Za razliku od nekih jutros koji su ulazili u intimna osećanja predstavnika predlagača, gospođo Malović, toliko sam svestan, nisam toliko puko, kao što su neki pukli, pa ne mogu da se sastave, samo ću da pričam o Prelogu zakona i o stvarima koji se tiču Ustava Republike Srbije. Nema tih intimnih osećanja u politici, ali čovek ništa ne zna u životu, pa izađe pa vas napadne za intimna osećanja, što ste rekli da se trudite da primenite obaveze koje imate po ustavnom zakonu.
O čemu se radi kod ova dva predloga zakona? Moram da vam kažem da pojedina rešenja pravno-tehnički i pravno-logički su prihvatljiva, ali je stvarno problem što koncept koji se ovde sada gura i promoviše je loš.
Ovaj koncept koji vi gurate, Vlada i te nevladine organizacije, i te asocijacije sa kojima ste radili, praktično dovode naše pravosuđe u stanje totalne blokade, bez obzira na ove rokove što ste ovde napisali. Nešto treba 2009, nešto 2010, i da kažemo neki završni rok da je 1. januar 2010. godine. Ovo gura pravosuđe u stanje blokade, a to ne sme da se desi.
Pojedina rešenja nisu tako loša, ali je koncept pogrešan.
Da ukažemo na nešto što je malopre bilo predmet rasprave ovde. Verovatno postoji velika doza nepoznavanja nekih stvari, pa vrlo često s pravom može neko da posumnja da ustavni okvir nije dobar za jedan kvalitetni zakon. To treba donekle da se prihvati kao jedan od razloga.
Međutim, SRS smatra da postojeći ustavni okvir dozvoljava donošenje vrlo dobrih zakona - dva zakona su u pitanju, jedan se odnosi na sudije, a drugi na Visoki savet sudstva – ili da budem precizniji, postojeći Ustav i odredbe ne smetaju da se napravi kvalitetniji zakon. To sam morao na početku da vam kažem, da shvatite da je trebalo ići dalje i da je trebalo tragati za najadekvatnijim rešenjima.
Juče sam vam objasnio kakva je bila manipulacija, da se mnogo više priča o tome da li će u Vlasotincu, Vrnjačkoj Banji i ovamo i onamo biti opštinski sud ili osnovni sud, nego da se vodi prava rasprava o koncepciji uređenja sudova. Sada ste nešto slično uradili.
U onim odredbama o izboru sudija, kao izbornih članova Visokog saveta sudstva, bukvalno rečeno ste uzeli neka rešenja koja su postojala za izbor članova radničkog saveta OUR-a. Mladi ljudi to ne znaju, po Kardeljevom konceptu OUR radne organizacije, ako se bira radnički savet, sprovodi se upravo ovakav oblik plebiscita, referenduma ili, da budem precizniji, izbora.
Izborna komisija, biračko mesto, svi radnici koji rade u toj firmi imaju izborno pravo, mogu da glasaju, sistem predlaganja, navodno kandidovanje itd, prebrojavaju se rezultati, komisija to priča, saopšti rezultate, novoizabrani se skupe, naprave konstitutivnu sednicu radničkog saveta i radnički savet funkcioniše. Znači, potpuno Kardeljev koncept.
Zašto ste vi to uradili? Vi ste to uradili da bi navodno svetu pokazali kako sudije u Republici Srbiji biraju svoje predstavnike u najvišem organu pravosuđa, koji treba da obezbedi i da garantuje, da ne upotrebim ove bombaste izjave koje ništa ne znače gledaocima, normalno funkcionisanje i zakoniti rad sudija. Tu se vidi ta podvala. Iz te podvale ne može da se izađe.
O tome smo podneli nekoliko amandmana. Nemam nameru u načelnoj raspravi da pričam o našim amandmanima, zato što svaki poslanik ima zaduženje, pa će da objasni na najbolji mogući način zašto jepodnet neki amandman i šta treba da se promeni.
Drugi veliki problem jeste, i to moram da vam skrenem pažnju, opet se vraćam na novi Ustav Republike Srbije - Ustav Republike Srbije odražava državni kontinuitet Republike Srbije. Zašto? On je donet po postupku koji je propisan prethodnim Ustavom iz 1990. godine i to je dobro, to je jedino tako moglo da se uradi. To je odraz kontinuiteta državnosti, vlasti i svega onoga što izvire i što je karakteristika jedne države.
Moram da vam kažem da izraz tog kontinuiteta jeste i sudija, jer on pripada toj sudskoj grani vlasti. Njemu je bila garantovana stalnost i po onom prethodnom Ustavu, njemu se garantuje stalnost obavljanja funkcije i po novom Ustavu. Tu ste napravili grešku u Predlogu zakona - trajnost, kao pojam, trebalo je da izbacite, da ostane samo - stalnost.
To je preneto. Da to nije preneto, onda bi bilo govora o diskontinuitetu. Pustite vi ove priče o kontinuitetu i diskontinuitetu. Nema ga onaj što trese glavom, koji celo svoje političko biće zasniva na diskontinuitetu. Ovde se radi o državi. Kontinuitet postoji. Stalnost sudijske funkcije je bila, nastavila se. Ne sme da se prekida.
Treći, možda i najvažniji argument u svemu ovome, jeste - Ustav Republike Srbije poštuje i priznaje stečena prava. Ne možete stečena prava da ukinete i da kažete - donet je novi Ustav, po novom Ustavu treba neki zakon, vi niste po tom zakonu ispunili neki kriterijum. Šta je sa stečenim pravima? Da vam objasnim o čemu se radi.
Jedna dimenzija kod sudije je vršenje sudijske funkcije i iz toga nešto što se zovu adheziona ovlašćenja, a drugo je činjenica da je čovek u radnom odnosu. Na vreme vam skrećem pažnju, pred našim sudovima i pred Evropskim sudom za ljudska prava, ovaj koncept koji planirate u prelaznim i završnim odredbama skoro svih ovih zakona, kažete - nije reizbornost. Jeste reizbornost, zovite ga kako hoćete, ponovni izbor. Izbor, pa ako onaj ne prođe, ne prođe.
Znači, imate stečena prava. Stečena prava ne smeju da se krše. Da vas podsetim, neko je kršio stečena prava penzionera u jednom delu, neko je kršio stečena prava sudija za prekršaje u drogom delu, pa su svi na sudu dobili to. Ne može Ministarstvo pravde da predloži jedan zakon koji negira principe koje primenjuju sudovi, principe koji izviru iz Ustava i zakona. To je najveći problem.
Nije problem, razrešite sudiju, kada napravite ove organe, razrešite konkretnog sudiju, N.N. sudija ne radi kako treba, nije dostojan, ne postiže normu, ne poštuje stavove sudske prakse pa mu zbog toga padaju presude itd. Sve to možete da radite. To može biti razlog za razrešenje.
Ali, nemojte to da radite na taj način što ćete arogantno da kažete nekom sudiji - vi, gospodine, niste prošli na ovom konkursu za izbor. To ćete da kažete ljudima sa 15, 16, 20, 25 godina radnog staža.
Postavlja se pitanje - šta je radio taj čovek 15 godina? Da li je 15 godina donosio sve falš odluke?
Da vas podsetim, u Odboru za pravosuđe smo, pre nekoliko godina, imali takve situacije da je Veliko personalno veće predlagalo razrešenje sudija, a kada uzmete karton i kada prelistate sve njegove rezultate rada za 2-3 godine, ne znam koliko smo to gledali, gospodine Jojić bolje to zna, videli smo da je uspešniji nego 90% sudija u tom sudu. Onda smo postavili pitanje - zašto ove druge ne razrešite, nego baš tražite ovoga?
Znate, ovo me malo podseća na ovu autonomaško-separatističku tvorevinu u razmišljanju, koja kaže "tačku na pljačku" i "gde su naši novci". To Čanak uvek potegne i kaže "ljudi, to u prevodu znači, bolje da vas kradem ja iz Novog Sada nego ovi iz Beograda, zašto pare da idu samo u Beograd, neka dođu mali i kod nas u Novi Sad".
Šta da se radi principijelno sa tim parama? Isto što i u Beogradu, samo što nije bio Milošević nego će biti Čanak. To je ta velika ideološka razlika. Kao ona velika razlika - ko je veliki, a ko mali lopov. To je zavisilo od toga koliko je bilo kasi, a ne od visine lopova, da li je dva metra ili metar i po. To je ta priča.
Ovo vam je isto, ako je izbor u Narodnoj skupštini, to je politizovano, ako bude kod visokog saveta sudstva, onda će biti u okviru struke. Šta vredi kada ćete u prvom sazivu da ubacite ljude za koje niko neće biti siguran da li oni uopšte ispunjavaju uslove da budu sudije?
Njima priznajete stečeno pravo sudije u prvom izboru. U ovom prelaznom periodu njima priznajete status i stečeno pravo sudije i nikome više, jer svi moraju da idu na konkurs. Odakle, na osnovu čega zasnivate to pravo? Zašto vršite diskriminaciju? Vi ste diskriminaciju ubacili u zakon, da biste blokirali pravosuđe. Sve što radite je u funkciji blokade pravosuđa. Slična rešenja su uradili ovi oko nas i doživeli su katastrofu. Sve što se malo nešto razumelo u pravosuđe, napustilo je sudove, neki su proterani, to moram da vam kažem. Sada imamo ove kablovske televizije, sada možemo da gledamo i Makedoniju, i MH Federaciju, i Hrvatsku, imaju otvorene emisije, raspravljaju šta se desilo, kako se desilo.
Uvek kada se desi neko ubistvo, to mami pažnju, pa onda - šta je sa našim pravosuđem, pa onda se otvara priča i kaže "napravili smo grešku, Tuđman je vršio ovo, ovaj je vršio ovo, uništavano, uništavano". I oni sami kažu da su bolji pravnici u advokaturi nego što su u sudu.
Imate neko iskustvo. To je jedan proces. Ne možemo mi sami da budemo ovde. Na ovom prostoru ovde, vi ga zovete zapadni Balkan, ali na teritoriji bivše SFRJ svi procesi su međusobno povezani. Nešto prvo krene u Sloveniju, pa prebaci se u Hrvatsku, pa posle nekoliko meseci to postane aktuelno u Srbiji.
Vi sada upalite te strane televizije i tačno znate sledećih pet meseci šta će da se radi u Srbiji, otprilike, na bazi toga da zaključite i kakav će biti dnevni red sednica Narodne skupštine. Inteligencija znači da čovek treba, na bazi svog ranijeg iskustva, da se snađe, da ne napravi grešku.
Zašto bi sada pravili greške? Napravljena je greška 2002. godine. Znate svi da je napravljena greška i evo, šest godina niste uspeli da je ispravite, niste uspeli da uspostavite to što je dato kao ideja 2002. godine. Mi još imamo u primeni Zakon o sudovima iz 91. godine u pogledu nadležnosti i još nekim rešenjima.
Rekli ste, Narodna skupština - politizovano, dajte da idemo na profesionalce. I tamo će biti politizovano, još gore će biti tamo politizovano, u startu, što kaže Jojić. Prilikom prvog izbora, slobodno nemoj da jurite korupciju po buvljacima, odite u visoki savet sudstva i tu ćete da pohvatate sve koji će da vrše korupciju. Nije to sad samo to pitanje da li će neko NN da prođe za sudiju, nego da li će interesna grupa, čiji je on eksponent, u tom sudu da prođe.
Kažem vam, sada vodim neke sporove protiv ovih lopova i nailazim na zid ćutanja u sudu. Juče sam pričao, sudija vraća tužbu i kaže "uredite petitum tužbenog zahteva". On 30 godina radi kao sudija i ništa ne zna ili po nalogu ne sme da zna. Vi te probleme ne rešavate ovde.
Neću da pričam o prelaznim i završnim odredbama, pošto tu imamo dosta amandmana, gde ćemo vrlo konkretno da vam kritikujemo neka rešenja. Naravno, kritikovaćemo mnoge druge stvari za koje smatramo da neće biti u funkciji poboljšanja.
Evo, bez namere da izdvajam ličnost, samo da vas obavestim, postoji gospođa Vojka Kukolj i gospodin Zoran Babić, sa teritorije opštine Stari grad. Oni imaju problem sa sudom i sa opštinom Stari grad. U opštini Stari grad verovatno je 12-13 godina, ne znam, možda Milena to zna, predsednik opštine je neka gospođa Mirjana Božidarević, Mira-Božidarka, kako je zovu umetnički.
Stanari jedne zgrade ne mogu da reše problem 16 godina. Čekaju 16 godina prvostepenu presudu. U nekom drugom postupku su nešto uspeli i 13 puta je bilo sudsko izvršenje koje je odlagano. Ovaj gospodin Babić, sa četvoro dece i sa ženom, živi u kobajagi stanu od 18 kvadrata, a ve-ce mu je u hodniku stambene zgrade. Taj problem ne može 16 godina da se reši na sudu. Vrlo konkretan primer.
Dalje, zar vam ne deluje malo čudno da o izboru saveta sudstva odlučuju lica koja imaju krivične prijave ili kojima je potreban status, da glume, navodno, nekog poslanika, kako ne bi ušli u krivični postupak. To bi bilo moralno. Da li bi to bilo normalno? Meni to uopšte nije jasno.
