Poštovane koleginice i kolege, polako ulazimo u ono što je sama materija zakona, koja će valjda zadovoljiti sada i druge poslaničke grupe, da je manje apstraktna i više konkretna. Poslanik, gospodin Glišić, ispred Srpske radikalne stranke je intervenisao. Ovde se govori o pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Vi ovde imate nabrojana ta prava i kaže se – pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika, pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite (u daljem tekstu: naknada troškova prevoza).
Vidite, tu fali jedno pravo, nema nadoknade za troškove sahrane. Smatra se da to nije u redu. Odgovor je – ako je neko ispod praga siromaštva, ako nema dovoljno para, baš ni malo, onda će to biti iz budžeta nadoknađeno. Dobro, da to i usvojimo. To je ta reformska novina – da uskraćuješ prava. Protiv toga smo da uskraćuješ prava.
Društva u tranziciji imaju problem da restrukturiraju privredu, zna se da vlasništvo iz državnog mora da pređe u privatno, javni sektor mora da se restrukturiše, a to ovde nije urađeno. Kada nije urađeno ono što je trebalo da se dogodi i u javnom sektoru i da se obavi privatizacija na način na koji bi to valjalo da se uradi, onda se poseže za kresanjem javne potrošnje na račun zdravstva.
Nije ovaj narod toliko zdrav da treba kresati i odatle. To je naša osnovna poruka, ali kažemo i dodatnu poruku - ne troši se na pravi i racionalan način ovaj dinar koji se izdvaja za zdravstvo danas u Srbiji. I, ovaj zakon sprečava da se uspostave racionalniji modeli prikupljanja novca i raspolaganja njime. To ćemo dokazivati.
Šta je sporno? Sporan je naredni stav: "Prava iz zdravstvenog osiguranja iz stava 1. ovog člana ostvaruju se pod uslovom da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje plaćen, ako ovim zakonom nije drugačije određeno".
Šta to znači? Ako neko radi kod nekog poslodavca, a poslodavac nije uplatio svoje obaveze, on nema prava da koristi ova nabrojana prava. Znači, on će platiti iz svog džepa pa verovatno juriti nekom građanskom ili ne znam kakvom parnicom onog ko nije doznačio sredstva, a vi znate kako kod nas na sudu idu ti procesi i znate kada će on to pravo ostvariti, da vam ne pričam.
Mi kažemo da se ne može lišavati proklamovanog prava osigurani građanin ukoliko je krivac za neuplaćivanje doprinosa poslodavac ili drugo pravno lice. Šta znači onda princip solidarnosti na koji se poziva predlagač zakona? Zakon jedne države, jedan sistem pravni mora biti koherentan.
Ako hoćemo da kažnjavamo onoga ko ne izvršava obaveze, kaznimo krivca, poslodavca i neka država juri njega, neka ona uđe u spor sa njim. Znate, kada su se pojavile fiskalne kase, ovi računi i kako je to išlo, oni što prodaju bureke, peciva i ćevape ako ne daju jedan račun njima zatvore radnju. Finansijska policija postoji. Znači, ima raznih mehanizama.
Neko će mi reći da to nije po Ustavu, po ovome ili onome. Mi pišemo zakone. Stvaramo zakonsku podlogu i osnovu da to bude moguće. Zar to nije logično?
Zašto ja to kažem? Sada ću morati kolegu Marića da razočaram, opet idem na život. Ja sam dobio pismo, Odbor je dobio pismo i ja ću ga celog pročitati, pa vi sudite da li to SRS sada izmišlja i bavi se nekom opstrukcijom.
Neću da čitam ime i prezime, nije u redu. Kaže se: "Radnik sam AD "Jahorina" u Kraljevu. Prošle godine, tačnije 12. juna, imala sam infarkt miokarda. Od tada sam na neprekidnom lečenju, odnosno bolovanju. Republički zavod za zdravstvenu zaštitu za Raški okrug - Filijala u Kraljevu isplaćivala mi je naknadu sa pripadajućim doprinosom, zaključno sa aprilom 2005. godine, kada je isplata obustavljena. Pomenuta filijala u Kraljevu je prestala da prima moje doznake, sa obrazloženjem da im je direktor Zavoda - Beograd Svetlana Vukajlović dostavila uputstvo početkom maja 2005. godine, prema kome zabranjuje isplatu bolovanja osiguranicima čiji poslodavci ne uplaćuju doprinose za ostale zaposlene.
S obzirom da sam težak srčani bolesnik, da mi za lečenje treba mesečno najmanje 4.000 dinara, da sam od strane lekarske komisije upućena na invalidsku komisiju, smatram da uputstva pomenutog direktora nisu relevantna za obustavu isplate bolovanja, a time i prekida radnog staža. Tim pre u ovom slučaju direktor flagrantno krši zakon, povređujući odredbe člana 50. Zakona o zdravstvenom osiguranju koji predviđa naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad iz člana 30. ovog zakona i da prvih 30 dana obezbeđuje poslodavac, a dalje Republički zavod.
U prilog ovome navodim da sam 28 godina bila rukovodilac u proizvodnji, radeći kao pomoćnik direktora, tehnički direktor i generalni direktor. Posao sam savesno i uspešno obavljala, ali zbog tog posla sam doživela srčani udar. Smatram da je ovim prethodnim prema meni postupljeno nekorektno, nehumano i nezakonito i da niko nema pravo da mi u ovoj situaciji oduzima pravo na život.
Direktorka je upravo ovom sramnom odlukom izvršila eutanaziju nada mnom. Ko joj je dao to pravo? Ministar, Vlada, premijer, Evropska unija ili neko deseti? Zar sa takvim odnosom prema ljudima mislimo da se približimo humanom društvu EU?
Nisam protiv uplate doprinosa, naprotiv, to sam radila kao rukovodilac društvenog preduzeća i svesna sam toga da na tome treba i dalje insistirati da bi se popunili odgovarajući fondovi. Iz sadašnje pozicije sam nemoćna da utičem na vlasnika preduzeća da uplaćuje doprinose. Neka direktorka i odgovorne institucije rade svoj posao i neka ide sa svojim plaćanjem doprinosa. Očigledno je da je direktorka ovde postavila stvari naopako kažnjavajući bolesne i nemoćne, a ne vlasnike preduzeća. Zahtevam da se moj slučaj pod hitno reši u skladu sa zakonom..." i tako dalje.
Neko me je pitao čemu aplikacija; pa, mene ovo pogađa. Ako vas ne pogađa i ako vi možete ledenim tonom ovo da čitate, čestitam vam. To je neko od ljudskih svojstava. Nemojte meni zamerati ako moj glas možda i zadrhti malo; i, da ne širim tu priču.
Prema tome, smatramo da ovakva novina i da se ovo zove reformom u ovoj situaciji, u ovom društvu... Zašto mi pričamo o tim brojkama stalno? Upravo zbog ovoga, ovo je zemlja siromašnih građana. Svi međunarodni faktori kažu da je socijalna zaštita jedan od najvažnijih poslova koje moramo da imamo kao zemlja u tranziciji i da moramo voditi veliku brigu.
Nije urađena privatizacija kako treba, nemaju ljudi posla, nezaposlenost raste. Siva ekonomija nije suzbijena. Prođite glavnim ulicama i gledajte tezge i šta ćete sve na tezgama naći. To je kritikovano u nekom periodu kada su radikali participirali u vlasti, ali kada su bile sankcije i kada je bio rat. Sada toga nema. Pet godina je prošlo.
Da li je ovo što građani govore nama neki nauk? Koga mi predstavljamo sa našim primerima kakvi jesu? Da li možemo preko toga da prelazimo? Ne kažem ja ni ministru, ne kažem ni zakonopiscu, ovo direktno kažem Vladi Srbije – da li su građani zaslužili da nam pišu ovakva pisma? Šta mi da im odgovorimo? Tu odgovora nema. Ima rešenja zakonskih i mi ćemo kazati opet kasnije kako bi SRS koncipirala jedan ovakav zakon prema međunarodnim standardima koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija i Svetska banka koja je i ovde dosta projekata finansirala i dan-danas finansira.
Zalažem se i apelujem na vašu ljudsku svest, mislim da svi imate to, apelujem na vas da se izmeni ovaj amandman i da se prihvati ovaj predlog kolege Glišića. Nema ovde demagogije. Neko će reći, bavimo se socijalnom demagogijom. Nije tačno.
Bavimo se golim životom, bavimo se nesrećnom sudbinom naroda i verujem da i zakonodavac u suštini želi da postigne dobre efekte. Ne sumnjam u dobru nameru, samo kažem – rešenja nisu dobra i nisu na liniji onoga što savremeni svet i Evropa poznaje.
