Drugo pitanje koje ovde mora da dobije takođe odgovor Vlade - oseća li se Vlada odgovornom zato što nije osposobila Torlak, virusološki institut, da on bude u stanju da napravi našu domaću vakcinu, zahvaljujući tradiciji koju ima, jer oni imaju sposobne stručnjake, ljude koji mogu to da urade?
U ruci držim dva izveštaja. Jedan je "Croan agency" a druga je "Eurohealth". Za ovo su date silne pare da se urade izveštaji, jedan je iz 2004. i pročitaću zaključak agencije koji glasi ovako – Preporuka; Ministarstvo zdravlja ozbiljno treba da razmotri prihvatanje opcije i da aktivno traga za kreditom za Torlak od 12 miliona evra, čiji će garant biti država.
Ovaj kredit će biti dovoljan da obezbedi da ovaj srpski institut za imunologiju i virusologiju poboljša svoj glavni proizvod do nivoa dobre proizvođačke prakse, kao i da poveća izvozni potencijal. Kredit je takođe dovoljan da se stvori profit koji će pokriti povraćaj uloženog novca, kao i da stvori fondove za nove proizvode i proizvodne linije nakon 2008. godine.
Ovo je rekla Evropa. Za ovo su i građani Evrope dali pare 2003. i 2004. godine.
Znalo se 2005. godine da imamo pandemiju koja dolazi. Zašto nije uložila država? Evo sad samo razlika. Neko će zaraditi 6 miliona evra. Od 2000. godine niste hteli da uglednu ustanovu, Virusološki institut za imunologiju "Torlak", osposobite, a Svetska zdravstvena organizacije, ako odete na njen sajt i vidite proizvođače u ovoj godini, vakcine, navodi Torlak kao ustanovu koju smatra sposobnom, među 30-ak drugih u svetu koje mogu da urade ovu vakcinu. Igrate se sa zdravljem građana Srbije, i to se surovo igrate.
Treće pitanje ili potpitanje koje sledi iz svega ovoga je - da li je tačno da naš institut za kontrolu kvaliteta lekova ispituje kinesku vakcinu? Ako je tačno, ima li mogućnosti da i mi građani, po neproverenim podacima, ali pouzdanim, iz stručnih krugova čuli smo da su dve zemlje u okruženju dale vakcinu na ispitivanje, tražim u ime SRS, građana, mog deteta, trudnica koje lečim, da se Vlada angažuje i da nađe načina i mogućnosti da kvalitetniju i jeftiniju vakcinu da građanima Srbije?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, ispred SRS želim da uputim pitanje Vladi Republike Srbije i naslovljavam ovo pitanje na premijera.
Naime, svima je poznato da je juče, potpuno opravdano iz medicinskih razloga, proglašena epidemija gripa.
Na samom početku bih želeo da ispred Odbora i ispred svih poslanika SRS apelujem na javnost i građane da prihvataju sa poverenjem mere predložene od strane Ministarstva koje treba da spreče veću katastrofu. Međutim, šta ću konkretno da pitam? Upućujem tri jasna pitanja.
Prvo, zašto nije bilo otvorenog tendera prilikom nabavke vakcine protiv epidemije gripa? Bilo je dovoljno vremena da se ide na otvoren tender; odavno su stručnjaci upozoravali, komisija koja prati situaciju je držala pod kontrolom čitavo vreme situaciju i moglo se lepo ponuditi, a poznato je da se u svetu dvadesetak firmi bavi proizvodnjom ove vakcine.
Drugo pitanje, konkretno: zašto nije tražena ponuda od Instituta Torlak? Poznata je stvar, da ostavimo na stranu to što je Torlak jedna od svetlih tačaka medicinskog sistema i države Srbije... Od 1926. godine je nosilac borbe protiv zaraznih bolesti, bavi se proizvodnjom vakcina. On jedini u ovoj zemlji ima licencu Svetske zdravstvene organizacije za skladištenje, distribuciju, a mogao je, da je bilo sreće i uloženih sredstava blagovremeno, da danas proizvodi tu vakcinu.
Takođe je poznato da se Torlak pojavljivao na svim ostalim tenderima kada su postojale potrebe za drugim vakcinama, od drugih proizvođača. Treća stvar, koja je apsolutno poznata, Torlak ima izuzetnu saradnju sa vrhunskim proizvođačima vakcina u svetu, konkretno navodim primer firme „Avensis“.
Treće pitanje je: zašto se prihvata nepovoljna nabavka „Novartisove“ vakcine i pored ponuđene jeftinije i kvalitetnije vakcine kineskog proizvođača? Poznata je činjenica, juče je na Odboru jasno rečeno od strane direktora zavoda Torlak, da je vakcina sa najmanje komplikacija split, razbijena, mrtva vakcina, bez aditiva. Takvu vakcinu je ponudila kineska firma preko Torlaka.