Kako mi možemo da držimo moralne pridike visokom savetu sudstva, a ovde imamo u jednom delu nemoral, neustavno stanje, nezakonito stanje, sve najgore što postoji, čak od čoveka koji se kune. Prekrsti se on, ko da je postao rimokatolik. Prekrsti se, ubije čoveka, ode kod sveštenika i on mu kaže "oprostio sam ti grehe, teraj dalje".
Je l' hoćemo mi da prekinemo to? Da li možemo da sredimo stanje u državi - Narodna skupština, u delu donošenja zakona, gde se pravi okvir za normalan život itd? Da li mi imamo legitimitet to da radimo sa ovakvim stanjem u Narodnoj skupštini?
Slažem se da vama to odgovara, kao članovima DS, ali da li vam odgovara kao narodnim poslanicima koji zastupaju neke građane? Da li je poruka koju vi šaljete tom vašom pasivnošću: "budi nemoralan, drpaj, kradi, otimaj"? Onda se čudite što novine pišu o Narodnoj skupštini najlošije stvari. Nije to krenulo od vas, to je krenulo još od Miloševića, kada je prvi put skinuo imunitet, kada je prvi put hapsio, iznosio poslanike odavde.
Dajte da prekinemo to. Valjda mi ovde treba da se gledamo kao moralne osobe, valjda kada neko od nas izađe ovde da nešto kaže, to mora da ima težinu, kako prema njemu, tako prema građanima, ali tako i prema kolegama s kojima sedi ovde. Mi smo ovde na zajedničkom poslu, uz sve političke razlike, uz sve političke kritike. Mogu da budu žestoke, može neki put da se pretera, ali mora da se zna, da se mi pogledamo u lice.
Na svim izborima pobeđuju građani, a ne mi, ne predstavnici stranaka, nego građani pobeđuju. Bez obzira kako glasaju građani, nikada nisu pogrešili. Ne možemo mi sada da poštujemo volju građana u lokalu, a nećemo da poštujemo volju građana u Narodnoj skupštini. Zašto - što se drma Vlada? Svaka vlada dok se drma, to je bolje, jer zna da je opozicija tu iza vrata, duva. Onda moraju maksimalno zakonite odluke da donose.
Izvukla je ova vlada i pouku iz one rasprave o rebalansu budžeta. Ako ništa drugo, makar su smanjili one nenormalne plate po 450.000, apsolutno nezaslužene. I vi znate da su nezaslužene. Eto, napravljen je jedan korak. To što mi nećemo da podržimo ova dva predloga zakona, naravno, pričaćemo i o tome šta je u ovim predlozima zakona u suprotnosti sa Zakonom o Ustavnom sudu, da znate, ima i takvih odredbi. Doduše, ima i nekih stvari koje su nam promakle u Zakonu o Ustavnom sudu, pogotovo u onom delu gde postoji mogućnost da sudija podnese žalbu protiv odluke visokog saveta sudstva.
O svemu tome ćemo da pričamo u pojedinostima, kada dođu na red naši amandmani, ali bi bilo dobro da saslušate šta pričamo povodom tih amandmana. U krajnjem slučaju, i ako ih ne usvojite, izvucite neku poruku. Najviše se plašim, svi se mi plašimo ovde, da nam sudovi ne budu u funkciji, da neće da funkcionišu. Oni će početi sami sobom da se bave. Već se pravi interesni lobiji.

Reklo bi se, ista meta, isto odstojanje, samo je promenjen malo redosled poteza, a treba da se obavi ono što je neko možda i naredio da treba da se obavi ili, da budem precizniji, treba da se okonča nešto što je ranije započeto.
Ipak je centralni zakon, svih ovih pravosudnih predloga, Predlog zakona o uređenju sudova, tu postoje završne odredbe, član 97 – danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o uređenju sudova, i videćete da je to 2002. godina sa brojnim izmenama i dopunama tog zakona, koje su imale, pre svega, za cilj da se odloži primena one odredbe o apelacionim sudovima. Ali nije samo zbog toga menjano. U nastavku teksta ovog člana, naravno, prestaje i Zakon o sudovima i tu se sada javlja da je to Zakon iz 1991. godine.
Radi naše javnosti mora da se kaže da, što se tiče postojećih sudova, njihova nadležnost je praktično određena Zakonom o sudovima iz 1991. godine. Taj zakon se primenjuje i dan-danas. Šta to znači?
To znači da ona reforma koja je 2002. godine, navodno, sprovedena, ona je sprovedena pod pritiskom, jer u to vreme jedinstveni DOS nije mogao da funkcioniše, pa je jedna grupacija uslovila opstanak koalicije i prolaženje nekih drugih zakona usvajanjem ovog zakona. To moram da vam kažem da biste shvatili da i te 2002. godine, to što mi terminološki zovemo apelacioni sud nije moglo nikako da bude predviđeno tim zakonom, jer, prosto, taj Ustav iz 1990. godine to nije predviđao.
Sada idemo u jednom potpuno drugom pravcu i videćete ovih dana težište ove rasprave o uređenju sudova, pošto je ona centralna, svedeno je na pitanje – da li će u mom mestu da bude osnovni sud, viši sud, apelacioni sud, odeljenje, sudska jedinica ili nešto treće, ili će možda samo biti sudski dan?
Oko toga će svi poslanici, kao deca kada igraju u prvom razredu osnovne škole fudbal, pa kako lopta na onaj ćošak, onda celo odeljenje na onaj ćošak gde je lopta, i tako će ovde, kao na serijskoj traci da izlaze i poslanici vlasti i poslanici opozicije koji će da kritikuju Vladu Republike Srbije kao predlagača ovog zakona – pobogu, kako u mom mestu više nema suda, kako?!
Svako bi u lokalu hteo da bude malo gospodar, ne samo poslova lokalne samouprave, nego malo i izvršne vlasti, i malo da se pita oko sudske vlasti. Naravno, u toj raspodeli će dobro da prođe gospodin Boško Ristić, jer će u Nišu da bude poprilično tih sudova, pa će imati prilike ponovo nekog penzionera da angažuje da bude predsednik suda. Mislim, to je sve opšte poznato.
Ovo ne pričam da bi se šalio, nego da bih ukazao koliko je ovo pogrešan koncept. Za razliku od mojih prethodnika, ja moram da kažem da što se tiče Ustava Republike Srbije – on samo u nekoliko odredaba reguliše pitanja uređenja sudova i to postavlja kao načelno pitanje. Tu je član koji kaže da se u Republici Srbiji osnivaju sudovi kao sudovi opšte i posebne nadležnosti. Takođe, tu je i odredba koja propisuje da je glavni sud u Republici Srbiji Vrhovni kasacioni sud. To treba više tumačiti, "Vrhovni kasacioni sud", kao oblik imenovanja ili određivanja naslova najvišeg suda i ništa više drugo.
Zašto ovo kažem? To je iz jednog prostog razloga, jer i predlagač zakona, i Društvo sudija, i ovi koji navodno profesionalno prate sudstvo, pa, i ovi koji se pozivaju na Venecijansku komisiju, mada ne znam zašto se pozivate na nju, kada ta Venecijanska komisija mislim da nije ni sposobna da radi taj posao, da nekome predlaže šta treba da uradi da bi se nešto sredilo. Jer, da je toliko sposobna verovatno bi se uredili i sudovi u zapadnoj Evropi, a tamo imamo prisutnu šarenolikost tih sudova. No, da sa se vratim na ovu našu svakodnevicu i našu situaciju.
Znači, moramo da promenimo nazive sudova, kako bismo izvršili lustraciju sudija. Znači, ova vlast ne pomišlja da, eventualno, razreši sudiju koji ne radi posao u skladu sa zakonom, nije stručan, nije savestan. Ne, nego će da se raspiše konkurs, pa će svi zainteresovani da se prijave i, onda, naravno, neće da prođe sudija sa 25 godina radnog staža, a proći će sudski pripravnik ''žute'' boje. To je cela operacija ovoga ovde. Zato se i izmišljaju – osnovni, viši, i određuju se drugi nazivi za sudove, da bi se potčinilo sudstvo Demokratskoj stranci.
U slobodnom razgovoru vrlo često imam priliku i da čujem kako se time hvale pojedine demokrate – Krasiću, nije valjda da očekujete da ćete u sudskom sporu da uspete, kada znate da DS drži pravosuđe? Odavno ga drži! Odavno ga drži, od onog momenta od kada je krenula DS sa lustracijom.
Samo ću vas podsetiti da, pre nekoliko godina kada se birao predsednik Vrhovnog suda Srbije, DS je osporavala toliko daleko kvalifikaciju jednog od predloženih kandidata da smo mi, u jednom trenutku, pomislili da možda ta žena nije ni završila Pravni fakultet. A posle nekoliko godina, kada su se posvađali DS i ta žena, ovde, sa ove govornice smo čuli da je ta žena pisala čak Uredbu kako da se isporuči Slobodan Milošević Haškom tribunalu. I, sada, taj sudija, treba da bude – nezavisan, samostalan, objektivan. I za njega treba da kažemo da može da radi u skaldu sa Ustavom, zakonom, da primenjuje međunarodne standarde.
Kažite mi koji je taj međunarodni standard da sudija piše uredbu? Ne postoji! Ali to sve kod vas prolazi, zato što kada je u pitanju trenutni interes vi zatvarate oči, jer postoji neki novi zajednički cilj, neki plen i vrlo lako se dogovorite oko toga.
Šta ne valja u ovome što ste vi predložili? Ne valja, pre svega, što namera, motiv i pobuda predlagača ne zaslužuje bilo kakvo vrednovanje niti bilo kakvu zaštitu. Znači, stvarno su tu u pitanju niske pobude i motivi koji su nedozvoljeni. Sada, ovde se traži saučesništvo.
Kaže se – pravosuđe je neefikasno. Pre nekoliko godina su promenjeni procesni zakoni. Cilj promene tih propisa je bio da se učini pravosuđe efikasnim.
Samo da vas podsetim, kada je donet novi Zakon o parničnom postupku rečeno je – to bi trebalo na dva, eventualno, tri ročišta da se završi, godinu, do godinu i po dana da traje taj prvostepeni postupak i kraj. Mislim da sam lepo interpretirao obrazloženje prilikom donošenja tih propisa.
Slično je bilo i sa Zakonikom o krivičnom postupku – čas posla ima da se to završi. A onda čujemo da i po tim novim propisima u krivičnom postupku zastarevaju krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti i to zastarevaju u fiokama sudija.
Dakle, nije problem u organizaciji i uređenju sudstva, već je problem u onome ko ima dominaciju nad sudstvom i nad sudijama. Obrni – okreni, opet dolazimo do ''žutog'' preduzeća, jer ono fabrikuje sporove, ono odlučuje kako će ti sporovi da se rešavaju, kako će da idu, koji će da zastare, koji neće da zastare. Jer je očigledno da je sudstvo u njihovim rukama kao sredstvo pritiska i prinude da bi se odvijao politički život, upravo, onako, kako oni to žele.
Drugi razlog koji se navodi radi promene ovoga jeste, između ostalih, i to što pojedini sudovi nisu ravnomerno opterećeni. Sudije koje rade u urbanim mestima imaju u toku meseca po nekoliko desetina predmeta, a one sudije koje rade u opštinskim sudovima u nekom manjem mestu imaju u toku meseca nekoliko predmeta, plata je približno ista, pa treba ispraviti neku nepravdu.
Samo nikako da se ispravi nepravda što neko živi u Beogradu i u teškom materijalnom položaju, i bolje prolazi od onoga koji živi u Bosilegradu i za bosilegradske prilike živi u izuzetno dobrom položaju – e, tu nepravdu neće da ispravi Vlada Republike Srbije.
Postojeća mreža, postojeća organizacija treba da se promeni, mora da se promeni. Navodno, treba da se smanje uštede, da se postignu uštede. Kako? Ako se gasi neki opštinski sud, pa postaje odeljenje, onda tu neće biti predsednika suda, neće biti sekretarice, a verovatno i u pisarnici upisnike mogu da vode neki drugi, a ne oni koji rade i koji imaju neki status nekog šefa pisarnice itd.
Možda će da se naprave ušteda tako što će se smanjiti jedan službeni auto takvog predsednika suda, s obzirom na to da se u tom mestu gasi sud, verovatno će da se naprave neke uštede. Da li će te uštede biti u prilog efikasnosti sudstva ili će biti na štetu? Znajući naše uslove, odmah možemo svi da kažemo da će biti na štetu našeg sudstva.
Koristim priliku da ukažem javnosti Republike Srbije da postojeće odredbe Ustava Republike Srbije pružaju mogućnosti i za potpuno drugačiji koncept Zakona o uređenju sudova To ne znači da ne treba da se poštuje odredba o sudovima posebne nadležnosti. Ukoliko u ovom konceptu, koji budem iznosio, nema mesta sudovima posebne nadležnosti, kao posebno imenovanim sudovima, to ne treba da tumačite kao nesaglasnost koncepta sa Ustavom Republike Srbije, jer vi i u Vladi i u institucijama imate i na pretek rešenja koja odudaraju od Ustava Republike Srbije, pa čak odudaraju i od jasnih odredbi i naloga iz Ustava Republike Srbije.
