne bede. Nisu dozvolili.
Imali su neki razlog zašto to nisu dozvolili. Ne ulazim u te vaše razloge, ali bilo koji razlog da ste uzeli u obzir, on je propao. Zašto?
Neuspeh povodom KiM, otvarate pitanje Vojvodine, na vrlo pokvaren i podmukao način, uništavate demokratiju i ovo malo tolerancije što postoji u Srbiji. Na pitanjima ekonomije radite vrlo zdušno, da svake nedelje po nekoliko hiljada ljudi dobija otkaze.
Gospođo Đukić, pozivam vas kao predsednika Narodne skupštine, gospođu Čomić, kao potpredsednika, gospođu Nadu Kolundžiju, držim vas za obećanje koje je rekao gospodin Milivojević, očekujem da od sutra vi, snagom vašeg autoriteta, izdejstvujete kod dva predsednika Vlade da ove tačke, o kojima je gospodin Milivojević obećao građanima da će demokrate da rešavaju, da otvorimo raspravu povodom toga. Znate zbog čega?
Znam kako vi to rešavate. Problem zaposlenosti rešavate tako što otpuštate.
(Predsednik: Vreme.)
Samo da vas podsetim, jedan od vaših predsednika je rekao: "Mi od 2005. godine uvozimo radnu snagu". Pobedili ste u uvozu.

Znate, kada se ideolog DS gospodin Milivojević pojavi, to uvek deluje inspirativno. Cenim to, doduše Nada mu je šapnula, ali nema veze. Ta koalicija funkcioniše. Nemam tih problema. Apsolutno takvi problemi ne postoje.
Gospodine Milivojeviću, da li će neka stranka da izvrši političko samoubistvo, a da se pri tom radi o vama, konkurentskoj političkoj stranci, onda vi to nikada ne biste rekli, da se plašite da ta stranka izvrši političko samoubistvo, nego bi negde u nekom ćošku trljali ruke i rekli, super, završen je posao, oni će sami da nestanu, gotovo. Mislim da je situacija malo drugačija. Nisam se javio zbog toga da vas ubeđujem u to, nemam nameru da gubim vreme. Neću da vas ubeđujem u te stvari.
Izašao sam samo da poentiram i da potenciram nešto. Gospodin Milivojević je drugi put potvrdio ono što je najvažnije za građane Srbije. On, kao ideolog DS, nama je garant da će ovde da se nađu tačke dnevnog reda, rasprava o ekonomskoj situaciji, rasprava o socijalnom položaju građana, rasprava o tome da li svi građani treba da trče u banke da podižu svoje pare ili da nose na štednju.
Rasprava o tome koliko treba da se smanji budžetska potrošnja. Rasprava o tome što je uspeo Todorović da vas natera, doduše morao je uporno nekoliko meseci da čita svakodnevno ovde koliko je u upravnim odborima nekima plata, a vi sada kao doneli smo odluku da to smanjimo. To ste mogli da smanjite pre pola godine kada je on to čitao, možda godinu i nešto. Tu sam izuzetno zahvalan.
Poenta svega ovoga jeste, ideolog DS, čovek po čijim naredbama postupa Miki Rakić, njegov zemljak Vukadinović, ova državna bezbednost, ovo što hapsi i prisluškuje itd, Boris Tadić, Miki Rakić, Nada Kolundžija, gospođa Čomićka, a bogami gospođo Đukić i vi, to je ta gromada, molim vas, ona je obećala, građani Srbije, DS napokon se urazumila. Ona će životne teme da stavi na dnevni red.
Dajte da vidimo, molim vas, što pre, imate hitan postupak, imate i naše potpise za to sve.
(Dragan Todorović, sa mesta: Imaju i hitnu pomoć za neke.)
Sve ćemo da vam podržimo, dajte da krenemo sa raspravom. Manite se tih sitnih štosova. Imali smo jednog štos-majstora kod nas, otkačili smo se od njega napokon, sve je redom varao. Neka je kod vas, daleko mu bilo.
Molim vas, već sutra možete da zakažete novu sednicu sa dnevnim redom koji je ovaj ideolog, gromada politička, pogledajte, to je sila, obećao. On kada obeća građanima, on je obećao građanima, zapalio Skupštinu, obećao građanima ....
(Predsednik: Gospodine Krasiću, vreme.)
Evo, samo, obećao građanima, premlatio Milanovića. Obećao građanima, zapalio RTS, obećao građanima, NATO pakt je ovde. Sve što je obećao ispunio je. Sada sam vas doveo na tu situaciju da ste obećali građanima, ekonomija, socijala. Molim vas, sutra na dnevni red stavite to.

Moraću danas da se mnogo više obraćam javnosti Republike Srbije, jer ne verujem da neke veze s ovom temom ima gospodin Dačić, s obzirom na to da je problem nasleđen. To ne znači da ne treba da ga reši. Taj problem možete da rešite, ali treba da hapsite po Vladi. Tu je onda malo teži problem.
Ne treba da hapsite zato što neko laže, nego što, znate i sami, kada neko laže, osnovano se sumnja i da krade, a ko krade, ide u zatvor, a ko ide u zatvor, ima buve, a vi nemojte da se družite s onima koji u perspektivi mogu da imaju buve. Moram da napravim ovu šalu, da bih skrenuo pažnju gledaocima na ozbiljnost ove teme. Naravno, kada nas je zapljusnula demokratija, 5. oktobra, ona nas je zapljusnula tako što se pojavio jedan veliki plamen, sa Dunava se podigao onaj talog, onaj mulj, i tako je isplivalo sve i svašta. Evo, 10 godina su slavili "Otporaši" pre nekoliko dana. Onda smo došli u situaciju svojevrsne zamene teza. "Povika na vuka, a odnese lisica." Napad je najbolja odbrana. Sistem – kako učiniti što gore, da bi bilo nekome što bolje.
U sistemu "što gore, to bolje", saznasmo da je Đelić, koga nije imalo kuče za šta da ujede, postao suvlasnik jedne banke. On se sada, verovatno, cepa kao ličnost. Kako da radi u Vladi i kako da štiti svoje bogatstvo u nekoj banci, s obzirom na finansijsku krizu, koja se ovde predstavlja kao ''Simplon ekspres'', kao da je preko Hrvatske došla ovde, pet ili šest dana će da se zadrži, pa onda ide u Grčku?!
Mi još danas nismo dobili odgovor na pitanje šta znači velika finansijska kriza u Srbiji. U čemu se ogleda ta svetska finansijska kriza? Čuli smo za Ameriku, da se vezuje za nepokretnosti. Čuli smo, napokon, na kraju mandata je i ovaj Buš počeo normalno da razmišlja i kaže da nije uzrok samo promet nepokretnosti i fiktivno kreditiranje nepokretnosti. Vidite, u Evropi nije bilo toga, pa je opet tamo velika finansijska kriza.
U toj opštoj krizi, moram da vas podsetim da su pasoši postali vrlo interesantna tema za manipulaciju. Ona je toliko kod nas bila podložna manipulaciji, da smo imali jednog svojevrsnog idiota, u političkom smislu reči. Idiot je reč koja ima političko značenje, a to je čovek koji razmišlja o tome kako da se najede, kako da se napije i kako da se obuče. On nema u perspektivi, niti u percepciji, nešto što se zove društvo, moral, sistem vrednosti. Jedan takav idiot nas je učio godinama da je za njega patriotizam kada imaš pasoš i možeš da putuješ u inostranstvo.
Po svim definicijama, patriotizam je da voliš državu svojih otaca. Znači, u definiciji patriotizma je zapostavljena ljubav prema državi svojih otaca i onda ne čudi ovo što su moji prethodnici pričali o ovim tužbama i ovoj vrsti zamene teze, gde žrtva postaje zločinac, a zločinac, navodno, postaje žrtva.
Znači, u toj svojevrsnoj zameni teza, mi smo imali i pre 2000. godine veliku populaciju, veliki broj mladih ljudi, koji su od vlasti, koja se borila da država opstane u nekim granicama, stalno tražili da budu na nekim listama, da putuju, da idu da peru u kafićima sudove, kao diplomirani inženjeri, pa ih je sada, i posle osam godina, sramota da se vrate, jer kao diplomirani inženjeri ništa nisu napravili u tom inostranstvu, nisu mrdnuli dalje od šanka.
U toj svojevrsnoj zameni teza, patriotizam se sveo na posedovanje podobnog pasoša za putovanje u inostranstvo. Kada to dohvate ovi "NATO mediji" u našoj zemlji, onda se stvori takva fama.
Sećam se jednih predsedničkih izbora, kada je Boris Tadić došao da saučestvuje u bolu s mladim ljudima koji čekaju ispred Italijanske ambasade, pa im je rekao – samo vi glasajte za mene da budem predsednik i toga više neće biti, mi idemo odmah na belu šengen listu. Evo ga i njegov drugi mandat, nema ništa od te bele šengen vize.