Šta je dato kao obrazloženje? Da je poštovan zakon. Koji zakon? Navodno, nema bankovne garancije. Zašto je nema? Zašto država ne bi garantovala za zdravlje svojih građana, to ne razumem? Drugo, nema potvrdu Evropske agencije za lekove.
Da vas upozorim samo: građani Srbije se leče lekovima „Galenike“, uzimamo ih svakodnevno.
Nijedan od tih lekova nema potvrdu Evropske agencije za lekove, nego imaju po srpskim zakonima, da bi lek mogao da se primenjuje. Jedino je Agencija za lekove Republike Srbije, koju smo mi ovde u Skupštini osnovali Zakonom o lekovima, ovlašćena da pušta lek u promet. Nije ovlašćena, po pozitivnim zakonima Srbije, Evropska agencija za lekove. Naravno, niko nema ništa protiv toga da se ima i nešto tako. Prema tome, ono što je juče rečeno i što je potpuno jasno, firma „Jugohemija“, koja se pojavila i koja je jedini ponuđač u ovoj situaciji... Postavilo se pitanje da li je na neki način neko iz te firme povezan sa ljudima koji su odlučivali. Direktor Fonda, koji je glavni nosilac ovoga, došao je iz firme „Delta“.
Ono što iz novina već znate, u „Ekonomistu“ je skoro pisalo, kaže – za „Jugohemiju“ je vezana jedna zanimljivost: dugogodišnji direktor bio je Jovan Mileusnić; sada je u penziji, jedna od njegovih ćerki, Smiljka Mileusnić je direktor, a Milka Forcan je predsednica Upravnog odbora ove kompanije. Da li je „Jugohemija“ bila donator, gospodin Batić je o tome govorio? Čitam list „Danas“, pretpostavljam da list „Danas“ nije žuta štampa. Ako nije tačno, pretpostavljam da će se žaliti i sudu tužiti ovaj list. Kaže se ovako: Odbor …
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Završavam rečenicu, ako dozvolite...

Dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih ispred SRS-a pitanje Vladi gospodina Mirka Cvetkovića i Ministarstvu zdravlja – kako je moguće da je došlo do tolikog stepena uznemirenja u javnosti zbog trenutne situacije s pretećom epidemijom gripa uzrokovanom virusom H1N1?
Svi ste vi svedoci poslednjih dana šta se događa, a kada govorim o uznemirenju, mislim o nekoliko stvari. Prvo, zašto je došlo do kašnjenja da se primene mere prevencije, vakcinacijom?
Biću slobodan da vas podsetim da je u saopštenju SZO od 5. novembra jasno kazano da je od jula u svetu 5.700 osoba umrlo od posledica ovog gripa. Dalje je jasno rečeno da se ova pandemija neminovno širi i da će zavladati svetom, a takođe je kod nas dugo unazad pričano o opasnostima epidemije gripa u našoj zemlji. Bio bih slobodan da vas podsetim i na izlaganje gospodina Kona, predsednika Komisije za praćenje epidemije, koji je u članku u listu "Blic" lepo rekao: "Epidemija je neizbežna", čak je bio slobodan da izjavi da će dva miliona naših građana oboleti od ovog virusa.
Druga stvar koju bih hteo da pojasnim jesu kontradiktorne informacije koje pružaju javnosti medicinski stručnjaci, koje su nedozvoljene. Imate danas situaciju da u Beogradu škole ne rade, a u Novom Sadu, dečije ustanove rade. Znači, u jednoj istoj zemlji, zahvaljujući ovako nejasnim informacijama, imate različitu situaciju.
Ono što je interesantno, gospodin ministar je ovde sebi dozvolio i jedno grubo kršenje ljudskih prava, kada je naložio da se traže potpisi od roditelja u predškolskim ustanovama koji ne žele da vakcinišu svoju decu, a čak je u jednom svom intervju izjavio da će on tražiti te potpise i od građana koji su primili vakcinu, što dodatno uznemirava našu javnost.
Ono što je nedozvoljeno, to je da se uopšte ne pružaju adekvatne informacije od strane Komisije o vakcinama. Poznato je da je najbolja i najefikasnija ''mrtva split vakcina'', bez ađuvanasa, i to treba građanima kazati, a ne plašiti ih zamagljenim pričama.
Na kraju, moramo spomenuti jučerašnji skandalozni tender, koji je očigledno namešten. Zašto je taj tender namešten? Prvo, zašto taj tender nije bio javan? Zašto nije bilo oglašavanja, da se prijave oni koji bi mogli da učestvuju na tenderu, a takvih proizvođača u svetu ima 20-ak?
