Poštovane koleginice i kolege, evo sada kada sam ugledao amandman, upravo po onom principu pošto smo u Odboru zajednički radili, a nema predstavnika SPS-a, ja uzimam slobodu da zastupam gledišta člana Odbora, gospođe Živodarke Dacin.
Zmaj Jova je rekao: "Deco moja svakolika, sačuvajte svog jezika". Ovaj zakonodavac to ne želi. Naime, ovde se insistira tvrdokorno i dalje da u zakonu srpskom stoje engleske oznake za određene termine kojima se zakon služi. Molim vas, koleginica Dacin je samo želela da se uradi to da stoje srpske oznake, srpska slova da se ovde mogu videti, jer kako rade sve druge normalno uređene zemlje. Hajde samo za primer da vam kažem, pogledajte nemački zakon, pogledajte hrvatski zakon, pogledajte slovenački zakon.
Ovo obrazloženje koje ste dali stvarno je smešno. Ako je zakon nacionalni, mora imati i nacionalna obeležja. Naravno, vi kažete da bi se prepoznavalo u saobraćaju sa strancima, ne strancima koji su pisali ovaj zakon, to je trebalo. Oni, vaši prevodioci nisu doradili taj posao do kraja. Ako gospodinu Ola Vesbiju u norveškom zakonu ne smeta da na norveškom jeziku, koji je dosta težak, stoje ove oznake, neka dopusti to i Srbima da u srpskom zakonu ove oznake označavaju svojim slovima.

Uvažene koleginice i kolege, poslanici SRS prof. dr Mileta Poskurica, dr Milomir Dunjić, dr Miroslav Nedeljković, dr Goran Cvetanović i dr Paja Momčilov izdvojili su svoje mišljenje i glasali protiv prihvatanja zakona o lekovima i medicinskim sredstvima na Odboru za zdravlje i porodicu iz sledećih razloga.
Zakon se donosi pre usvajanja nacionalne politike o lekovima, koji je trebalo doneti i na osnovu analize zdravstvenog stanja nacije, potrebe za lekovima, mogućnostima zemlje za domaću proizvodnju, potrebama za uvozom, razvijenošću sistema distribucije lekova na malo i veliko, posle utvrđene strategije u oblasti lekova i posle donošenja drugih sistemskih zakona iz oblasti zdravstva. Mislim na zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o zdravstvenom osiguranju.
Uvođenjem u sistem agencije, nove institucije za lekove, ruši se naš zakonodavni sistem, Zakon o državnoj upravi, na njega prvenstveno mislim, i sistem stručnih institucija naše zemlje, tu mislim na Institut za farmaciju Srbije.
Zakon je formalno i sadržajno loše napisan, uz plitko i nedovoljno regulisanje. To je više zakon o agenciji nego zakon o lekovima. Takvu agenciju svet ne poznaje.
Neprincipijelnom dodelom dela inspekcijske kontrole Ministarstvu zdravlja ukida se dvostepenost žalbenog postupka, davanjem u nadležnost agenciji koja je nezavisna i samofinansirajuća institucija.
Izdavanjem dozvola za promet i kontrolu kliničkih ispitivanja otvara se mogućnost korupcije, a neobavezujućom kontrolom svake serije uvezenih lekova dovode se u privilegovan položaj strani lekovi u odnosu na domaće lekove, kao što se i dodatno ugrožava bezbednost naših korisnika lekova zbog nedostatka svih potrebnih informacija o njihovim neželjenim dejstvima.
Nema ni reči u ovom zakonu o sistemu prometa lekova na malo i veliko. Zakon su pisali stranci koji su potrošili veliki iznos para evropskih poreskih obveznika koji niti znaju naše prilike, niti vode interes o našim specifičnostima, a rezultati njihovog rada na zakonskoj regulativi su ispod svake kritike. Ovde mislimo na kompanije, firme koje su radile na ovom projektu, "Jurohelt", "Epos" i "Kroun ejdžensi", a protagonisti ovih agencija su bili Ola Vezbi, Brajan Poter, Birna Terp, Vesna Koblar i drugi.
Ovakav zakon je izraz nedovoljnog stručnog kapaciteta Ministarstva za zdravlje koje za ove četiri godine nije donelo nijedan sistemski zakon, a reforme zdravstvenog sistema tapkaju u mestu i svode se na trošenje donacija i kredita, vođenje pilot projekata koji ništa bitno ne menjaju i dodatno urušavaju sistem zdravstvene zaštite, što se na tragičan način potvrdilo inficiranjem nedužnih pacijenata HIV virusom u poznatoj aferi sa transfuzijom.
Na kraju bih izneo još neka par gledišta nas koji smo izuzeli svoje mišljenje. Nepotrebna je bila žurba i maltretiranje poslanika prilikom donošenja ovog zakona, koji je prošle godine povučen iz skupštinske rasprave. Mi smo i sada imali dva puta predlog po hitnom postupku, pa je onda skinuta hitnost.
Dalje, ministar kao ovlašćeni predlagač nije nijednom bio na sastanku kada je Odbor raspravljao o zakonu, a održali smo četiri sastanka.
Zakonske predloge je branila pravnica Zorica Pavlović, to je neuobičajeno. Poslanici nisu blagovremeno dobili odgovor od Vlade na date amandmane, a na kraju, uloženo je 102 amandmana, ali Vlada nije usvojila nijedan, što govori o velikoj rigidnosti predlagača i potcenjivanju poslanika.
Na kraju, samo da vam kažem, poslanici SRS, za koje se često zna da kaže da čine opstrukciju, podneli su 50 amandmana, dok su ostale amandmane, znači 50% od ukupno podnetih amandmana, podneli pripadnici drugih političkih stranaka. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, pošto sam izneo naš generalni stav, poslanika SRS, on je negativan, o Predlogu ovog zakona, dozvolite mi da u jednom širem izlaganju i dokumentujem stavove koje sam malopre pred sve vas izneo.
Čuli smo u uvodnom ekspozeu od gospodina ministra koji su ciljevi ove reforme, čuli smo da je to harmonizacija, da se omogući da tržište slobodno funkcioniše, da farmaceutskoj industriji bude bolje. Svi ćemo se složiti da je to sekundarni zadatak i cilj jednog zakona, a osnovni cilj ovakvog jednog zakona treba da bude "očuvanje" i unapređenje zdravlja našeg naroda i bolji kvalitet života za sve građane, što lekovi i te kako mogu mnogo u toj oblasti da doprinesu.
Ovaj predlog zakona tvrdi da je korak više u harmonizaciji zakonodavstva sa EU, da je to način kako ćemo mi brže doći u EU, kako su ovim zakonom primenjeni standardi EU. Moram odmah u načelu da istaknem jednu primedbu - kada pričamo o ulasku u EU, treba da budemo svesni da se u EU ne ulazi zakonima, nego primenom standarda u svim oblastima društvenog života, tako i u oblasti lekova. Ako standardi budu zadovoljeni, onda ćete imati priliku i da budete primljeni u EU. Direktive EU koje su ugrađene, njih 19 u ovom zakonu, nisu dovoljne da nas uvedu u EU, jer svako ko malo bolje poznaje ovu oblast, zna da je regulativa u oblasti lekova veoma složena i veoma obimna.