Imali smo ovde jednog "drekavca", koji je pričao ono: "Hajmo, hajte, učinimo nešto, idemo". To je završio u petak, u ponedeljak je otišao u Brisel i dobio šamarčinu. Da bi se izlečio od te šamarčine, umesto da savije rep i da pobegne u neku rupu, on je došao i rekao: "Šta ima veze, mi ćemo jednostrano da primenjujemo taj sporazum", a to znači da nema carine, da će sve da ulazi iz inostranstva, naša proizvodnja neće da postoji, neće biti carinske zaštite.
Iz jedne greške, u drugu grešku. Zbog čega? Zbog ludačke definicije patriotizma svedene na pasoš, na čijim koricama i dan-danas piše ''Savezna Republika Jugoslavija''. Neka svako pogleda svoj pasoš kući i videće da piše ''Savezna Republika Jugoslavija''. To što gospodin Dačić ima afinitet prema tom nazivu i što mu je drago da to još godinu dana važi, pa možda i malo više, ja cenim. SFRJ nema, zamenjeni su ti pasoši. Šta da ti radim, Dačiću, malo si zakasnio.
Idemo dalje. Šta je sad problem? Molim gledaoce da se ne smeju. Sada je problem što se od 1. novembra ne izdaju na starim obrascima pasoši, a da biste dobili novi, treba, kao što reče Buha, da uzmete borbeni komplet za dva dana. Borbeni komplet znači da uzmete hleb, mleko, jogurt i, obavezno, hoklicu.
Međutim, imamo drugi problem. Sada kod izdavanja pasoša imamo taj estetsko-emotivni problem. Stvarno je deprimirajuće za neke gospođe da odu i da traže novi pasoš, jer moraju tamo da se slikaju, ne mogu više da biraju svoje slike iz mladalačkih dana, da bi na pasošima bile ponovo lepe, pa im je potrebno da taj stari pasoš, s tom izanđalom lepotom od pre nekoliko godina, i dalje važi. To je jedan od razloga koji rukovodi ovu koaliciju. S tim stvarima Dačić nema nikakve veze. Molim vas da me ne shvatite pogrešno.
Sledeće pitanje koje se otvara, ne bih hteo da ponavljam ove podatke koje je gospodin Dačić izneo, šta je bilo 7. jula, šta je bilo 1. novembra, koliko je to pasoša, koliko zahteva, koje muke, da li laže Jelašić, da li laže Đelić. Što se mene tiče, možete ih obojicu terati u zatvor. Obojicu ima da oterate u zatvor i nećete ništa da pogrešite; još nećete da napravite grešku i ako im suđenje krene za 10 godina. Neće nikakva greška da bude. Koju su štetu oni napravili ovoj zemlji, to je nenadoknadivo. To je nenadoknadivo.
Moramo da skrenemo pažnju gospodinu Dačiću. Gospodine Dačiću, ne znam da li ste primetili, pre nekoliko godina, s one strane reke Drine napravljeni su moderni granični i carinski prelazi. Sada je akcija da se prave s ove naše strane, navodno, Drine. Drina je reka koja teče po centru jednog naroda.
Pre nekoliko dana je B92 objavio snimak kako se između Austrije i Slovenije bagerima ruše carinski i granični prelazi. Zar ne stičete utisak, u vreme najveće euforije da se što pre ode u Evropu, pa ako treba i u Atlantiku da se udavimo, ovde se pravi granica, a tamo se svuda nište granice?! Pravi se granica, kako oni to kažu, na teritoriji zapadnog Balkana. Zapamtite ovo – zapadnog; imamo Preševsku dolinu, zapadni Balkan, sve neke nove termine i nove izraze. Kakvi termini? Da se prevare birači. Uvek su vas varali. Naročito kada to uzme DS u svoje ruke, onda to poprima katastrofalne dimenzije.
Samo da vas podsetim, 2000. godine smo imali SRJ, pa smo onda, posle nekoliko godina, imali državnu zajednicu, pa smo onda dobili napokon, navodno, samostalnu Srbiju, a sada dobijamo kusu Srbiju bez Kosova i Metohije, a odmah smo otvorili i temu Vojvodine. Oni ne spavaju, oni rade. Ta destrukcija koja je kod njih zavladala, oni su plaćeni za destrukciju. Nisu oni plaćeni za nešto dobro. Oni su instalisani radi destrukcije.
Jedan od poslanika je samo otvorio temu – koliko se para vrti oko zamene pasoša. Samo je otvorio temu. Nadam se da ćemo za nekoliko meseci i dobiti odgovor na pitanje koji je taj iznos i ko je sve omastio brke povodom tog iznosa.
Još jedna stvar, to je neophodno da znate, jer, pazite, 2007. godine, kada je donet Zakon, rečeno je, ovo je uslov za EU. Kada je taj zakon trebalo da se primeni, aprila, rečeno je – evo, idemo u belu šengen vizu, idemo, putujemo, ceo svet je naš. Jula smo čuli – da se pokolju. Ko? Oni što su obećavali. Danas menjamo zakon.
Mi samo menjamo dobre evropske zakone. Ovde nam se uvek servira neki nov, dobar, evropski, proreformski zakon. Posle godinu dana, mi menjamo taj dobar evropski zakon i unosimo neke odredbe da bude još bolji. Kako još bolji? Pa, još bolji, ne lipši magarče do zelene trave.
To građani Srbije treba da slušaju. Sada je stvorena psihoza – ''zar je moguće da vi iz opozicije nećete da glasate za izmene ovog zakona? Ove izmene Zakona su u korist građana''.
Ne, dajte da vidimo, a posle ću da im kažem šta su se dogovorili; oni ne znaju šta su se dogovorili, ja ću da im kažem posle, nema problema. Ne, ovo je Izvršni odbor SPS-a, pustite to. Može, gas je pojeftinio, može. Vidiš da znam šta treba.
Idemo redom. Znači, imamo takvu situaciju. Bili su dobri kada su donosili Zakon, biće dobri i sada kada traže da se izmeni Zakon. Nije bila dobra opozicija koja je rekla, ej, nemojte to, od toga nema ništa, za godinu dana ćete to ponovo da radite, neće biti dobra opozicija ni sada. Zašto? Neće da glasaju za ovaj zakon. Zašto? Nema tog zakona koji tera opoziciju da glasa za predloge Vlade. Potpuno je normalno da mi vama osporavamo. Mi smo isuviše humani. Mi vam kažemo unapred šta sve ne valja i da će ''maca'' ponovo da dođe na ''vratanca'' i sve tako biva. I sve tako biva.
Radi javnosti, moram da kažem da nije bolja situacija ni sa diplomatskim pasošima. Sećam se, u Savetu Evrope, jadni Aleksandar Popović, s diplomatskim pasošem, oni su ga tamo pretresali na carini, jadnik, posle je morao da se pegla nekako, da bude na prijemu. Oni to ne priznaju. Oni ne priznaju ovaj prostor, ne priznaju nas. S omalovažavanjem gledaju na nas. Što više trčite prema njima i pokušavate da smanjite količinu odeće na sebi i računate da na taj način pokazujete veću vernost njima, više grešite. Izuzetno grešite. Ne možete kod njih da utičete da promene sliku o nama. Oni imaju neku sliku. Vama do ponosa, do dostojanstva, uopšte nije stalo.
Zašto mi imamo novi sistem sedam zaštita prilikom izrade pasoša? Zato što se smatra da su ovde sve kriminalci i potrebna je apsolutna zaštita, da se ništa ne bi desilo.
Sada da vas podsetim, pre nekoliko meseci, možda i godinu dana, takođe je bilo nešto u vezi s ovim, mislim da je readmisija bila na dnevnom redu, tada sam vam rekao, s ove govornice – sve se ovo radi, zbog čega? I te olakšice što se daju, itd., to su olakšice koje i danas postoje, to čak nisu ni olakšice, nego normalan režim, daju se zbog toga da iz Srbije mogu da putuju u inostranstvo samo ljudi koji imaju pare. Ne žele oni Srbina bez para u inostranstvu. Za njega su predviđali onaj drugi tok, nasilno vraćanje, uz skraćivanje boravka.
Ne, njima su potrebni potrošači, da kada krene iz Srbije u Zapadnu Evropu, ima ili garantno pismo, ili tekući račun, ili devizni račun, ili karticu, 1000 evra, može i 500 evra, nije bitno, garanciju da će da se vrati i garanciju da će toliko da potroši tamo za tih sedam-osam, ili 15 dana. Oni tržišno razmišljaju, oni razmišljaju o svojoj ekonomiji, oni razmišljaju o tome da zarade na svakom koraku.
Kod nas se od šengen vize pravi nauka, bauk i pravi dokaz patriotizma. Nažalost, dokaz patriotizma je idiot smislio. Zašto? Da bi razorio tkivo ove države, da bi razorio postojeći sistem vrednosti i uveo nešto što nije sistem vrednosti, nedefinisano. Sve mora da zavisi od njih.