Utoliko upućujem ove primedbe i čitava grupa poslanika SRS, verujte, ne bavimo se socijalnom demagogijom, a smatramo da treba da prihvatite ovaj amandman. Ko će prihvatiti? Nema ministra. Ko? Sede njegovi saradnici i vode beleške. Mi smo to kroz ove amandmane i Vlada je to videla...
Neverovatno mi je, verujte, da može neko da ukida dosadašnja prava i da kaže da je to civilizacijski domet i da govori u načelu o sveobuhvatnosti i da govori o solidarnosti i o generacijskoj solidarnosti. To ne razumem. To bih voleo da mi neko objasni, kako je moguće one gore navedene principe dovesti u sklad sa ovim odredbama zakona. Čudi me da nekome ko pripada levoj opciji, ima takvih stranaka ovde, to ne predstavlja problem.
Toliko sam imao povodom ovog amandmana koji je kolega Glišić uložio. Apsolutno smatram da bi trebalo da ga usvojite. Ako ga ne usvojite ostaje gorak ukus nama radikalima, ali ostaje i informacija narodu kako se sprovode reforme na štetu naroda i njegovog zdravlja.

Kao ovlašćeni izaslanik poslaničke grupe imam pravo, ako mi dozvoli predsedavajući, da dobijem reč. Želeo bih par reči da kažem vezano za ovo što smo čuli. Sigurno svi poslanici Srpske radikalne stranke čestitaju lekarima na ovom uspehu, ali nije dobra vest što je na čelu ekipe čovek koji je u penziji. To je loša vest za sistem. Znamo ko je kolega Radević i znamo da je on te intervencije radio i ranije i sada bi čovek rekao da srpsko zdravstvo ide dobrim putem.
Pitao je naš predsednik poslaničkog kluba Tomislav Nikolić kada će se ukinuti liste čekanja za operisane od srčanih oboljenja. Ima jedna fascinacija među našim ljudima ovom velikom medicinom, ovom tercijarnom medicinom. Prvo će ukinuti kada daju značaj primarnoj medicinskoj zaštiti ljudi u ovoj zemlji zakonskim odredbama i sprovođenjem prave politike.
Ovo što je sistem odradio je loše odrađeno zato što je do toga došlo, jer ako je moglo da se spreči, ako je jetra u pitanju, da ne bude alkoholičar, zdravim načinom života, onda mu neće ni trebati ta operacija i neće biti to potrebno. Ako se vakcinacijom spreči hepatitis B, koga ima, onda neće doći do insuficijencije jetre; doći će u određenom broju slučajeva i biće tih, ali će se jako smanjiti.
Prema tome, dobar sistem se ne hvali podvizima na tercijarnom nivou. On dokazuje da je dobar danas i u svetu, ako je sve preduzeo na primarnom nivou da do toga ne dođe. Ovaj naš sistem to ne radi. Pogledajte samo rashode i troškove. Primarna zaštita treba da pokrije 80% svih potreba naših građana i 80% sredstava treba da bude tamo, a tercijarna zaštita treba samo da potpomaže, i sekundarna, taj sistem. O tome pričamo mi srpski radikali.
Postavio sam pitanje zašto je "Torlak" u situaciji posle ovih izveštaja za koje su plaćene skupe pare da prošle godine uništi 240.000 doza vakcine, a ove godine 10.000 doza mu osporavaju, kažu da nisu imunogene; vi sada arbitrirate i šaljete u Englesku u laboratoriju Svetske zdravstvene organizacije uzorak vakcine, pošto je prethodni već navodno išao u Nemačku, i tu se bacaju pare. Zato i nema čak ni u ovako lošoj situaciji dovoljno sredstava za ove složene i teške operacije. To su problemi. Mi vam govorimo, niste shvatili osnovno, primarna zdravstvena zaštita mora da se stavi na svoje mesto.

Po amandmanu bih govorio duže, a replika traje kraće, pa da budemo efikasniji, što kaže kolega Marić. Javljam se povodom izlaganja kolege Marića. Narodna skupština nije ekspertska organizacija. Suverenitet naroda koji se ostvaruje u Narodnoj skupštini crpi se iz kolektivizma. Smatra se da nije potrebno biti ekspert da bi se o nečemu raspravljalo, a postoje stručne službe koje nama stoje na usluzi. Znači, to što se tiče Narodne skupštine, pa je sasvim u redu što je kolega ovo postavio, jer je ovo stvar logike, a ne struke.
"Pravo na zdravstvenu zaštitu za slučaj nastanka bolesti", bolest je nastala, tada više nema prevencije, "i povrede van rada obuhvata zdravstvenu zaštitu u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti, zdravstvenu zaštitu u slučaju trudnoće, porođaja" itd.
Molim vas, elementarna logika je, poslanik je dobro uočio, ako bolest nastane suvišno je da se priča o prevenciji. Ne znam da li je i to sada nešto reformski novo. Sada nas vi ubedite kako je to nešto novo da se i mi naučimo. To je stvar elementarne logike. Zato je i mogao poslanik da interveniše. Na čast će biti onima koji će ovo ostaviti i koji ovo nisu prihvatili.
Lepo se kaže – pravo na zdravstvenu zaštitu za slučaj nastanka bolesti. Kada nastane bolest prevencije više nema, a govori se o drugim članovima i o prevenciji, i daleko od toga da naš poslanik o tome ne zna ništa. Zna on, izgleda, više od predlagača. To je sada čudno. Šta je bilo na Odboru objašnjenje, kaže – to su stručne službe kazale. Svaka čast tim stručnim službama, pravnici se izvukoše, a koji su to stručnjaci lekari dozvolili da ne vladaju osnovnim, elementarnim, logičnim stavovima ne znam, to treba videti, voleli bismo da čujemo objašnjenje. Kolega je branio, mi smo na neki način osporavali i trebalo bi i bilo bi lepo da čujemo predlagača, to bismo jako voleli.

Poštovane koleginice i kolege, evo nas u centru zbivanja. Ovo je najvažniji član. Ovaj član ima za ambiciju da definiše paket zdravstvenih usluga i tu je sada suština zakona jasna potpuno. Zakonodavac je želeo da sve obuhvati obaveznim zdravstvenim osiguranjem i to je u redu. Nemamo ništa protiv. Dao je širok dijapazon prava pacijentima deklarativno i to je u redu. Pare će da nadoknađuju nedostatak ko ne bude imao iz participacije i to je jasno. On je zamislio sebi takav metod.
Ovaj paket koji je ovde na ovakav način napravljen po nama nije dobar iz više razloga. Taj paket je kritikovala i ova institucija, znači Kancelarija Svetske banke u Beogradu, evo dokumenta, rekao sam, pokazaću vam ga. Mi smo to pismo dobili i osnovne zamerke su bile da je velika brzina i finalizacija ovog zakona, a rečeno je – brzopleto je donet zakon, ogroman je paket beneficija, neprimeren sredstvima kojima raspolažete. Nema nijednog instrumenta za povećanje efikasnosti i sputavanje cena tj. troškova i nedostaje unutrašnja kontrola, što daje elemente moguće korupcije da se ostvari. To vam je rekla u ovom pismu pre par dana ova gospođa koja se ovde potpisala i nazvala našeg ministra ekselencijom.
Da bi mogao paket da se na ovakav način napravi, onda mora prvo da postoji u Skupštini usvojena zdravstvena politika. Kad pričamo o stavu SRS-a, da ne kažete - vi samo rušite, derogirate, a ne dajete rešenja, evo rešenja Srpske radikalne stranke, potpomognutog najvećim ekspertima i umovima koje ovaj narod ima, a koji su svetski priznati i imaju svetsku licencu. O tome ću kazati nešto kasnije par reči.
Treba prvo znati kakve su stvarne zdravstvene potrebe našeg naroda. Moraš imati analizu od čega se najviše boluje i koliko, da izmeriš brojkama, pa kolika su sredstva potrebna da možeš da realizuješ ono što si predvideo paketom. Uz zakon bi zato morao da ide dokument o obimu, sadržaju i standardu zdravstvene zaštite, jer samo na osnovu njega mogu da se procene i sredstva. Znači, kad si izdvojio šta je problem i ko ti je problem, onda kažeš – ja ću to da lečim na ovakav način, ovim metodama, ovim postupcima, lekovima itd., i da izračunaš koliko to košta.
Jasno je da ovde nema početne finansijske konstrukcije. Naredni član 47, na koji smo mi takođe uložili amandman, dozvoliće harmoniku da se svake godine menjaju uslovi kada je u pitanju obim zdravstvene zaštite, standardi.
Ako nemaš politiku na nacionalnom nivou, donetu od ove skupštine, nemaš pravu... Ono što postoji, što je Vlada Srbije 2001. donela, to ne zadovoljava i Svetska banka je kazala da je konfuzno i nejasno. Pokazivao sam vam taj dokument.