Ako hoćete da se harmonizujete sa Evropskom unijom, onda imate šest vrsta dokumenata koje morate da usvajate i primenite u ispitivanju, proizvodnji i distribuciji lekova. Evropska unija u devet fajlova, na nekoliko hiljada stranica propisala je načine kako se lekovima rukuje na bezbedan način po građane. Prema tome, ta priča da ćemo mi ovim zakonom ući u Evropu, ne stoji! Mi smo i do sada, sa našim zakonima koje smo i do sada imali, mogli primenom standarda Evropske unije da ugradimo u to zakonodavstvo 90% od onoga što se traži da bi ušli u Evropsku uniju.
Treba da kažem i ovo - zakonsku regulativu ne propisuje Evropska unija nijednoj zemlji članici. Ona ostavlja to slobodno svim članicama i to nije tačno. Ovde imam načelnu direktivu, zadnju direktivu Evropske unije i molim da mi uvaženi ministar pokaže gde piše da se zakonska regulativa pojedinih zemalja članica reguliše ovim direktivama.
Da raščistimo još jednu stvar. Često se ovde priča da agencija predstavlja nešto što će revolucionarno izmeniti stvari. Ovde takođe imam podatke i molim da mi opet ministar da suprotne podatke. Samo u zemljama Evropske unije i Evrope imate da agenciju poznaje 14 zemalja, dok 23 ne poznaju. Deset zemalja u Evropi je ovu regulativu smestilo u ministarstvo, osam je dalo Institutu za zaštitu zdravlja, sedam zemalja na potpuno drugačije načine smešta ovakvo regulatorno telo, kako vole da kažu naši predlagači zakona. Govori se o bordovima, o ofisima, o direktorijumima i inspektoratima. To je Evropska unija.
Da vidimo šta je sa "kapom" svih agencija, Evropskom agencijom, koja je osnovana 1995. godine. Ona je izvršni organ. Ko rukovodi njome? Bord, supervizorni ortak, koji čine dva delegata svake zemlje članice. Znači, agencija nije data Evropskoj komisiji u nadležnost, nego je data delegatima koje je narod birao u Evropski parlament i Evropsku komisiju. Naravno, tu postoje i druga dva tela.
Da vidimo i američku Agenciju za lekove - FDA. Kakva je situacija tamo? Ako postoji agencija nad agencijama, prva koja je, 1927. godine, i osnovana sa ovom namerom, onda je to ova agencija. FDA pripada egzekutivnom delu vlade SAD-a, pod departmanom za zdravlje i humane servise. Ona je vođena komesarom za lekove i za hranu, a imenuje je predsednik SAD-a po odobrenju Senata. Nema samostalne agencije, nema mimo vlade u Americi, a znamo šta je Amerika, kako stvari u Americi funkcionišu i kakva je situacija sa lekovima.
Odmah treba istaći, u SAD-u je ova agencija na budžetu i kaže se da je za 2004. godinu 1.400.000.000 dolara predviđeno, budžetskim predlogom predsednika SAD-a, gospodina Buša. Naša agencija ima iluziju da može da bude na samofinansiranju i da sve to bude u redu.
Hajde da vidimo kako je u Britaniji, šta je u Britaniji agencija. Agencija je u Britaniji u okviru ministarstva i ona je pod nadležnošću sekretara za zdravlje i socijalna pitanja. Ono što treba kazati dalje, što je jako interesantno, a ja imam sve papire, naravno, ništa ne govorim napamet i spreman sam da te papire dam onome ko u sve to ne veruje. Ako pogledate šta se kaže za ovu englesku agenciju "Medicieus and health Product regulativ agency" je egzekutivna agencija "Department of helth". Znači, egzekutivna agencija je u Engleskoj. Dobro, možda nam Engleska nije dovoljna.
Da vidimo šta kaže Francuska. U Francuskoj, takođe, agencija koja je 1998. godine ustrojena, koja je državni organ, gde bord direktora, od njih sedam, postavlja država iz ministarstava koja su nadležna za pitanja lekova. Ministar ima pravo suspenzivnog veta i ova agencija je podređena ministarstvu. Papiri su ovde, naravno, francuski. Na kraju, pogledajte kako je u Nemačkoj organizovano, tamo postoji institut.
Ima još jedna pikanterija: Ola Vezbi, Norvežanin koji je bio na čelu tima koji je radio sve ovo, tvrdi se da nisu stranci sve ovo radili i nisu pisali nama zakone, a pogledajte ove knjige, ovih knjižica je desetak. Ovde je potpisana "Jurohelt agencija", a ja imam spisak članova, ljudi koji su radili na ovom projektu. Desetine ovakvih knjiga je izašlo za godinu i po dana. Mi smo počeli da pišemo svoje zakone dvojezično, na engleskom i na srpskom, počeli smo da na ovakav način, nakaradan, vršimo našu zakonsku regulativu.
Ono što hoću da kažem u vezi sa gospodinom Ola Vezbijem, gospodin ovde uvodi agenciju, a gledajte kako izgleda u Norveškoj sistem - nema agencije mimo ministarstva zdravlja, kao što ovde nama predlažu. Trebalo je to prvo da uvede u Norveškoj, svojoj zemlji, pa onda da dođe i da nama predlaže ovakva rešenja.
Čitav ostali svet: Azija, Afrika, Okeanija, Australija, ne poznaje agenciju, pogotovo ne zamišljenu na ovako nakaradan način - što znači da je samostalna od upravne vlasti, čime se ponose naši zakonodavci i to nam daju kao odgovor da treba da bude nezavisna agencija od izvršne vlasti. Drugo, retko je koja agencija na potpunom samofinansiranju. Uvek je to kombinacija budžetskog finansiranja i prihodovanja iz usluga koje čini.
(Predsedavajuća: Izvinjavam se, da li koristite i sledećih 10 minuta?)
Mogu da koristim i sledećih 10 minuta, biće možda bolje, da se stekne jedan celovit utisak o svemu tome.
Znači, videli smo šta je sa agencijom. Niti je tačno da je to svetsko rešenje, niti je tačno da sve evropske zemlje imaju agencije, niti je tačno da ovako ustrojenu agenciju svet poznaje. Ovakav hibrid ne poznaje nijedna zemlja. Bar da je meni poznato. No, biću zahvalan predlagačima zakona ako mi pokažu koja je to zemlja sa takvom zakonskom regulativom.