Šta je još interesantno? Interesantno je da mi danas nismo dobili odgovor na pitanje da li neko u ovoj zemlji sme da veruje DS. Hajde da napravimo jednu malu retrospektivu. Da napravimo popis kada nas je sve DS prevarila, sve građane.
Mene ne mogu da varaju, jer ja mnogo dobro njih znam, mnogo ih dobro znam, odavno ih posmatram, beležim svaki potez. Kompjuter mi je prepun podataka, pres klipinga i svega što je radila DS. Danima mogu da vam pričam šta su stavljali kao temelj svoje politike. Oni nemaju politiku. Njihova politika se zasniva na tome da budu na vlasti i da drpaju. Ako se uklopi nešto s narodom, to se uklapa samo u promotivne svrhe, da bi se očuvala ta vlast.
Samo da vas podsetim, mi od 2005. godine uvozimo radnu snagu, tako nam je rekao DS. Da podsetim, naročito, ove u Boru, da treba kikiriki da gaje i da se bave drvno-prerađivačkom industrijom, od rudnika nema ništa; to je rekla Demokratska stranka.
Ovo samo radi podsećanja, da gledaoci to pričaju svojoj deci i svim drugim potencijalnim biračima, da za živu glavu ne glasaju za DS, jer su u startu prevareni. Zna se da su prevareni, samo je pitanje koliko ćete da verujete u tu iluziju koju oni šire.
Dakle, mi smo danas suočeni s tim problemom da je vlast tražila zakon, dobila zakon, prošlo godinu dana i traži da se promeni najbolji evropski zakon.
Zašto? Dokle treba da trpimo nečiju nesposobnost? Zašto se ne ponašate prema evropskom zakonu, koji je 7. oktobra prošle godine usvojen? Šta je razlog?
Samo da upozorim gledaoce i građane Republike Srbije. Ako za koji dan počne da pada sneg, opozicija s tom pojavom nema nikakve veze. Opozicija s budućim snegom nema nikakve veze, a odmah će da krenu preko medija.
Ja bih vrlo rado predstavnike i visoke funkcionere DS-a uputio da idu preko ovog mosta preko Save, onog što su ga napravili za osam godina, preko Save, preko Ade Ciganlije itd., neka se prošetaju preko tog mosta, jer to je, prosto, neverovatno, ta njihova umetnost. Teraju građane da veruju da postoji nešto što ne postoji. Zašto onda ne idu tamo kada su sigurni da postoji? Zašto ne idu? Laži i prevare.
Na kraju, postavlja se jedno pitanje, da li su lica za kojima su raspisane te poternice, da upotrebim sada ovo ''crvena poternica'', naši državljani?
Juče je bila jedna delegacija sa KiM-a, predstavnici nestalih i poginulih sa KiM-a, nestalih građana, običnih ljudi. Oni već devet godina vitlaju, nema vrata gde nisu bili. Traže samo istinu, ništa drugo. Ne mogu da čuju tu istinu.
Znate šta? Ja njih potpuno shvatam, njih peče, boli. Boli ih i peče kada vide Tadića i Tačija na istoj konferenciji. Vi iz DS-a možete posle da pogledate ovde, pa se opredelite ko vam je predsednik, da li ovaj gornji, ili ovaj donji. U politici nema razlike. I ovaj i ovaj vode istu politiku, ali se vi opredelite, jedan je malo na belo, drugi je malo na crno, prema estetskim kriterijumima; što se tiče politike ove dvojice, nema razlike.
Ko je skinuo te poternice i zašto?
Na kraju bih rekao, za građane Republike Srbije, da me ne bi prozivali više, pošto su me u petak prozivali i kažu – lažem, lažem, lažem, pa onda izađu za govornicu i potvrde sve ono što sam rekao. Ne bih hteo u šiframa da pričam, ovde imam jedan predmet, u pitanju su veterani. Jedna grupa veterana je ostvarila pravo na neko novčano primanje.
Druga grupa veterana, a isti su uslovi, potpuno isti, nije ostvarila. Da bude stvar još čudnija, i u prvoj situaciji i u drugoj situaciji rešavao je isti sud i iste sudije. Neću da pominjem imena, ostaviću gospodinu Novakoviću, neka on to protumači kao moj doprinos u utvrđivanju istine, pa neka vidi da li može neko od nadležnih da odgovori.
Ovo je drugi set pitanja. Ovde se nalazi nešto što sam jutros skinuo sa sajta Narodne skupštine. Ovo je spisak političkih stranaka. Ovde je nešto što neko pokušava, gospodine Dačiću, da zabašuri. Međutim, toliko to dobro radi da će morati, verovatno, njih 250 da plate sudske troškove.
Advokati SRS-a namlatiće se para kao niko, ni krivi, ni dužni, zbog jednog odgovora i jednog podneska, kao dopuna odgovora. To ću da stavim, gospodine Novakoviću, da mi pronađete ovde tu jednu stranku koju je napravila Slavica Đukić-Dejanović, ni kriva, ni dužna. Naravno, ovo ću da vam ostavim, da umnožite, da se DS izjasni koga više voli od ovih, jer ne vidim nikakvu razliku među njima.
Na kraju, pošto mi je pri kraju vreme, moram da vam skrenem pažnju. Da li mi možemo, uopšte, da raspravljamo o ovakvim zakonima, koji, u suštini, predstavljaju neozbiljnost i krunski dokaz da su oni koji su nešto obećali masno prevarili, da su na bazi te masne prevare ostvarili veliku materijalnu korist, samom činjenicom što sede u neprirodno većem broju nego što je to potrebno, ili normalno, pa su čak formirali i Vladu, pa su onda u mogućnosti da vrše i takve inkriminacije.
Zapamtite, ne prozivam poslanike DS-a, da se ne biste našli uvređeni, ali ima nagoveštaja da vaš gradonačelnik, s još nekim ljudima, zbog nekih lokacija vrlo atraktivnih za hotele, gospodine Dačiću, pravi pučeve, otimaju, čak, i članove izbornih komisija. Ja znam da vi to dobro znate, zato što kada onaj mali zamuva, a ne koristi lekove, i kada proda lokaciju, a nije u poziciji da proda lokaciju, onda me ne čudi ukoliko ga neko juri. Ali, treba njega da juri, a ne treba cela država da se trese.
Nemojte kriminalce da štitite. Naravno, oni će da izglasaju ovaj zakon, i to treba da urade zbog građana, koji su ni krivi, ni dužni, ali su žrtve politike Borisa Tadića, a ovih 15 sekundi vas častim, slobodno se nosite u Evropu.

Gospodine Novakoviću, očekivao sam da ćete vi da intervenišete, kao zaštitnik i čuvar Poslovnika Narodne skupštine. Naravno, prigovaram vama, to je član 27. Poslovnika.
Siguran sam da se gospodinu Jovanoviću, u žaru kritike ovog predloga zakona, omakao jedan opis – "đavolska Srpska radikalna stranka". Izvinite molim vas, oni ne razgovaraju sa SRS-om. Kada, neko iz statusa radikala, pređe u status slobodnih radikala, on postane kancerogen, pa onda postane demokrata; tako je nastala Demokratska stranka 1934. godine.
Znači, jedna mala grupa slobodnih radikala je napravila Demokratsku stranku. Radikali su, kad su u SRS-u, disciplinovani, oni su patriote, oni vole svoju državu, brane svoju državu i oni nisu đavolski, gospodine Jovanoviću. Oni postaju đavolski, nastrani i nestašni kada se približe ili postanu sastavni deo Demokratske stranke. Vi ste verovatno mislili na tu vrstu đavolskih poslova.
Moram da vam skrenem pažnju, mi smo trenutno u fazi čišćenja, čistimo se, odbacujemo sve ono, tako da dobrovoljno odlazi, recimo, i ono što je prodalo neku lokaciju, a nije bilo na vlasti, pa sad krenuli tajkuni da naplaćuju to, pa hajde da menjamo i vlast, ako treba, u Zemunu, sve ćemo da promenimo da bismo završili posao oko neke lokacije.
Eto, i juče se namestile neke televizije da snimaju nešto. Samo su oni znali da će nešto da se desi. Kod Doma penzionera, postoji jedna lokacija u Zemunu, neko je tu lokaciju prodao, mnogo ranije uzeo pare, onaj što je dao pare, gospodine Markoviću, sada traži lokaciju. Lokacija ne može nelegalno da se dobije, mora zakonito. Pošto zakonito ne može da se dobije, hajde da promenimo vlast u Zemunu i da raspišemo lokalne izbore u 12 opština.
Vi, gospodine Markoviću, s tim veze nemate, ali Đilas ima veze, jer on je pravio đavolsku koprodukciju s nekim. Naravno, gospodin Jovanović je, verovatno, shvatio o čemu se radi, njemu se to omaklo. Znači, taj đavolski deo nije više u SRS-u, u to budite sigurni, gospodine Jovanoviću.