Ako želimo da postignemo svojevrsno jedinstvo i kvalitet u sudstvu, onda bi trebalo da imamo tako organizovane sudove, kao prvostepene opštinske sudove – u nekim stvarima prvostepeni sud može biti i okružni, sa posebnim odeljenjima, kao što je odeljenje za privredne sporove, a da vrh bude ipak samo Vrhovni kasacioni sud.
Eto, moramo da prihvatimo ovu terminologiju. Zašto je to potrebno, jer tako se preko Vrhovnog kasacionog suda objedinjuje kompletna sudska praksa koja ne dozvoljava ili onemogućava vrlo slobodoumne interpretacije jednog istog člana u zavisnosti od toga da li to primenjuje prvostepeni ili drugostepeni sud.
Naravno, i upravni sporovi – mogli bi, dobrim delom, u prvom stepenu da sude okružni sudovi, naravno i dalje Vrhovni sud one upravne sporove gde se osporava ili pokreće postupak protiv akata republičkih organa. Ta organizacija može da zaživi. Znači, nisu nam potrebni apelacioni sudovi, kao posebni žalbeni sudovi, nisu nam potrebni ni posebni prekršajni sudovi; prekršajni sud može biti svaki opštinski sud. Uostalom, pitanje je da li je ovaj naš Zakon o prekršajima i dalje koegzistentan, s obzirom na to da mogućnost vođenja prekršajnog postupka, pored prekršajnih sudova, imaju i organi uprave. Doduše, jesu specifični, ali organi uprave.
Samo da se setimo, pre nekoliko godina smo usvojili Zakon o prekršajima, prebacili to u nadležnost suda da sudi za prekršaje, samo zbog činjenice da se u prekršajima može izreći kazna zatvora, a da bi kaznu zatvora nekome izrekao, to mora da čini samo sud, ne može da bude organ za prekršaje ili neki poseban organ uprave.
Znači, ta prosta, jednostavna organizacija, dostupna svakom građaninu u Republici Srbiji, vrlo jednostavna, u svakom od tih sudova možete imati vrlo specijalizovana odeljenja za pojedine vrste sporova i tako se rešava ovaj problem efikasnosti, dostupnosti suda građanima i jedna konzistentna organizacija – uvek se zna da je prvostepeni sud opštinski sud, iznad njega ide okružni sud, u trećem stepenu se javlja Vrhovni sud. Sve može po odeljenjima da se radi i da ne bude bilo kakvih problema. Međutim, ova vlast to ne želi. Oni moraju da zadovolje neke apetite. Sada tu jednostavnu organizaciju, koju sam ukratko izložio, koju Ustav Republike ne zabranjuje, i ova organizacija nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, predlagači, sada to, dižu u neku veliku nauku. Samo da građani Srbije vide kako će ta organizacija da izgleda.
Biće 45 novih prekršajnih sudova, sa 99 odeljenja; biće 34 osnovna suda sa 98 sudskih jedinica, toliko će biti, 34, osnovna javna tužilaštva; biće 26 viših sudova, od toga će njih 15 imati nadležnost za teritoriju dva osnovna suda; biće 16 privrednih sudova i jedna sudska jedinica; biće četiri apelaciona suda, da bi se zadovoljile ove potrebe, nekada najavljivane regionalizacije Republike Srbije i da bi se zadovoljili apetiti nekih drugih budućih secesionista; biće jedan viši prekršajni sud sa tri odeljenja; biće jedan upravni sud sa tri odeljenja i neko će reći – vidi, Republika Srbija je digla nogu, baš onako kao i kad se konji potkivaju, dobila je organizaciju koja može da odgovara nekoj organizaciji u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji.
A da li će to da funkcioniše? Neće da funkcioniše, ne zbog toga što SRS želi da to ne funkcioniše. Pa, mi smo vam i 2002. godine pričali da onaj zakon o uređenju sudova neće da funkcioniše, pa ste već posle šest meseci vi tražili izmene i dopune tog zakona. Sa 126 glasova vi danas u Srbiji možete sve da uradite i svašta, i da upropastite sve, i da se posle javljate kao spasioci.
Samo da podsetim javnost, kada su 25. januara 2001. godine ovi ''žuti'' došli na vlast, prvo su uništili Ustavni sud; on nama nije uopšte funkcionisao. Pitanje je da li nam i danas funkcioniše Ustavni sud. Apelacioni – nijedan ne postoji. U kakvim uslovima radi Vrhovni sud? Očajnim, Očajnim! Svaka šuša može da kritikuje sudiju Vrhovnog suda Srbije, svaki advokat, svaki nazoviadvokat.
Nataša Kandić koja zastupa oštećene u sudskom postupku, iako je, kažu, sociolog, vodi onog Dragoljuba, pa glume, kao, tim za zastupanje oštećenih. Svako može sudiju kod nas da napadne.
I meni je krivo što neke sudije i dan-danas sude, ali šta da radimo. Moramo da poštujemo Ustav i zakon. Toliko ima njih koji ne zaslužuju da uđu u sud i da vrše sudsku funkciju, ali to nije razlog da na pokvaren način, putem reizbora, izbacite to. Ako ne ispunjava zakonom propisane obaveze, ne radi kvalitetno, pokrenite postupak razrešenja i svedite to na individualizaciju odgovornosti konkretnog sudije, a nemojte an blok.
Prosto sam iznenađen da ste vi za ovaj koncept zakona o sudstvu mogli da nađete partnera u SPS, koja je u Vladi. Ako ste našli partnera za ovaj koncept, e, onda je situacija izuzetno, izuzetno, ozbiljna. Mi ovo nećemo podržati, podneli smo jedan broj amandmana da bismo objasnili neke naše stavove. Nemamo nameru više ovaj koncept da vama predstavljamo, jer vi o ovom konceptu ne smete ni da razmišljate. (Aplauz.)

Gospođo Čomić kada se izađe iz uobičajenog klišea onda se dolazi na teren dostojanstva. Gospodin Konstantinović je napravio neke možda greške zbog kojih će da trpi posledice u okviru svoje stranke, ali je na neki način doveo u pitanje ugled SRS. Više puta je rekao da su ove promene seta pravosudnih zakona u stvari radikalne promene. Nema veze sa radikalnim promenama, da budemo načisto. Radikali sa ovim nemaju nikakve veze. To je prva stvar.
Druga stvar koja je vrlo značajna, sada ću sve lepo da objasnim. To kad odeš u Američku ambasadu neka ti napišu drugi govor, ovaj ti je bio loš. Ovo nema veze sa radikalima i sa radikalnim promenama. Ovo su promene unazad, e sad, zavisno kako se vi okrenete, to može da bude i napred. Ako se za 180 stepeni okrenete i krenete, vi idete unazad, a Konstantinović kaže da se ide unapred. Ne ide se unapred. Dobićemo partijsko sudstvo. To je za njih ta promena.
U nastavku kaže, sve ostaje isto, a svoje izlaganje propisno je zapržio nečim što smo ovde osporavali, ali on nije bio tu, a to je, suđenje u razumnom roku.
Molim vas, mi smo nekada imali izuzetno dobre odredbe u našim propisima o tome u kom roku mora da se donese prvostepena presuda, u kom roku treba da se donese drugostepena presuda, koliko može da traje pritvor, do kada mora da se podigne optužnica itd.
Vi ste to sad sveli ne na godine ili brojke nego na formulaciju, pa tako imamo nešto što je razumni rok. Da vas podsetim kako to u Evropi izgleda. Uzeću Međunarodni sud, Haški tribunal i tamo postoji standard da se obavezno sudi u razumnom roku, pa Vojislavu Šešelju se počelo sa suđenjem u šestoj godini pritvora. Prekršeni su svi međunarodni standardi.
Znači, ovo nema veze sa radikalnim promenama, ovo ima veze sa demokratskim promenama, sa evropskim putem kojim nas vodi Boris Tadić i DS, a znate i sami, taj put je otprilike kao kada krenete malo napred, pa se malo okrenete za 180 stepeni pa opet krenete napred. Mi sada idemo prema osmoj sednici i prema Brozovom sistemu sudstva u smislu kontrole komiteta nad presudama koje budu donosili sudovi.
Samo da vas podsetim, ako ste malo čitali neke pravne knjige, onda se sećate da je taj period opisan tako što kada sudija krene na posao prvo svrati u komitet pa mu oni izdiktiraju presudu, kad dođe u sud on je saopšti. Za to se zalaže gospodin Konstantinović, a to sa radikalnim promenama nema nikakve veze.

Gospođo Đukić-Dejanović, ne znam kako je to vama promaklo, ali mislim da bi član 136. Poslovnika, napokon, morao nekako da se primenjuje u radu Narodne skupštine Republike Srbije. To se odnosi na obrazloženje.
Prosto je neshvatljivo šta je sve Vlada, kada predlaže neki zakon, spremna i sposobna da stavi u predlog zakona. Ako ste imali prilike da čitate obrazloženje Predloga zakona o uređenju sudova, onda na sedmoj strani obrazloženja – koji su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, a razlozi su oni koji su navedeni u Ustavnom zakonom, čini mi se da su članovi 6, 7. i 15. Ustavnog zakona, a to znači, da do kraja godine mora da se uskladi rad sudova sa odredbama novog Ustava, a ako pogledate ova rešenja koja se nude u prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona, ako krenete od člana 82, ako ne nekog pre, pa do člana 96, onda ćete videti da se sada tu nalaze neke bajke za malu decu.
Mi se šest godina borimo za pravosudni budžet. Vi ovde pričate da ćete o tom budžetu da razmišljate posle 1. januara 2011. godine. Pazite, to je nešto neverovatno, a onda se navodi, da je hitan postupak potreban, sredstva ove godine nisu potrebna. Šta mi u stvari radimo ovde?
Moram da vam kažem da su ova rešenja koja vi ovde nudite ista ona koja su postojala ili slična onim rešenjima koja su bila 2002. godine.
Hajde da skočimo, da kažemo hop, da donesemo neke propise, a kada ćemo, pa, ''Đekna'' će da bude. Mislim da mi takve zakone više ne smemo da donosimo.
Izađe ovde Konstantinović, pa kaže, radikalne promene, korenito, sada ćemo mi to da sredimo, efikasan sistem, mreža vrlo efikasna, biće odeljenja, biće sudskih jedinica, najbolje sudije, sve najbolje ima da bude, a onda pogledamo rokovi za to do 2011. godine, pa još pravite od novog izgleda tog saveta sudstva ''veće staraca''. Oni koje niko nije birao i proveravao da li su dobre sudije treba da biraju nove sudije. Na sve to dodamo i ono trapavo rešenje iz Ustava Republike Srbije po kome Narodna skupština bira sudije pripravnike, bira sudije koje će tri godine da budu sudije, a za stalnost bira Visoki savet sudstva. Opet oni nepromenljivi čiju proveru znanja niko nije mogao da vrši.
Ljudi, to su strašne stvari! Samo da to malo potkrepim, nećete da mi se naljutite ako još koju sekundu iskoristim. Pre nekoliko dana sam dobio rešenje jednog eminentnog sudije Trgovinskog suda, molim vas, nemojte da se smejete.
U obrazloženju je naveo da se poziva na član 103. Zakona o parničnom postupku i kaže – treba da uredite tužbu za utvrđenje u smislu člana 188, a nedostatak je, treba da sredite petitum tužbenog zahteva. Naravno, svi se smeju, videli, budala. Šta drugo da se kaže za tog čoveka? (Ne smeju se zato što i ne znaju.)
Danas sam dobio obaveštenje jednog od zamenika Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva, on kaže, pa se navodi tamo sve i svašta, pa čak i Pravilnik o informacijama od javnog značaja, gde krivičnu prijavu protiv Tomislava Nikolića prosleđuje Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu. To sve radi u sudovima, to sve radi u pravosuđu! I to biste vi da popravite do 2011. godine?! To je strašno.
Mislim da su obrazloženja predloga zakona i pojedinih rešenja stvarno loša. Ne znam da li sa ovim obrazloženjem možete nekoga da navedete da razmišlja o tome da glasa za ovo, osim ovoga što je 126 zagarantovano.
Molim vas, to, 126 zagarantovano, nikakav kriterijum nije. To je kriterijum koji ne sme da postoji. Valjda u Skupštini mora da caruje zdrav razum zbog građana koji su nas poslali ovde, a ne razum vaših lidera.

Gospođo Đukić-Dejanović, ovakve stvari verovatno ne mogu da se izbegnu. Pozivam se na član 104. To je stari manir DS, a on se zasniva na onoj pretpostavci, poznatoj maksimi, koja važi u narodu – ''kupus gleda, meso vadi''. Jedno misli, drugo priča, treće radi – e, to je Demokratska stranka.
Samo da vas podsetim, mi smo prošle nedelje podneli predlog da se izglasa nepoverenje Vladi Mirka Cvetkovića, Borisa Tadića, Ostružnica, obilaznica, ili kako god hoćete nazovite to. Podneli smo taj predlog – niste hteli da ga uvrstite.
Ali vidite i sami, proradila je savest i morate u medijima da se javljate i da tražite ''tatka''. Kad se traži ''tatko'', obično se nađe ''tatko'' – to je stara izreka i to morate da znate. Ali ono što javnost u Srbiji mora da zna jeste sledeće.