Srpska radikalna stranka kaže – ciljevi i prioriteti zdravstvene politike moraju biti očuvanje biološkog integriteta nacije, jer mi biološki nestajemo sa ovih prostora. Nije bela kuga ta koja je ključna, jeste i ona važna, a ovaj naš medicinski deo kaže – preveliko umiranje i umiranje koje se može sprečiti je to što dodatno dovodi da nestajemo s ovih prostora.
Isto tako kažemo, i po stoti put ponavljamo, da to nije operacija jetre, za koju svaka čast ekipi koja je uradila, i transplantacija, nego prevencija da do toga ne dođe.
To je stavljanje u prvi plan primarne zdravstvene zaštite, što nije urađeno ni predlogom reforme koja nam se nudi, pod firmom da je to korak napred, a ne vidimo ni kada će biti urađeno, prvenstveno zbog toga što se nije išlo na orijentaciju porodičnog lekara kao nosioca primarne zdravstvene zaštite, sa timom konsultanata, ginekologom, pedijatrom, stomatologom, rendgenologom itd.
To je naša filozofija koju vam iznosimo; a kako treba da izgleda paket usluga? Treba da izgleda ovako, ovo je zakon Republike Srpske, koji su pisali stvarni eksperti i koji je odobrila Svetska zdravstvena organizacija, koji kaže – odluka o minimalnom paketu osnovne zdravstvene zaštite; on pobroji prvo kategorije, a kategorije su rizične, one grupe koje su vulnerabilne, a to su trudnice, deca, osobe preko 65 godina, osobe koje nemaju materijalnih sredstava. Onda kaže koje će mere, pošto je izmerio koji su mu glavni problemi, da preduzima, pa kaže, prvo, preventiva. Na kraju, u završnom članu, za zdravstvenu zaštitu, pobroji 10 tačaka, izdvojiće se toliko i toliko para. Onda je to jasna računica i onda je to pravi paket usluga.
Taj paket preporučuje Svetska zdravstvena organizacija i Svetska banka. Zašto je Svetska banka - savetnik odustala od insistiranja na svom konceptu, koji zagovara u celom svetu, organizuje silne škole, seminare, zašto u ovom slučaju, nama je nejasno. Nejasno nam je zašto se odustalo od koncepta porodične medicine, kad se govori da idemo u Evropu. Kad ovo kažem mislim na Deklaraciju iz 2002. godine - porodična medicina u Evropi, na definiciju te medicine.
Ovaj vam paket ne valja, on je finansijski neodrživ, preširoka ovlašćenja daje nepotrebno. Vi dajete pravo nekome ko ima reumu. Nisu reumatske bolesti one koje treba da budu pokrivene sto posto. Kazao sam, karikiram, ima reumu Karić, ima neko ko ima malo para i onda imaju sto posto zaštitu i jedan i drugi. Nije u redu da imaju. Ne mogu imati. Niste ispoštovali elementarne osnove. Bili ste dužni.
Reći ćemo vam koje druge dokumente Svetske zdravstvene organizacije niste ispoštovali da uradite ovakav paket, a da Svetska banka i Svetska zdravstvena organizacija kažu da je paket drugačiji, i knjigu ću vam pokazati; ako treba i da vam poklonim, ja sam iščitao, ako treba i vama da pročitate, hoću, da narodu bude bolje, kažite, ako škrtarite na literaturi, ne znam ni ja šta je problem, ali možemo i to da rešimo.
Prema tome, ovo je ključni član. Ovako kako je donet nije dobro donet i onda ne možemo govoriti o reformi. On je finansijski neodrživ i to je problem.

Samo se javljam da jednu stvar pojasnim. Poslanici Srpske radikalne stranke ne smatraju da zdravstvena zaštita može da bude besplatna, dakle, da bude 100% besplatna, to je samo jedna varka, jer to se mora platiti. I u ranijem sistemu, kada smo imali nešto slično, ljudi su plaćali kroz doprinose koji su prethodno odbijani od ličnih dohodaka i onda nisu te pare primali direktno sa svojom platom,  pa smo mi mislili da nam je zdravstvo besplatno.
Ne, to je bilo plaćeno na ovaj ili na onaj način, ali je samo pitanje kolika je naša participacija u svemu tome.
Znači, slažem se da je nemoguće da 100% bude sve plaćeno, to je nerealno i to mi ne zagovaramo, da to odmah bude jasno. Mi smo jasni i izričiti, mi kažemo da paket nije dobro napravljen, i to je za nas pitanje na koje ne dobijamo odgovor, ja ga već treći put ponavljam – zašto nije postupljeno po propozicijama Svetske banke i Svetske zdravstvene organizacije o osnovnom paketu zdravstvenih usluga koji je besplatan?
Reći ću konkretno šta nam smeta. Zašto u tom paketu nisu predviđena stanja koja vitalno ugrožavaju pacijenta i koja bi trebalo da budu 100% plaćena? Nemojte da mi kažete – hitna pomoć. Ako padne čovek, dođe hitna pomoć, a ima infarkt, ali treba taj infarkt da se leči i to dugo da se leči, pa je potrebno uraditi kateterizaciju, pa koronografiju, pa moguće možda i akutno raditi operaciju od akutnog infarkta miokarda, znači, jedna situacija koja je sasvim moguća i to je jedno od najtežih oboljenja.
Te kategorije bi po nama trebalo da budu 100% pokrivene, znači kao što je i infarkt miokarda akutni, kao što je edem pluća akutni, kao što je otvoreni prelom. Toga nema u paketu za 100%, a značajno je da sa socijalne tačke gledišta, sa stanovišta kada gledamo ove pokazatelje siromaštva i kada gledamo pokazatelje zaposlenosti, onda mislimo da se time čini apsolutna korist našem narodu.
Nama posebno smeta što ovde nema kategorije starih ljudi koja bi morala biti kao kategorija obuhvaćena paketom. Hajde da se dogovorimo pa da kažemo nemamo para, 65 godina, produžile se godine života, ljudski vek je duži, nije baš mnogo duži kod nas, zna se koje su očekivane godine života, ali da se složimo pa da kažemo od 70. godine ljudi će 100% biti obuhvaćeni ovim paketom.
Znači, to je naša intervencija samo. Mi se zalažemo da taj paket bude napravljen prema standardima Svetske zdravstvene organizacije i prema standardima Svetske banke. Znači, za nas je otvoreno pitanje zašto nije rađeno po tome, zašto je plaćeno ono što su donacije i što su krediti koje ćemo otplaćivati da se uradi nešto što je po nama lošije, neću da kažem da je loše, ali lošije je, da upotrebim taj termin, jer se pitam zašto na projektima o finansiranju, koji su potpuno nejavni, rade eksperti koji su totalno nekompetentni za tu oblast.
Problem je gospodin Keder iz Slovenije, koji radi na projektu finansiranja zdravstvene zaštite, a internista je. Ne može internista da se razume u ovo; mogao bi, ali da se dokazao negde, pa da je uradio nešto čestito i nešto vredno, onda bi to moglo.
Pošto je isteklo vreme ja neću zloupotrebiti, ja završavam, to je poenta i to nas interesuje, a odgovor nikako da dobijemo.

Poštovane koleginice i kolege, zadržavamo se ovde prilično dugo jer je ovo srž zakona, ovo je esencija i ovo je ključno rešenje koje zakonodavac daje i kasnije ćemo voditi raspravu koja je, po meni, od manje bitnosti po sam zakon.
Jasno sam rekao šta nedostaje ovome. Naša pozicija je da smatramo da su glavni ciljevi: prvi, očuvanje biološkog integriteta naroda i drugo, postizanje za naše uslove adekvatnog nivoa socijalne pravde. Znači, to su naši ciljevi.
Kada to tako kažemo, nismo se složili sa paketom. Pitali smo šta ste vi odgovorili Svetskoj banci kada je kazala da nemate određene finansijske efekte, nemate računicu. Da vas podsetim, kaže se da je ranije bilo to sve loše i nije valjalo, pa se ljudi najviše fokusiraju na period od 10 godina vladavine Slobodana Miloševića, gde smo u jednom vremenskom periodu i mi radikali participirali.
Međutim, tada kada su donošeni ti zakoni i planovi, uvek su imali i finansijsku konstrukciju. Zašto vi nama niste ponudili finansijsku konstrukciju da vidimo da je održiv ovaj vaš paket? Gde su brojke, gde su one vaše stavke za koje ste se odlučili da ćete finansirati 100%, pa redom i ostalo, bar ovo gde ste prevideli 100%? Zašto nam niste dali računicu da je to izvodljivo i moguće?