Ovo je jedan od zakona o državnim službenicima gde smo na vreme upozoravali šta će da se desi. Samo da one koji prate ovaj prenos obavestim, to je onaj zakon, s onim arhaičnim nazivima, iz vremena kada je u Srbiji bila popularna komedija "Gospođa ministarka". Koliko se sećam, DS je u to vreme imala primedbe, ali čini mi se da su na kraju, ipak, bili malo blagonakloni prema tom konceptu zakona.
Naravno, ovde postoji nekoliko vrsta tih promena. Prva je usklađivanje s odredbama Zakona o visokom obrazovanju, što je prihvatljiv razlog za promenu, mada, među nama rečeno, nije toliko bilo nužno, s obzirom na to da je krajem 2007. godine ovde dato jedno tumačenje povodom izjednačavanja tih zvanja po osnovu master studija i ovih normalnih školskih titula, diploma i zvanja iz vremena kada smo mi studirali. To nije problem, to je tumačenje, na neki način, bilo dovoljno da se u praksi ne prave neki veći problemi. Ako se već pravi izmena, onda je to prihvatljivo, jer ovaj zakon treba usaglasiti da odgovara kako treba.
Gospodine Markoviću, mislim da ćete, ipak, morati nekim amandmanom da intervenišete, verovatno vam je u ovoj gužvi promaklo nešto što sam vam nagovestio, a tiče se izvornog člana 78. stav 1. Da bi se sada to ispravilo, moraćete dati vi amandman; znate o čemu se radi, da sada ne pričam, nema potrebe da vas ubeđujem. U međuvremenu se promenio jedan zakon i došlo je do promene naziva organa i po logici stvari se podrazumeva.
Kada sam već kod tog člana, skrenuo bih pažnju da tu, čini mi se, postoji jedna nelogičnost. U članu 78. stav 1, formalno-pravno, govori se o razlozima za razrešenje državnog službenika na položaju; u prvom stavu se kaže – zbog prestanka radnog odnosa, ako mu radni odnos prestane, pa onda zbog, pa se navode razlozi.
Znači, prestanak radnog odnosa je glavni razlog što, kao posledica toga, dolazi razrešenje. To piše u prvom stavu.
Sada se navode razlozi, da budem precizniji, slučajevi kada se to dešava. Tu navodite jedan slučaj, javno objavljena preporuka za razrešenje koju je izrekao Odbor za rešavanje sukoba interesa. To ću sada da pojednostavim. To je situacija kada je čovek na dve funkcije, počeću od najobičnije, donosi se javna preporuka.
Znači, ovde se javna preporuka javlja kao razlog za prestanak radnog odnosa, a posledica prestanka radnog odnosa treba da bude razrešenje. Razrešenje i prestanak radnog odnosa nalaze se u uzajamnom odnosu, u uzročno-posledičnom odnosu. To ne sporim, odmah da se razumemo. S moje strane, to je moguće rešenje. Ova inovacija u stavu 2, gde se govori o suvom razrešenju, nije problem, ni ovaj prvi razlog koji stoji u toj odredbi, ni ovaj drugi koji sada ubacujete, "ako organ ili telo nadležno za poslove državne uprave prihvati javnu preporuku Zaštitnika građana".
Vidite o čemu se radi, u stavu 1, po novom zakonu, ta agencija daje preporuke u cilju suzbijanja korupcije. Ovo što je ombudsman, Zaštitnik građana, daje javnu preporuku da se razreši državni službenik zato što je svojim radom prekršio neko ljudsko pravo nekog čoveka, građanina, stranke. To je u osnovi celog Zakona o Zaštitniku građana. Smatram da je i taj razlog u istom rangu kao i ovi razlozi u prvom stavu. Da to sada pojednostavim, to može biti razlog za prestanak radnog odnosa. Međutim, kod ovih javnih preporuka ovih organa, bilo da je to republički Odbor za rešavanje sukoba interesa ili da je u pitanju Zaštitnik građana, smatram da je najispravnije treće rešenje, i vi ste bili svesni tog problema, pa ste rekli – ako organ koji odlučuje o razrešenju prihvati tu javnu preporuku, preporuka je, po svojoj definiciji, nešto što upućuje, skreće pažnju nekom organu u kom smislu treba da reši neki problem.
Postupak pred Republičkim odborom za rešavanje sukoba interesa i postupak pred Zaštitnikom građana su, u suštini, nesavršeni postupci. Zašto su nesavršeni postupci? Nisu ni klasičan upravni, ni krivični, ni građansko-procesni. Zato smatram da ovo može biti jedan od razloga za pokretanje disciplinskog postupka unutar državnog organa, pa, ako se usvoji kao odluka, onda sledi odluka o disciplinskoj odgovornosti, koja može da ima za posledicu i prestanak radnog odnosa i razrešenje sa položaja.
Mislim da je to ispravniji put, jer on, pre svega, polazi od značaja preporuke. Ne umanjuje se značaj oba organa, odmah da budemo načisto, tim pre što sada ovaj republički odbor prerasta u Agenciju za borbu protiv korupcije, a ovaj i dalje ostaje kao Zaštitnik građana. Mera koju oni mogu da preduzmu jeste javna preporuka za razrešenje.
Da li je taj postupak bio savršen? Nije, sa gledišta prava koja ima državni službenik. Da li on potencijalno može biti ugrožena strana?
Šta ako je Zaštitnik građana pogrešio? Ne može automatizam da važi, zato smatram da i u jednoj i u drugoj situaciji to može biti osnov za obavezno vođenje disciplinskog postupka unutar državnog organa, koji, u krajnjem slučaju, može da se završi i prestankom radnog odnosa i razrešenjem.
Nadam se, gospodine Markoviću, da ste me shvatili, pošto se mi izuzetno dobro razumemo.
Ovo oko pripravničkog staža nije problem. Izvorni tekst člana 140. stava 2. mislim da nije prihvatljiv. Član 140, naslov je – Izvorno ovlašćenje. Prenošenje ovlašćenja. Vi ste pravili inovaciju u stavu 2, svi drugi stavovi su ostali nepromenjeni. Čitam ovaj deo izmene. Ja se izvinjavam, čitao sam obrazloženje ovde. Promena je – stečeno visoko obrazovanje, to je ta promena koju ste ubacili u član 140. stav 2. Moja intervencija se ne odnosi na ovo što ste vi ubacili.
Vi ste ovde uradili, šta? Preneli ste ovlašćenje sa lica koje je rukovodilac nekog organa. Dali ste mogućnost da on neka svoja ovlašćenja u pogledu prava i obaveza zaposlenih može da prenese čoveku sa visokom stručnom spremom i odgovarajućim radnim iskustvom. Mislim da treći uslov mora da bude i vezivanje za neku državnu funkciju, jer ovo nije klasično punomoćje.
Ovo sada ispada ovde kao klasično punomoćje. Morali ste da vežete to za neku nižu funkciju u hijerarhiji u samom organu. Ako je u pitanju ministar koji ima ovlašćenja, može da ga prenese sekretaru, državnom sekretaru, sekretar može da prenese pomoćniku, pomoćnik sekretaru ministarstva, eventualno, da idete na načelnika, na nešto, ali da vežete za funkciju. Vi ste ovde to vezali samo za školsku spremu i godine radnog staža.
Po meni je to neprihvatljivo. Mora da bude u hijerarhiji upravljačkoj unutar organa. Ministar, državni sekretar, pomoćnik, sekretar, načelnici odeljenja itd. Nemojte da idete do savetnika ili mlađeg referenta itd., koji formalno-pravno ispunjava ove uslove. To mora da bude u nomenklaturi, u hijerarhiji upravljanja nekim organom, a ovako kako ste ga postavili, to je kao klasično punomoćje. Ja sam ovlašćen, a pošto sam ja ovlašćen, bilo kome mogu da dam to ovlašćenje, jedino je ograničenje da mora da ima školsku spremu i da ima toliki radni staž. To je neprihvatljivo sa gledišta organizacije države i funkcionisanja državnog organa. Bar im je tako bilo. Možda je sada došlo ovo ludačko vreme itd.
Ova izmena koju ste predložili u okviru člana 158, to je služba za upravljanje kadrovima. Vidite, sada ta služba dobija obavezu obrazovanja državnih službenika, posebno u oblasti borbe protiv korupcije. Neko postavlja pitanje – zašto?
Sada to ispada ovako – državni službenici se uče kako da se bore protiv korupcije, a oni su prvi na nomenklaturi učesnika u korupciji. Da li ih vi to usavršavate u korupciji, ili ih učite i obaveštavate šta bi bila korupcija, što može da prouzrokuje vašu radno-pravnu, krivičnu, materijalnu ili bilo koju drugu odgovornost.