Nismo u ovom trenutku bili u stanju da napravimo svoju vakcinu, kazaću par reči i zašto, ali nije dozvoljeno da se jednom monopolisti, Miškoviću i "Delti", dozvoli da vrše distribuciju vakcine. Zbog čega? Imamo od SZO licenciranog distributera, šesti u svetu od 60 aplikanata. Torlak je dobio licencu SZO za licenciranje za distribuciju vakcina. Zamislite zemlju koja preskoči ovlašćenog distributera i daje nekom Miškoviću pravo da se bogati!
Šta je još nedopustivo i skandalozno u celoj stvari? Kineska vakcina je najbolja od svih ponuđenih, i od ove ''Novartisove'', koja je duplo skuplja. Ako je duplo skuplja, zašto je najbolja? Zato što je ''split vakcina'' mrtva, nema ađuvanasa. Ti ađuvansi, ti dodaci prave komplikacije kojih se ljudi boje. Ali, šta nije bilo? Nisu imali garancije bankovne i nije bila u EU potvrđena.
Pa, naravno, Kina nije u Evropi, ona ima potvrdu svoje agencije za lekove. Ta vakcina bi bila ispitana u našoj agenciji, po našim zakonima. Tako mora.
Prema toma, Vlada mora da se izjasni. Ovo što ona radi, to je dodatno ugrožavanje biološkog integriteta nacije i mora da položi računa narodu Srbije, a ne Skupštini, za ovo što radi. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, javljam se za reč da neke stvari pojasnim. Biću vrlo kratak.
Poštujem to što ste dali komentar na moje izlaganje, ali bojim se da niste suštinu shvatili.
Apelovao sam da Vlada odgovori na pitanja koja sam postavio. Centralno pitanje je uloga „Torlaka“. Ako „Torlak“ nije osposobljen od 2000. godine da pravi kvalitetnu vakcinu, zahvaljujući nedostatku materijalnih sredstava, koja su obezbeđena od EU i Evropske banke, 20 miliona evra je u pitanju, koja stoje i čekaju da budu aktivirana, ako već nemamo svoju vakcinu, a ima je Mađarska, koju je mogla da proizvede privatna firma, ovu novu vakcinu, zašto je onda uskraćeno pravo distribucije, kada smo već dobili licencu od Svetske zdravstvene organizacije? „Torlak“ je dobio to pravo da licencira, a daje se nekoj imaginarnoj firmi, koja mi je potpuno nejasna.
Ono što hoću da kažem, time završavam, molim vas, vi ste rekli da sam ja na neki način zloupotrebio i u političke svrhe ovu temu. Ne, ja jesam političar, vi jeste političar, osećali se tako ili ne, smatram da je zadatak političara u ovom domu da kontroliše Vladu. Kontrolna funkcija Parlamenta je upravo u tome da se bavimo životnim problemima.
Da sam u Londonu, kao što sam bio prošle nedelje, s delegacijom, ministar bi danas odgovarao na ovo moje pitanje. Svakog dana se odgovara pola sata na pitanja od strane ministara u Britanskom parlamentu, a tamo je kolevka parlamentarne demokratije, dok jednom nedeljno imate premijera.
Prema tome, ako je politika – jeste politika, kažite mi samo da li je nečasna politika, a ja kažem da je to zadatak političara i da se ne osećam uopšte povređen time što ste kazali da sam držao politički govor. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, pritiskao sam ovaj taster i javljao sam se, uključivao za reč. Zašto me niste registrovali, ne razumem. Moguće da je neka greška u sistemu, moguće je da je možda nepažnja, ali ću par reči kazati u vezi sa ovim amandmanom. Prethodno sam dužan da iznesem par činjenica.
Vidite, Odbor za zdravlje je razmatrao ovaj set od pet zakona u raspravi koja je trajala osam sati i izazvala je neke čudne reakcije u parlamentu. Rečeno je da je to neuobičajeno i možda nije primereno trenutku kada imamo hitnu raspravu.
Kada vi podelite pet zakona na osam sati, onda ispadne da je oko sat i 40 minuta vođena rasprava o svakom od ovih zakona. Mislim da je to neki minimum koji je morao da se vodi u vezi sa ovim zakonom.
Međutim, ono što je jako bitno, kada smo imali raspravu u Odboru u pojedinostima, nismo imali prisutnog resornog ministra. Da stvar bude još gora, nismo imali ni ovlašćenog lica ispred Vlade.
Prema tome, mi smo vodili jednu raspravu koja je bila razgovor gluvih, gde su nam predstavnik Ministarstva i mlađi službenici iz Ministarstva čitali ono što je napisano kao stav Vlade i kao odgovor. Ono što sam dužan da kažem da gospodin Stantić, koji je zastupao Ministarstvo, nije bio u materiji i nije mogao da vodi kvalifikovanu raspravu sa nama.
