Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, kolega Milivoje Vuković iz SRS podneo je ovaj amandman sa težnjom da upravo mi uredimo ovu oblast na način kako je to uređeno u SAD, u Britaniji, Australiji i ostalim velikim zemljama. Naime, mi smo intervenisali na ovaj način - da se uprava osniva u okviru Ministarstva zdravlja Republike Srbije sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom, propisima donetim za sprovođenje ovog zakona i statutom.
I, naravno, zahtevali smo da se st. 2. i 3. brišu, čime se sprečava da ova ustanova bude u javnoj službi, da bude na samofinansiranju, jer mislimo da to nikako nije dozvoljeno. Pokušavali smo u više navrata da objasnimo zašto nije dozvoljeno samofinansiranje. O tome ćemo i kasnije govoriti, na drugim primerima.
A zašto to ne treba da ide - deregulacija do javne ustanove i preduzeća, možda mogu da objasne i posluže reči dosadašnje predsednice Svetske zdravstvene organizacije, koja lepo kaže: "Lekovi su javno dobro. Nisu samo oni nešto što nam poboljšava život. Oni su zbog svog socijalnog značaja a takođe i zbog toga što onaj ko ga propisuje i onaj ko ga koristi ne može da utvrdi kvalitet, bezbednost i efikasnost. Mora se regulacija dovesti do uprave".
Sve razvijene zemlje sveta ne dozvoljavaju, upravo zbog ovog drugog dela, ako je javno dobro još bi mogli i da prepustimo da reguliše njegov promet nešto što je javna služba.
Međutim, zbog ovih drugih neželjenih mogućih dejstava, koja i te kako mogu da ugroze zdravlje naroda, neobično je važno da se ovo u upravi rešava.
Ako ste hteli da napravite nešto što je viša instanca i stvarno vrhunac piramide u ustanovama koje regulišu i bave se ovim problemom, trebalo je praviti "nacionalni institut za lekove i lekovita sredstva". To je moglo da se uradi, ali "pravi nacionalni institut", eto, imaju i Mađari, naši susedi, to bi koštalo daleko više nego što je ova suma od 90 miliona, koju ste vi opredelili iz budžetskih sredstava, a mi ne vidimo iz kojih.
Da li će biti rebalansa budžeta - nije nam jasno ni kako ste došli do te sume od 90 miliona? Naime, pitamo se da li će, kada pravite jednu potpuno novu instituciju, to biti potpuno dovoljno i šta će se desiti ako ta suma ne bude dovoljna. Na osnovu kojih proračuna ste došli do ove cifre, to nas jako interesuje?
Zašto nas interesuje? Imamo informacije da je ista suma važila i pre godinu dana, a inflacija, bogami, ide svojim tokom i bojimo se da na samom koraku ne dođe do spoticanja ove veoma važne institucije. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, kod nas u Odboru kad se sastanemo često se kaže kako smo mi lekari jedna porodica i kako mi treba da imamo iste stavove po svim bitnim pitanjima zdravstvene struke. Ja sada upravo koristim takvu jednu poziciju i izlazim, javljam se povodom amandmana koji je uputila koleginica iz poslaničke grupe SPS. Ona nažalost nije ovde i ne može da obrazlaže opravdanost ovog svog amandmana, pa ću ja biti slobodan da sa par reči iskomentarišem ovaj predlog.
Naime, koleginica smatra da ovaj zakon treba da reguliše i promet opojnih droga i psihotropnih supstanci. Zakonodavac, predlagač zakona je, u svom stavu, odbio ovaj amandman, smatrajući da se ne prihvata, s obzirom na to da je u suprotnosti sa Zakonom o državnoj upravi, kojim je propisano da se inspekcijski poslovi nad određenim oblastima ne mogu poveriti drugim organizacijama, pa ni regulatornom telu za oblast lekova -agenciji, odnosno da su to izvorni poslovi državnog organa. Ovakvo obrazloženje koje se sreće, evo, već po ko zna koji put, predstavlja vrhunac licemerja i nedoslednosti.
Kako je moguće da se izdaju dozvole za klinička ispitivanja leka i medicinskih sredstava i vrši kontrola sprovođenja kliničkih ispitivanja, nečega što je najosetljiviji deo u čitavoj oblasti o lekovima i da se to dozvoli samofinansirajućoj agenciji. Znači, čisto inspekcijski posao. Jedanput može, a sada ovde kada su psihotropni lekovi u pitanju i kada su droge u pitanju - to ne može. To naše zakonodavstvo dozvoljava.