Mislim da je ovde u pitanju jedna malo trapava formulacija, ali i da se ta borba protiv korupcije i neophodna znanja koja državni službenici tokom vršenja službe treba da steknu o korupciji nalaze u rečima ispred ovih gde ste ovo ubacili. To se nalazi u okviru usavršavanja i obrazovanja državnih službenika. Da li će deo tog obrazovnog procesa tokom rada da bude hemija, biologija, bon-ton, borba protiv korupcije itd., to su već nastavna gradiva. Vi to, gospodine Markoviću, dobro znate, pošto ste ekspert za bezbednost. Vi morate da znate. To je pitanje nastavnog programa, a ne obrazovnog procesa. Obrazovni proces se nalazi već u zakonu.
Na kraju, evo jednog pitanja, gospodine Markoviću, bez odgovora. Nisam siguran, da sam na vašem mestu, možda bih i ja predložio promenu člana 180. ovako kako ste vi uradili. Prihvatite uslovno ovu kritiku, ali ovde se, sa gledišta stava 2, postavlja pitanje – šta je bilo s tim ljudima 2. maja 2008. godine?
Ja sam podneo amandman na ovaj član u vreme kada je jedan drugi moj prijatelj ovde predlagao ovaj zakon. Kaže se – dužnost u svakom slučaju prestaje. Šta znači ''dužnost u svakom slučaju''? Da li ima neki slučaj i kada nije to? Šta se desilo 2. maja 2008. godine? Svima onima koji su zatečeni, koji nisu prošli konkurs, jer nije, možda, bio ni raspisan, po sili zakona je prestao radni odnos. To je situacija koju je stvorio zakon.
Da li je u praksi tako? Nije. Zašto? Zato što su izbori bili 11. maja. Evo ga glavni argument. Izbori bili 11. maja, nova vlada se formirala 11. juna. U toj gužvi, ko će s kim, kako, koliko, itd., ti ljudi su ostali. Možda je i dobro što su ostali. Država mora da funkcioniše, zato sam ja ovo i rekao malopre. Da sam na vašem mestu, verovatno bih i ja predložio ovo što ste vi predložili, kako da se promeni član 180, ako neko želi da razmišlja o državi, ali ako se razmišlja o kadrovima, nema prostora za državu.
Htedoh da padnem u nesvest pre neko veče kada sam video da je Vojkan Simić pomoćnik ministra pravde. Mi ga isterasmo iz suda, vi ste ga, gospodine Markoviću, pomagali ste nam. Mi ga jedva isterasmo iz suda, kad on pomoćnik ministra. Sad on uči sudije. Da li možete da zamislite vi to? Još da sam video Gordanu Mihajlović, pa da umrem i da se ništa ne desi sa mnom više.
To je strašno. U ovoj skupštini nije mogla da dobije glas da prođe za sudiju.
Sećate se kako su vrištali ovi iz Visokog saveta pravosuđa? Kako naši predlozi ne prolaze, to su pouzdani, dobri kadrovi itd. Kako ih vraćate?
Ako vam fale kadrovi, kažite, imamo. Naći ćemo, ima na fakultetu, završavaju ljudi fakultete, ima pametne dece itd., ali nemojte te izanđale. Dokazano, nije moglo da prođe ovde. Nije u pitanju bila politička pogodba itd.
Problem je kod vas, gospodine Markoviću, što vi, u stvari, ovaj član nije ni trebalo da menjate. Zašto nije trebalo da menjate? Iz jednog prostog razloga, što, ako postoje slobodna mesta, raspisuje se konkurs, pa se ljudi javljaju, pa birate, a ovim ljudima je po sili zakona prestao radni odnos. Sad imate potrebu da ih održite u nekom radnom odnosu, da bi se oni, eventualno, ponovo javili, pa možda prođu, a možda ne prođu.
Ali, ja znam, gospodine Markoviću, pošto imam svoju špijunsku službu unutar Vlade itd., tu vam je ovo iz SPO-a, preko G17 plus, tu je sad bilo – ako ti, kao pomoćnik ministra iz SPO-a, pređeš u G17 plus, proći ćeš na ovom konkursu, zato što je sada G17 plus dobio to ministarstvo, i čovek ostane. Ali, tu nema struke, zato pričam. Nema struke, a osnovna intencija onog prethodnika, jednog od vaših prethodnika, koji se kleo u život ovde, jeste – struka mora da pobedi, struka počinje od pomoćnika ministra, pa nadole. Jel tako bilo? Tako nam je pričao Balinovac.
Ministar je funkcioner, državni sekretar, a pomoćnici ministra, to su već državni službenici na položaju, funkcioneri, oni su stručni. Neće njih neko da šiba tek tako, kako se menja Vlada, ne, čini mi se pet godina su oni, nisu oni četiri godine, kao Vlada, nego pet, to je struka, dokaz – Vojkan Simić. Mislim da je to, i to su s pravom neki primetili, taj kadrovski ventil. SPO sam uzeo samo kao primer, vrlo negativan.
Što se tiče G17 plus, pokušavali su da kupuju, neprincipijelno, ljude i terali ih da pređu iz jedne stranke u drugu.
Ja to mrzim i to žigošem, to je nemoralno; dosad bio u ovoj stranci da bi sačuvao svoje, ajd sad u drugu stranku, oni mu garantuju. To svi treba da osudimo, apsolutno, svi treba da osudimo. Čak ni ceo G17 nema veze s tim, pojedinci, uvek pojedinci, zapamtite, s nekim svojim ličnim interesima. Ali, to je druga priča.
Mislim da je, formalno-pravno, ovo što ste naveli kod ovog poslednjeg člana u pogledu retroaktivnosti, pitanje da li tu ima retroaktivnosti. Vi veštački stvarate retroaktivnost da biste sačuvali status nekih ljudi od 2. maja 2008. godine do dana kada se ovaj zakon proglasi i stupi na snagu.
To mogu da shvatim, mogu, čak, da shvatim, to vam najozbiljnije kažem, i stečena prava ljudi, mogu da shvatim, čak, i potrebu nekih ljudi koji su radili neki posao, faktički, radili u nekom nedefinisanom pravnom položaju, i njih treba uvek zaštititi ako su radili. Ali, mislim da je ta koncepcija promene člana 180. Zakona o državnim službenicima isuviše politički motivisana i ta politička motivacija negira koncepciju Zakona, ako je tačno da je koncepcija Zakona ono što je pričao Balinovac, pre svega, kada su u pitanju pomoćnici ministra.
Naravno, pošto smo mi opozicija, vi biste pali u nesvest kada bismo glasali za ovaj zakon.

Gospodine predsedavajući, morate da shvatite da dostavljeni predlozi zakona i obrazloženja koja su data uz te predloge zakona stvaraju potrebu da se poslanici javljaju po čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine, jer bez dodatnih obaveštenja i objašnjenja ne možemo da funkcionišemo.
O čemu se radi? Građani Srbije treba da shvate da pre imate da čujete na televiziji i pročitate u novinama neku selektiranu informaciju o ovome što je na dnevnom redu nego što ćete da pronađete bilo kakvu informaciju koja je važna u obrazloženju predloga zakona.
Kada bih se sad pravio da sam neki Toša i da sam neuk, mogao bih na bazi nekih predloga koji su ovde dati da obavestim građane da Vlada Republike Srbije sprovodi nacionalizaciju banaka. Kako? Tako što banke sa stranim kapitalom, zbog lošeg svog poslovanja, ukoliko ugrožavaju finansijsku stabilnost Republike Srbije, mogu biti otkupljene od strane Republike Srbije.
Taj koncept donekle može da se prihvati, s obzirom da tako nešto postoji kao ovlašćenje Agencije za osiguranje depozita iz člana 7. do 11. Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, jer Agencija obavlja poslove za Republiku Srbiju.
Moram da skrenem pažnju da u jednom od prethodnih članova, recimo u članu 3. tog istog zakona, oni nisu ništa promenili, i dalje su ostali depoziti fizičkih lica, a nemaju ih više ni preduzetnici, ni mala, niti srednja preduzeća. Nikome nije jasno što su ubacili u ovu kombinaciju mala i srednja preduzeća. Zašto? To su pravna lica.
Mnoga pitanja su nejasna. Da li je ovo nacionalizacija? Čega? Propalih banaka. Kako da propadnu banke? Baš sam hteo da predložim Dinkiću da ide u Ameriku da sredi finansijsko tržište. Da ste vi intervenisali u "Beogradsku banku" i u one naše banke pre sedam-osam godina nijedna ne bi otišla u likvidaciju i stečaj, ali to još nije okončano. Onda se formirala Nacionalna štedionica, pa se podelio prostor, pa sad mi treba opet da finansiramo i da strepimo nad nečim što se po ko zna koji put javlja kao privatna svojina ili privatna sredstva.