Ono što je, takođe, bitno koliko su ovi zakonski predlozi neuređeni dokaz je da smo mi kao odbor na molbu Vlade poslali dva amandmana koji nisu naši, nego je trebalo da isprave grube tehničke greške.
Ista situacija se dogodila jutros, gde sam dobio u 9.40 časova poziv da sazovem odbor na zahtev jedne trećine poslanika, što je sasvim legitimno, da se još dve grube, grube greške isprave u predlozima ovih zakona. Ono što sam dužan da kažem da je kod zauzimanja stavova i odgovora bilo potpuno evidentno da se ovde razgovara na jedan nedoličan način sa nama poslanicima koji smo uputili amandmane.
Dužan sam da vas upozorim da je 119 amandmana upućeno na pet zakona. Hajde da sada to podelimo. Znači to je dvadesetak amandmana na ove značajne zakone. Da li je to nešto neumereno? Da li je to nešto zlonamerno? Ocenite sami.
Postojala je dobra namera da se o ovim zakonima raspravlja na jedan kvalifikovan i odgovoran način. Međutim, odgovori su nadmudrivanje, zamena teza i ono što je čak nedozvoljeno, grubo falsifikovanje nekih činjenica. To ćemo pokazati u raspravi pojedinačnoj.
Što se tiče samog amandmana gospodina Martinovića, mi jednostavno ovaj zakon o javnom zdravlju ne doživljavamo kao zakon. Predložili smo da se to izmenom naslova pretvori u ono što jeste, rezolucija, mogao bi neko da kaže i deklaracija. Mi smo častili Vladu i predlagača, neka se to zove rezolucija, neka to ima malo veći značaj. Zašto?
U ovom zakonu nemate ni jednu jedinu normu, osim norme koja nalaže Zavodu za javno zdravlje da donosi planove u vanrednim situacijama. Jednu jedinu kaznenu odredbu, da u slučaju ukoliko se ti planovi ne donesu, onda sledi jedna određena kazna.
Prema tome, gospodin Martinović je predložio da ovaj akt koji smo dobili i koji ne liči ni po čemu, ni po sadržini, ni po formi na zakon, bude ono što jeste. Samo toliko.

Koristio sam dva minuta gospodina Martinovića, koristio sam i za naredni, ako dozvolite, njegov amandman još dva minuta, pa se naravno neću javljati po tom drugom amandmanu njegovom. Vi ćete sada kazati da li to ne može. Ako ne može, onda sam koristio vreme poslaničke grupe.

Kao što smo istakli, ovo je jedan potpuno neuređen i haotičan zakon. Sada molim ovlašćenog predlagača da mi ovde objasni – koja definicija javnog zdravlja važi? Ako vi pogledate definiciju na strani 2. u tački 12) vi ćete videti jednu definiciju – javno zdravlje jeste društveno delovanje kojim se teži poboljšanju zdravlja, produženju života i poboljšanju kvalitetu života ukupnog stanovništva, a putem promovisanja zdravlja, prevencije bolesti i drugih oblika. Kojih „drugih oblika“? Čega drugih oblika? To mi prvo objasnite.
Dalje, ako gledate objašnjenje, onda ćete videti u objašnjenju potpuno drugu definiciju, koja je preuzeta iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Odlučite se koja definicija važi. Ne mogu dve definicije u istom zakonskom predlogu, mada ovo i nije zakon u pravom smislu reči. Ono što sigurno hoćemo da kažemo, ako pratite objašnjenje vidite da je zakon pisala jedna osoba, a objašnjenje druga koja nema veze, odnosno objašnjenje nema veze s onim što nađete u samom tekstu Predloga zakona.
Prema tome, ako je blagostanje jedne države, naroda, je li tako, cilj dobre zdravstvene politike, onda je kvalitet života mera tog blagostanja, a sigurno da je zdravlje jedna od najvažnijih komponenti – to se u ovom zakonu ne može videti.
Prema tome, ovaj zakon ovako haotičan treba povući. Pitam predlagača koja definicija važi? Pitam predlagača drugu stvar – šta ovo znači „drugih oblika“?

Mi ovde vodimo stvarno razgovor gluvih. Nama niko ne odgovara. Mi ukazujemo na kardinalne greške i stvari koje ne mogu da stoje ovde. Čitamo vam definicije, sravnjujemo s onim što je ovde napisano i ovde se ćuti.