Oni tajno već mesecima pregovaraju o tome kako, u kojoj formi, da daju saglasnost na misiju Euleks koja bi se razmestila na celoj teritoriji KiM. Ali bi da naprave još jedan krug, da ne ispadnu da su slabe ženske – eto, to je taj manevar i zato su im potrebni, navodno, neki, kobajagi, poslanici. Zato nijedan dogovor koji se postigne sa gospođom Nadom Kolundžija ne može da važi, jer on važi samo dva minuta, dok vas ne prevari i ona se diči time što radi.
Moram da upozorim javnost u Srbiji, a pogotovo naše građane koji žive na teritoriji KiM – presudom Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici SRS je dobila mandate u opštini Leposavić.
Sinoć RIK nije hteo da uvrsti u dnevni red tačku da se podnese izveštaj i da se izdaju uverenja novim odbornicima SRS. Niti je doneta odluka da možete da koristite sudsku zaštitu, ništa, ništa. Funkcioniše koalicija u RIK-u, koju održava ova odmetnička grupa koja je zadužila SRS, blokirala – vi likujte oko toga, tu nema nikakvih problema. Ali, građani Republike Srbije moraju da znaju, Boris Tadić i DS sa koalicionim partnerima imaju nameru da vas uspavaju u medijima, u svakodnevnom životu, pa čak i o ovakvim temama, kakve se danas nalaze na dnevnom redu Narodne skupštine, da bi u tišini i mraku završili najprljaviji posao.
Ovo vam pričam da biste bili informisani, bez namere da građane Republike Srbije plašim. Nemam čime da ih plašim, nego samo da ih obavestim da treba da budu uporni, da veruju u sebe, da veruju u svoje interese, da se bore za istinu, da se bore za pravdu i da se bore na svakom mestu i da veruju Republici Srbiji, da veruju srpskom narodu i SRS.

 Gospođo Đukić-Dejanović, nemojte da vam suflira Gordana Čomić kako treba da se primeni odredba Poslovnika  i Ustava i nikako da vam to ne suflira Čedomir Jovanović.
Sada ću da vas podsetim. Godine 2001, rekao je – vi niste birali Vladu, pa ne možete ni da tražite da se glasa o nepoverenju Vladi, pa je ovo pitanje došlo na preglasavanje, pa nije ušlo u dnevni red. Sada ste to oplemenili na jedan, stvarno, prekrasan način.
Moram da vam skrenem pažnju na odredbu člana 130. stav 2. Ustava Republike Srbije. To možete da tumačite samo tako da kada narodni poslanici, njih 60 najmanje, sastave predlog da se glasa o nepoverenju Vladi, to po automatizmu postaje tačka dnevnog reda prve naredne sednice. U odnosu na juče, prva naredna sednica je ovo danas. Ima tu još jedna mala finesa koja štiti Vladu, ona glasi da se rasprava može otvoriti kada prođe pet dana, zato što je pet dana potrebno da Vlada razmotri predlog i, eventualno, kaže nešto u vezi s tim. To znači da ste u obavezi da u dnevni red uvrstite ovu tačku dnevnog reda, a rasprava o toj tački može biti za šest, sedam, osam dana, i da to završimo. Bolje na vreme, jer kako su se oni nameračili, pripremaju Kosovo i Metohiju, evo, već se raduju i ovi drugi, ko zna šta će da smisle sve.
Moramo ovo da zaustavimo. Od neosnovanih predloga za izglasavanje nepoverenja Vladi, Vladu štiti Ustav, tako što ista grupa poslanika mora da čeka najmanje 180 dana da bi ponovila predlog. To je potpuno jasno. To smo milion puta ponovili s ove govornice u ovoj zgradi, i prilikom donošenja novog ustava, i uopšte; niko normalan ne želi da prihvati situaciju da od većine zavisi da li će ova tačka dnevnog reda da bude na dnevnom redu.
Ovu tačku dnevnog reda je potpisao Ustav. Nismo se javljali na vreme, odnosno odmah na početku, da reklamiramo povredu Poslovnika, jer smatramo da poštujete Ustav i da Ustav, svojom snagom i automatizmom, nalaže da kažete – za ovo smo glasali da uđe u dnevni red, ali obaveštavam vas, po Ustavu, kao prvu tačku moram da stavim razmatranje Predloga o izglasavanju nepoverenja Vladi Borisa Tadića, Cvetkovića, ne znam, nekoj vladi. Napravili ste tešku povredu Poslovnika, a s obzirom na posledice koje mogu da nastupe zbog toga, moguće je da se radi i o krivičnom delu.

Gospođo Čomić, napravili ste veliku grešku, gde ste dali pogrešnu pouku gospođi Slavici Đukić-Dejanović, a to ste samo vi uradili, i niko drugi, u to sam apsolutno siguran. Sada ću da vam objasnim šta ste to uradili, zašto ste to uradili i da vam odam jednu malu tajnu ''velikih majstora kuhinje''.
O čemu se radi? Ustav je potpuno jasan, samo što vama nije jasno šta je prva naredna sednica. Da li je to nešto što je faktički moguće i izvesno, ili je to nešto što je imaginarno.
Ja tumačim da vi prvu narednu sednicu tumačite kao nešto imaginarno, kao Đekna – moguće, ali se ne zna kad. Po vašem tumačenju je moguće da do Đurđevdana ne bude nijedne sednice i da ovo nikada ne bude na dnevnom redu.
Da biste učinili nešto dobro, da vašu pažnju usmerimo ka tome da treba da se poštuje Ustav i zakon, mi smo u ovaj propratni akt i ovaj predlog ubacili i član 161. Poslovnika, to je hitan postupak. Po toj odredbi Poslovnika, uslov jeste 24 časa pre sednice. Ovaj predlog je zaveden u pisarnici u 11,45 časova juče, znači, 24 časa pre. Vi niste čak ni tom varijantom hteli da idete, da stavite na glasanje u skladu sa članom 90. Poslovnika Narodne skupštine.
Odmah da vam kažem, to bi bio pogrešan put, jer je Ustav iznad. Ustav kaže – prva naredna sednica.
U odnosu na juče, prva naredna sednica je ova koja se otvorila u 12 časova, jer je teoretski bilo moguće, a vidite da smo napravili grešku, na to moram da vam skrenem pažnju, mogli smo još malo da podnesemo amandmana, pa bi se ova prethodna sednica završila za pet dana, pa, od ove vaše inicijative da prva naredna bude danas, ona bi, faktički, morala da se odloži za sledeću nedelju.
Kako biste onda tumačili odredbu Ustava? Šta je onda prva naredna sednica?
Vi ne možete ovo da opravdate ničim, osim jednim nasiljem, pre svega, vas i gospođe Đukić-Dejanović, a ovi ljudi ovde su dužni da ćute da ne dobiju kijavicu. Kakve će biti posledice ovoga, to je tema o kojoj ćemo da pričamo, ali vi nama ne dozvoljavate da pričamo, jer, jednostavno, ne dozvoljavate da se po Ustavu formira dnevni red. Napravili ste tešku povredu Poslovnika, i vi i gospođa Slavica Đukić-Dejanović, znam kakvo stereotipno objašnjenje možete da date.
Unapred vas obaveštavam da objašnjenje koje budete dali nije u skladu s Ustavom i zakonom, te ću tražiti da se u danu za glasanje Narodna skupština o tome izjasni, a kada krenete da radite po ovom dnevnom redu, verovatno ćemo na svakih pola sata da ponovo reklamiramo povredu Poslovnika i da opet ne budemo zadovoljni vašim objašnjenjem, kako biste u danu za glasanje barem jedno 700 puta glasali o tome da li je izvršena povreda Poslovnika.

Retko kad se pozivam na član 104, ali sad moram da se pozovem na član 104. Poslovnika Narodne skupštine, jer mislim da je prevršena svaka moguća mera i sve ono što bi moglo da bude odraz neke tolerantnosti.
Umesto da raspravljamo o onome što je suština i zbog čega smo u Narodnoj skupštini, treba da se bavimo nečim što se uči u zabavištu.
Sad nas neko ovde ubeđuje da smo mogli da podnesemo zahtev da se ovo uvrsti u dnevni red bivše sednice, protekle sednice, kao da postoji neka razlika između naredne, sledeće ili iduće sednice. Ali, nije to razlog što sam se javio i nemam nameru da se nadmudrujem oko toga, pošto je ta odluka već doneta.
Ovde se zabranjuje da neko kaže bilo šta povodom utvrđenog dnevnog reda, povodom utvrđivanja dnevnog reda. Mogli su i za 25 zakona da spoje raspravu, hitno je, kada su u pitanju zakoni koji treba da se primene od 1. januara 2010. godine.
Samo da vas podsetim, mesecima je Boris Tadić sa DS-om blokirao raspravu o KiM-u, a za to vreme njegov Bogdanović i Tačijev Bogdanović je vodio razgovore i pregovore povodom Euleksa.
Isto smo slušali opravdanje, kao i sada – budite tolerantni, budite fini, budite mazni, krećemo sa dijalogom. Ne želim sa vama da vodim dijalog. Želim da vodim dijalog sa građanima Republike Srbije. Da li će biti tri, da li pet, uopšte nije bitno. Možete da dobijete i 99%, ali šta vredi kad neće biti Srbije?
Vodite računa, oni se zadržavaju na nekim procentima, šta će ''Pres'', ''Blic'' da objave. Kad ste krenuli s velikom popularnošću preko novina, državu ste skroz upropastili. Mi smo na putu da nećemo imati državu. Nijednu odluku koju je donela Narodna skupština Boris Tadić nije poštovao, ne poštuje ni Ustav, ništa ne poštuje. Ponaša se kao dahija. Onda izmisli nešto tako.
Koliko njega obavezuje Ustav? Koliko Tomislava Nikolića zakletva? Sedne u svoju ergelu, čita zakletvu, ode u svoju kolibu, čita svoju zakletvu, broji pare, i on je mazan, fin, nova srpska desnica. Gde? Gde vi želite da vršite vlast? Vaša vlast počinje i završava se u ovoj skupštini. Na ulici nemate nikakvu vlast, imate haos. Vama je ispod časti da idete na KiM, vama je ispod časti da pričate o tome, i ja vas shvatam, ali priznajte. Danas vam je ispod časti da pričate o KiM-u, sutra će biti o Vojvodini, prekosutra razmislite. Dokle će tako da ide?
Neću više da se javljam po Poslovniku. Javnost u Srbiji je videla na koji sve način može da se opravda nešto što ne može nikako da se opravda. Tu pesmu slušamo već mesecima – nisu se sklopili uslovi za rezoluciju, a oni tajno pregovaraju. Sad se nisu stvorili uslovi za ovo, a videćete za koji dan, biće zakon o ratifikaciji sporazuma koji je Boris Tadić potpisao s Amerikancima, da svi potencijali Vojske Srbije mogu da se stave na raspolaganje SAD-u. O čemu mi pričamo? Kakav dijalog? Ne želim s vama da vodim dijalog, jer u tom dijalogu bi trebalo da budem saučesnik s vama, a ja želim da se distanciram od vas.
Želim da se distanciram, moram da se distanciram. Zašto? Jer oni koji su glasali za SRS, nisu glasali za to, a vi otimajte.

Ovo moram da prokomentarišem, iz prostog razloga što kada ujutru u tri sata budete glasali o ovom predlogu zakona i o amandmanima da imate u vidu i ovo.
Dobro je što se ovim amandmanom, kao i sa velikim brojem amandmana o kojima smo pričali i prošle nedelje i juče, otvara pitanje te ekonomske klasifikacije - usluge po ugovoru. One načelno treba da se otvore. Naravno, nemam sagovornika ovde, ministar pobeže, Nada pobeže, tako da moram da komuniciram sa građanima.
Šta to znači? To znači da u okviru budžeta i rasporeda sredstava za potrošnju, to su rashodi, ministarstva neposredno izvršavaju nešto što je zakonom propisano kao obaveza i u budžetu se to iskazuje u novčanom iznosu.
Ali, ovaj budžet, kao i ovi demokratski prethodni, imaju puno tih ekonomskih klasifikacija za tzv. programske i druge aktivnosti ministarstva, i po pravilu se tu nalaze mnogo veća sredstva nego ona koja su u funkciji neposrednog izvršavanja obaveza države prema građanima ili privrednim subjektima.
Tu se krije sve i svašta. Tu se čak krije i neuspelo autorstvo. Upravo ovaj amandman ima cilj da spreči neuspelo autorstvo nekih nezrelih ljudi koji bi možda napravili brend od svega i svačega i Srbiju u inostranstvu predstavili po nečemu što nije karakteristika Srbije.
Zoran Ostojić je malopre dao jedan primer. Neko je na CNN-u emitovao nešto kao reklamu za Srbiju, a ljudi koji se razumeju u te stvari primetili su da na snimku ima i nekih stvari koje ne postoje u Srbiji. I kod drugih ministarstava je problem sličan. Recimo, kod Ministarstva pravde usluge po ugovoru mogu da budu i, recimo, izrada neke studije koja može da posluži kao osnova za nacrt nekog zakona, ili neki program, ili neko posmatranje ili neko anketiranje.