Šta ste odgovorili Svetskoj banci kada vam je rekla da niste dali finansijsku konstrukciju? Morali ste da je date, znači, kada se polazi na ovakva rešenja onda morate da date i dokumenta o obimu, sadržaju i standardu zdravstvene zaštite. Ako to ne date, onda je sve ovo dubioza. Kako možete uopšte da kažete da će to da bude dobro i dovoljno ako ovo niste definisali?
Ukazao sam vam na zakon Republike Srpske koji je rađen pod patronatom Svetske banke i Svetske zdravstvene organizacije, koji je dao specifikaciju svih troškova za osnovni paket usluga i taksativno ih naveo. Vi to niste. Neću da kažem da je sramota da Srbija ne daje adekvatna zakonska rešenja, a da Republika Srpska daje. Zašto? Ravnopravni smo, ali meni je osnovno pitanje zašto mi to ne dajemo.
Mislim da vi tu finansijsku konstrukciju nemate, a hoćete na silu zakon da donesete i to je očigledno. Evo šta se događa – mi sada radimo ovako u nedogled do dva sata ujutru, pod moranjem, kao postoje nekakvi rokovi, a od 2000. godine pet godina nije urađeno ništa da se sistemski zakoni donesu.
Iz informacija koje mi dostavljaju uvažene kolege iz drugih stranaka znam da su postojala kompletna zakonska rešenja na liniji Svetske zdravstvene organizacije i EU, koja se nisu uzela u obzir i koja se ne uzimaju u obzir, a onda dolazimo u situaciju da navrat-nanos hoćemo da regulišemo nešto na jedan neprimeren i loš način. To vas mi pitamo.
Ne može se svake godine menjati sadržaj, obim i standard. Ne može, gospodo, ni odlukom Vlade ni gospoda Boga, sem ukoliko je država krajnje neozbiljna i ukoliko su vanredne okolnosti i situacija. Zna se šta su vanredne okolnosti i viša sila, onda je to opravdanje da se iz godine u godinu to dešava.
Druga je stvar kada biste vi kazali da se menja visina participacije, to bismo mogli da razumemo i to bi nam donekle bilo prihvatljivo, da kažemo – visinu participacije, kako ste se vi odlučili, određivaćemo prema raspoloživim sredstvima.
Ako imamo manje sredstava mi ćemo dati veću participaciju, ako imamo više daćemo manju i to razumemo, ali da menjate standard ne možete. Zašto? Vi niste oročili prava, na ovaj način kako ste definisali. Znači, opet ste udarili na socijalu. Socijalu krešete. Hajde da to i preskočimo, ali onda morate da oročite i prava, morate da kažete – svake godine ćemo menjati prava, i onda da idete na kresanje ove tri kategorije. To je naša suštinska zamerka vama.
Vaš zakon je loš, vaš zakon je improvizatorski zakon. To ne kaže Paja Momčilov, to vam kaže ova žena sa ovim pismom koje stalno čitam. Evo kako to sve izgleda i šta vam je uradila ona i kako je iskasapila i šta je uradila sa vašim zakonom. Prema tome, ljubaznošću vaših ljudi iz Ministarstva mi imamo i to pismo i vaši odgovori na ovo stvarno treba da uslede, kao što treba da usledi vaš odgovor na ono što je ona rekla - da se u ovoj zemlji 45 posto ljudi ne leči, a treba da se leči; kao što treba da usledi vaš demanti ili priznanje da je tačno da 4 posto od bruto nacionalnog dohotka u ovoj zemlji ide na korupciju. Sve su to pitanja i ono što kod nas izaziva nedoumicu, a nikakva zla namera prema vama.
Znam da ovo ministar nije pisao i jasno mi je da su to pisali eksperti, ali kakvi eksperti – kao što je Keber. Taj Keber blage veze nema ni sa finansijama, a biće ovako i sa zdravstvom. To je jedna kontroverzna ličnost koja je ovde došla da uzme 100 hiljada evra za jedan poslić koji je ovako izgleda urađen. Tako nije ni u Sloveniji urađeno. Slovenački zakon, samo da vas podsetim...
Gospodine predsedavajući, rekao sam da je ovde teško raditi, ovo je galama, pravi se žagor, to je namerno, to je isto jedan vid obesmišljavanja rasprave koju mi ovde danas vodimo...
(Predsedavajući: Gospodine Momčilov, nije taj razlog, nego će uskoro početi jedna nova sednica i ljudi se skupljaju. Izvolite, nastavite.)
Onda se izvinjavam. Hoću da kažem da taj gospodin Keber, kontroverzna ličnost, izgleda nije ovde došao samo da uzme tih 100 hiljada evra. Brat gospodina Kebera je, koliko čujem, uključen u izvesne poslove sa nabavkom opreme koja je bez tendera ušla za projekat koji se zove prenatal. Neki kriptor aparati koji su ušli u zemlju pojavili su se preko slovenačke firme koja zastupa nemačku firmu "Brams", a odjedanput ti su se aparati pojavili bez tendera. Pisala je štampa, opet ne govorim napamet, citiraću šta je štampa pisala i šta su odgovori nadležnih u vezi sa nabavkom opreme za taj prenatal skrining program.
Eto, to je ono zašto srpski radikali insistiraju na tome da ovaj zakon ne valja. Neću da kažem da je on najlošiji, ali bi mogao biti daleko bolji; svi preduslovi su postojali, pet godina.
Postojala je volja međunarodne zajednice da putem kredita nam omogući, a ovde moram da kažem istinu, falš konsultante iz inostranstva i da nam uredi ovu stvar, a to nam nije trebalo i ne treba nam, jer ovde ima pameti za to i u ekonomskoj i u medicinskoj struci.
Ovim smo dovedeni u situaciju da nama za eksperte dolaze neuki, neću da kažem zlonamerni, a moguće je i zlonamerni ljudi, koji nas dovode dotle da Republika Srpska ima daleko bolja zakonska rešenja iz zdravstvene oblasti, koja su blagovremeno i doneta, a mi tapkamo i dalje u mestu kada je zakonodavna delatnost u pitanju. Nemam ništa protiv da Vlada demonstrira to što demonstrira. Meni jedino smeta što srpski parlament uzima hipoteku na sebe, da je neuk i da donosi zakone koji nisu u interesu naroda i nisu u interesu savremenih evropskih i svetskih tendencija. Hvala.

Koleginice i kolege, javljam se na repliku povodom izlaganja mog uvaženog prethodnika iz SPS-a, da razjasnimo samo. Ne polemišem, nemam suprotne stavove, ali da bude potpuno jasno za šta se SRS zalaže. Mi apsolutno smatramo da primarna zdravstvena zaštita mora imati primat. Ne može biti ni ova situacija, gde imamo mnogo bolesnih, razlog da se više para izdvaja u Fondu za tercijarnu i sekundarnu zaštitu, jer to je protivno svim principima za koje se danas zalaže kako Evropa, tako i čitav svet. Pogotovo je neophodno da se to ispoštuje u zemljama koje nemaju dovoljno materijalnih sredstava. Na tome se insistira.
Da se samo podsetimo, mi smo članica Svetske zdravstvene organizacije. Kao članica te Svetske zdravstvene organizacije, gde nam je jedno vreme bilo zamrznuto članstvo, to i sami znate zbog čega, mi smo bili dužni da donesemo dokument o ciljevima i merama zdravstvene politike u skladu sa dokumentom "Zdravlje za sve u 21. veku". To Srbija nije uradila. Veliko je pitanje zašto to Srbija nije uradila. Pošto to nije uradila, donela ciljeve, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije i UN, onda se mi nalazimo u ovakvoj situaciji u kojoj se nalazimo.
Kao velika novina u predlogu ministarstva, kada se govori o drugim zakonima, govori se o ostvarivanju zdravstvene zaštite na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou. To nije sporno. Međutim, cilj ovakve podele bi trebalo da bude ne ovakva raspodela sredstava, nego efikasni sistem gde se najveći deo potreba ostvaruje na primarnom nivou i najveći deo para se daje. Da smo mi postupili prema postulatima za koje se zalaže čitav svet i Svetska zdravstvena organizacija i da smo ispoštovali član 15, ja ga neću citirati da ne zamaram većinu koju ovo ne zanima, onda smo mi bili dužni da definišemo prvenstveno preventivne mere na primarnom nivou zdravstvene zaštite i da ispoštujemo, da odradimo prvo promotivne mere za promociju zdravlja. To je početak, alfa i omega svake dobre i osmišljene reforme.
Prema tome, ja samo skrećem pažnju, ovo je stvarno nedopustivo da vlada ovakav nered u sali i nezainteresovanost. Ja ne zameram kolegama koje ovo ne interesuje, to je njihovo pravo, zameram predsedavajućem što ne uspostavlja red u sali, mada je dužan to i ima sve mehanizme preko Poslovnika u svojim rukama.
Znači, da budemo jasni, SRS smatra da reteralni sistem nije dobro urađen, da primarna zdravstvena zaštita nije dobro urađena, da ovo mora da se donese na drugačiji način.