Molim vas, hemovigilansa ste čuli šta je. Hemovigilansa uključuje prijavljivanje neželjenih efekata koje mogu krv i krvni derivati da eventualno izazovu i čitav skup postupaka kojim se obezbeđuje da se to može uraditi.
Vidite šta nam ovde pišu. Ovo je teško neznanje. Niko ne reaguje. Ovo je nedozvoljeno. Molim vas, dajte ovde ovlašćenog predstavnika. Izuzetno cenim gospodina Dulića. On je lekar, on može da razume i neka da odgovore na ove ključne naše primedbe.
Srpski zakon nije zakon prvobitne ljudske zajednice. Srpski zakon mora da bude iz zdravstva, zakon koji sledi tradicije jedne dobre i organizovane zdravstvene službe. Ovo je nedozvoljeno što radite. Hoću odgovor konkretan. Čitane su definicije, odgovorite šta ovde nije tačno, a ne ovo što nam se spočitava u odgovoru, nadmudruje i zamenom teza priča ono što nije tačno. Molim odgovor.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedna od kardinalnih stavki koju ističemo i koju smatramo da ne  možemo ostaviti bez komentara i bez odgovora. Ovde nema predstavnika. Vidimo gospodin Čiplić će biti taj koji bi trebalo da glumi, ikebana da bude ovlašćenog predstavnika. Nijedan odgovor vi nama ne dajete.
O čemu se radi? Radi se da pored ovog šupljikavog zakona, kazaću kasnije u tri-četiri rečenice koje su to šupljine u ovom zakonu i zašto je loš, imamo ovu situaciju da dobru proizvođačku praksu i dobru laboratorijsku praksu u oblasti transfuziološke delatnosti propisuje ministar na predlog nove uprave. Ne može.
Dobra proizvođačka praksa to je stvar struke i struka jedino može da propisuje nešto što se tiče struke, šta ćemo raditi, kako ćemo raditi, kojim metodama. To je nešto nečuveno što sada ovaj zakon pokušava.
Pričate da hoćete u Evropu. Vi se ovim rešenjima izrugujete evropskim rešenjima. Evropa kaže ovako – da, za posebne oblasti u medicini koje su značajne, kao što je transplantacija, transfuziologija, treba uvesti regulatorna tela, koja treba da budu zasnovana na četiri principa koja objedinjuju struku, nauku, upravu i inspekciju.
Vi sada ovde struku i nauku ubacujete u upravu. Uprava nije nadležna da se bavi strukom i naukom. Ako hoćete da se bavi strukom i naukom, onda nemojte osnivate upravu nego osnujte institut. Nemamo ništa protiv.
Lepo smo predložili, pokušali da vas izvučemo, pa smo rekli – za pitanje struke i nauke oformite komisije eksperata, po pet ljudi iz svake oblasti, koji neće biti savetodavno telo, već koji će kreirati doktrinu i koji će pratiti svetsku nauku i iz te svetske nauke uzimati ono što je primenljivo i što će se primenjivati kod nas.
Ne može to uprava raditi. Vi odustajete od principa agencija, ponovo vraćate u ministarstvo nešto što ne može da bude u ministarstvu. Vraćate ministarstvu da prati nauku i struku. Kakvi su vam odgovori, kakve su vam nepismeno napisane postavke ovog zakona, o tome ne vredi ni pričati. Prema tome, ovde moramo stati. Imaćemo problem što je ova uprava opisana u tri zakona, na nekoherentan način, svuda drugačije i svud drugačije ta uprava ima nadležnosti u svakoj oblasti i ne vidi se celina te uprave kako će funkcionisati. Prema tome, ako ste Evropa trebalo je agenciju da osnujete.
Na kraju krajeva, obaveza vam je bila, iz projekata potrošenih sedam i po miliona za transfuziju krvi, koja je donela samo zlo na planu transfuzije, da osnujete i agenciju za transfuziju i obavezali ste se da ćete je osnovati. Evo, koliko godina je prošlo, niste. Pa, bila je mogućnost da je stavite u Agenciju za lekove, niste ni to uradili. Šta sada idete u retrogradno rešenje, koje nigde ne postoji na ovakav način, da se uprava bavi ovim.
Ono što je najcrnje, to ćemo kasnije pokazati, vi na jednom mestu kažete u odgovoru da je uprava prvenstveno zadužena za stručne poslove. Pa gde, pobogu, to možete da kažete? Hoćemo li da čitamo zakon o upravi, da se vidi šta je.
Jedan od principa na kojima počiva uprava je stručnost, ali stručnost u pravnoj sferi, u tumačenju, kreiranju propisa, praćenju politike i ostaloga. Pomešali ste sve, ovo je ne dozvoljeno, a kakvi su vam odgovori – lakonski i smešni, to je posebna priča.