Ono što bih takođe želeo da istaknem, što smo već istakli u našim ranijim zaključcima vama predočenim, je da se na ovakav način urušava naš pravni sistem, uvođenjem agencije. Ako smo mi legalisti i ako je gospodin Koštunica ovde u svom ekspozeu, kod prvog pojavljivanja pred nama, kada je izabran za predsednika Vlade, rekao da je njemu kao treća značajna tačka važna pravna država i poštovanje prava, čudi me kako onda može da se uvodi jedna ovakva institucija - agencija koju naše pravo ne poznaje?! Zakon o upravnom postupku ne poznaje ovakve organizacije.
Predlagači kažu da će to biti javna institucija. Znači, lekove sada regulišemo tamo gde regulišemo vodovod, gradsku čistoću. Znači, deregulišemo državu kako je niko ne dereguliše. Kaže se da je to evropsko rešenje. To uopšte nije evropsko rešenje.
Čudnom i nakaradnom podelom ovlašćenja između Ministarstva i same agencije, prvenstveno mislim na to da je ministar zadržao neke inspekcije, opet se pozivajući na Zakon o upravnom postupku, a ključne funkcije je dao agenciji.
Tu mislim na izdavanje dozvola za puštanje u promet, za klinička ispitivanja i kontrolu lekova. Ako držite inspekcije pri sebi, vi rušite evropski princip dvostepenosti. Znam šta ćete kazati, da se i drugde kod nas to zakonodavstvo krši. Ali, Zakon o upravnom postupku jasno kaže: u članu 54. podnosilac - da se, "stranka obraća organima", a ne ovlašćenom licu - inspektoru; u članu 60. se kaže - "organ koji vodi postupak"; a član 113. kaže - "postupak pokreće nadležni organ po službenoj dužnosti ili povodom zahteva stranke".
Znači, ne obraća se stranka ovlašćenom licu, inspektoru, nego organu, a isti taj Zakon u 14. poglavlju u članu 213. kaže - protiv rešenja u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu; u članu 216. kaže "za rešenje u drugom stepenu ne može se utvrđivati nadležnost u okviru organa koji je u upravnoj stvari rešavao u prvom stepenu". Sve drugo možete pričati ali to je izigravanje, neistina i falš. Pravnici to dobro znaju. Za ovo možemo da vam damo i potvrde stranih advokata koji su dali mišljenje o ovome.
Naravno, najtragičnije je ono što se kaže u čl. 84. i 86. zakona, odnosno predviđa da se ukida kontrola svake serije uvezenog leka. To dovodi u strašno nepovoljan položaj našu farmaceutsku industriju. To je dodatna opasnost za zdravlje naših pacijenata.
U raspravi o amandmanima daću jasne dokaze za to, materijalne dokaze iz svetske literature, koja prati ovu oblast. Naravno, vi ćete reći srpski radikali sve ruše, njima ništa ne valja, ili – šta je vaše rešenje radikali? Naravno, evo i našeg rešenja.
Smatramo da umesto agencije treba osnovati upravu, koja treba da bude organ u sastavu Ministarstva, nadležan za upravne, administrativne poslove u oblasti lekova i medicinskih sredstava. Smatramo da kao organ uprave nema svojstvo pravnog lica, niti žiro-račun. Mi dalje kažemo da je budžetsko finansiranje stalno, zbog toga što se radi o organu uprave. Kažemo da smo svojim dopunama dali dodatne funkcije tom upravnom organu, a to se odnosi na regulativne poslove, gde se ukidaju neki poslovi uprave koji se tiču struke.
Po našem mišljenju Farmaceutski institut Srbije treba da ostane i dalje i da radi svoje poslove, stručne poslove, a oni su pobrojani u nekim članovima koje smo dali kroz amandmane, odnosno oni treba da ostanu pri Zavodu, a stručne poslove treba da obavlja i nacionalni centar za praćenje neželjenih dejstava, čiji centar može biti i u Kliničkom centru Srbije, a sigurno treba da ima mrežu po čitavoj Srbiji.
Mi smatramo da je to dobro rešenje. Šta je dobro u ovom rešenju? Sa stanovišta struke ona ne gubi ništa. Kada ubacite institut u jednu ovakvu upravnu organizaciju, struka će biti zatrpana predmetima i gubi na svojim funkcijama, koje je do sada imala i koje je do sada Zakon propisivao.
Dalje, sa stanovišta uprave to je takođe celishodno rešenje. Zašto? Sve je na jednom mestu i dostupno je lakšoj operativi. Sa stanovišta drugostepenog postupka takođe se postiže drugostepenost. Ako imate organ uprave time imate omogućen i drugostepeni postupak. Sa stanovišta finansiranja ovo je, takođe, jedna dobra stvar.
Zamislite samofinansirajuću agenciju koja daje dozvole strancima, a nije obavezna da izvrši kontrolu svake serije leka. Ako nema stranaca i nema lekova ona će da se ugasi i da propadne. Sa njom će propasti i inkorporirani deo struke – Farmaceutski institut, koji se sada zove "laboratorija".
Zašto ne valja predlog ministra? Nema drugostepenog postupka ovim rešenjem za žalbe, gde je napravljena svojevrsna podela nadležnosti između ministra i stranaca koji će upravljati rukovodiocem ove agencije.
Mi vidimo da u ovoj zemlji postoje nedodirljivi ljudi, moćni ljudi, iz senke, pa nije baš ni iz senke, više se i ne kriju, kojima niko ništa ne može. Zašto? Zato što imaju podršku stranaca. Mi već znamo ko će biti i budući direktor ove agencije. Naravno, kazaćemo vam i imena. I to je već određeno, ne ovde u zemlji, nego od stranaca.
Ovim se generiše korupcija, ovakvim načinom regulisanja, i mi ukazujemo na to i upozoravamo na to. Na ovaj način se dovodi i te kako struka u veliku opasnost, pri tome, mislim na Institut za farmaciju Srbije.
Na kraju, šta je ono iza čega mi stojimo i šta vam predlažemo. Zakon treba vratiti Vladi na doradu. Potrebno je prvo izraditi dokument o politici i strategiji razvoja u oblasti zdravstvene zaštite i lekova Srbije, pa tek onda doneti zakon.
Kazaće – imamo mi dokument nacionalne politike! Vidite šta je dokument (u rukama drži materijal koji pokazuje) nacionalne politike Srbije. Skandalozno! Samo opšta mesta: da treba da bude lepo vreme da bi se ljudi lepše osećali - da treba da bude ružno vreme, a kada ono bude ljudi se neće lepo osećati. To je dokument srpske nacionalne politike.
Ukoliko pak Skupština odluči da usvoji zakon, onda moraju da se urade najmanje sledeće osnovne korekcije kako bi se sprečili krajnje nepovoljni efekti sadašnjeg Predloga zakona:
- da se vrati obavezna kontrola svake serije leka pre stavljanja u promet, do ulaska Srbije u Evropsku uniju; - da se odloži dejstvo člana o formiranju agencije za lekove najmanje godinu, do dve godine dana od donošenja zakona, a da se za to vreme opredeli politika u oblasti lekova i stvore prostorni, kadrovski, finansijski i drugi uslovi za funkcionisanje agencije.