A jedan od razloga što se to dogodilo je što nismo uradili osnovni zadatak koji nam je dat od Svetske zdravstvene organizacije - da donesemo svoju politiku i mere u skladu sa dokumentom koji sam citirao.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Veroljub Stevanović podneo je amandman na član 55. i on je intervenisao, odnosno tražio da se u stavu 2. posle reči "Republički zavod donosi akt kojim se utvrđuju cene zdravstvenih usluga iz člana 45. tačke 1) - 4) ovog zakona", dodaju reči "u saradnji sa predstavnicima profesionalne organizacije privatne prakse".
Jedna od naših ozbiljnih zamerki kada je čitav zakonski set u pitanju je neravnopravan položaj privatne prakse. To je naša velika zamerka. Dakle, o tome ćemo kasnije nešto više pričati. Mi mislimo da to nije u redu. Ako čovek govori o decentralizaciji, ako opet pomenem taj cilj SRS-a da decentralizacijom treba dovesti građanina u centar odlučivanja, onda je najbolji vid decentralizacije privatizacija. Ja ne znam bolje, a pogotovu za društva u tranziciji i zbog toga se sugeriše društvima u tranziciji da tako postupe.
Vidite, ako se vidi ugovaranje između Zavoda, kako je ovde predviđeno zakonom, i zdravstvenih ustanova, nije u redu da Zavod donosi sam akte o uslovima, kriterijume, merila, već to mora biti zajednički akt komore, ako će se osnovati, a pogotovo se mora čuti glas privatnog sektora.
Ako opet idemo dalje kako je ovde u članu 55. rečeno – akt o cenama donosi Zavod, a ministar daje saglasnost, ako je to u nadležnosti Zavoda, odnosno ministra, kakvu svrhu ima ugovaranje, jer to više nije ugovaranje. Ugovor ne može ići mimo gornjeg akta. To je nametanje volje, a ne ugovaranje i to je u suprotnostima sa razlozima za koje se ministar zalaže.
Znači, nema ovde u ovom zakonu ni mehanizama kojima se ostvaruje uticaj građana. Nije u redu i nije korektno, pogotovu prema privatnom sektoru, mi ćemo o tome više govoriti u kasnijim javljanjima, gde ćemo dokazati da to nije ispoštovano na način kako bi valjalo, kako je to u Evropi i kako je to u većini zemalja u tranziciji.
Ono što je interesantno, neka mi bude dozvoljena samo jedna digresija, gospodin Dinkić je rekao da je jedan od izvora kojim ćemo mi javnu potrošnju kresati, upravo je za zdravstvo naveo kao dobar primer da je 9.000 radnika dalo otkaze, primili su naknade i neće više raditi u zdravstvenoj službi naredne godine. Rekao je još jednu stvar, da je dve trećine od tih radnika mlađe od 50 godina. Tu je problem. Ako mi govorimo kakva je slika u zdravstvu, zašto ti ljudi napuštaju? Ljudi su krajnje nezadovoljni svojim položajem u zdravstvu i to je naša realnost na koju treba ukazati. Zbog toga deo ljudi beži u privatni sektor, jer su nezadovoljni stanjem u zdravstvu.
Meni su i juče i danas stigle pismene molbe sindikata jedne velike beogradske ustanove, traže prijem, pobuna 500 lekara. Nisam ih primio, rekao sam – kada prođe sve ovo, ja ću vas primiti, nemam sada vremena. Velika zdravstvena ustanova i pobuna, neću da imenujem koja je to ustanova, ljudi su nezadovoljni i budite toga svesni.
Ima tu dobrih kolega, kompetentnih, ali bogami ima i onih koji su studirali po 17 godina, ima tu i ljudi koji su apsolutno nekompetentni. Sada mi plaćamo cenu onoga što se dogodilo, a što nije smelo da se dogodi, da nekompetentni ljudi koji vode zdravstvo dovode do ovih problema. Kakva je to situacija kada u zdravstvenoj ustanovi imate sedam direktora? To je ta ustanova gde tri reprezentativna sindikata traže da ih primim već dve nedelje. Sedam direktora - to su dodaci, plate. Ne kažem ja da je lekarska plata nešto veliko, ali to ranije nije bilo potrebno. I to opterećuje sistem. Ne znam zašto sedam ljudi treba da budu direktori, da li je tu u pitanju nekompetentnost ili neki drugi razlog, ali je to realna situacija.
Znači, privatizacija je ta koja će ove iracionalnosti sa sedam direktora i sa svim onim što se događa... A gledajte šta nam pišu iz domova zdravlja - žale se pacijenti. Ovo što je neko pričao o nestandardnim uslugama, dom zdravlja u centru Beograda uvodi kao vanstandardnu uslugu laboratorijsku kontrolu i kontrolu zdravlja, nešto što je preventivna medicina, i to naplaćuje. Prvo izgrdi direktorka doma zdravlja u novinama pacijente kako ne vode računa o svom zdravlju dovoljno, kako u civilizovanim zemljama oni to rade, a onda im kaže – dođite, za 1.500 dinara mi ćemo vam to uraditi u subotu. Gde je preventiva? Kako usred Beograda da se sprovodi na takav način? Znači, ko ima para imaće i preventivu obezbeđenu. Gomila je tu problema. Upravo zato se mi zalažemo za privatni sektor. Znači, to je naš motiv.
Neracionalnosti i monopol u državnom zdravstvu ne donose dobro danas ni zdravstvu ni pacijentima. Gospodin Veroljub Stevanović je upravo iz tih razloga predložio amandman.

Poštovane koleginice i kolege, javljam se na repliku na prethodno izlaganje koleginice Dacin, gde ona kaže da naše obrazloženje da se ovim generiše korupcija nije za nju razumljivo. Hteli mi ili ne hteli, nama se spočitava da dva do četiri procenta bruto nacionalnog dohotka ide na korupciju u zdravstvu. To kaže direktor Svetske banke, koji sedi ovde u Beogradu i to objavi u "NIN-u" od 1. septembra. U maju, pred Komitetom UN u Ženevi, pojave se dva Francuza, nezavisna istraživača, koji referišu, gde sedi i predstavnik naše državne zajednice, podatke i dokument koji ima ovakav naziv - Korupcija, uzrok kršenja ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori. To ne doživi tamo demanti, to su realnosti. Neću da govorim o drugim istraživanjima.
Neću da pođem ni od zle namere da osuđujem lekare. Mi razumemo zašto postoji, ne podržavamo, ali razumemo. Kad imaš platu kakvu imaš, onda ćeš imati i korupciju. Mora se dići plata zdravstvenim radnicima. Nemam ništa protiv toga da sudije imaju 1000 evra. Zašto imaju? Da ne bi bili korumpirani. Znači, ti njih unapred platiš, ne što je uradio i što je sudio, oni mogu, a mi krvav posao radimo i odradili smo za ovu zemlju i zajednicu, to se može matematički pokazati i parametrima morbiditeta i mortaliteta. I pored 10 godina sankcija, i pored rata, parametri nisu loši. I Svetska banka kaže – uprkos činjenicama, oni imaju dobre parametre kad se mere sa ostalim zemljama u okruženju. Da ne govorim koji su to parametri.
Prema tome, korupcija postoji, glavni uzrok su niska primanja. Ko to priznaje, priznaje. Ko ne priznaje, ne priznaje. Ono što bih kazao, kako je lista čekanja izvor korupcije? Lepo. Ako imaš listu čekanja, a pogledajte drugi stav – Republički zavod donosi opšti akt kojim utvrđuje vrste, standarde, merila za procenu, znači, tamo sede i lekari i sigurno će i oni biti konsultanti.
Pogledajte vi samo neka druga podzakonska akta, ne bih vam sada čitao, pa da vidite na šta to liči i koliko je tu mogućnosti da dođe i do zloupotreba. Vodite Anketni odbor o krađi dece, nezamislivo, monstruozno. Zašto vodite kada verujete u lekare? Što vodite taj anketni odbor? To je sada pitanje. Nemamo groznije stvari, nego da ukradeš dete roditeljima. Vodi se i takva rasprava. Sve je to moguće.
Kada ima lista čekanja, postoji druga stvar. Ja ovim završavam, da ne bih zloupotrebljavao i vaše strpljenje. Ima načina da se to izbegne. Ja ću to u nekom od narednih obraćanja i vama dokazati da nisu te liste neophodne i u sadašnjim i današnjim uslovima. Pokazaćemo odakle treba uzeti te pare.

Javljam se povodom izlaganja prethodnog uvaženog kolege, kolege Baralića, koji je rekao da ne pozivamo sa ove govornice na podmićivanje. Ko je pozvao? Gospođa Dacin? Ona je govorila prethodno. Ja nisam pozvao. Kako ste vi to čuli? Da li vam je to neko rekao, da li vas je obmanuo? Ja nisam pozvao nikoga. Rekao sam, mi ne podržavamo korupciju.