Insistiram odgovore, insistiram ovlašćenog predstavnika, inače ovo ne vredi, ovo je mrak, ovo je sumrak parlamentarizma. Zbog jednog čoveka koji ne sme da se pojavi u ovoj sali, koji se uplašio pretnji poslanika svih opozicionih stranaka da će biti izložen neprijatnim pitanjima, mi sada imamo ovakvu situaciju.
U vreme kada kritikujete da je bio mrak, kada je ministar odlazio u inostranstvo, on je platformu svog boravka davao na verifikaciju Odboru za zdravlje. Gde je taj gospodin ministar? U inostranstvu. Važnije mu je inostranstvo od pet sistemskih zakona.
Mi ovde danonoćno radimo i izgaramo, a šta dobijamo kao odgovor – ignoranciju. Dokazaćemo nedopustiv odnos prema našim amandmanima koji prelazi u bezobrazluk.

Uvažena predsedavajuća, da se nešto razumemo, reklamiram član 104. i 27. Imputirate mi da kršim Poslovnik. Uvažena gospođo, činjenicama i argumentima, na osnovu prethodnih događanja u toku rasprave koja je vođena u ovom parlamentu, iznosim svoje stavove.
Ako dozvolite, ja sam misleći čovek. Ako vi meni zabranjujete da mislim, nikoga ne vređam, jednostavno konstatujem da je ministar koji se nalazi na čelu jednog važnog resora, a pusti u Skupštinu pet važnih sistemskih zakona, dužan da bude prisutan. To je najmanje. Možda vi mislite drugačije. Nemam ništa protiv, ali imam pravo da taj svoj stav iznesem.
Ovo što pokušavate da kažete da se ponašam nedolično, nemojte da radite. Nema potrebe. Možda ne razumete ove zakone. Govorite da je trenutno. Ovaj trenutak traje 45 minuta. Da je trenutak i mi razumemo, ima čovek fiziološke potrebe, zdravstvene probleme i to je u redu. Ali, ovo traje, gospođo.
Što je još strašnije, kada dođe zamena gospodinu Duliću, koji je otputovao, koji je na putu, onda ćemo imati situaciju potpuno nekompetentne ovlašćene osobe i opet je moja dužnost da to kažem. Možete misliti da je gospodin Čiplić ekspert za pitanja medicine, nemam ništa protiv i neću kazati da time kršite Poslovnik, neće mi pasti na pamet.
Znate, gospođo Čomić, postoji jedna izreka u srpskom narodu – valja naučiti ćutati da bi se znalo govoriti.

Naravno, nije povreda Poslovnika. Hoću da koristim jednostavno vreme poslaničke grupe i da se vratimo na temu. Uz to ne mogu a da ne konstatujem i da vam se zahvalim na širokogrudosti i na toleranciji koju iskazujete ovim svojom monolozima.
Samo bih želeo jednu stvar da vas zamolim i da ukažem, da vas podsetim da nije tačka dnevnog reda tumačenje Poslovnika, nego set od pet zakona. Dajte da raspravljamo o zakonima.

Gospo Čomić, vi stalno insistirate …

Gospođo Čomić, molim vas, vi često kažete - konsultujte zapisnik. Pa, molim vas, konsultujte. Nisam tražio povredu Poslovnika. Tražim da trošim vreme poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
Ali, činim jedan uvod, samokritičan, i mojim kolegama skrećem pažnju da treba da se bavimo ovim, a ne da se bavimo nebitnim poslovima, da se ne bavimo problemima koji bi se svodili na to koliko đavola može da stane na vrh igle. A to je velika opasnost da uletimo u to i da se istroši na taj način vreme koje će ići na TV prenosu.
Elem, hoću samo da kažem šta smo mi pokušali da ukažemo u ovom zakonu, a izgleda da nismo uspeli. Ovo je uopšten zakon i liči na stručno-metodološko uputstvo. Naslov potpuno ne odgovara, on govori o transfuziološkoj delatnosti i isključuje davanje krvi, što je esencija, je l' tako, i smisao čitavog zakona, na veštački način je istrgnuto. To vama ne smeta. Ali, pazite, kada o hemovigilansi govorite, ona ne može bez davanja.
Ono što je jako opasno, ima 20 podzakonskih akata koji moraju da se donesu i koje ministar treba da donese. To je neviđena centralizacija, koncentracija moći u rukama ministra. Mi govorimo o decentralizaciji, mi govorimo o struci koja treba da bude glavna, ali ministar je ovde taj koji odlučuje o svemu, koji daje sve dozvole, koji daje sva uputstva, donosi ih.