Znači, ideje i mogućnost da se u okviru ovoga smesti je neiscrpno. Usluge po ugovoru, to su pretežno ugovori o delu, gde se neke intelektualne i druge sposobnosti koriste sa strane, jer država u ministarstvima ne poseduje te intelektualne sposobnosti, pa je potrebno da se angažuje neki institut. Nekada je to bio ventil da se finansiraju državni instituti, ali sada toga više nema na taj način nego na drugi zaobilazni način.
Kada je u pitanju ova ekonomska klasifikacija, obično koristim primer Gašu Kneževića, Hibera, Vodinelićku, Rakića, njenog muža, onog Begovića, Borisa i da ne ređam. To je neiscrpno. Ako krenete po ministarstvima, kulture itd, tu ćete naći razna imena.
Koliko su oni stručni za neku oblast ne znam. Sudeći po onome što je efekat njihove intelektualne usluge prema ministarstvu i kako se to prevali na svakodnevni život, stičem utisak da su intelektualno neuspešni. Država praktično finansira intelektualnu neuspešnost i blizinu vlasti.
Dolazimo do zaključka da ako želiš da budeš ekspert, svetski priznat stručnjak u okvirima Srbije, moraš da budeš blizak vlasti, moraš da se kandiduješ sa nekim programom, da ponudiš svoje usluge, biće zaključen ugovor, nešto ćeš da napraviš, po pravilu ako je u oblasti propisa to je neki neuspeli prevod nekog zakona iz inostranstva.
Mi smo prošle i pretprošle godine imali prilike da uz predlog zakona dobijamo i studiju tih eksperata, pa vidimo da je to bila resavska škola na jedan malo drugačiji način, jer kako ko ulazi u EU ili se približava EU, malo su bliži ovi koji su na zapadu, pa imamo slovenački prevod, hrvatski prevod, prevod iz BiH i onda smo mi najpametniji, skupimo to sve i skupe se Gašo, Vesna Rakić-Vodinelić, Hiber i još neki, naprave to nešto i prikažu. A to kod nas ne može da zaživi. Kod ovog Ministarstva trgovine je u pitanju ovo brendiranje. Znate i sami da je prošle godine bila velika galama oko te komisije za brendiranje.
Bilo je govora da li predstavnici tajkuna mogu da budu u toj komisiji, da li ne mogu da budu, ko je ovlašćen, ko ima taj kvalitet da to može da uradi, pa su bile neke marketinške agencije koje su se bavile brendiranjem, pa je jedna iz Pančeva delila i nagrade svake godine za uspešan brend.
Pre nekoliko dana imali smo prilike da vidimo da je jedan dobio nagradu za ambalažu, a on puko u Srbiji, svima dužan. Puko zato što se uhvatio u koštac sa DS da finansira košarkaški savez i košarkašku reprezentaciju Srbije. Neću da kažem ime da se ne bi zloupotrebilo, a i ne plaćaju ovi reklame ove koje se dobijaju ovde preko Narodne skupštine. Ovde se ubaci neka cifra i do te cifre treba da se potroši. Međutim, ono što je mnogo opasnije u razlozima koje je Vlada navela zašto ne prihvata ovaj amandman sadržana je celokupna filozofija ovog rebalansa. Vlada je otprilike rekla ovako. Možda je vaš amandman i opravdan, možda ima razloga da se prihvati.
Ali, vi tražite smanjenje toliko veliko da je to za nas neprihvatljivo, jer kada bi se ova pozicija smanjila za toliko koliko vi predlažete, onda bi praktično ministarstvo nezakonito potrošilo neka sredstva. U stvari ono je već potrošilo ta sredstva.
Cela ova priča oko rebalansa jeste priča o legalizaciji. Znači, noćas kada budete glasali o ovim predlozima zakona i o ovim amandmanima, vi ćete na noćnoj sednici da donesete odluku i da kažete, prihvatamo sve što ste potrošili, a za to niste obezbedili prethodnu saglasnost Narodne skupštine.
Ako niste imali prethodnu saglasnost Narodne skupštine, niste imali saglasnost građana Republike Srbije.
Šta to znači? To znači da ste gurnuli ruke u džep svakom građaninu Republike Srbije, uzeli pare potrošili i sada ćete nasiljem, demokratskim, da sa 126-128 glasova sve to legalizujete. Tu imamo dokaz za jednu od mogućih definicija demokratije. Ona se zasniva na tome da 11 budala mogu da nadglasaju uvek 10 akademika, jer 11 je veće od 10.
To se nama dešava od 2000. godine naovamo. Jedanaest sa takvim karakteristikama, nadvladava deset akademika. Džaba njima akademska zvanja, znanja, titule, priznanja, njih je samo 10, više je ovih 11. Demokratija je u ovom sirovom obliku u Srbiji od 2000. na ovamo, a krenula je na paljevini i na vatri, svedena na relativni odnos cifara, 11 je više od 10 i završena priča.
Po toj logici kako vi shvatate demokratiju, mi uopšte ne treba da raspravljamo o predlozima zakona. Oni treba serijski da se dostave ovde i da se kaže, za ovaj paket zakona ovde postoji 128, nema potrebe da se priča, sve je ionako iovako završeno. Od ćefa većine zavisi da li će neki amandman da se prihvati ili neće da se prihvati.
Sinoć ste videli, baš je bio dobar primer, jedan amandman je Vlada odbila, navela ozbiljne razloge, skupštinska većina prihvatila, kada smo rekli, čekajte, identična situacija u pogledu tog amandmana je sa nečim što je već ranije ovde razmatrano kao amandman opozicije, pa znam, ali nije to bitno. Mi smo skupštinska većina, mi možemo sve da uradimo.
To je jedno sirovo shvatanje demokratije. Večeras ćete imati još sirovije shvatanje demokratije u 9,00 časova kada krene direktan prenos američkih izbora. Računam da ćete tada morati da idete na pauzu, kako da propustite to. Kako da propustite? To je in, kako kažu.
Moraćete u 9,00 sati svi da se nacrtate, RTS prvi program mora da vas obavesti preko nekog od onih svojih suncokreta - Javni servis evropske Srbije da znate da li je vaš kandidat pobedio. Samo da vas obavestim, oba su vaši kandidata. Oba, obojica su vaši kandidati.
Smeškajte se, samo da znate, onaj ko bude izabran biće vaš gazda. Da budemo načisto, da ne kažete posle da vas nisam na vreme obavestio. Na vreme vas obaveštavam. Morate da slušate, jer ako ne slušate, loše ima da prođete. Ne zbog ove strane ili zbog mene, nego gazda je gazda. Veži konja gde gazda kaže, pa nek crknu i konj i gazda, tako ti je to kod nas u Srbiji.
Amandman je dobar, još bolji je kao upozorenje da ako se za nešto što je od nacionalne vrednosti odvajaju sredstva i to treba da bude naša slika u inostranstvu, onda molim vas omogućite da putem nekog javnog konkursa veći broj umetnika učestvuje u stvaranju nečega što može da bude prava slika o Srbiji.
Znam da to ne možete da uradite, odmah će tu da skoče Đilas ili ovaj Šaper, oni kažu imamo mi naše marketing agencije i šta ima da se mešate. Mi smo vas podržali na izborima, platili smo vaše izbore, koliko su oni članovi DS, to više nije bitno, da li pro forme ili zbog kapitala, ni to nije bitno. Oni traže, oni su prvoborci, zaslužili su to.
Nema javnog konkursa, može pro forme, ali zna se, mora njihova agencija da pobedi, njihova po registraciji, ili ne mora da bude po registraciji, može i zakulisna.
Da li vi znate da je jedna novinarka sa B-92 veliki stručnjak za unutrašnju dekoraciju? Nije ni ona stručnjak, iako je invalidski penzioner, nije ni vlasnik te agencija Šaper. Oni su obična transmisija za reketiranje i da se naplati nešto. Velika javna preduzeća ne mogu da se otkače od toga.
Tako ste vi shvatili organizaciju države i funkcionisanje tržišta. Šta god uhvatite u ruke, sve vam je dozvoljeno. Šta god da uradite, to je evropski i demokratski. Molim vas, nadam se da vam je napokon jasno da SRS nema nikakve veze sa listom "Pravda".
Veze sa tim listom ima Dragan Đilas. Od početka je imao. Taj list je bio kukavičije jaje, a sada izlazi u punom sjaju. On služi da se promoviše politika Glasa Amerike. Ona može biti uvijena, može biti neuvijena, a ovih dana vidimo kako izgleda u sirovom stanju. Gospodo demokrate, osim "Blica", "Presa" i ovih drugih vaših novina, slobodno se pretplatite i na "Pravdu", tamo ćete naći opravdanje za sve vaše stavove.

Ovaj amandman je dobra prilika da se kaže kako ova vlada ili ove demokratske vlade postupaju sa nečim što su mladi talenti. Nadarena deca od osnovne škole učestvuju na tim opštinskim, gradskim, regionalnim takmičenjima, osvajaju neke nagrade zato što su talentovani, a neki zbog toga što imaju nastavnike i profesore koji vole svoj posao i svoje slobodno vreme investiraju da ta deca postignu još bolje rezultate. To je jedna strana medalje. Ta deca moraju na neki način da budu i materijalno sagledana u okviru Ministarstva prosvete.
Ona druga deca koja su nadarena za sport, treba da budu sagleda u okviru Ministarstva za omladinu i sport. Naravno da i oni nastavnici i profesori, koji postižu ili omogućavaju toj deci da njihov raskošan talenat i inteligencija dođu do izražaja, i oni na neki način treba da budu stimulisani, a ne sputavani. Imamo potpuno obrnuti pristup, da u nekim školama direktori škola sputavaju te profesore, čija deca ostvaruju najbolje rezultate na takmičenjima iz fizike, hemije. Konkretno znam jedan slučaj, vrlo uspešan profesor hemije, u svakoj generaciji ima nekoliko dobrih učenika iz oblasti hemije koji osvajaju sva najbolja, značajna priznanja u ovoj zemlji, a on čak nema ni hemijski kabinet, niti laboratoriju, nema ni najosnovnije uslove za rad i postiže izuzetne rezultate, i on i deca koju on uči. To mora nekako da se sagleda i materijalno u okviru Ministarstva obrazovanja.
Međutim, više čujemo o Fondu za mlade talente - dr Zoran Đinđić, nego o Fondu za talente Republike Srbije. Za taj fond - dr Zoran Đinđić, nikakav problem nije da se obezbede sredstva, kao što nikakav problem nije da i oni koji su slabo talentovani po Bolonji dobiju diplomu i počnu da rade za stranu obaveštajnu službu. Znači, njima nije bio potreban raskošan talenat i inteligencija da savladaju gradivo, nego podobnost. Stvarno se postavlja pitanje da li postoji ta druga stepenica, kada neko u toku obrazovnog procesa pokaže uspeh da može i da nastavi sa tim poslom, da se zaposli, da krene da radi i da njegova sposobnost dođe do izražaja.
Imamo prilike u novinama da pročitamo da veliki talenti, veliki potencijali, kada treba da se zaposle propadnu. Slično je i sa sportistima. Dok su u pionirskim, omladinskim selekcijama, oni postižu najbolje rezultate. Kada treba da pređu onu stepenicu, nestaju.
Koji su sve to putevi koji odlučuju? Naravno da talenat, znanje, sposobnost treba da se nagradi.
Država ima obavezu da ono što je talentovano, inteligentno, postiže natprosečne rezultate, da pomogne, da finansira, da bi to ostalo ovde, da bi rezultati toga ostali ovde, a ne preko Fulbrajta, Sonje Liht i nekih drugih, da to što je navodno uspešno ide u inostranstvo i robuje tamo u nekoj državi radeći. Jednostavno, sistem kvaliteta treba da se poboljša, da se ne bi desilo da svaka šuša može da bude uspešnija.
Čuli smo pre nekoliko dana, neko je završio Pravni fakultet. Niti je bio talentovan, niti bilo šta drugo. Čim su čuli da je završio Pravni fakultet, on počeo da radi za Amerikance, iako nije uspešan. Znači, kod Amerikanaca i Engleza najneuspešniji mogu da rade i da uzimaju velike pare, jer uspešnost pokazuju u uništavanju Srbije i srpskog naroda, i to je pravilo.
(Predsedavajući: Narodni poslanik Nikolić je izašao.)
Mislim da je mnogo bolje da je Slavica došla sa mantilom. Sad da vam objasnim kako to ide sa nečim što se zove talenat. Da li znate da je Radovan Jelašić bio veliki talenat, mladi talenat. Onda ga je jedan tamo srpski kongres uzeo, finansirao, školovao i on je došao ovde i sad nam prodaje za svilu.
Ima puno takvih ljudi. Bolje ova država da to finansira, i da obezbedi posao i da to ostane kod nas ovde, nego da ide u inostranstvo. Bolje da ta deca zarade pare i postanu ugledni građani i da to reklamiramo i da to bude naš brend, i u pogledu znanja i u pogledu sporta, mada o sportu imam neko drugo mišljenje, ali i u pogledu tog vrhunskog sporta. Ovako svaka šuša se namesti tamo u inostranstvu.