S druge strane, dali ste agenciji u nadležnost stavljanje u promet leka. U jednom od vaših članova definisali ste kada se lek povlači i na koji način. Da bi se on povukao, isključivo inspekcijskim radnjama se može doći do onih stavki koje ste nabrojali. Prema tome, agencija tu može da obavlja inspekcijske poslove, ona - samofinansirajuća, ona - koja zavisi od stranog uvozničkog lobija, koji će plaćati dozvolu za klinička ispitivanja i za stavljanje u promet.
Upozoravamo vas, nemojte ovakva kontradiktorna objašnjenja da nam dajete ili rastumačite o čemu se radi!

Ja ću biti vrlo kratak. Upozorio sam ovlašćenog predstavnika da nam ne daje nesuvisla objašnjenja.  U članu je dato jedno rešenje koje je potpuno nelogično i van konteksta predloga SRS. Ako već na toliko mnogo prostora treba da obrazlažete ovakve stvari dajte nam objašnjenje, mi ovo ne razumemo, ovo je nelogično. Jasno smo kazali šta smo predložili i tu nema nikakvih sukobljavanja sa našom zakonskom normativom.
Što se tiče tačke 2), da se izdaje dozvola za pretklinička ispitivanja lekova, ovo što je pročitao kolega pre mene, jasno je da su to najveće laboratorije koje su se bavile do sada pretkliničkim ispitivanjima. One mole da ne budu izuzeti iz zakona.
Nigde se pretklinička ispitivanja u zakonu ne ispituju. Pustite vi to da nije po evropskim normama. Jeste po evropskim normama, pokazaćemo vam zakone u kojima je i to regulisano. Nije bilo ni javne rasprave. Sve laboratorije iz Beograda koje su se ovim bavile, Vinča, medicinska istraživanja u Beogradu, mole da bude pomenuti bar u zakonu, ako ne budu regulisane njihove aktivnosti. -

Poštovane koleginice i kolege, da je ovo sada govorio neki medicinar, ja bih razumeo, a kada kolega istakne firmu - ja sam pravnik, pa ovako govori, onda sam ja u velikoj nedoumici.
Prvo, poštovani kolega, gde postoji agencija u našem zakonodavstvu kao institucija, nađite mi taj zakon, zakonski propis, jer ovde jedan deo pozicije se često poziva na zakonitost, nepoštovanje zakona. Premijer je pri svom govoru rekao da je 3. tačka od značaja za njega poštovanje pravde i pravnih propisa i da će doći prvo promena Ustava, pa onda menjanje pravne regulative.
Da bi moglo da bude ovo što vi pričate, a čudi me da ste se tako deklarisali i da ste pravnik, pričate suprotno pravnim normama, mora se menjati Zakon o upravi, Zakon o ministarstvima i o Upravnom postupku. To je abeceda i to znamo mi koji nismo pravnici.
Nađite mi pravni dokument koji poznaje agenciju, nemojte mi reći da je pravni dokument, a ja sam vama pričao šta je agencija iz enciklopedije "Britanika".
Po anglosaksonskom pravu imate odnos između nekoga ko ovlasti agenta da obavlja u njegovo ime neke poslove principala. To je odnos principala i agenta prema trećem licu. To moj dragi kolega nikakve veze nema sa nezavisnošću. To bi trebalo da znate, jer to je azbuka, to je logika neprava.
Zašto vi kažete da, vi ste nama dali jednu tešku optužbu, da mi samo hoćemo da opstruišemo. Poštovani kolega, ovako je regulisano u Sloveniji kako mi predlažemo, dakle, Ministarstvo treba da vodi politiku, vi niste dužni to da znate, to treba da zna ministar, jer on treba da se bavi vođenjem politike, da se izuzme od upravnog postupka; da se ne bavi molbama, žalbama i tim stvarima, zato postoje organi uprave, zato postoje inspekcijske službe da bi čovek mogao na miru da vodi svoje poslove i da donosi zakone koji će nam pomoći da radimo bolje.