Naravno, stvarno je smešno kada vi nama kažete da se ovim vrši harmonizacija sa pravom Evropske unije. Ne postoji pravo EU. Videli ste presudu u Karlsrueu suda Nemačke SR, pa oni koji znaju kako ona glasi, na sto i nešto stranica, sasvim jasno razumeju o čemu govorim.
Gospođo Čomić, stvarno mi ne možemo da se pomirimo kada nam neko kaže, recimo, ovakve rečenice kada izgovara. Evo, ja ću čitati, gubim vreme, samo da bi građani Srbije shvatili kako je pisan ovaj zakon – ovlašćena transfuziološka ustanova utvrđuje mere koje obezbeđuju da se krv i komponente krvi prikupljaju, testiraju, prerađuju, čuvaju, distribuiraju i izdaju na teritoriji Republike Srbije, na način koji omogućava praćenje krvi i komponenata od davaoca krvi do primaoca krvi i „obrtno“.
Ko će da mi objasni šta je to „obrtno od primaoca krvi“? Date primaocu krv, koju je primio i kako sada „obrtno“ ponovo vadimo krv ovome, pa vratimo onome ko je dao? To piše ovde. Mi se bunimo protiv toga. Vi branite, nemam ništa protiv, i kažite da vređam.
Dalje, gledajte ovu rečenicu u istom stavu, opet gubim vreme, ali moram – ovlašćena transfuziološka ustanova dužna je da obezbedi sistem za identifikaciju svakog pojedinačnog uzimanja krvi i svake pojedinačne jedinice krvi i komponente krvi, što omogućava potpuno praćenje krvi i komponente krvi od davaoca krvi do primaoca krvi ili komponente krvi.
Šta ovo znači? Pobogu, jeste li razumeli? Tražim da mi se objasni. Ovo srpski mozak ne razume. Znate, gospođo Čomić, nemam posebno visoko mišljenje o sebi. Mislim da sam prosečne inteligencije, a školu sam završio, ovu našu srpsku školu, je l' tako, kakva je-takva je, ovo gospođo Čomić ne razumem. Tražim odgovore na to. Vi meni kažete da sam zlonameran, da sam čovek koji je na granici da ljude vređa.
Izvinite, nisam. Jednostavno sam ponukan ovim što piše i mi zbog ovoga ne možemo da glasamo za ovo naopako i svega onoga što proistekne iz svega ovoga. Ne poštujete dobrovoljne davaoce krvi, ne poštujete principe davalaštva krvi, koje se zasniva na anonimnom, dobrovoljnom davalaštvu.
Više nije anonimno, mora rodbina da dođe da da krv, znači princip Svetske zdravstvene organizacije ste potrli ovim rešenjima i nemate 4% davalaca – to je rezultat ovih rešenja koja nudi ovaj zakon, koji je neodređen i loš.
Prema tome, mi ne možemo da glasamo za njega.

Ovde bih isto malo samo pojasnio neke stvari. Principijelno, šta smo mi predložili? Mi smo predložili da transplantacija organa može da se obavlja i u ustanovama u privatnom vlasništvu. Ako pogledate svet, Ameriku da ne kažem, vi ste za evroatlantske integracije, tamo je većina ustanova u kojima se obavljaju operacije ovog tipa u privatnom vlasništvu.
Dalje, ako gledate Zagreb, imate kliniku Merkur. Ako pogledate koliko se tamo obavi tih transplantacija biće vam sve jasno. Zašto smo ovo predložili? Upravo da bi se izbegle liste čekanja zloglasne, da bi se stvorila mogućnost da građani mogu da budu lečeni i u takvim ustanovama. Ono što je nama usledilo kao odgovor stvarno je nerazumljivo i uvredljivo. Kaže se da se naš amandman ne prihvata zato što je članom 56. stava 6. Zakona o zdravstvenoj zaštiti rečeno da se delatnost uzimanja i presađivanja organa može samo u državnim službama donositi. Sami kažete da je ovo lex specialis, ako ovaj zakon predloži drugačije, primenjivaće se članovi ovog zakona. Mi samo to predlažemo, jer upravo rak rana srpskog zdravstva je neuključivanje privatnog sektora u sistem zdravstvene zaštite.
Šta je rezultat? Liste čekanja. Šta je rezultat? Uzimanje para građanima u državnim ustanovama kroz tzv. nestandardne usluge, na osnovu kojih je naplaćeno u 2008. godini 27 milijardi dinara.
Pazite, budžet je imao manjak, Srbije, kada smo raspravljali o rebalansu, 30 milijardi, a građanima se u državnim ustanovama na nelegalan i nevidljiv način, to se nigde ne notira, uzimaju ova sredstva.