Molim vas, ovako kratak prelazni rok, koji je dala Vlada ovim zakonom, nezamisliv je za sve evropske zemlje. Navešću primer Francuske agencije, koja je ustrojena 1998. godine - dve godine je predvidela svojim zakonom da se postupno prilazi implementaciji novih zakonskih normi. Velikoj Francuskoj treba dve godine, a maloj Srbiji treba mesec, dva ili tri da se bućne naglavačke u nepoznato, da se dovedu svi učesnici sistema u nezavidan položaj. To svakako ne terba da se dozvoli!!
To je ono glavno što sam hteo da vam kažem, a mi ćemo sigurno svojim amandmanima pokušati da donekle popravimo ovu situaciju. Mislim da sam suštinu uspeo da iznesem.

Poštovane koleginice i kolege, javljam se povodom izlaganja uvaženog kolege Ilića iz DSS. Ja sam, naime, pogrešno protumačen. Pored toga što se kolega bavio zakonom, bavio se i mojim izlaganjem i rekao je da su stavovi koje sam ja izneo u kontradikciji!
Naime, kod inspekcijskog nadzora se zalaže da je to, čas, nadležnost - ministra, a čas - agencije.
Kod nas nema nikakvih nejasnoća. Mi smo se opredelili za "upravu" za lekove i medicinska sredstva koja treba da se nalazi u okviru nadležnog Ministarstva zdravlja, a sve inspekcije treba da se nalaze u toj upravi. Ako pogledate u tački 7. - 9. videćete pobrojane sve inspekcijske službe koje smo mi predvideli da se tu nalaze.
Što se tiče stava 2. za kontrolu svake serije leka, da to nije stav SRS, i opet vas upozoravam na naš amandman pod tačkom 66. gde smo jasno kazali koji lekovi moraju da budu podvrgnuti kontroli svake serije leka. Čak smo napravili i specifikaciju za domaće lekove, a za strane smo predvideli da se svaka serija koristi.

Sada sa lekova pređosmo na istinu. Istine radi, SRS je na član 86. ovog zakona podnela svoj amandman za koji nije glasala poslanička grupa DSS. Prema tome, nelogično je da mi glasamo za tuđi predlog  amandmana, a naš nije prošao. To je valjda elementarna logika za svakog.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo mnoštva uloženih amandmana. Videli smo da je dobar deo tih amandmana usvojen. Bili smo svedoci i jedne vrlo interesantne načelne rasprave.
Sve ovo nedvosmisleno dokazuje da danas raspravljamo o jednom manjkavom zakonu. Znači, ne može se sigurno kazati da postoji nečija zla volja i želja za opstrukcijom, kada se vodi jedna ovakva rasprava.
Pokušao sam da se zapitam zbog čega mi imamo ovakvu situaciju da imamo ovako mnogo amandmana, uloženih kako od strane opozicije, SRS, a bogami tako i od pozicije. Ono što vidimo kao rezultat, najveći broj, kako smo čuli od gospodina ministra, usvojenih izmena je usledio baš na osnovu amandmana koje je pozicija dala. Znači, pozicija je dala najbolju ocenu ovog predloga: to je jedan manjkav predlog zakona.
Sigurno da tu ima razloga koji su do toga i doveli. Verovatno je to žurba. Drugi razlog bi mogao biti nehat. Bojim se da možda postoji i određena nekompetentnost. Gospodine ministre, mislim da je nedozvoljeno da u prvom članu imate definiciju koja je falš definicija. Pogledajte drugi stav, to je nedopustivo za zakon. Čudim se kako preko toga možete da pređete i da ne usvojite taj predlog.
No, ovde sam izašao da govorim o 22. članu ovog predloga zakona. Dve su vrste zamerki koje bih mogao da uputim. Prve su formalne prirode. To su manje važne primedbe. Vidite, svi već ponavljamo, iz amandmana u amandman, da skinete te naslove. Neuobičajeno je da dajete naslove svakom članu. Bar do sada nisam video takve zakone. Kada sam se malo zainteresovao i pogledao zakonsku regulativu koja reguliše ovo pitanje u okolnim zemljama, videh hrvatski zakon i odmah mi bi jasno odakle ste to uzeli. Ali, kada ste već to uzeli i prepisali iz hrvatskog zakona, bolje bi bilo da ste druga rešenja, koja su daleko bolja, iz tog zakona uneli u ovaj predlog zakona. Druga formalna zamerka je da treba umesto: "funkcioner" da stoji: "javni funkcioner", jer time se samo preciznije određuje ono što treba da bude određeno.
Sad imamo bar tri suštinske zamerke u ovom članu. Prvo, mi pridev "republički" zamenjujemo, izbacujemo ga, pošto smatramo da treba da postoji samo jedan odbor. Vi ste nam rekli, mada ne znam čiji ste amandman usvojili, da ste to usvojili. Nama nije jasno kojim amandmanom i voleli bismo da to stvarno čujemo.
Druga suštinska primedba je, po nama, da imenovanje i razrešenje sekretara obavlja odbor. Ne, to mora obavljati Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora. Jasno je da time afirmišemo samo onaj princip da je Narodna skupština Srbije nosilac najvišeg narodnog suvereniteta i da u podeli, u sistemu vlasti, kakva podela postoji kod nas, ne treba krnjiti nadležnosti ovog najvišeg foruma. Znači, apsolutno mislimo da treba da bude biran od strane Narodne skupštine na predlog Administrativnog odbora.
Treća stvar, plata sekretara odbora ne može biti veća od plate sekretara Skupštine, po nama, a ne kao - što stoji u vašem predlogu - ne može biti viša od trostrukog iznosa plate sekretara Skupštine. Šta vi time uvodite, mi se pitamo, da li jednu novu vrstu pretorijanske garde koja treba da štiti jedan čudan nov poredak?
Umesto ovih zakona koje nam ovako dajete da o njima na brzinu raspravljamo, a dajete nam ih neuređene i formalno, a bojim se i suštinski, bolje da se ovde raspravlja o zakonima koji će pokrenuti privredu, povećati društveni proizvod i obezbediti svim građanima bolji standard, a ne jednoj eliti "pravednika".
Molim vas, završiću sa ovim, lepo je, gospodine ministre, kada vi ispravljate pleonazme koje činimo mi u svom govoru i neke rečenične kovanice koje vam ne odgovaraju, ali mislim da prvo treba napraviti jedan dobar zakon, dobro uređen pravnički i ne prepisivati neka rešenja iz drugih zakona onako falično i tek onda imate pravo da se bavite i svim tim ostalim. Ponovo vas upozoravam, molim vas pročitajte drugi stav prvog člana gde ste...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... dali jednu katastrofalnu definiciju koja ne znači ništa.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, nakon dva meseca teških porođajnih muka, rodila nam se i vlada, događaj koji sigurno može i da obraduje naše stanovništvo, zbog toga što konačno imamo i drugu važnu instituciju vlasti u Srbiji, što je nesumnjiva činjenica. Evo, uspeli smo i parlament da konstituišemo pre toga. To je sigurno jedna dobra vest.