A kada smo već kod te korupcije, molim vas, ja sam lekar, to što ste vi izašli da govorite ja pozdravljam. Meni je žao što nema više ljudi, građana, korisnika zdravstvenih usluga da govore o ovome, to mi je iskreno žao, nego moramo uglavnom mi lekari da govorimo i to je mana ove rasprave. Razumem i zašto, ovakvim tempom kada radimo, na ovakav način neregularan, kao da su ratni uslovi. Mi ćemo i sutra raditi verovatno, verovatno ćemo i u nedelju raditi; ljudi, katastrofa elementarna neka, je l′ je ratno stanje kada ovaj parlament ovako radi? Nije, zna se šta je razlog.
Da se vratim na korupciju. "Kurir", zavet ćutanja, lekari, da vam bude jasan moj stav i da vam bude jasan stav Srpske radikalne stranke, da nemate iluziju da mi pozivamo na korupciju.
Nije istraga i suđenje završeno i mi se nećemo izjašnjavati o tim slučajevima, ali ja ću sada komentarisati ovo i ovakav način pisanja ove štampe.
Na Odboru pre neki dan zvao me je novinar iz jednog lista i traži izjavu. Moje kolege su čule. Ja sam rekao - ne bavim se kokošarenjem, idite jurite ove koji su uključeni u tendere, idite jurite ovog koga ste ovde spominjali i zbog koga je prekinuta ova rasprava o ovom zakonu. Nemojte juriti mučenika i nesrećnika koji je možda prvi put uzeo 150 evra. Sramota je i bruka. Jasno je nama, nije, pričaju drugi da je u zdravstvu najveća korupcija. To su na neki način i frizirana mišljenja. Korupcija je univerzalna za čitavo društvo. Koliko ima u drugim sektorima ima je možda toliko i u zdravstvu, pa možda čak i nešto manje, pošto vi kažete da smo mi obavezani Hipokratovom zakletvom i da ima verovatno i mnogo časnih ljudi.
To nije sporno, ali ja vam kažem jedno: izvor korupcije je u niskim primanjima i toga budite svesni. Ne može da se radi ovaj posao odgovoran, da se noću dežura, da se bude na braniku zdravlja, na braniku dolaska na svet nove osobe, bez boljeg materijalnog statusa. To je problem. To generiše korupciju. Odgovoran je onaj ko vodi društvo i državu da podigne lična primanja, a ne da nekim merama dozvoli eventualnu korupciju.
Ja sam vam rekao, naši stavovi će biti samo na tragu onoga što Evropa govori. U zadnjem izveštaju EU, pročitajte šta vam piše na 16. stranici kada su zakoni u pitanju, da imate i koruptivnih zakona.
To je realnost, o tome mi pričamo. Mi ne napadamo lekare, lekari su mučenički stalež, koji su krvavo i svojim životima platili danak ovom narodu tokom sankcija i tokom rata i obezbedili mu da koliko-toliko preživi. Ne vidim da u zadnjih pet godina ima boljitka. Ne treba nikakva nagrada, ali da taj materijalni status korespondira sa slobodnom situacijom, sa uključivanjem u Evropu, pogotovo što su ljudski i kapaciteti zdravstvenih ustanova potpuno očuvani.

Poštovane koleginice i kolege, kolega Vuković je izneo ukratko zbog čega smatramo da ovo treba popraviti. Dosta je predloga, to će se videti sada i u nastavku, upućeno i od drugih poslaničkih grupa, čak iz DSS-a koliko se sećam, ne znam da li je gospodin Lune povukao svoj amandman ili nije, pa iz poslaničke grupe SPO.
To je jedan od ključnih stavova, koji legalizuje do kraja diskriminaciju, kao što su liste čekanja apsolutno sistemski uvele socijalnu neravnopravnost - ako neko ide na listu čekanja, pa ako plati, može sa te liste da se skine. U zemlji kakva je naša, sa parametrima koje sam citirao i pre podne, ne bih ih sada ponavljao, to je sigurno nešto što izaziva socijalnu neravnopravnost.
Mislimo da apsolutno nema razloga da se privatni sektor ne izjednači sa državnim, s obzirom da i dve tačke Ustava jasno o tome govore da su svojine ravnopravne, svojinski odnosi koji postoje. Doduše, naš Ustav govori i o društvenoj svojini koja, hvala bogu, i ne treba da postoji, nego treba samo dve, državna i privatna.
Kakav je to izbor, oktroisani, kada vi date listu i kaže vam - biraj, a ne daš mogućnost čoveku da ode i kod privatnog lekara. Odgovor je bio da će to narušiti sistem, dovesti do urušavanja sistema i da to nije dobro. Zašto, ako nadoknada bude ista kakva je i propisana po nekom cenovniku koji važi i za državnu ustanovu.
Ne možemo mi govoriti o ravnopravnosti privatnog sektora dok privatni lekar ne može da bude izabran slobodno od građanina. Ne možemo mi govoriti o ravnopravnosti, a to Ustav nalaže, ako ova dva sektora ne mogu pod istim uslovima pisati recepte, privatni lekar kao i onaj u državnoj službi. Ne možemo govoriti o ravnopravnosti ako ne može privatni lekar, recimo, radi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, da upućuje na viši reteralni nivo, na sekundarni i tercijarni nivo, pod istim uslovima kao i lekar u državnoj ustanovi.
To je trebalo makar da se pokuša, pa bismo mi onda kazali – jeste, vi ste krenuli reformskim putem. Dokle bi stigli ne znamo, ali ste krenuli. Vi to niste uradili. Ova država nije više socijalistička i komunistička. Ovo je kapitalistička država. Mi restrukturiramo kompletnu privredu. Vama je naloženo da javni sektor restrukturišete u skladu sa evropskim principima. To nije urađeno za pet godina.
Sada građani Srbije trpe zbog toga. Daću vam jedan primer. Vi kažete – pa dobro, vi radikali ste sada iz demagoških razloga protiv liste čekanja. Recimo, lista čekanja su kukovi i to je veliki problem bio. Videli ste šta se sa tim kukovima radi, kako se to nabavlja bez tendera. Plaćeno je tri miliona dolaza nizašta jednoj firmi. Radi se o "Galenici". "Galenika" je firma koja je u nadležnosti Fonda, kojoj mi treba da verujemo da će časno da obavlja sve poslove, vezano za pare naših građana. Ta "Galenika" ne znam dokle je dovedena. Nije usvojen završni račun. Kako je to moguće? Kako je moguće da nije usvojen završni račun? Pitam sada i ministra finansija, kako to "Galenika" može da ima nepotpisan završni račun?
Vi znate šta je sa "Galenikom" rađeno, šta je gospodin Panić radio sa "Galenikom". Iskoristio je konjunkturu kada su Amerikanci davali Rusima pare da fabrike za bojne otrove pretvore u farmaceutske, uzeo te pare i otvarao po Rusiji fabrike, pa došao i ovde. Šta je uradio? Prodao naš brend, "Galenikino" pravo za "oligovit" Rusiji; ono što je ovde išlo, što je imalo veliku prođu, on je to prodao.
Neću da pričam da smo na arbitraži izgubili i da smo dužni da platimo 50 miliona evra. Ne znam dokle je to stiglo, kako će se to platiti i u koju stavku duga ste to stavili. Znam da je neko u ovoj državi 800.000 platio advokatima da nas dovedu do ovakvog ishoda; 800.000 dolara je respektabilna suma.
Ovo što imam ovde u ruci, to je ugovor koji su mi poslali radnici "Galenike", koji je izvesni gospodin Stipčić, bivši direktor ove institucije, koji je laborant po struci, pa je mogao da vodi za vreme DOS-ovske vladavine "Galeniku", a imao je platu 3.500 evra, a mi lekari treba da budemo zadovoljni što ćemo naredne godine, pored inflacije od 17%, dobiti povećanje 25%, a imamo ovakve plate kakve imamo.
Ovde je ugovor gde se prodaje pravo "Galenici" da lek "pentreksil" i "palitreks" zovu "pentreksil" i "palitreks". "Galenika" je imala dugogodišnju saradnju sa firmom "Bristol Mejers", i nabavljala je sirovine i pakovala je ove lekove. Prošla su prava "Bristol Mejersa", to je sada generika i svako može da proizvodi ove lekove i da ih krsti svojim imenom i prodaje kako hoće. Mi kupujemo sirovinu za "pentreksil" i "palitreks" ne od "Bristol Mejersa" više, nego preko druge firme, znači druga ruka. Normalno je da je to skuplje.