Videli ste ovog što pobeže. On je postao ekspert sada. Za šta? Za rasturanje Srbije. Totalno je potčinjen američkim i engleskim interesima na Balkanu i sve gazi. Vidite, nije mogao da izdrži, pobeže. Znate zašto je pobegao? Zato što nema šta da odgovori. Kako da odgovori? Koji argument da upotrebi? Bio je mlad, bio je talentovan? Za šta je bio talentovan? Čim je postao slobodni radikal, postao je kancerogen. Radikali moraju da budu disciplinovani, od SRS narod ima koristi. Čim postanu slobodni, kancer.
Dajte da finansira država mladu, talentovanu decu, koja može da napravi uspeh, da bi ostala ovde. Prva faza - pomoć da postignu najbolji rezultat tokom školovanja. Druga faza - da se odmah zaposle, jer se postavlja pitanje - zašto ocena u sistemu obrazovanja?
Valjda onaj koji je završio sa 9,5 prosekom ne treba da čeka za posao. On je u tom obrazovnom sistemu pokazao da vredi. To je društvena verifikacija. Naravno, i onaj koji je završio sa 6,6 treba da se zaposli, ali ne može da radi isti posao kao i ovaj.
Moguće da se tokom kasnijeg radnog veka obrne situacija, ali dajte da poštujemo ono što je sistem vrednosti. Zato treba odvojiti što veća sredstva i zato je gospodin Šami u pravu što je skrenuo pažnju, slažem se, možda sada ne može ništa da se promeni, ali je skrenuo pažnju da 2009. godine to uradimo.
Manite te privatne fondove, nema ništa od njih. Slučajno znam neku decu koja su talentovana i uspešna, jer su bila s mojom decom u odeljenju i znam da do neke stepenice to ide, a od neke stepenice više ne ide.
Država se odriče. Zašto se država odriče? Zbog političke podobnosti ili nepodobnosti. Izbacite to iz nauke, izbacite to iz rada, izbacite to iz radnog odnosa, svedite politiku na ovu skupštinu ovde i nigde više, i onda ćemo da rešimo sve probleme.

S obzirom na to da Vlada, bez obzira na agregatno stanje, ne prihvata ovaj amandman, onda moram da upozorim javnost da se neke čudne stvari dešavaju u Nemanjinoj ulici. Stičem utisak da ste pukli ili prolupali kao Toma i Vučić, ali ne smete javnost da obavestite.
Sada ću da objasnim zašto je situacija baš ozbiljna. Lepo ste dali neke podatke; koliko su oni tačni, neću da ulazim u to, poći ću od pretpostavke da su ti podaci tačni. Moram da kažem građanima Republike Srbije da to više nije nikakva tajna. Ove podatke koje vam budem saopštio, a što je Vlada napisala, odavno znaju svi srpski neprijatelji, čak mogu da vam kažem da su oni i pisali ove podatke, jer kada odete na parking Generalštaba ove naše vojske više ćete naći vozila sa stranim registracijama nego sa našim domaćim registracijama. To je nekritički potez "jogi letača" da po svaku cenu uđemo u NATO pakt i da prihvatimo te NATO standarde.
Pošto je to političko opredeljenje, onda je sve što dolazi od strane NATO pakta dobro i melem na ranu. Dobro je i melem na ranu i kada se radi o teritoriji gde deluje naša vojska, ali još bolje, sa gledišta Borisa Tadića, tamo gde nema naše vojske, pre svega mislim na Kosovo i Metohiju, jer, kako reče Vuk Drašković 10. juna 1999. godine, zavladao je mir, sada će o našim građanima na Kosovu i Metohiji da vode računa Ujedinjene nacije u vidu NATO pakta. Naravno, kada je krenulo izvlačenje naše vojske sa teritorije Kosova i Metohije svi NATO lokatori i svi NATO promoteri bili su iznenađeni tolikom vojnom silom koja gotovo da nije pretrpela nikakve gubitke.
Naravno, Vojsku je trebalo uništiti. Kako? Generale u Hag, generale penzionisati. Koga da dovedemo? Rođaka Ponoša. Koliko se on razume u vojna pitanja? Ko Marica u svilu. Po svoje mišljenje mora da ide u Brisel. Dva puta sam ga video, išli smo čak istim avionom i to je tako jadno i bedno jer u doba kada je ova država bila stvarno respektabilna snaga u Evropi ministar odbrane je posebnim avionom išao u inostranstvo, ako je bilo potrebe da se razgovara. Ovo je toliko degradirano da redovnom linijom JAT-a može da ide. Vodi jednu sekretaricu i onu balerinu i dva za obezbeđenje, dođe do Brisela, mi nastavimo za Hag, a on ode u NATO pakt. Tamo mu izdiktiraju šta treba da se uradi i sve u novinama ide - evropski standardi, NATO standardi, dobro je, fino je, a naša delegacija koja nas predstavlja tamo kao vid posmatranja... Zamislite, vojna organizacija pa ima parlamentarnu skupštinu - čudno, NATO pakt, koji je morao da nestane kad i Varšavski pakt jer je postojao kao pandam, ali to je druga priča. E, sada ti kreiraju našu vojsku. Šta mislite, kako bi oni mogli da kreiraju našu vojsku? Na način da je ili unište ili da je svedu na ono stanje koje može biti kontrolisano.
Ovih 18 godina mi u stvari imamo, šire posmatrano, kontrolisanu krizu na prostorima bivše SFRJ. Zašto kontrolisanu? Zato što ona po potrebi dobija viši intenzitet ili niži intenzitet, i to ne zbog naših interesa, nas koji živimo na ovom prostoru, koji nemamo rezervnu državu, nego zbog nekih njihovih geopolitičkih i globalnih interesa.
Samo da vas podsetim, kada je došla ova nova demokratija u vidu DOS-a vrlo brzo iz Vinče je otišao čak i nuklearni otpad, jer je neko iz NATO pakta rekao - moguće je da se promeni vlast, pa neko iskoristi i taj otpad za neke stvari.
Da li da pričam o našim vojno-istraživačkim institutima? Nema potrebe. Mlađa Dinkić je, u koaliciji sa MMF-om i NATO paktom, sve to razorio. Sećate se afere što se tiče prodaje Vojno-istraživačkog instituta; sećate se nekog savetnika ili, da budem precizniji, pomoćnika generalnog sekretara UN za mirovna pitanja, izvesnog gospodina Davinića.
Napravi se neka afera, odu u podzemni bunker, milijarde i milijarde su uložene da se to napravi kao neka trajna vrednost, ništa, sada može biti turistička atrakcija. Afera, afera, afera - sa 60, 70, 80 da se popularnost Vojske svede na minimum.
Ovde imamo ovog našeg Cvetka koji je uveo civilno služenje vojnog roka, pa umesto da drže puške, pa makar i drvene, naši vojnici peru pelene. Idu u pozorište da glume, na televiziji se to reklamira. Istovremeno, medijski se prikazuje svaka kasarna, pogibija, stovarište, pogibija. I kako vi mislite da gradite Vojsku?
Amandman koji je podneo gospodin Šormaz je logičan, prihvatljiv, ali slaba vajda, gospodine Šormaz, ako oni treba da sprovedu ovo što predlažete amandmanom. Gde će to da završi? Nasleđivanjem još neke vile Šukija "plazme". Neće na drugo mesto.
Da vas obavestim, pošto kažete da demokratija cveta. Evo, sada su se deca upisivala u te vojne škole, vojne akademije. Jedno od pitanja je bilo - za koju si stranku glasao na izborima, pošto su deca od 18 godina. Neki su morali da se učlane u DS. Reći ćete da to nije tačno. Hajde da vidimo da li je tačno. Dokažite da nije tačno.
Šta znači jedna milijarda u budžetu više za Vojsku? Evo da vam objasnim. Godine 1992. je bio donet zakon o pomoći u materijalnoj transformaciji JNA. To je nekoliko godina rađeno sa ciljem da se materijalno-tehnička i druga sredstva poboljšaju i da se reše neka životna pitanja oficira. Oni su, sasvim je sigurno, pre '90. godine bili u jednom vrlo dobrom materijalnom položaju, imali su ugled itd, ali znate kakva je ona SFRJ bila, došao je neko sa strane, iz neke majčetine došao da rasturi državu, pre svega da rasturi JNA, zato što je bila velika vojna sila, treća ili četvrta u Evropi po svim pokazateljima, ne samo što se tiče ljudstva, nego i materijalno-tehničkih sredstava, oruđa itd. Krenulo je to rasturanje. Kraj tog rasturanja je bio "Sartid". Tu je sve istopljeno.
Sada, ako biste prebrojali od toga šta imamo, što je u funkciji, imamo jedan avion i verovatno dva helikoptera i tu je kraj. Sada neko postavlja pitanje - zašto 70 i nešto milijardi dinara, a imamo jedan avion i dva helikoptera? Pre nekoliko dana su bile uspešne vojne vežbe; došla su dva iz Rumunije i jedan naš je učestvovao, da glume eskadrilu. Nemojte da se iznenadite ako Knez Mihailovom prođe Šutanovac sa pitomcima Vojne akademije, rašire ruke i kažu "zzzzz, mi smo avioni u niskom letu".
Nažalost, takva je situacija sa našom vojskom. Nje nema tamo gde treba da je bude. Nove uniforme, novo slikanje, novi pitomci, moderni, pripremljeni (poznavanje engleskog jezika) da bi bili topovsko meso u Avganistanu, Iraku ili na drugom mestu. To je put koji je NATO zamislio našoj vojsci.
Ova vlast se nikada nije pobunila kada su na teritoriji Kosova i Metohije formirane posebne oružane snage privremenih prelaznih organa. Nikada. Ova država nikada nije tražila da se do 1000 vojnika i policajaca vrati na teritoriju Kosova i Metohije. Kada se podeli pet stanova vojnim licima ili bivšim vojnim licima, to je izuzetna prilika da se ministar odbrane slika.
Da vas podsetim, promenjen je i jedan standard koji se tiče organizacije Vojske, nadležnosti Generalštaba, nadležnosti Ministarstva odbrane, nadležnosti predsednika Republike, pa se sada ne zna ko je od ova dva kuma komandant, da li ministar odbrane ili predsednik Republike. Predsednik Republike ima i svoj vojni kabinet. Ministar odbrane, šta on ima? Čime se on bavi? Poslovima SDPR-a i, vrlo verovatno, onim što rade neke vojne bezbednosne i obaveštajne službe. U kojoj funkciji? Da se zaustavi neko ko je neprijatelj našoj državi i našoj vojsci ili, kako kažu, da se preduprede bezbednosni rizici? To pričajte onom vašem Dragišiću i Milanu Markoviću, pošto je Milan Marković ekspert za bezbednost. Nemojte da pričate nama, nemojte da pričate građanima Srbije.
Granica je slobodna, policija je uzela ili nije uzela u nadležnost, velika sredstva se odvajaju, za šta? U kakvom je položaju naša vojska? U teškom položaju. I to malo dece što se opredeli da služi vojsku sa oružjem, kakav je njihov smeštaj, grejanje, hrana? Kako ih gledaju ljudi?
Treba povećati sredstva, ali koja je svrha tog povećanja? Svrha tog povećanja jeste da se obezbedi materijalni položaj tih ljudi u Vojsci i, verovatno, druga svrha jeste da se nešto uradi sa materijalno-tehničkim sredstvima. Koliko god mi to da uradimo, s obzirom na to da ste pod budnom prismotrom NATO pakta, savetnika američkih, engleskih i ovih koji ne dozvoljavaju da se digne glava, od toga nema ništa. Naravno, vi ste sada i ojačali, vi ste pronašli sistem kako da ova priča i ovo što je istina ne bude dostupno građanima Republike Srbije, pa onda pravite sve i svašta.
Sada ste, recimo, napravili novu aferu Hrtkovci i neku novu ustašku kurvu ste našli. Naravno, ja neću o tome da pričam, pošto će uskoro da izađe knjiga "Srpski baron Minhauzen - Aleksandar Vučić". Vi sve njemu sada radite zato da bi se onemogućila odbrana Vojislava Šešelja. Nemate nikakvih problema, i vi ćete biti zastupljeni, imaćete mesta u knjizi. Nemojte da se sekirate, nećemo mi vas da zaobiđemo nikako. Opisaćemo sve kako neko laže, plaši građane i nemogućim stvarima, a vi to forsirate u vašim udarnim medijima, zbog čega? Da biste malo povećali taj kamenčić u cipeli Srpske radikalne stranke. Pa, neće vam to uspeti, da li vam je jasno? Koliko je njih polomilo zube zbog toga; pa, jedan jaki Milošević je kapitulirao kod SRS, a neće ove žute demokrate?
Podržite ih što više, ali vi stojite i ispred i iza njih, a danas ćemo povodom svake tačke i povodom svakog amandmana da obavestimo građane Republike Srbije kakva je ta koalicija. Ona se ne zasniva na političkom rejtingu ili nečemu. Ne, nego ste se zdušno dogovorili kako da pomognete da se postupak u Hagu završi ubistvom Vojislava Šešelja. To vi radite. Znate vi da u Hrtkovcima ne postoji taj čovek koga je pomenuo ovaj Roki, zvani Niko Vučić. Ne postoji čovek sa tim imenom i prezimenom, Niko Gajić. Ne postoji. Pa se onda dogovorio sa Dačićem da navodno on to zabrani, da se ne bi videlo da nema ništa.