(Predsedavajući: Vreme)
Moraćete vi ovde, ne da pasivno sedite i da posmatrate kako se menjaju poslanici ovde, nego, ako ste već u sali, posle svakog poslanika da izađete sa podacima, da kažete - poslanik nije u pravu zbog toga i toga, a ne ovako - prošla grmljavina, baš me briga, mogu da se smeškam, biće zadovoljni. Ne, dobijaćete ovde ne samo male, nego mnogo veće čvrge, da vidimo ko je uništio taj finansijski sistem.

Gospodine Novakoviću, verovatno niste dobro čuli. Malopre sam, prilikom izlaska, tačno naveo sve članove Poslovnika na koje se pozivam. To su bili članovi 225, 226. i 136. Poslovnika Narodne skupštine. U tom maniru ću da nastavim dalje.
Zašto je potrebno da mi imamo aktivne članove Vlade na sednici Narodne skupštine, a ne pasivne posmatrače koji će da poziraju na jednom TV prenosu, da izgledaju da glume kao da su tu Boris Tadić i Mirko Cvetković.
Malopre ste čuli, u našoj državi je formiran novi bankarski sistem, zahvaljujući nekim ljudima koji su sa tom operacijom krenuli 2001. godine. Da li su to strane banke, da li su to domaće banke? Po kom osnovu mi treba da kupujemo akcije tih banaka, kada smo mi do pre nekoliko dana samo slušali kako imamo najsigurniji bankarski sistem na planeti zemlji? Za proteklih mesec dana NBS je intervenisala sa preko 300 miliona evra da bi odbranila, neuspešno, kurs dinara. Gde se nalaze devizne rezerve?
U skladu sa vašim zakonom, postavljam vam pitanje: gde se drže sredstva po osnovu premije za osiguranje depozita? Da vas samo podsetim da se ta sredstva vode na posebnom računu kod NBS, da se ta sredstva formiraju iz premije za osiguranje depozita koje plaćaju banke, a vi znate da ste morali da propišete i plaćanje zatezne kamate za slučaj docnje. Znači, te uspešne banke nisu mogle da plaćaju ni premiju osiguranja, pa je ova agencija njima propisala da plaćaju i zateznu kamatu. Takve odluke imate.
Dalje, prihodi od ulaganja sredstava Fonda za osiguranje depozita: sredstva ostvarena naplatom potraživanja Agencije iz stečajne mase banaka, sredstva obezbeđena zaduživanjem, dotacijama i sredstva iz budžeta Republike Srbije. To su izvori sredstava Fonda za osiguranje depozita.
Gde mogu da se plasiraju sredstva Fonda za osiguranje depozita? Mogu u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija i NBS, a sredstva Fonda za osiguranje depozita ulažu se i u strane hartije od vrednosti ili ih polažu na depozite kod stranih banaka.
Da li ste možda ta sredstva, iako tako skromna od 70 i nešto miliona, uložili u neku stranu banku na čuvanje kao depozit, uložili u strane hartije od vrednosti? Ko vama daje za pravo da ove stvari predlažete kao mere izlaska iz finansijske krize? Ko je vas ovlastio da čuvate tuđi kapital?
(Predsedavajući: Vreme.)
Ponovo ću da se javim, gospodine Novakoviću, pošto ovaj poslovnik nije baš mnogo savršen.

To samo formalno-pravno se ukazuje kao da je povreda, to nije povreda. To je nasušna potreba za jednu parlamentarnu diskusiju, a to je da je potreban dijalog između poslanika i predstavnika Vlade. Ukoliko nema dijaloga, stičem utisak kao da pričam zidu ili kamenu koji me ne razume.
Moraju građani Republike Srbije da traže od Vlade Republike Srbije objašnjenje, podatke i moraju da čuju te podatke, ovde, u Narodnoj skupštini, da bi čuli i argumentaciju jedne strane i druge strane, da bi svako procenio da vidi gde je tu istina, ko skriva podatke, a ko objektivno prikazuje stanje u finansijskom sektoru Republike Srbije.
Kada ste se opredelili da vršite promenu ova tri zakona, vi ste nam stavili do znanja da niste primenili Zakon o Narodnoj banci Srbije na pravilan način i niste iskoristili druga ovlašćenja koja imate u Zakonu o bankama. Zašto?
Ta dva zakona su verovatno zakoni koji preventivnom primenom ne dozvoljavaju da se dođe u finansijske probleme. Vi ste nas uljuljkivali ovih sedam godina kako je bankarski sistem stabilan, siguran, ništa ne može njemu da se desi. Ulozi građana su osigurani, za to garantuje država preko svoje Agencije.
Do pre godinu dana u toj agenciji je vedrio i oblačio Labus, sa svim onim aferama vezanim za tu agenciju, svim aferama koje još nisu raščišćene.
Samo da vas podsetim, još nisu raščišćene. Sada onaj koji pravi afere u Agenciji treba da nam bude garancija da neće doći do propasti finansijskog sistema i to samo u delu finansijskog sistema koji se odnosi na štedne uloge građana, depozite građana i sve ono što može da se podvede pod depozite fizičkih lica. Ali, ovi mangupi šire, pa kažu, treba da se obuhvate i depoziti preduzetnika, i malih i srednjih preduzeća kao pravnih lica.
Istovremeno, u ovom Zakonu o Agenciji za osiguranje depozita traljavo vrše promenu i promena samo ide u onom delu gde navodno država garantuje građanima, ne za celinu bankarskog sistema, da bi građani sa ove govornice čuli kako ova vlada misli o njima kao o fizičkim licima, kao o pojedincima, da njih zaštiti od nečega što se dešava.
A onda kao oblik zaštite propisuje jednu paradržavnu nacionalizaciju banaka koje su nastale kapitalom iz inostranstva, verovatno našim kapitalom, pa smo pre nekoliko godina imali prilike da čujemo da bivši guverner Narodne banke Srbije kaže, prosto sam se iznenadio da ta čuvena banka, prilikom prodaje sada, ustanovili smo da je formirana stranim sredstvima.
Takva vam je situacija i sa Rajfajzen bankom. Tačno se zna i međunarodna asocijacija koja je dala kredit preko Sarajeva itd. Zašto to rade? Da bi prevarili građane. Ništa više drugo nema. Da bi smirili građane kako su njihovi štedni ulozi i njihova sredstva sigurni. Kod koga?
(Predsedavajući: Vreme.)
Kod onih banaka koje posluju samo sa građanima. Mi nemamo banke koje posluju sa privredom, samo posluju sa građanima. Građane treba prevariti ovim zakonom da i dalje imaju poverenja u te Dinkićeve ememefovske itd. banke, kako bi i dalje ostavljali sredstva, a ta sredstva išla na neke lokacije...
(Predsedavajući: Minut, gospodine Krasiću.)
... ponovo ćemo, gospodine Novakoviću, ovo je vrlo važna tema, čekam tri godine na ovo.

Gospođo Đukić-Dejanović, mi radimo. Radi se i po Poslovniku kada se ukaže na povredu Poslovnika i kada se čovek prema redosledu javi. Zloupotreba Poslovnika je nešto sasvim drugo, ali to gospodine Novakoviću ću da vam objasnim na hodniku, a ne na uštrb ovog vremena kojeg imam da iskoristim.
Jeste povređen član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije jer ovaj gospodin iz G17 plus je dao jednu manje ili više, samo je još hvalila ekranizacija, uspavanke. Naravno da je pobrkao mnoge stvari.
Ko garantuje za depozite fizičkih lica? Zašto postoji obaveza osiguranja depozita fizičkih lica? Na osnovu onoga što ste vi rekli neko bi stekao utisak da država garantuje sve depozite, pa bi trebalo da se sad to proširi i na depozite preduzetnika i malih i srednjih preduzeća. Kakve veze ima osiguranje depozita pravnih lica? Gde to kod nas postoji? Zašto sad ubacujete to? Šta prikrivate na taj način? Zašto želite da prikrijete neke stvari?
Samo da vas podsetim, mi imamo idealan bankarski sistem, ne zna se ko je vlasnik kapitala, ne zna se ko je osnivač banaka, banke ne rade sa privredom, rade sa građanima, zato što je tu najstabilniji izvor sredstava. Šta koriste kao sredstvo obezbeđenja plaćanja? Pretežno hipoteke.
Da li ste vi izašli ovde, vi gospođo ministar kao predstavnik Vlade, da kažete u čemu se ogleda globalna finansijska kriza, i u čemu bi mogla da se ogleda ta finansijska kriza u Republici Srbiji i šta bi moglo da bude uzrok te krize? Vi ste okrenuli stvari, pa kažete - preporučujemo građanima sledeće godine da štede, a niste rekli da treba da se preporuči nekima, ili da se neki oteraju u zatvor ili da se neki pozovu na odgovornost zbog prekomernog kreiranja novca i prekomerne potrošnje. To nećete da kažete iz prostog razloga jer se država tako ponaša, prekomerno troši.