Šta možemo u ovom trenutku da radimo? Mogli smo da kupimo jeftinu sirovinu, vrlo kvalitetnu, u Indiji i u Kini. Tamo je centar farmaceutske industrije danas. I mogli smo, jednostavno, da se odreknemo tih imena. Zašto, neka se zove, rekao sam ovde, pentraksil i neka se onaj drugi zove kako hoćete i rešili bismo problem. Vi ste platili tri miliona dolara samo da koristite to ime nepotrebno. Postoji spisak zemalja koje su to uradile, samo zemlje u tranziciji, nekoliko njih, prevarili su neke za "pentreksil", ali nisu uspeli za "palitreks". Neću da ih čitam.
Evo vam ukinuta lista čekanja sa ovih tri miliona za kukove i za još po neki stent. Ima mogućnosti i moglo se, a da ne govorim o gomili drugih neracionalnosti. Sve je to ono što nas nagoni da vam kažemo da vam ova rešenja nisu dobra, nisu socijalno održiva, ona idu protiv interesa narodnog zdravlja.
Da sam na vašem mestu, gospodine ministre, dobro bih se zamislio šta bih sa ovim zakonom radio. Ovaj zakon nije dobar, on je štetan po zdravlje ovog naroda. Način kako se vodi zdravstvena politika i te kako generiše donošenje ovako lošeg zakona. To je naša primedba. Treba se boriti protiv korupcije, a ne juriti jadne lekare, a daleko ćemo više moći da vam kažemo kada budu komore u pitanju, jer se komore zamišljaju kao dodatna inkvizicija lekarima. Sud će nas ganjati, policija će nas ganjati, a sada treba još sami između sebe da počnemo da se ganjamo i da sami osuđujemo svoje greške. Mislim da će to teško moći da prođe, i čitav koncept, jer mislim da nije dobro zamišljen.
Osnovni razlog za sve to opet vidim u tome da su vam nestručni ljudi, konsultanti, da kažem stranci, davali loša rešenja, nekvalitetna. Drugo, ono što mislim da je razlog, upravo brzina kojom donosite ove zakone, a znam i zašto niste mogli da donesete do sada te zakone i zbog toga što ne postoji konsenzus u zdravstvenoj struci i strukovnim organizacijama. Pitanje je onda kako možete da istrajavate na ovome.
Vi ne polemišete sa nama, povremeno polemišu naše uvažene kolege iz drugih poslaničkih grupa. Vi ne osporavate ovo što mi kažemo. Ovo su već toliko nagomilane stvari i ovo što vam je rečeno.
Pitali smo šta je sa Torlakom, zašto nije uložen dinar u Torlak, bilo je pitanje, pokazao sam vam i finansijski plan usvojen od vaših konsultantskih kuća iz inostranstva koje ste doveli i koji su dali pre godinu i po i pre dve godine i sve je rečeno, i kako Torlak staje na noge i kako postaje firma koja stvara profit. Prošle godine 240.000 doza vakcina je bačeno i uništeno, endotoksin, znam da je 240, novine su pisale, vi to niste demantovali. Rekao sam, sve što kažem, sve stoji u novinama, a nije demantovano. Moguće je da su druge brojke.
Pitam vas, zašto ove godine 20.000 doza zadržava Agencija, zašto je poslala u Nemačku na test, zašto kažem da nije antigena dovoljna vakcina, zašto će nas to koštati dodatno? Zato što nije ulagano, zato što centrifugu imamo 50 godina i Torlak ne može da isporuči više i bolje vakcine.
Gomilu pitanja smo vam postavili. Nema odgovora. Odgovorićete na kraju. Nadam se da hoćete. Ono što je centralno, ovaj zakon, ovako obiman, koji su vam skratili poslanici vaše poslaničke grupe, a nama je to malo čudno...
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Malo nam je čudno da vam oni skraćuju zakon. Oni kažu da nije dobro zamišljeno. A da je to neko od nas, pa hajde, ali to je toliko skraćeno. Razmislite vi dobro šta će narod dobiti ovim zakonom, a mi ne vidimo da će biti dobro i apsolutno smo sigurni da ovo nije reformski zakon.

Poštovane koleginice i kolege, da li pričamo o 146. amandmanu...
(Predsednik: Da, pričamo o 146.)
Mi smo dali sličan amandman. Amandman nije identičan sa amandmanom gospodina Luneta i drugih koji su dali. Mi smo hteli da se izbegne jedna konfuzija. Taj problem će se javiti i u zakonu o zdravstvenoj zaštiti, i kaže se ko je izabrani lekar, ovde se to sad citira: "doktor medicine ili doktor medicine specijalista za oblast opšte medicine, odnosno specijalista medicine rada".
Nama je nelogično da izabrani lekar bude specijalista medicine rada. Gospodin Lune je objašnjavao da se odustalo od koncepta porodičnog lekara. Mi mislimo da nije u redu. Ako je reformski ne ići za većinskim rešenjem u većini zemalja Evrope, onda u redu. Ako se ne poštuje deklaracija koja to reguliše, u redu.
Potom, pod 2) – doktor medicine specijalista pedijatrije, doktor medicine specijalista ginekologije, doktor stomatologije. Onda slede stavovi koje smo mi hteli da brišemo – izuzetno od ovog stava, izabrani lekar može biti i doktor medicine druge specijalnosti, pod uslovima koje propisuje ministar na osnovu zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita.
Zašto ministar da propisuje ko će biti, to nam uopšte nije jasno. Onda derogiraš i ono što si napred napisao, ako može i ovako. Znači, može i ovako i onako, pa onda ne znaš šta može.
Onda kaže – osigurano lice može imati samo jednog izabranog lekara iz grana medicine navedenih u stavu 1. Da je pisalo "iz različitih grana", mi bismo shvatili da možeš uzeti i ginekologa, i pedijatra, i lekara opšte prakse, i stomatologa, pa onda koristiti.
Kad ovako stoji napisano, onda se čudimo kako to može biti izabrani lekar, recimo, pedijatar za odraslog čoveka. Da li to može? U stvari, može. Ako ministar propiše da može da bude i druge specijalnosti, znači da je i to moguće. To je jedna opšta konfuzija u članu.
Sada da vas pitam nešto drugo. Zar vam to ne pada u oči? Kaže ovako – izabrani lekar je doktor medicine ili doktor medicine specijalista. Kolega Lune kaže, to je on nama na Odboru objasnio, kaže – najkompetentniji, nemojte se vi drugi ljutiti, on ima najviše znanja da leči kompletnog čoveka. Delimično se slažem. Jeste kraljica medicine interna medicina, bila i verovatno će ostati. Tu se ne sporimo. Hirurgija je nešto što takođe značajno. Ako doktor medicine može da bude izabrani lekar, mi smo svi doktori medicine. Ako ja postanem specijalista, ne možete vi da mi oduzmete nešto što je niže. Šta onda pišete ovo i što pravite galimatijas? Pobogu, ljudi.
Ako prvo date lekaru opšte prakse, gotova je priča. Kolega Lune, nemojte vi da se ljutite, nemojte pisati za interniste. Dato je pravo svima. Ne može meni oduzeti niko da sam lekar opšte prakse. Samo na to smo ukazivali i zato smo smatrali da ovo treba brisati. Nikakva zla namera.

Poštovani narodni poslanici, narodni poslanik Zoran Krasić iz Srpske radikalne stranke podneo je amandman sa sledećom težnjom – da upravo ovim članom vi na jedan najjasniji način vidite da zakon koji je pošao od toga da hoće da sprovede decentralizaciju nekim svojim odredbama dolazi u suprotnost sa svojom proklamacijom.
Kaže se: "Republički zavod donosi opšti akt kojim se uređuju uslovi, kriterijumi i merila za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za svaku kalendarsku godinu." Da ne čitam sve, kaže, ministar daje saglasnost iz prvog člana. To je jedna centralizacija, koja je u ministrovim rukama, a to će se videti i u drugim zakonima iz ove oblasti da je mnogo nadležnosti, mnogo je toga dato ministru, nepotrebnih nadležnosti, a govorimo o decentralizaciji.
Naime, ako vi govorite o ugovaranju, kakvo je to ugovaranje kada si doneo akt kojim si limitirao ugovaranje? Kada ugovaramo, onda ja ponudim, ovaj prihvati ili ne prihvati i eventualno se pogađamo. To je ugovaranje. Vi donesete i kriterijume i merila i uslove, pa onda donesete i utvrđujete, naknadno utvrdite i onda kažete da ugovaramo. To je - uzmi ili ostavi. To nije ugovaranje. Ugovaranje je kad ti imaš partnera.
I ko sada donosi ta merila? Opet neki republički fond; mi smo videli danas dosta šta se u tom fondu sve radi i kako taj fond funkcioniše.