Vi dezavuišete javnost, zbog SRS? Ne, nego zbog Vojislava Šešelja u Hagu. Vi ste tražili da on bude tamo, vi tražite da se on ne vrati ovde. E, to je vaša politika. A da je nevin čovek, najbolje vi znate.

Najbolje vas shvatam, pošto ja plaćam kazne ovde. Naravno, došao sam da se pozovem na član 104. i čl. 225. i 226.
Nadam se da nećete da se naljutite ako pokušam na jedan što slikovitiji način da objasnim o čemu se radi. Naravno, ovaj amandman koji je gospodin Milić podneo, a on se razume u te stvari, s obzirom na to da je nekada bio i zamenik ministra unutrašnjih poslova, 13.000 ljudi su tada uhapsili itd., on vrlo dobro zna šta je BIA... Za BIA je ove godine planirano tri milijarde i nešto, ima tri hiljade zaposlenih itd. Međutim, ima jedna stvar o kojoj mi ne možemo nikako da pričamo u Narodnoj skupštini, ovaj ministar ne zna o tome, ovaj čovek je zadužen za poljoprivredu. Mi nikako da dobijemo ovde nekog ko je zadužen ispred Nacionalnog saveta za bezbednost. Možda sam i pogrešio naziv. Mislim da je klupko tamo.
I, naravno podržavamo ovo što je Milić predložio da im se smanji 300 miliona. Zašto? Jer je mogućnost zloupotrebe manja. To nama treba neko da objasni, pa da kaže - vi niste u pravu, ako se smanji 300 miliona za poziciju BIA uništava se, ugrožava se bezbednost u tom pogledu, tom pogledu, tom pogledu. Mi ovde imamo ćutanje. Nama su potrebna ta obaveštenja.
Evo, mi sasvim osnovano tvrdimo da kada se smanji taj deo budžeta za trista i nešto miliona za BIA, onda se uništava materijalna pretpostavka za zloupotrebe od strane BIA. Koje su to zloupotrebe? BIA je totalno u političkoj funkciji. Nacionalni savet za bezbednost, taj Miki Rakić je sekretar, on je i šef kabineta predsednika Republike... Kasnije ću da vam ispričam jednu priču koju mi je pričao Vučić pre nekoliko meseci o šestorici najmoćnijih ljudi u Srbiji. Ne znam da li on laže. Samo znam da Srđan Milivojević kaže da je Vučić počeo da pije žute lekove. Tako je Srđan malopre rekao. Jeste duhovito bilo i tačno je, Srđane. Morao bi redovno da pije lekove, ali neću ja sada o tome.
Znači, gospođo Čomić, da bismo mi pričali i da bismo shvatili šta je gospodin Milić hteo da kaže, a ja ga podržavam, ova strana ga cela podržava, mora neko iz Nacionalnog saveta za bezbednost, mora neko iz BIA da dođe ovde, mora ministar ili neko ko prati tu oblast, predsednik Vlade, da nam objasni zašto je tih 300 miliona korist za državu.
Mi kažemo da je tih 300 miliona šteta za državu; em troše, em im te pare predstavljaju materijalnu podlogu za zloupotrebu položaja.

Izuzetno je dobro kada se otvori rasprava o nekom amandmanu i onda svi oni koji učestvuju u diskusiju daju odgovarajući doprinos, bez obzira na stil. Na kraju ipak izađe nešto što može da liči na istinu.
Predstavnik manjina je malopre pričao i on je to vrlo lepo, ako mogu tako da kažem, rendgenski snimio i rekao je: u startu se znalo da će ova sredstva biti nedovoljna, ta sredstva su odavno potrošena, ovo što se rebalansom predviđa neće da zadovolji te osnovne potrebe i ništa nije, praktično, rešeno.
Na tu situaciju, koja verovatno odgovara istini, dolazi amandman jednog građanina, bolje da je koristio neke političke stranke zastupljene u Narodnoj skupštini da protumače to, a taj amandman se zasniva na sledećem: hvalospevi Ministarstvu poljoprivrede.
Sada građanin koji je napisao amandman "ide maca oko tebe" na kraju kaže: svaka čast, ministre, sve ste dobro uradili ove godine, a predstavnik manjina, koji je došao da podrži taj amandman, ukazuje na sve propuste Ministarstva poljoprivrede.
Razlika je u sledećem: predstavnik manjina se bavi tim poslom, zna šta je i kako je, a ovaj građanin koga ste vi malopre ovde naslovili nekako, meni vrlo čudno i građanima Republike Srbije je čudno, podneo je amandman i traži da se poveća to za milijardu da bi onda bilo - mi smo predložili, to se povećava, sada ćemo da reketiramo.
Nemojte da usvojite ovaj amandman, ne zbog toga što postoje ove smetnje prema Zakonu o budžetu, nego kada njima usvojite amandman, videli ste, on vas hvali, odmah posle toga dolazi neko od ovih njegovih da vas reketira.
Javnost u Srbiji kritikuje Vladu Republike Srbije, kritikuje Ministarstvo poljoprivrede. Jedino ovi što su podneli amandman moraju da hvale Ministarstvo poljoprivrede. Zar vam nije to malo suludo? Znam da i DS kritikuje ovo što se dešava u Ministarstvu poljoprivrede. Verovatno smatraju da treba odvojiti veća sredstva, ima propusta; šta se sve priča po Vojvodini što se tiče zemljišta, subvencija, vi to najbolje znate. Ovde samo jedan čovek izlazi i hvali Ministarstvo poljoprivrede. Zašto? Zato što je ta njegova sekta uslovljena.
Na kojoj poziciji je amandman? Evo, radi javnosti da objasnim: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, razdeo 14, neću ići na ovo što je 14.1, 14.2 itd, samo razdeo 14. Planirana su sredstva skoro 25 milijardi. Ova pozicija gde se vrši intervencija amandmanom je pozicija 451, gde je planirano 22, skoro 23 milijarde, a sada se to amandmanom povećava za milijardu. Kada se pogleda ta pozicija, ona je verovatno 70-80% ukupnog iznosa na razdelu 14. Kada se troše sredstva sa te pozicije, ona se troše na bazi programa, planova i malo na osnovu izričite zakonske odredbe. Slično kao sa NIP-om: odvoji se za Vojvodinu i Pajtić prođe kao Deda Mraz kroz Vojvodinu; gde je njegova lokalna vlast tu može ovo, ono, a gde je druga vlast - nema.
Slušam ja vas već tri godine i katastrofa. Nema ovde Velje Ilića da nam priča kako stoji cena mesa i ostalih poljoprivrednih proizvoda. Nemam pretenzije da se bavim tim stvarima i da nekoga ubeđujem kako mu je teško, a znam da mu je teško.
Na ovoj poziciji se nalazi nešto što znači razvoj seoskih područja koja su nedovoljno razvijena. Mi imamo nešto razvijenih sela u blizini gradova; ovo što je dalje od grada, to je daleko od oka, daleko od srca. Sva sela u pograničnom delu Republike Srbije su katastrofa, apsolutna katastrofa. Staračka domaćinstva, nisu ekonomski osposobljena za reprodukciju, ne raspolažu, nema ko da dođe i da otkupi. Ne znaju koju proizvodnju da organizuju, zapuštene njive postale livade, i to je razvoj.
Sada se javlja jedan veliki sponzor razvoja ruralnih područja, zove se Vlade Divac. Molim vas, u ovih 40 i 60 miliona, a naročito u ovih 60 miliona gde se pojavljuju izbegla lica, prepoznajem da se nešto tu domunđavate sa njim. On je veliki donator tuđim parama, a svojim nikako nije. Svojim je, navodno, pokušao nešto: "Knjaz Miloš", pa pokušao ovo, pa ono; sada ga je Dačić priveo tamo, da li da ne pravi gluposti, da li da ga savetuje, nije ni bitno, ali da ga drži pod kontrolom na neki način.
Vi nemate razvojnu politiku, ne vidite sela, vi vidite tajkune u poljoprivredi. Običan seljak ne može da ostvari poljoprivrednu proizvodnju koja bi bila pozitivna, ne može. Ovaj tajkunski deo poljoprivrede ostvaruje ekstraprofit. Još na naše tržište dolaze nekritički, neselektivno mnogi poljoprivredno-prehrambeni proizvodi iz inostranstva koji bi mogli ovde da se prave. Zašto? Vaša je politika da ovo naše tržište stavite na tacnu nekome, a ne da se razvija naše tržište.
Šta ste uradili da se spreči sve to što je negativno po našim selima? Da li ste vi bili u opštini Kuršumlija, u opštini Prokuplje, u opštini Bujanovac? Da li ste gledali tamo taj kuršumlijski deo? Šta ste videli? Šta ste učinili? Koji ste stimulans dali u pogledu puta, u pogledu struje, u pogledu nečega, da ti ljudi ostanu tamo da žive? Ništa. Slikali ste se sa Milanom Markovićem kako nosite neke džakove. Neki su nosili gajbice ovde, sećate se. Koja je razlika između gajbica i džakova? Ista priča, isto sve.
Znači, loše vam je Ministarstvo, loše radite, loši su vam rezultati. Ne usvajajte ovaj amandman, oni će da vas reketiraju odmah. Neću sada da čitam, da ne brukam ljude. Malo, malo pa dobijamo račune, pa Vučićevi posteri, pa ovo, pa ono, sada nam dolazi račun. Pobegli. Ako im usvojite amandman, onda ćete vi morati da plaćate ovo njima, vrlo prosto i jednostavno. Njihova politika se svodi na reketiranje tajkuna, Vlade i obezbeđenja ovde nekog kvoruma, nekih glasova i da izazivaju, provociraju SRS.
Gospođo Čomić, Srpska radikalna stranka je uradila sve što je bilo potrebno, podnela je krivične prijave, podnela je tužbe. Vi od nas očekujete nešto nemoguće - da vam damo nešto što Tomislav Nikolić kaže da je izgubio. Mi to ne možemo da uradimo. Da pokrenemo postupak pred Ustavnim sudom, izvinite, molim vas, to je nemoguća varijanta. Ko vam je rekao to, taj vas je prevario.
Boris Tadić i ta njegova obaveštajna služba drže ovu malu grupicu ovde kako bi javnost u Srbiji obratila pažnju da li u Skupštini neko nekome dobacuje, da li neko nekoga nervira ovde, da se skrene diskusija, da navodno posle izađe neko i kaže - radikali samo pričaju o mandatima, ne pričaju o životnim potrebama građana. Ma, pričamo o životnim potrebama građana.
Lepo vam je jedan naš poslanik rekao, imali ste nekih problema sa izborima, morao je Gonzales da dotrči. Ovde imamo krađu izborne volje građana u Skupštini Srbije zahvaljujući Borisu Tadiću. Ne vama, samo Borisu Tadiću. Zašto? Da se završi najprljaviji posao u Hagu. Ako se smanji uticaj Srpske radikalne stranke, lakše će da ubiju Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu. Tu vi saučestvujete sa njima nesvesno, ne želite vi to, ali to želi Boris Tadić. To je taj koncept.
Znači, amandman nemojte ni za živu glavu da prihvatate. Ovu diskusiju uzmite u obzir ako pravite neki budžet za sledeću godinu. Kako njima da prihvatite amandman, pa oni su pogazili i zakletve koje su u crkvi potpisali?! Ko sme njima da veruje? Jednom izdajnik je uvek izdajnik. Zapamtite, jednom izdajnik je uvek izdajnik. Ako su mogli da prevare svog kuma, ako su mogli da prevare SRS, ma prevariće i vas, samo je pitanje dana.

Gospođo Čomić, mislim da je stvarno izvršena teška povreda člana 104. Poslovnika Narodne skupštine. U petak sam stvarno bio na slavi i imao sam prilike da gledam kako to izgleda u direktnom prenosu. Neću sada da pominjem imena poslanika koje je kamera zumirala, ali to je izgledalo kao da tri dana nisu ni spavali, niti jeli i da su proklinjali dan kad su odlučili da se nastavi rad. Neću da pominjem imena, da me pogrešno ne shvatite.
Bez obzira na to što vi posle svakog poslanika koji izađe za ovu govornicu kažete - nema povrede Poslovnika, mi svi možemo da kažemo - tražimo da se glasa u danu za glasanje o tome i da vi glasate još dva sata samo o jednom istom pitanju, ali ja nemam nameru da to radim.
Međutim, moram da vam skrenem pažnju na jednu stvar. Ova rasprava o rebalansu budžeta je verovatno nešto najblagotvornije za ovu vladu, jer ona za mesec dana mora da dođe sa tačkom dnevnog reda - budžet za 2009. godinu. Verovatno se posle ovako temeljne rasprave smanjuje broj razloga za neku obimniju raspravu povodom budžeta za 2009. godinu. Pričam hipotetički, pod uslovom da ovo što pričamo nekoliko dana o rebalansu budžeta čuju Mirko Cvetković, Boris Tadić i ovi koji kreiraju budžet za sledeću godinu. To je jedna varijanta.