Sada priča gospodin uspavanku o tome kako je to hipotetički dobro, da bi naša privreda kupila nove mašine, da bi mogla da pravi proizvode, a naša privreda ne radi, mi pretežno sve uvozimo i tri puta više se naplaćuje porez na dodatnu vrednost za robu uvezenu iz inostranstva, nego za robu proizvedenu kod nas.
Građani Republike Srbije, na delu je opasna prevara, da vas uspavaju, da vi pare i dalje držite kod ovih nesigurnih banaka, a oni će sa nekim labudovim ili Labusovim pesmama da drže ovu tenziju, naravno uz pomoć medija i na drugi način.
Naravno, kasnije ću se ponovo javiti po Poslovniku, da popričamo o tome kakvi su plasmani nekih banaka i u šta plasiraju.

Naravno, 225. i 226. Međutim, ovo inspirativno ne može da ostane bez komentara. Mislim da građani Srbije od 2001. godine još nisu dobili odgovor na pitanje, a nije ga dobio ni pokojni Đinđić - gde su pare sa Kipra? Nismo dobili odgovor na pitanje kako je to neko promašio Narodnu banku u prvom pokušaju, pa je u drugom pokušaju uspeo da je osvoji oružjem i šta je bilo sa tim krivičnim postupkom.
Nismo dobili odgovor na pitanje šta je sa Nacionalnom štedionicom, zašto su ugašene naše banke i kako to da se sada kao ekspertsko rešenje nudi nešto što je osuđivano od strane Mlađana Dinkića 2001. godine.
Ne može država da socijalizuje gubitke postojećeg bankarskog sistema i one moraju da budu ugašene. Kako sada vršite svojevrsnu socijalizaciju gubitaka i lošeg poslovanja nekih banaka? Mi pri tome nemamo ni podatak o tome koje su banke loše, samo imamo podatak ili neka saznanja iz novina gde neko od predstavnika vlasti želi da ostvari dominaciju u kojoj banci.
Da podsetim javnost u Srbiji šta se sprema još gore. Jutros je završena rasprava o Zakonu o javnim nabavkama. Da li znate da više nepokretnosti nisu dobro koje je predmet regulisanja Zakona o javnim nabavkama? Znate i znate zašto - zato što su vaši ljudi stekli čitave spratove i sada vaš Đilas raščišćava sa građevinskom mafijom, želi da ukloni tragove, a onda ćete državnim organima, javnim preduzećima od republičkog značaja i svima onima koji su dužni da primenjuju Zakon o javnim nabavkama da u neposrednoj pogodbi prodate nepokretnosti, pitanje kako su zarađene, ali će se oprati papiri i opraće se pare.
Centralno pitanje na koje ćuti ova Vlada, neće da odgovori, jeste - da li je rezultat najavljene finansijske krize što su prihodi i očekivanja zarada po osnovu bankarskog poslovanja dignuti do tog fetiša da maltene postaju trošak poslovanja fiksni, a onda svi mora da se uklapamo u planiranu zaradu, pa da bi se ostvarila planirana zarada hajde država neka garantuje. Čime da garantuje? Kreditima iz inostranstva? Zaduživanjem? Rasprodajom? Pa, vi nemate više šta da prodate. Nemate više šta da prodate u ovoj zemlji. Došlo je vreme da se podvuče crta i da se svede račun. Zato su vam potrebne igrarije, a molim predstavnika Vlade da mi odgovori da li poslovna banka može da da kredit političkoj stranci.

Kada bi imali pravu Vladu i pravu Narodnu banku Srbije i odgovorne ljude u tim institucijama, onda bi u Skupštini dobili odgovore na sva ova pitanja i onda bismo mogli da procenjujemo da li je ovo što predlaže Vlada adekvatan mera, najbolja mera i mera koja rešava ovo stanje. Sada se ovde podmeće priča o ova tri zakona, da se ne bi dobio odgovor na pitanje - da li je pravilno primenjen Zakon o NBS i da li se pravilno primenjuje Zakon o bankama. Ta dva propisa spasavaju bankarski sistem zato što insistiraju na zakonitom poslovanju i verovatno daju mogućnost državnim organima da intervenišu u pogledu rizičnih plasmana i kobajagi plasmana.
Mi o tome ne možemo da pričamo već je rešavanje nadolazeće finansijske krize premešteno u deo koji se zove osiguranje depozita. Depoziti fizičkih lica se osiguravaju. Ali ne, oni sad ubacuju i mala i srednja preduzeća i preduzetnika. Zašto? Menjaju iz temelja koncept Zakona o osiguranju depozita i Zakona o Agenciji za osiguranje depozita.
Evo jednog primera, ako bi se ona prva dva zakona primenila i ako bismo dobili odgovor na pitanje kakvi su rezultati kontrole poslovanje banaka sa gledišta ona dva zakona, onda bismo videli da stvarno postoje rizični plasmani i da su banke, zahvaljujući ovoj Vladi i NBS, kreirale novčanu masu i sada se taj sistem nekako održava, da se ne bi desio lom.
Gde se nalaze pare u inostranstvu malo ko da zna u ovoj zemlji. Nikako da dobijem odgovor na pitanje - šta će da se desi kada neka strana banka da kredit političkoj stranci? Čime politička stranka može da garantuje otplatu tog kredita. Dosad je bilo hipoteka, ali stranka nema imovine, nepokretnosti.
Onda se dosete mangupi pa kažu - menice i ugovorna ovlašćenja, i duplo se obezbedi vraćanje tog kredita, izazove blokada političke stranke, računa, i onda oni trljaju ruke i onda izlaze ovakvi primeri poput Nešovića i u temi o bankama pričaju o mesnim zajednicama. Zašto? Da bi građani Republike Srbije i dalje verovali u onu iluziju koja je nastala ... (Predsednik: Vreme.) kada je spaljena zgrada Savezne skupštine.

Naravno, u pitanju su ova dva člana, 225. i 226. Neko bi iz Vlade napokon morao da odgovori na ta pitanja, a da uprostim, pa ću u okviru pitanja da dam i alternativno odgovor.
Barem što se tiče ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, tu se nameću samo dva moguća odgovora: ili ova promena koja se nudi predstavlja svojevrsni vid partijske nacionalizacije odabranih banaka ili je u pitanju kriminal. Vi izaberite kako ćete da odgovorite. Evo zbog čega.
Zakon o Agenciji za osiguranje depozita je, po svojoj prirodi, jedan zakon koji reguliše status te agencije, osniva se ta agencija i definišu poslovi i nadležnosti te agencije. Poslovi i nadležnosti agencije su definisani tako, samo ću da nabrojim: osiguranje depozita fizičkih lica, najvažnija stvar - to niste promenili; funkcija stečajnog, odnosno likvidacionog upravnika - ni to niste promenili u ovom zakonu, nema ni potrebe.
Treća grupa poslova, to je obavljanje poslova za Republiku Srbiju, od člana 7. do člana 11. Tu vi menjate. U okviru poslova koje bi agencija trebalo da radi u ime i za račun Republike Srbije. Šta je tu sve propisano u postojećem zakonu? Rešenja koja su i prihvatljiva.
Član 7: "Agencija učestvuje u upravljanju bankama, čiji je akcionar Republika Srbija, tako što prati poslovanje tih banaka i rad njihovih organa i obavlja druge poslove u ime i za račun Republike Srbije". Prihvatljivo. Upravljačka prava u ime Republike Srbije, na bazi odluka Vlade, preko upravnih odbora agencije i banke itd. Normalni poslovi.
Član 8: "Organizuje i sprovodi postupak prodaje akcija banaka iz člana 7." Normalno je da državne akcije u tim bankama prodaje.
Član 9: "Agencija, u skladu sa aktom Vlade, može kod banaka preduzeti sledeće mere: pokriti potencijalne gubitke...", naravno, zato što je akcionar, snosi sve posledice akcionarstva, i pozitivne i negativne, ako je gubitak, da se pokrije gubitak. "...preduzimati, kupiti i na drugi način steći lošu aktivu..." moguće "...upravljati lošom aktivom i prodati tu aktivu", moguće. "Za pokriće potencijalnih gubitaka može Republika Srbija da izda obveznice". Normalno.
To njima nije dovoljno i sada oni taj član menjaju u jednom delu. Da vidite kako će sada svi građani Republike Srbije, kao poreski obveznici, jer drugačije ne može da se opiše način intervencije Vlade Republike Srbije, sada oni to menjaju, pa kažu u okviru tog člana 9, da će Vlada...
(Predsednik: Privedite kraju.)
Samo trenutak, vrlo je važno... aktom, donetim na predlog Narodne banke Srbije. Pojam Narodne banke Srbije u ovom zakonu o agenciji samo se ovaj put pojavljuje. Nema ga.