Prema tome, razlog, kaže dalje, jeste činjenica da privatna praksa predstavlja drugi oblik obavljanja zdravstvene delatnosti u kome se obavljaju samo određeni poslovi zdravstvene delatnosti, ali imajući u vidu manju složenost poslova koji se kao takvi obavljaju od strane zdravstvenog radnika koji je osnivač privatne prakse.
Hajde sad malo logike. Ne dozvoljavate privatnoj praksi, a onda kažete, pošto nismo dozvolili, onda se obavljaju niže složeni poslovi i to je jedan cirkulus viciozus koji je nedozvoljen i sramotan. To nije tumačenje pravno, to je izražena otvorena mržnja prema privatnom sektoru, a što je još strašnije, radi se po principima privatne prakse u državnoj ustanovi, a o tome ne bih govorio.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dobrodošli u pravo vreme. Eto kako sudbina nameni sreću nama, narodnim poslanicima, pa nadam se i vama, da budete prisutni kod jednog amandmana koji će verovatno moći i vama da dođe do svesti i da shvatite šta smo želeli da kažemo.
Pročitaću kako glasi predlog u zakonu. „Nedobitnost pružanja usluga u vezi sa transplantaciojm.“
Bavićemo se semantičkim problemima, prema tome, blisko vam je, nisu zdravstveni problemi, a ono što hoću da kažem jeste da u Rečniku srpsko-hrvatskog jezika, kada uzmete knjigu 14, stranu 776. i 775, onda ćete videti nedobitnost, imenica ženskog roda, znači neosvojivost i nepobedivost, a pridev nedobitan, nedobitno, koji se ne može pobediti, pokoriti i osvojiti, zauzeti. Ako bukvalno prevedete prema rečniku, a imam i Rečnik Matice srpske, koji takođe govori šta nedobitnost znači, onda bi to bilo u prevodu: neosvojivost pružanja usluga u vezi sa transplantacijom i nemogućnost.
Šta se meni ovde odgovara? Uopšte rečeno, ovaj rečnik kojim je pisan ovaj zakon je birokratski. Šta taj birokratski jezik karakteriše? Preopširnost, komplikovanost, neodređenost i stereotipnost.
Može da postoji neologizam, da se dođe do njega, ali ovde je došlo do kontaminacije. Vi pravite neologizam, nedobitnost, a videćete kako ste to napravili, to ću pročitati, i onda imate problem ili ne znate šta ta reč znači, a ona je definisana u rečnicima, ili ne znate za bolje reči koje bi mogli da koristite, ili imate nesvesnost iz drugog razloga, a to je da se pomodarski povodite za nečim što ste negde videli, a što je neadekvatno upotrebljeno.
Molim vas, kakvo je obrazloženje, namerno stojim ovde, da se vidi kako se naši zakoni pišu. Nije striktno medicinski problem, ali gledajte.
U zakonu o zdravstvu Republike Srbije, odnosno u drugim zakonima kojima se uređuje privredni, kao i finansijski sistem, u delu koji reguliše poslovanje na neprofitnoj osnovi, koriste se nedobitne usluge. Takođe, ovaj termin definisan je u Rečniku srpskog jezika i u Rečniku srpskog jezika Matice srpske kao prihod do kojeg se dođe tokom nekog vremenskog perioda, materijalna korist koja se dobije odnosno postigne od nekog posla proizvodnje ili trgovine, profit, zarada.
Naravno, termini o kojima se ovde priča su dobit i dobitan. To i ne tvrdimo. Šta nam tumačite šta znači – dobit i dobitan? Primamo vam – o nedobitan i nedobitnost. Kada toliko ne znate srpski jezik, nemojte zamenom teza da pokušavate da se bavite. Piše – nedobitan na štapićima „Ledo sladoleda“. Slažem se. Ako je to inspiracija, nije dobra. U srpskom jeziku postoje i bolje reči.
Dao sam predlog da se zove – zabrana komercijalizacije usluga u vezi sa transplantacijom. Može i bolje, srpska reč da se koristi – nemogućnost ili zabrana sticanja dobiti za usluge u vezi sa transplantacijom. Imali ste milion načina da kažete, a vi ste upotrebili reč koja potpuno izvrće značenje i nama kažete da nismo u pravu.
Gospođo predsednice, na vas sada apelujem, ovo je rušenje dostojanstva Narodne skupštine. Ne mogu sa tim da se pomirim. Tražim odgovor. Ovakav odgovor koji smo dobili zamenom teza, gde mi se objašnjava šta znači dobit i šta znači dobitan, nije ono na šta smo ukazali i na šta ukazujemo.
Ne može ovo stajati u srpskom zakonu. Može, ali onda je to urušavanje sistema, onda je to urušavanje pravnih normi, onda je to, jasna stvar, nečija želja da se ovde stvori haos i da više ne postojimo i da nismo pravna država.