Međutim, ovako dug period za stvaranje i rađanje jedne ovakve vlade, koja se zove manjinska vlada sa podrškom SPS, dao je odmah i neke odgovore. Vidimo iz ekspozea, koji je ovde predložen, iz predloga članova vlade, zašto su porođajne muke ovako dugo trajale i zašto su ovako teške bile. Ovim rađanjem ovakvog jednog čeda mi smo odmah uočili da se to čedo rodilo sa izvesnim anomalijama. Neću da kažem sa nakaznostima, što bi bila jako teška reč, ali sigurno da anomalije postoje.
Mnogi su već i u prethodnim izlaganjima ukazali koja je to anomalija. Jako je heterogena grupa kako onih koji sačinjavaju vladu, tako i onih koju vladi daju podršku. Naše kolege socijalisti su, izgleda, ovim činom, bar rukovodstvo te stranke, očitali opelo nekada velikom i moćnom SPS-u i izbrisali i ideološke odlike koje su krasile tu partiju. No, to je njihovo legitimno pravo.
Mi srpski radikali se zbog toga uopšte ne sekiramo i ne ljutimo. To ističemo samo iz razloga da ukažemo kakav je to konglomerat koji se sada okupio oko ove vlade.
Bio bih slobodan da iznesem neke karakteristike koje se mogu pripisati budućoj vladi. Prvo, to je vlada kontinuiteta, to uopšte nije vlada diskontinuiteta. Ko omogućuje kontinuitet? Upravo prvoborci oktobarske revolucije, danas locirani u političkoj stranci G17 plus, ovde već mnogo puta spomenuti gospodin Labus i gospodin Dinkić.
Treba da znamo da ovi nekada eksperti, sada politički lideri nisu baš toliko originalni politički eksperti kojima treba da se divimo. To su ljudi koji su zacrtali pravac i puteve kojim se vode finansije ove zemlje. To su ljudi koji su omogućili da se tokom protekle tri godine vodi ovakva ekonomska politika u zemlji Srbiji, koja je dala rezultate kakve danas imamo.
Da ne bude nikakvih dilema, nisu oni krivi zbog toga. Jednostavo, oni su kontrolori i izvršiocio naloga MMF-a. Ovde imam, neću sigurno to pokazivati, ono što svi možete naći na Internetu, na sajtu MMF-a, gde je ovde nama propisano šta treba da činimo do 2005. godine. Znači, ovo su eksperti koji su bili kontrolori i upravo njihovu jagmu da imaju sve poluge finansijskih vlasti treba gledati u tom svetlu.
Još jedna karakteristika ove vlade, po meni, može se odmah uočiti. To je privremena vlada. Mnogi su se i sprdali neopravdano sa gospodinom Veljom Ilićem i ministarstvom za kapitalne investicije. Potpuno je jasno da je to rezervni kanal kroz koji će se otvoriti prostor za rekonstrukciju vlade. Posle mesec – dva dana shvatićemo da ne može jedan čovek upravljati tako važnim privrednim granama kao što su telekomunikacije, kao što je građevina i kao što je saobraćaj. Biće jasno da neće biti veliki kapitalni poduhvati dovoljni za svakodnevni i veoma važan rad ovih sektora i evo onda razloga da se rekonstruiše vlada, evo onda ulaza za DS, koja je toliko ljuta što već nije u toj vladi.
Bićete vi u toj vladi, nadam se, veoma brzo.
Da bih završio svoje izlaganje, hteo bih nekoliko stvari da kažem vezano za medicinu. Pošto sam lekar, logično je da nešto kažem i o tome. Nije uljudno i nije umesno da pre nego što je neko i stupio na dužnost bude kritikovan. Ali, uvaženi poslanici iz grupacije G17 plus su nam ovde rekli dve različite stvari.
Prvo je izašla koleginica i rekla da je situacija u zdravstvu katastrofalna, s čim se slažem, a prethodno je jedna koleginica kazala da su već postignuti rezultati. E, vidite, tu bi trebalo da se dogovorite. Rezultati, nažalost, nisu postignuti. Jedan od primera koji ste naveli, da je rekonstruisano Ministarstvo, upravo je to razlog što nas srpske radikale jako brine i boli. Ministarstvo zdravlja Srbije je radilo bez ministra.
Bivši članovi vlade, koja će danas demisionirati izborom nove vlade, priznali su da je najmanje urađeno u sektoru zdravstva. U tom ministarstvu, kada je postojao ministar, bile su ličnosti koje će i dalje sedeti u srpskoj vladi. Šta se tu dogodilo? To je tipičan primer kako se razaraju institucije i sistem.
Zdravstveni sistem Srbije, koji je bio dobar sistem, razoren je. Kojim načinom? Prvo, obezglavljivanjem, nemaš ministra. Drugo, pomoćnici su ljudi koji su sa 28 godina dovedeni na mesto funkcionera Ministarstva, a u biografiji im piše da su stipendisti USAID-a i da su politički lideri koji su dobijali stipendije sa Zapada. Idite na sajt Ministarstva zdravlja, ako grešim, vi me demantujte. Pokazaću vam i ove podatke, koji su tačni. Toliko ću imati vremena.
Šta je ono što je zabrinjavajuće? Kada je gospodin Tomica Milosavljević, čiju stručnu kompetentnost ne bih nikako dovodio u pitanje, to je jedan naš vrhunski stručnjak, bio ministar, šta je uradio u toj rekonstrukciji? Tražio je pomoć da mu dođu sa strane ljudi da kažu kako treba da izgleda to ministarstvo. Osmoro ljudi je dva meseca pisalo ovaj spisak ovde koji držim u ruci i naplatilo, mislim, 100.000 dolara, da bi mu kazali koje delove treba jedno ministarstvo da sadrži i koliko ljudi treba da zaposli. Ta pamet i ta politika nas brine i zbog toga smo s pravom jako zabrinuti.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, evo prisustvujemo već ko zna koji dan jednoj širokoj i razuđenoj raspravi, a povodom predloga SRS za izmenu i dopunu Zakona o izboru predsednika Srbije. Ako istorijski malo bacimo pogled unazad i pogledamo kako su ti izbori do sada tekli, onda možemo jasno da vidimo tri perioda.
Imamo prvi period, kada je narod skoro plebiscitarno dao svoju podršku kandidatu SPS-a, jednoj nekada velikoj partiji u kojoj i dan - danas imate dosta patriota i čestitih ljudi. Nije mi jasno zbog čega i dan - danas mnogi pokušavaju da satanizuju taj deo našeg stanovništva i naših časnih građana.