Moram da vam skrenem pažnju, mi smo danas dobili dnevni red sednice koja počinje prekosutra. To je 14 tačaka dnevnog reda. Ako poslanici rade... I kada su dva poslanika ovde, Skupština radi, takav je Poslovnik Narodne skupštine, dva poslanika mogu da rade, a tretira se kao da radi 250 poslanika. Četrnaest tačaka dnevnog reda da neko pročita, u smislu materijala, a tu ima vrlo krupnih i važnih zakona, pogotovo ovih prvih osam-devet, nemoguće je. Evo, počnite sada da čitate; do srede, do 12 sati nećete moći da pročitate materijale.
Sve mogu da prihvatim, što se mene tiče, ako hoćete možemo do 23 da radimo. Radili smo ovde i vampirske sednice, imali smo za vreme Markovića toga koliko hoćete, padali su u nesvest ovde ministri, nema nikakvih problema. Ali, to je omalovažavanje Narodne skupštine, to treba da znate.
Da vam skrenem pažnju na još jednu stvar: danas nije nikakav problem, pošto postoje kompjuteri, da se za 14 predloga zakona na svaki član podnese amandman - briše se. To vam je 750 amandmana. Vidite kada ćete da završite sledeću sednicu. Nazdravlje.

Teška srca moram da kažem da mi se ova dva amandmana sviđaju. Zašto teška srca? Kad sam pričao pre nekoliko godina ovo, svi ste me napadali, pa ja dobih i tužbu od Mlađana Dinkića. Vas nije tužio Mlađan Dinkić, mene je tužio. Za iste reči koje ste vi sada rekli ovde. Vrlo prosto i jednostavno.
Sećate se, prošle godine sam vas sa ove govornice upozoravao, a u novembru sam tri-četiri dana postavljao po 50 pitanja Vladi, tada ste vi bili u toj vladi, da mi odgovori na neka pitanja; odgovori su mi bili neophodni za sudski postupak. On je mene tužio kao narodnog poslanika zbog onoga što sam rekao sa ove govornice. Šta sam rekao – ko je upao u Narodnu banku? Druga rečenica – gde su pare sa Kipra? "Gde su pare sa Kipra" nije moja umotvorina, već sam citirao ono što je rekao Zoran Đinđić. Ja dobih tužbu. Morao sam da skupljam dokumentaciju, 600-700 strana, da pokažem da nema nikakve uvrede, nema nikakve klevete, nema narušavanja prava ličnosti i da mu po tom osnovu ne pripada naknada štete. On me je tužio za 10 miliona dinara. Odakle meni 10 miliona dinara, 120 hiljada evra? On čovek navikao na velike brojeve. Navikao na velike brojeve i, evo, gospodin Popović je ovde lepo pokazao mentalno stanje, čovek hoće da se igra. U ranoj mladosti verovatno je imao nekih problema, nije mogao da postigne neke uspehe kao pubertetlija, kao muzičar, a kasnije kao ekonomista itd. Neću sada da pričam o njegovoj biografiji. Kada se dohvatio tog procenta ovde, postao klackalica u Vladi i bez njega nema ništa.
Sada, da krenem malo u svet brojki, pa vi ministarku obavestite, pošto ona voli o brojkama da priča. Verovatno se odmara posle petka i one rasprave. Šta je karakteristika ova dva amandmana koja su podneli gospodin Maraš i gospodin Popović?
Oni nam skreću pažnju na član 5. razdeo 15, gde se nalazi ovo ministarstvo, ali i jedan i drugi ga vezuju za još neko ministarstvo.
Gospodin Popović za Ministarstvo za nauku, a gospodin Maraš za Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan.
Međutim, karakteristično je da je za sve naše amandmane koji su podneti ovde odgovor identičan, a može ovako da se definiše - vaši amandmani nisu pravno mogući. Zato što je ova vlada već potrošila sve to što je napisano u rebalansu i vi ne treba više ništa da predlažete, vi samo treba da dignete ruku kako bi se legalizovalo ono što je potrošeno.
Sada javnost u Srbiji mora da zna zašto mi pričamo ovo, da skrenemo pažnju da je neko bez prethodno izvršenog rebalansa budžeta već potrošio pare, čak i one pare koje nije uzeo i koje Vlada nije ni obezbedila. Zato je ovo rebalans u kome se priča o povećanju deficita, jer nema druge. Možete vi da menjate dukseve, možete da nosite gajbice, možete da nosite džakove, možete da radite šta god hoćete, ali to je to i kraj priče. Nismo završili priču o paljenju Savezne skupštine, nismo završili priču o upadu u Narodnu banku Srbije (doduše, prvo je promašio zgradu, pa iz drugog cuga pogodio gde je Narodna banka), nismo završili priču o parama sa Kipra, nismo završili priču sa Cvetkovićem, on je bio alfa i omega privatizacije sa Vlahovićem. Ma, Vlahović se pitao, ali ovaj je bio glavni.
Svako ko kritikuje budžet Republike Srbije za 2008. godinu i rebalans, da je nešto loše predviđeno itd., on kritikuje predsednika Vlade. On je pre nekoliko meseci bio ministar finansija. Kad je bio izabran, on je rekao – katastrofa, ljudi, ništa nismo prodali, budžet je pukao. Nekada je bila ta primarna emisija, sad su druge tehnike kako da se uzme nešto što ne postoji i da se odloži vraćanje za neke buduće generacije.
Kada je bio na dnevnom redu Zakon o javnim skijalištima mi smo ga kritikovali da ne može da bude to tako. Neki drugi su tada bili u Vladi i rekli su - može. Dobro je što su se sada setili da to ne može. Ali, ja sam bio tada kriv i sad sam ponovo kriv. Kako to? Hajde objasnite mi, kako to. Samo zbog toga što uvek postoji nekih 126. Od 2000. godine naovamo sve vlade su pravljene po ovom principu. Prva vlada je bila 17, 18, 19, pa drži, jedan ovamo, drugi onamo; tada je bio i Svilanović, katastrofa. Nema snega, niču skijališta. Verovatno se u okviru ovog preduzeća za skijališta nalazi i stavka - proizvodnja snega. Jer, kako drugačije da opravdate ovo? Ima nekih standarda: ako je od 1600 metara nagore, mogu skijališta, ako je manje od 1600 metara - nema skijališta; gleda se koja je strana itd. Međutim, oni su kupili Staru planinu. Znate li to? Kupili su neki koji su imali mogućnosti u opštini Knjaževac da kupe, seljaci tu nisu mogli da vrše promet; sad su pustili promet nekoliko meseci, oni pokupovali i sad u Knjaževcu moraju da osvoje vlast da bi legalizovali to što je drpano.
Kao što vidite, tu nema građanina Republike Srbije, nema nikakvog interesa. Ima samo neostvarenih želja i neostvarenih ambicija.
Maraš je postavio pitanje šta znači ekonomska klasifikacija 481 u okviru Ministarstva za Nacionalni investicioni plan - dotacije nevladinim organizacijama. Koja je to nevladina organizacija u Nacionalnom investicionom planu? Ima još ministarstava koja imaju tu ekonomsku klasifikaciju - dotacije nevladinim organizacijama. Šta se krije iza toga?
Ali, mi nemamo sa kim da razgovaramo. Vidite, Vlada - nema je, Vlada - nema je, s vremena na vreme dođe poneki ministar, ne možemo da grešimo dušu, kako ko dođe drag mi bio, šta se on čovek pita za svoj posao. Pre neki dan bila ova ministarka, ćutala ona jadnica, sabirala onu matematiku i čekala samo dan kada će da prođe ova gužva da pobegne.
Gde je predsednik Vlade? Gde je predsednik Republike? Pa o njima pričamo. Kako je moguće da se troši nešto što ne postoji i ne postoji zakon koji odobrava tu potrošnju? Sada vam je jasno, od kada je došla demokratija nema završnog računa nijednog budžeta, nema. Neće da podnesu izveštaje.
Ali, tu su medijski servisi, teraj tamo i tamo ćemo da pričamo. O čemu? Šta će biti glavna stvar? Glavna tema - neko iz Haga naručio samoubistvo, ubistvo, pašće krv, pašće ovo, pašće ono. More, građani Srbije, ne čitajte to, pratite samo Narodnu skupštinu, ovde ćete da čujete šta je istina. Gasite te druge televizijske kanale, gledajte samo prenos Narodne skupštine. Tu se čuje istina. Slušali ste o tom "Fijatu", slušali ste o tim besplatnim akcijama. I? Zar vam se ne čini da se ovo što se dešava radi po sistemu - što gore, to bolje? Evo, ova vlada tako razume - što gore, to bolje.
U svetu velika ekonomska kriza, oni se sekiraju za ceo svet. Rešili Srbiju, pa se sad sekiraju za ceo svet. Sada treba narod da saučestvuje u njihovoj sekiraciji. Pa, to je nešto strašno. To je nešto apsolutno strašno. Šta se prodalo tokom ovih nekoliko godina, sedam-osam, bambadava? Sve. Kome? Strancima. Pa, ljudi, nađite nekog našeg čoveka, gedžu, seljaka, doterajte ga sa neke planine, nađite mu neku praznu lokaciju i dajte mu beneficije koje ste dali stranim investitorima. On će biti dva puta uspešniji nego ti stranci, dva puta ima da bude uspešniji.
Ali, Srbina ste stegli tako da ne može da diše, ne može da servisira ni poreze, ni doprinose. Ako bi to hteo da servisira pa da nešto malo i zaradi da bi preživeo, on mora da ide u utaju, a vi njega gonite. A strancima legalizujete kriminal, bukvalno rečeno, legalizujete kriminal. Ljudi, taj Talijan, kada je došao da potpiše, došao je u iscepanom džemperu. Njega je bilo sramota da obuče odelo. Neko ga je priveo tu, potpiši to da prevarimo birače, uzećemo Kragujevac, uzećemo ovo, doći će glasovi, sve će biti u redu, do sledeće prevare.
Da ne biste bili žrtve sledeće prevare, gledajte direktne prenose sednica Narodne skupštine i što manje čitajte novine, jer ovde čujete istinu, a nema ko da replicira, nema. Nema predstavnika Vlade, ovi moraju da ćute, oni gledaju ako mogu do 11 sati ujutru da završimo sa ovim zakonom, računaju, valjda će oko 11 gledaoci da zaspe, ili će biti neki film, ili će da pređu na televiziju "Most", možda tamo bude nešto interesantnije, pa neće da gledaju ovo, ali nije to više interesantno građanima Srbije zato što su se kičma i pupak spojili. Nije više interesantno. Sada žele da se stavi crta, da se podvuče račun, plusevi, plusevi, plusevi, minusi, minusi, minusi i da se napravi saldo. Saldo kaže - prevara.
Kome je dobro u ovoj zemlji? Maloj grupi ljudi. Po čemu možete da ih prepoznate? Vlasnici su medija, medijskih agencija, vlasnici su nekih, navodno, uspešnih privatnih firmi i oni se šire. Ko drugi lepo živi? Nema toga. Onaj ko hoće malo da talasa sa njima dobije poneko zrnce da bude zadovoljan. I kako ćemo? Tako ukrug. Dokle? Dok ne pukne tikva skroz, bukvalno rečeno, dok ne pukne tikva skroz.
Da li vam je sada jasno da je vođa u jami? U jami, pao u rupu, ne vidi. Da li ćemo da primetimo da vođa ne vidi? Ne vidi vođa. Evo mu Euleksa. Gde su nam granice? Gde nam je vojska? Gde nam je policija? Uzmite bilo koji segment. Kada država propada, ne propada samo jedan deo, nego sve stagnira. Apsolutno sve stagnira. Da li to može da se podigne lažima i prevarama? Ne može. Neminovno dođe vreme kada treba račun da se plati.
Zato, građani, imate prilike i sada na lokalnim izborima u ove četiri opštine da verujete pre svega sebi, svom osećaju za istinu i borite se kako za sebe, tako i za svoju porodicu, za svoju decu i da ne dozvolite da oni koji su vas provereno prevarili više puta ponovo dobiju vaše poverenje, bez obzira da li se oni kleli u crkvi, pisali neke zakletve itd. Ko jednom slaže, ko jednom prevari, ko jednom ukrade, to uvek radi, a mi otprilike imamo jednu takvu koalicionu vladu koja se izdelila po resorima, po feudima.
Nisam hteo namerno da vam čitam ove brojeve, koliko je ovo Dinkićevo ministarstvo uzelo para, strateških pozicija i uslovljava sve. Potpuno identična situacija je sa svakim ministarstvom, tako da nemojte da shvatite da je u pitanju samo Dinkić. Ne, uzmite odbranu, uzmite unutrašnje poslove, uzmite ovog vašeg ortopeda koji vodi prostorno planiranje i životnu sredinu - ekspert. Priprema zakon kojim će da se promeni ceo koncept prostornog planiranja i izgradnje građevinskog zemljišta. Znate li čiji koncept menja? Onog vašeg Šumarca, što farba brkove, što u životu nije projektovao ni garažu. On je ubacio zakon o prostornom planiranju ovde, najbolji, za 30 dana dobijate dozvolu, sve je sređeno - građevinsko zemljište, vraćanje zemljišta.
Vi sada menjate vaše propise i sada opet pokušavate da nam kažete - i to je epohalno. Prvi put je bilo epohalno, a sada, drugi put isto epohalno, a suprotno je jedno drugom.
Gledajte sednice Narodne skupštine, pratite prenos, jer jedino ovde možete da čujete istinu.