Često socijalisti ovde kažu, 33 hiljade službenika u državnoj administraciji, pre 2000. godine - 11.000. Nismo uspeli to da skrešemo i onda ćemo posle javnu potrošnju i ono što je određeno za zdravstvo da krešemo.
Neko reče da je u tom fondu pre ove vlade bilo 80 u centrali zaposleno, a sada 120, i što je najcrnje, mimo sistematizacije. Tu su neki primeri izneti, nisam zapamtio, ne mogu da se setim kakvi, to su teške dubioze. Sada takav zavod treba sve da propiše i mi da ugovaramo. Ne, mi ti dajemo ponudu, isključiva ponuda, hoćeš-nećeš, doviđenja, uzmi ili ostavi. To nije ugovaranje.
Ko bi trebalo da učestvuje? Sigurno neko ko je struka. Da li će to biti komore koje zastupaju profesionalne interese, da li će to biti davalac usluga. Morate pitati davaoce usluga da li je to u redu. Kako možete sami da odredite sve, a govorite o demokratiji, o decentralizaciji. Morate u dogovoru sa davaocima donositi ovaj akt iz prvog stava, ko će biti reprezent ja sada ne mogu da kažem i neću da kažem.
Shvatite jedno, mi generalno osporavamo kvalitet ovih rešenja koja ste dali u zakonu. Rekli smo kako vidimo da to treba uraditi. Nismo išli u detalje da obrazlažemo sve članove i da tražimo, jer ima tu gomila stvari koje bi čovek mogao da nađe da iščeprka, ali suštinski smo kazali, to je suština.
Znači, kažem vam, kada govorite o kriterijumima, o svemu ovome, dakle, sve što je vezano za ugovaranje, morate čuti i drugu stranu, a gde je vi čujete, na koji način, to nama nije jasno.

Prema Poslovniku, predsedavajući može dozvoliti da se i posle završne reči dobije reč, čak je i precizirano koliko minuta. Ja ću biti vrlo kratak, govoriću tri minuta.
Videli ste, gospodin ministar nam je održao ekspoze od 47 minuta. Zamenio je, umesto da nam je na početku to govorio, ali i sam oseća potrebu i vidi da je ovo ishitreno i da su potrebna dodatna objašnjenja. Tih objašnjenja nije moglo da bude na samom Odboru, koji je morao hitno da radi i nije imao vremena o ovome da raspravlja. Javna rasprava je obavljena kako je obavljena.
Samo ću se osvrnuti na par konstatacija gospodina ministra. Kaže da smo negirali načela, da treba da budemo ponosni. Mi nismo negirali načela, samo kažemo da im nije mesto ovde. Pogotovo nam je smetalo kada vi date načelo, pa onda uskratite pravo. Konkretno, ljudi od 65 godina starosti i stariji nemaju pravo 100% zaštite i to je nešto što je apsolutno u suprotnosti sa nekim načelima.
Kazali ste, što kritikujemo prethodni staž i ako se ne plati da osoba ne može da bude lečena. Mi smo čitali pismo, vi niste bili ovde ili ste bili, osobe koju je ovo pogodilo, koja je težak srčani bolesnik, kojoj je Vukajlovićka uskratila pravo na nadoknadu, a koja ima penziju 4.000 i koja ne može da se leči. Jasno pita: "Smatram da je prema meni postupljeno jako nekorektno, nehumano i nezakonito i da niko nema pravo da mi u ovoj situaciji oduzima pravo na život. Doktorka je upravo ovom sramnom odlukom izvršila eutanaziju nada mnom. Pitam se ko joj je dao to pravo - ministar, Vlada, premijer, Evropska unija ili neko drugi?" To je ta vaša odredba, a mi moramo da branimo stavove građana.
Dosta ste pričali o zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Razumem da je to povezan paket. Uzeli ste neke parcijalno dobre pokazatelje.
To su rezultati ranije dobre organizacije i trajanja, a opšta smrtnost je ovde visoka, nažalost, ali ne zato što smo mi razvijeno društvo, gospodine ministre, ne, kod nas se rano umire. Kod nas je to problem, ljudi umiru pre vremena i to je veliki problem u toj opštoj smrtnosti. To je ta stopa od koje treba poći.
Završiću jednom banalnom stvari; sve što smo kazali je tačno. Mi se razlikujemo konceptualno, to je u redu, ali za recepte lepo vam je iščitano, nije tačno da je bilo na tenderu. Dobijeno je bez tendera. (Tomica Milosavljević, sa mesta: Po zakonu je.)
"Stilos" je dobio prethodno na tenderu. Kada "Stilos" može na tender, mora i Zavod da dobije na tenderu, a razlika u ceni je 16,5 miliona. Vaš zamenik kaže da je naneta šteta 4 i 8 miliona. Oduzmite 4 i 8 miliona od 16, znači 8 miliona više košta ove ljude ova izmena.
Mi smo govorili ono što jeste. Nećemo sa vama polemisati. Dobro je da ste govorili i ovako dugo, razumemo i to. Predsednik Skupštine vam je opet neke stvari rekao iz parlamentarnog života, da razumete i tu situaciju, nije ni to loše, a mi ćemo se u ovim narednim danima još malo družiti i nadam se da ćemo neke stvari moći da raščistimo. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, ispred SRS sam podneo amandman i tražim da se u članu 6, razdeo 17, briše glava 17.2 i funkcija 560.
Ono što su moji prethodni, stranački drugovi kazali, to je da postoji naš principijelan stav i da mi smatramo da osnivanjem agencija ništa dobro nismo dobili. One nisu pokazale posebnu efikasnost u svom radu, a što je najveća naša zamerka tim agencijama, da su to paralelni organi uprave i da se to najbolje može videti upravo u ovom članu.
Ovde sam doneo i sam budžet i vi lepo možete da vidite da mi ovde treba da izdvojimo budžetska sredstva, prvo, za Upravu za zaštitu životne sredine, pa onda imamo Agenciju za zaštitu životne sredine. Ako vi samo pogledate šta je ovde dato kao rashodna strana, na šta se sredstva troše, padaju vam oči na plate i na plaćanje određenih usluga. Tu nema nikakvih drugih specijalnih funkcija.
Iza toga ide razdeo 17.3 Fond za zaštitu životne sredine, protiv koga mi nemamo ništa protiv i logično je da on postoji, jer je to neophodnost. Smatramo da, ako je već rečeno u samom budžetu da je potrebno kresati javnu potrošnju, ako vi osnivate agencije i trošite pare na plate zaposlenih, ako duplirate poslove u državi, onda vi na taj način imate jednu skupu državu i imate visoku javnu potrošnju. Ne vidimo opravdanja.
Nama Vlada odgovara ovako: "Amandman se odbija iz razloga što je članom 14. stav 3. Zakona o ministarstvima, kao organ uprave u sastavu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, obrazovana ova agencija i utvrđeno je da se sredstva za rad ove agencije obezbeđuju u budžetu Republike". Mi to znamo i ne kažemo da nije. Jednostavno, mi kažemo da ne treba sredstva dati duplo, pogotovo ne na ovakav način.
U čemu je problem, naime? Rečeno je da se mora kresati javna potrošnja, a državna administracija i skupa država ne treba da se dira. Doduše, ima u drugim delovima ovog budžeta stavki koje pokazuju da se smanjila i državna administracija. Međutim, ovde apsolutno nije, kad govorimo o životnoj sredini, kad govorimo o agenciji i kad govorimo o upravi. To je jasno. Zašto ovde to nije urađeno, nama nije jasno.
Ako treba kresati potrošnju za 1,3 procenta od bruto nacionalnog dohotka, kada se ne smanjuje administracija.
Da kažem i nešto drugo, kad se ne smanjuju ni plate poslanicima, zaslužene ili nezaslužene, onda se posegne za nečim drugim. Šta je to drugo? Zdravstvo. Da li danas u zemlji koja se zove Srbija i u kojoj imamo ovakvo zdravstveno stanje treba od tih 1,3 procenta bruto nacionalnog dohotka izdvojiti 0,55 procenta od zdravstva?
Da li treba uzeti bolesnim građanima naknade za putne troškove, da li treba uzeti naknade za bolovanja i ostalo, da bi se došlo do jednog virtuelnog suficita i kazalo da mi imamo suficit? Onda će doći i sledeća etapa, pa će se kazati – mnogo se izdvaja za zdravstvo, daj mi da smanjimo ta izdvajanja.
Mislim da ovako kako je ovde zamišljeno i predstavljeno apsolutno nije u redu i da upravo na ovom članu mi možemo da vidimo kako jedna skupa država neracionalno troši svoja budžetska sredstva. Ovo je nepotrebno. Nikako država ne treba da poseže za pravima bolesnih, jer u ovoj zemlji ima mnogo sirotinje i narod je bolesniji nego što je bio pre 2000. godine.