Drugi period sigurno možemo nazvati periodom krađa. Neki se bune i osetljivi su kada se to spočitava, a potpuno je jasno da su te krađe kulminirale 1997. godine na predsedničkim izborima, kada znamo da je umesto gospodina Vojislava Šešelja, koji je legalno tada trebalo da bude izabran, postavljen za predsednika jedan drugi čovek.
Čuli smo u ovoj raspravi da se nama zamera da smo priznali legitimitet tog čoveka time što smo ušli u jednu potonju vladu. Ne treba praviti takve egzibicije i time se služiti. Srpski radikali su ušli u onakvu vladu i nisu uzeli mandat od gospodina koji je bio tada predsednik, jer taj gospodin ni o čemu nije odlučivao. Taj čovek je bio sluga gospodina Miloševića i, s druge strane, bio je posle toga i sluga DSS. To je poznato.
Ako je bilo ikakvih dogovora, zna se sa kim se u autoritarnom sistemu Slobodana Miloševića dogovaralo, a zna se i razlog koji je i srpske radikale, a ne samo srpske radikale, naterao da uđu u tu vladu. Ušli smo iz patriotskih razloga, zato što se zemlja nalazila pred neposrednom ratnom opasnošću, jer smo znali da jedino na taj način zemlja mogla odupreti onakvoj sili koja je našu zemlju napala.
To su potpuno jasne stvari i mislim da oko toga ne treba da se sporimo, kao i oko toga da li je bilo krađe. Knjige su objavljene ovde, i mnogi su pročitali, o izbornim rezultatima u proteklih deset godina jasno o tome govore. To je ostalo za istoriju i na to ne treba da se vraćamo.
Poslednji period u ovoj kratkoj istoriji tih predsedničkih izbora je poslednjih 14 meseci, kada imamo da predsednički izbori služe za razgradnju institucije našeg sistema. Vi danas vidite da u Srbiji kao da neki nevidljivi režiser vuče čudne konce, čas miri, čas zavađa kako političke neistomišljenike i ideološke protivnike, tako i političke istomišljenike i političke saradnike.
Šta je rezultat toga? Rezultat toga je generacija haosa u ovoj zemlji. Mogao bi čovek da se pita, zbog čega se to događa zemlji Srbiji. Biće da postoji jedan bitan razlog, a taj razlog je da treba finalizovati novo prekrajanje geopolitičkog prostora Balkana. Treba Srbiju dovesti verovatno u jedan kolonijalni položaj, kao što imamo situaciju u Južnoj Americi, pa da postanemo jedna od banana - republika Evrope, a ne Južne Amerike.
Sada, da se vratimo ovoj našoj priči i ovom našem predlogu zakona. Videli ste da imamo dva predloga. Imamo predlog DSS-a i predlog SRS-a. Šta je osnovni problem? Zašto se već 14 meseci, uz pomoć igara oko predsedničkih izbora, stvara haos u Srbiji i razgrađuje sistem institucija? A, kao što je to lepo objašnjeno od mojih prethodnika iz SRS-a, kada imate ovako bipolarno političko telo Srbije, onda je moguće da se manipulacijama postavi problem cenzusa i da ne može da se dođe do izbora predsednika.
Centralni problem u ovakvoj političkoj situaciji kakva kod nas danas vlada jeste dati cenzus, jer je smetnja da dođe do izbora predsednika. Ako je to tako, onda bi logično bilo, što je i predlog SRS-a hteo, da to prevaziđemo, a smatrajući da mi stvarno nemamo vremena više za uspostavljenje svih institucija u našem sistemu, onda je dodatnim rešenjima, predlogom ovog zakona onemogućeno da se gubi silno vreme i omogućeno da se što pre uspostavi normalno stanje, sa rokovima koje smo mi dali da se moraju poštovati u raspisivanju izbora za predsednika Srbije.
Predlog DSS-a, koji je usledio deset dana nakon našeg predloga, nije sveobuhvatan; naš je kompletniji, neću da kažem bolji, ali je kompletniji. Mnogi govornici su ovde rekli da je to manjkavost njihovog zakona i da oni, eto, smatraju da je potrebno ići na ukidanje cenzusa u prvom krugu. Mislimo da je to sasvim jasno rečeno, i to je ono što je glavno.
Došlo je do osporavanja zakona sa dve strane. DS osporava, navodno, iz principijelnih razloga. E, sada, gospodo demokrate, evropejci, mondijalisti, članovi Socijalističke internacionale, a verovatno ste ušli u prethodnu internacionalu pod uticajem gospodina Ivkovića, pitam vas - kako vi sada možete da se zalažete za ovo za šta se zalažete. Meni je normalno što se vi zalažete da se ne menjaju ove stavke u starom zakonu. Jasno je meni da vi to treba da radite.
Vi kažete - iz principijelnih razloga. Međutim, princip koji vi zastupate dovodi do razgradnje i haosa u institucijama. To je ono što nije u redu.
Izabrali ste da nam kažete kako u Evropi, u Rusiji, eto, postoji isti princip da se cenzus mora poštovati. Gde vam je Nemačka? Gde vam je Francuska? Gde su vam ostale zemlje Zapadne Evrope kojima ste vi daleko skloniji? Jasno je da postoji sistem gde skupštine mogu da biraju, ali postoji i gde se bira predsednik neposredno. Znači, u zapadnim demokratijama ovaj princip cenzusa za koji se vi zalažete nije mnogo zastupljen, pa i vaš vrhunski prijatelj - SAD ima potpuno drugi sistem, za koji znamo kakav je.
Što se tiče SPS-a, bio sam sklon da pomislim, a bila je to nekada velika partija, da inercija u velikoj partiji postoji uvek i da ih ona odvraća od povlačenja radikalnih i hitrih poteza. Možda je druga stvar u pitanju, nisu u mogućnosti da komuniciraju sa svojim predsednikom Slobodanom Miloševićem, a hoće da se konsultuju o ovako važnom pitanju, pa kupuju vreme i zbog toga brane nešto što koči društvene procese i sređivanje političke scene u Srbiji.
Zbog svega toga, mislim da je sasvim logično da uradimo ono što vam predlažu predstavnici i poslanici SRS-a, pa da ne glasamo za prethodni zakon, da glasamo za zakon koji je sveobuhvatniji, efikasniji, pa ako hoćete i radikalniji. Sigurno, verujte, nisu utilitarni razlozi koji nas navode da se zalažemo za donošenje ovakvog zakona u ovom momentu. Mi smo se zalagali za donošenje ovakvog zakona zbog toga što želimo da sredimo političku situaciju u zemlji, da se uspostave pravne institucije i da se u ovoj zemlji krene sa normalnim političkim i društvenim životom.