Šta još? Kupiti u ime i za račun Republike Srbije akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost. To ne znači da se, tamo gde je akcionar država, dokupe još neke akcije i da država postane većinski vlasnik ili da poveća. Ne, nego šire na sve banke za koje oni pretpostavljaju da ugrožavaju finansijsku stabilnost. Čime ugrožavaju? Kojim radnjama? Kojim aktima? Šta se radi sa Zakonom o bankama, Zakonom o Narodnoj banci Srbije? Šta radi Narodna banka Srbije?
(Predsednik: Gospodine Krasiću, govorite minut i po više.)
Ne, nego da se peru pare, da se peru pare i da se sprovodi kriminal do daske, a da se koriste ovakvi, da kažu građani...

Kada javnost ne dobija odgovore, onda naravno da slede pitanja. Samo želim da, u skladu sa članom  225. i 226, napokon neko progovori, ali mi je mnogo više stalo da građani shvate o čemu se radi. Građani bi morali da znaju da ova dva zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita i Zakona o Agenciji za osiguranje depozita ipak čine neko jedinstvo.
Što se tiče ovog zakona o Agenciji za osiguranje depozita, samo jedan član se menja. Molim vas, najvažnija je promena da će Vlada biti u mogućnosti da na predlog Narodne banke Srbije kupi, u ime i za račun Republike Srbije, akcije banaka koje svojim poslovanjem ugrožavaju finansijsku stabilnost.
Ugrožavanje finansijske stabilnosti od strane neke banke je oblast koja je regulisana Zakonom o Narodnoj banci Srbije i Zakonom o bankama. Ovaj zakon o Agenciji dozvoljava mogućnost da interveniše Agencija u ime i za račun Republike Srbije kod onih banaka gde Republika Srbija ima akcije.
Vi ovo širite, pa ne znamo koji je taj kriterijum finansijske nestabilnosti. Pa onda ne znamo kakvo je to poslovanje, zašto se kod jedne banke interveniše, a kod druge se ne interveniše. Koji je taj kriterijum? Sve to se ubacuje tako široko i diskreciono sa gledišta Vlade i Narodne banke Srbije, a osnovna ideja jeste promena Zakona o osiguranju depozita.
Moram da vam pročitam centralnu odredbu tog zakona, ona glasi, to je član 4 - Agencija osigurava depozite do visine osiguranog iznosa, menja se osigurani iznos do 3.000 evra na iznos do 50.000 evra. Sa gledišta deponenata, fizičkih lica, to je prihvatljiva promena, jer se na taj način obavezuje banka da svojim unutrašnjim sredstvima obezbedi sigurnost depozita i pomaže državi preko Agencije da to bude zaštićeno.
Stav 2. tog člana kaže - za obaveze iz stava ovog člana jemči Republika Srbija. Mi se nalazimo u granicama odgovornosti Republike Srbije. Idemo dalje, ali vidite šta rade oni. Oni sada to koriste, pa ubacuju i ovu mogućnost da se otkupe akcije ili na drugi način kupe neke banke, navodno gde postoji neka finansijska neizvesnost. To je zamena teza.
(Predsednik: Privedite kraju.)
Centralno pitanje današnje situacije jeste kako je poslovanje banaka, da li izvlače pare, gde plasiraju pare, kako formiraju aktivu, kako prikazuju to, gde su pare, koga finansiraju.
Ali, vi nećete o tome da pričate, vi želite da pričate o tome kako se brinete za građane. Za Kragujevčane ste se brinuli tako što ste zaključili nepostojeći ugovor. Za ove ovamo ste se brinuli na drugi način.

U potpunosti vas razumem, gospođo Đukić-Dejanović, teško je odbraniti nešto što je neodbranjivo. Međutim, vaš partnerski drug je malopre izašao i načinio je jednu situaciju da ste vi morali da napravite u sticaju dve povrede Poslovnika, člana 27. i člana 104.
Predstavnik SPS-a koji je izašao ovde i rekao - pustite nas da radimo, samo da ga podsetim, SPS uopšte nije na listi prijavljenih za diskusiju. Ne znam na šta je on mislio da radi.
Drugo, i vlast i opozicija treba da glasa za ovo. To je bilo u vreme Socijalističkog saveza, valjda možemo da kritikujemo nešto, valjda je dozvoljeno da kritikujemo. Kao što vidite, to što smo pričali pokazalo se da je tačno, ali naravno nikada nećete da priznate da je to tačno.
Druga stvar, vrlo se čudni kriterijumi dešavaju u Srbiji. Ako Otpor nešto uradi, pa može i da zapali, to je demokratski. Evo, pre nekoliko dana je bila proslava. Ali, ako neke druge patriotske organizacije sto i nešto dana protestuju i ništa ne pale, nikoga ne povređuju itd, e sada se pojavio problem saobraćaja. Mene ne čudi što je Tadić to primio itd, ali čudi me da Dačić primenjuje tako dvostruke aršine. Samo još jedna stvar, pošto se trudite da ovo bude logično itd, niste shvatili gospodina Petronijevića. On je izašao i kritikovao vas je zbog toga što ste povredili odgovarajući član Poslovnika. Zato što je iz vaše stranke vi ste rekli da se slažete s njim, ali pre njega sam vam nešto slično rekao, vi se niste složili sa mnom, a gotovo da smo isto rekli.
To je ta mala finesa kako funkcioniše Narodna skupština Republike Srbije i otprilike isto kao godišnja skupština fudbalskog kluba "Crvena zvezda". Gledali ste sinoć onog čiču što su ga izabrali. On kaže - nisam stranačka ličnost, ali uvek glasam za DS. Tako je rekao čovek.
Znači, ovde je kriterijum da li si glasao za DS. Verovatno je i profesor sa ekonomskog fakulteta postao ministar jer je glasao za DS. Tako je i sa ovim zakonom o depozitima, građani, jer to će biti zakon kojim se štite vaše pare, a imaćemo situaciju Mlađana Dinkića.
Prvo nam je uništio banke, pa je onda skočio na Nacionalnu štedionicu, pa su mu onda bile interesantne Lutra i oni spiskovi, pa je onda malo skočio na skijališta, pa je onda malo skočio na besplatne akcije, pa je malo skočio na "Fijat", a sada skače i kaže - razvijajmo izvoz prema severnoj Africi i Aziji, a 2000. godine je pričao kako vas nije sramota da se družite sa Rusijom i Kinom. To je naša surova stvarnost zahvaljujući Borisu Tadiću.

Gospođo Đukić-Dejanović, moram da vas upozorim na član 104. Poslovnika. Malopre je gospodin Popović ovde izašao i rekao neke stvari koje dovode u pitanje dostojanstvo, ne samo Narodne skupštine, nego i šire. On je rekao da Vlada Republike Srbije nema nikakav plan prema privredi i da do marta svašta može da se desi, a da Vlada radi po principu "selo gori, baba se češlja".
Gospodine Popoviću, uvredili ste autora te serije i uvredili ste građane Republike Srbije. Vlada Republike Srbije izuzetno vodi računa, kao poslodavac, o zaposlenima u državnoj službi. Moram da vas ispravim.
Vlada Republike Srbije, sudeći po rebalansu koji smo pre nekoliko dana razmatrali i videli ste ono obrazloženje na kraju, videli ste da u zbiru, što državnih, paradržavnih itd, ona je poslodavac za 260 hiljada zaposlenih: 40 i nešto hiljada policajaca, 30 i nešto hiljada vojnika, armije zaposlenih iz DS u državnim institucijama.
Da vam ne pričam o onim savetnicima za reciklažu kod onoga "hajmo, hajte u Evropu", pa u ponedeljak dobije šamarčinu tamo, pa onda savije rep, pobegne ovde i ćuti. Nema ga, ne sme da dođe ovde. Vidite Đelića, nema ga, ne sme da uđe u onu zgradu, zabranjeno mu je.
Molim vas, da vas samo ispravim, oni vode računa o toj garnituri. Malo je iskočio Milan Marković pre nekoliko dana, kada je rekao da će 12.000 ljudi iz lokalne samouprave da bude otpušteno s posla. To je samo početak.
Pričate da ova Vlada nema viziju. Stičem utisak da oni nemaju ni oči. Njima je samo važno da RTS, B92, "Blic" i njihove novine naprave medijsku halabuku - nešto se dešava, Evropa jedva čeka, Evropa nas voli, Evropa nas obožava itd.
Ovde imamo tri predloga zakona gde treba da pokažu svoju brigu prema depozitima fizičkih lica, koji se nalaze u bankama, kao to je
zaštićeno, to je sigurno. Sve drugo može da bude potop u ovoj zemlji, ti depoziti su sigurni.
To je jedna nova medijska manipulacija i nova poruka biračima: verujte nam, prevarićemo vas. Ona poruka koja je otkad je nastala DS, to moram da vam kažem, ona glasi otprilike ovako: samo glasajte vi za nas, videće te šta će da se desi sa vama.