Verujemo da je naš kandidat gospodin Nikolić najbolji kandidat u ovom trenutku - nemojte nam ni to zameriti. U to smo sto posto ubeđeni. Zašto? Nama je ovde spočitavano da smo mi crni. Jesmo mi crni za sve vas koji ste ostali u ovakvoj manjini, koji ste u zadnjim redovima, koji iz zadnjih redova žagorite i izlazite za govornicu da branite svoje stavove. To je tačno. Zašto mi govorimo da je gospodin Nikolić najbolji i zašto je SRS ona prava, koju će narod podržati na sledećim izborima? Upravo zbog toga što smo mi obrnuta slika srpskog naroda. Onakav kakav je srpski narod, takvi smo mi od glave do pete. Prema tome, još jednom vas pozivam da ne glasamo za prethodni zakon i da usvojimo predlog SRS.

Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici i poslanice, evo već preventivno ste na neki način pokušali da usmerite moju diskusiju, no ipak ću da kažem ono što sam smislio, jer imam na to pravo.
Mi narodni poslanici iskazujemo volju naših birača i vi ne možete da poništite to naše pravo da u njihovo ime govorimo. Možda se vama sadržaj onoga što mi govorimo neki put neće sviđati, ali moraćete ipak da nas saslušate. Mi danas raspravljamo o dve tačke koje se, rogobatno iskazano, zovu predlozi odluka o stavljanju van snage odluke o izboru i da ne govorim dalje, pa onda druga tačka o kojoj danas govorimo - predlozi odluka o izboru guvernera Narodne banke itd.
Mislim da učestvujemo u jednoj nesuvisloj raspravi, pomalo iracionalnoj. Čitava dva dana pokušavamo mi, srpski radikali, da vam kažemo da skinete ove tačke sa dnevnog reda, a ne uspevamo u tome. To je očigledno. Prisiljeni smo da učestvujemo u jednoj iznuđenoj diskusiji.
Mi smo prvenstveno rekli da smatramo da ne treba o ovome danas raspravljati, zato što nema zakonskog, ni ustavnog utemeljenja da se o ovakvim odlukama raspravlja danas. To je rekao i predstavnik DSS-a, gospodin Dejan; lepo je on to rekao i onda je polazište za raspravu i za odlučivanje našao u samom Poslovniku. Osim toga što smatramo da to nema zakonskog utemeljenja, lepo smo vam rekli da nema ni principijelnosti u nametanju ovakve rasprave, jer daleko zanačajnije odluke ove skupštine i zakoni su donošeni istom takvom krađom i prekrađom. Sada kada se kaže, pa mi ćemo naknadno da raspravljamo o tim stvarima, zvuči dobro, ali nije principijelno.
Vi morate dovesti sve krađe u istu ravan, o svim krađama u istom momentu raspravljati, onda vi principijelno nastupate i mi bismo možda takvu raspravu i prihvatili. No, nije to glavni razlog zašto mi, srpski radikali, smatramo da ne treba o ove dve tačke dnevnog reda raspravljati. Ključna i osnovna naša pretpostavka je da ovo nisu bitne tačke, koje interesuju građane Srbije u ovom trenutku.
Ako pogledate političku scenu Srbije, običan građanin koji sa vama ragovara svakodnevno će imati impresiju jednog haosa. Izborni rezultati 28. decembra, iskazani voljom naroda da u ovoj skupštini SRS ima većinu, dali su jasnu poruku koju srpski narod upućuje političarima, a to je da u ovom momentu niko Srbijom, ovakvom kakva je, sam ne može vladati.
Druga je poruka jasna i nedvosmislena, u ovom trenutku u toj vlasti presudnu i najznačajniju ulogu treba dati srpskim radikalima. To je volja naroda, a sve ostalo što u okviru novogovora, novih definicija i novih egzibicija, verbalnih i ostalih, pokušavate da dokažete nije istina.
Sa dve-tri reči samo obrazložiću zašto ovo nije bitno za srpski narod u ovom momentu. Šta je bitno, neko će me pitati. Bitne su ekonomske teme, jer ako već nećemo da pričamo o nečem što je možda isto važno za ovu skupštinu, novoformiranu, da donese pravila ponašanja i rada, a to je Poslovnik, hajde da kažemo da Poslovnik nije važan za narod, ali za narod je apsolutno bitno kako danas živi.
Ekonomija, privatizacija, oni nezaposleni, one stope poreske od gospodina Bože, koga od milošte zovu Boža gulikoža, koje su ponovo isterali narod na ulice da prodaje na automobilima robu, siva ekonomija ponovo cveta na našim ulicama, sve su to životni problemi koji tište ovaj narod i prvenstveno ih treba rešavati.
Dolazim iz zdravstva. U bolnici, u vrhunskoj instituciji u kojoj radim, pacijent mora da donese konce da bi bio operisan. No, to nisu ključni problemi kojima mi treba da se bavimo. Ne treba ni da trasiramo puteve da se ti problemi rešavaju, treba da rešavamo personalna pitanja, zarad interesa pojedinaca i interesnih grupa, pa makar se one zvale i političke stranke. Molim vas, dame i gospodo, znam da ovo što pričam ne interesuje moje uvažene kolege iz drugih stranačkih grupa, ali mi srpski radikali ovo pričamo jer svedočimo istinu srpskom narodu, a srpski narod zna da mi imamo pravo.
Samo par stvari da vam kažem. Zašto je nebitno da donosimo ovakvu odluku? Zbog toga što svi dosadašnji guverneri, a počev od gospodina Dinkića, preko gospođe Kori Udovički, pa i ovog koji nam se sada nudi, aposlutno su iste ličnosti i oni nikakve promene ne donose. Ništa se ne menja. Zašto?
Sve ono što kažu, vodiće monetarnu politiku, fiskalnu politiku, politiku cena, sve je to zapisano i sve je to definisano od strane MMF-a i 2004. godine već vi možete da vidite da su sva ta rešenja zapisana, definisana bez našeg učešća. Jeste, tri musketara naše ekonomije su potpisala to, zajedno sa gospodinom Ivaniševićem iz Crne Gore, da se sa tim slažu, i to je istina. Mi sada prisustvujemo jednom skeču, ponovljenom skeču koji se može nazvati - sjaši Kurta da uzjaše Murta. To je priča i to je gubljenje vremena kojim smo mi sada izloženi u ovom trenutku.
Samo još dve-tri napomene, zašto mi radikali sada dižemo svoj glas; vi ćete kazati, iz političkih razloga. Ne. Mi iz čisto ljudskih razloga dižemo glas protesta, zato što namicanjem ovakve većine, nakaradne, kakvu imate zbog političkih okolnosti u kojoj se nalazi, ovde je ponovo oživeo duh Makijavelija. Ovde duh Makijavelija ne napušta ovu salu. Nije se ni pritajio. Znači, istina nije bitna, cilj opravdava sredstvo, nemamo zakonskog uporišta, nemamo ustavnog uporišta, ali imamo interes i mi idemo ka tom interesu.
Još jedna stvar koja je jako važna, i zašto mi dižemo svoj protest. Ne slažemo se što na ovakav veštački način nama marginalne, a ne mislim marginalne u vrednosnom smislu, nego stranke koje nemaju poverenje birača, a što smo imali u proteklim periodima, crne ovce, bele ovce, sive ovce, čoporativnim učešćem zauzimaju ključne pozicije u ovoj državi. To se upravo i sada događa na jednom manje izraženom mikroplanu i to ne treba dozvoliti. Ne treba, naime, dozvoliti ovo što smo do sada imali, da na ključnim pozicijama vlasti i uprave u ovoj zemlji imamo imporotovane, dresirane eksperte.
Hvala lepo. Ako nemamo domaće pameti, onda ne treba nam ni importovana pamet, a na kraju krajeva, to je i gospodin Koštunica rekao kada je negde spominjao sadašnjeg guvernera; tada je rekao, ko je ta gospođa iz Bolivije. Znači, sada nemamo Boliviju, sada imamo Nemačku i sada je u redu, bliže je našoj zemlji, pa se može prihvatiti.
Evo, ako imam vremena, a vidim da imam još par sekundi, vaše strpljenje neću da zloupotrebljavam, imam još par sekundi. Hoću da vam kažem još samo dve-tri stvari. Jeste da je u ovim političkim prilikama nužda - zima, februar je mesec - politička nužda je naterala da se stvaraju neprincipijelne koalicije. Jeste da će pas sa mačkom morati da spava i pokušava da spava uz pomoć miševa. To je neminovnost koja postoji.
Ovde smo slušali razne priče, neprincipijelne i principijelne, koje apsolutno ne piju vodu. Izađe nam predsednik Demokratske stranke Srbije pre podne i kaže, čitajte gospodina Jovanovića, on je napisao kako parlament treba da radi, kakav kvorum da imamo, a posle podne izađe gospodin Tadić, pa kaže, pa to više ne važi, može da bude i bez kvoruma, to je nova demokratija. Kaže nam, mi smo priznali krađu i pokušava da izbegne termin krađa.
Niste priznali, vi ste naknadno priznali, post festum, vi imate veliku moralnu krivicu što ste post festum priznali, kada ste razotkriveni. Mi bismo vas slavili i aplaudirali vam da ste to uradili na vreme, ali vi to uradili niste.
Znači, da ne idem dalje, ovim završavam. Srpski radikali će sigurno morati da budu protiv iz mnogih razloga, i principijelnih, osnovni i glavni je da srpski narod time ne dobija ništa, a moguće je da mnogo gubi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodo iz Vlade. Postaviću pitanje premijeru, ministru Vojske i ministru inostranih poslova.
Pitanje bi otprilike moglo da glasi ovako – koji civilizacijski, geopolitički, ekonomski i vojno-bezbednosni razlozi rukovode srpsku vladu na jednostranu saradnju sa NATO? Pitanje je, rekao bi čovek, dosta jednostavno, a sada ću da obrazložim zašto postavljam ovo pitanje. Vidite, mi smo navodno rezolucijom koju je donela Skupština u prethodnom sazivu proglasili našu zemlju neutralnom. Ispitivanja javnog mnjenja jasno govore zašto je naš narod...
Gospodin ministar je rekao da ga ne interesuju naše statistike, ali ovo je statistika Vlade Srbije koja se nalazi na sajtu i Vlada uporno istražuje javno mnjenje. Samo ću neke najsvežije rezultate pročitati. Da li ste za ulazak Srbije u NATO? Da – 23%, ne – 60%. Najnoviji podaci. Da li ste za najtešnju vezu sa Rusijom? Da – 59,97, znači 60%, ne – 21%. Gospodine ministre, ovo radi vaša vlada, ovo su podaci koji vas obavezuju da ih uvažavate.
Ima još jedno interesantno pitanje koje prati naša vlada, svaka joj čast – da li podržavate izručivanje građana Republike Srbije Haškom tribunalu? U potpunosti podržava 15%, uglavnom podržava 13%, uglavnom sam protiv 15%, a apsolutno protiv 43,82%.
Zašto kažem da postoje i te kako jasne činjenice koje govore da se ovde sarađuje jednostrano sa NATO? Vidite, organizacija Vojske, brigadni sistem, obaveza učenja engleskog jezika, pa i ove vežbe, pa i gospodin Bajden je sam rekao da bi valjalo doći.
Ako odete na sajt ministarstva vojnog, videćete seminar sa vazduhoplovnim snagama SAD u Evropi. Sad je skoro to završeno, da vam ne čitam. Pa ćete videti završeni kurs za štabne oficire u multinacionalnim operacijama BALSOC 2009. godina. Nigde nijednog podatka da se sa nekom drugom prijateljskom zemljom sarađuje, osim ono što ste rekli – vojni doktori, VMA. I, naravno, gospodine ministre, završavam, potpuno razumem da treba da učestvujemo u akcijama UN - mirovnim akcijama.

Ovo što smo sada čuli stvarno je neverovatno. Pokazujem dokument Vlade Republike Srbije, Ministarstva za Kosovo i Metohiju i vi meni zamerate kao da sam ja pravio anketu. Vaša vlada to prati i vi napadate vašu vladu, gospodine ministre.
Razumem ja potpuno zašto ste vi za ulazak u NATO. Kada vidimo vašu biografiju, koju ste dali na sajtu Ministarstva odbrane, vidimo da ste jedan kursadžija, koji je kurseve završio u Americi. Izvolite, da ne čitam, neću čitati, a ako treba i to ću da pročitam građanima Srbije.
Da završimo mi ovu priču, gospodine ministre, onako kako valja. Zašto smo mi protiv NATO-a? Agresiju je napravio na Jugoslaviju, ubio je 3.500 građana, uništio nam je infrastrukturu, pogubno deluje sa MMF-om i Bankom za razvoj da dovrši posao u ovoj zemlji. Onda, ako uđemo tamo, koliko će nas to koštati? Ako odemo tamo, ići ćemo u Avganistan, kao Bugari - 400 Bugara je u Avganistanu.
Šta je alternativa, možda ćete mi kazati. Ali, nećete vi dotle dobaciti, vi ćete opet zamenom teza pokušati da me dezavuišete. Zato treba da vas je sramota.
Civilizacijski smo bliski sa zemljom Rusijom. Ekonomski imamo interes. Znate li za Južni tok? Znate li ko je protagonista za Nabuko? NATO. A strateški, da vam i ne govorim.
Pošto ste ekspert za vojsku, odgovorite mi – da li imate neke veze sa Šangajskom kooperacijom i znate li šta je Šangajska kooperacija? Građani Srbije znaju da ona priča koju govorite o ratu civilizacija, gde se sukobljavaju i religije, više ne važi. Šangajskom kooperacijom, evroazijskim inicijativama imate zajedno pravoslavne zemlje, muslimanske zemlje, budističke zemlje i hinduističke zemlje. Samo toliko.