Nije dozvoljeno da se struka meša sa upravnim postupkom. To je jedan princip i svaka zemlja se trudi da to ispoštuje.
Ako može Slovenija, koja je ušla u Evropsku uniju i koja poznaje neki vid agencije, da ostavi ove poslove koje smo mi amandmanom 7a i 7b predvideli, a oni su u laboratoriji, tj. u Zavodu za farmaciju, kako on danas postoji, naime, kontrola kvaliteta leka i nacionalni centar za praćenje neželjenih dejstava, i da tako reguliše.
Ako može jedna Makedonija, koja ima agenciju, samo četiri administrativna službenika da zaposli, a sve ostalo da ostavi laboratorijama Medicinskog fakulteta i drugima koji te poslove rade, a da ne govorim o ostalom delu sveta kako je to regulisano, i kako vi možete nama sada da spočitavate da mi ovde vodimo jednu raspravu i da hoćemo samo da derogiramo zakon.
Mi vam samo kažemo, govorite o sukobu interesa, to od čega vi hoćete da bude nezavisna agencija, od Vlade, znači, Vlada je korumpirana. Verujem da je to tačno, toga se vi bojite, to je vama podsvesno izletelo, korumpirana je Vlada, a evo ja ću vam reći i dokument za to.
Ovde je jedan ugovor gde je stranka kojoj vi pripadate konkurisala za projekat za transfuziju i za vođenje reformi u zdravstvenoj politici. Stranka G17 plus, daću dokaz da bude javno, za to se vi zalažete, a mi se zalažemo za nekorumpiranu Vladu, koja neće koristiti sredstva evropskih poreznika za reformu zdravstvene službe.

Uvaženi kolega, javljam se povodom povrede Poslovnika gde je dužan kolega da se odnosi sa poštovanjem. Ja jesam bio u Vladi, ali nisam korumpiran. Dokažite vi da sam ja korumpiran! Sram vas bilo što to tvrdite!!       
Sada ću vam pročitati koji je ugovor u pitanju. Ministar verovatno zna: ugovor je Program "Hards" i radi se o tome da se podignu naši kapaciteti, zdravstvene usluge, suma je skromna, oko 200.000 evra i naravno, tu se pojavio G17, grupa sa nemačkom firmom GVG (D) .
Ovo je ( sa interneta) javni dokument do koga svako može da dođe. Ako je to stiglo do interneta, mi smo globalno selo, možete i vi to da vidite, uđite na internet, pogledajte, a možda ćemo vam i druge papire doznačiti, da vas malo više uverimo u to.

Poštovane koleginice i kolege, kao dopuna ovog amandmana, upozorio sam predlagača da nećemo da trpimo ovakva obrazloženja, koja ste vi dali kada ste vraćali naše amandmane. Evo šta kažete: "Pored toga, praćenje neželjenih reakcija lekova ne može biti u nadležnosti jedne zdravstvene ustanove, kako je to amandmanom predloženo, s obzirom da je značaj praćenja neželjenih reakcija lekova i medicinskih sredstava od republičkog interesa, i u skladu s tim, taj posao je poveren Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije".
Zamislite, ne može jedna ustanova – Klinički centar, koji je od republičkog interesa, a može agencija, koja je jedna javna služba od republičkog interesa. Šta je ovo?! Objasnite mi gde je tu logika?
Znači, nama zamerate što smo jednoj ustanovi dali, a dali smo kao i što je do sada bilo, da taj centar koji će prikupljati, naravno, ne on sam da ide i da trči, mora mreža da se organizuje, to ćete sigurno podzakonskim aktima uraditi, nadam se. Sada vi kažete – vi nama predlažete jednu ustanovu. Jeste, predlažemo ustanovu od republičkog interesa, a vi kažete - to nije u redu, mi imamo agenciju, agencija je nešto iznad. To je čardak ni na nebu ni na zemlji. To je jedan "hibrid" i mi se protiv toga svojim amandmanima borimo.
Još jedna stvar. Da mi mislimo o društvenom interesu, pitam gospodina ministra, zakon kojim je oformljen Institut za farmaciju, u članu 4. kaže - zadatak: prouči i predlaže programe i metode rada na stručnom usavršavanju farmaceutskih kadrova; član 5.- da sarađuje sa državnim organima, zdravstvenim i drugim ustanovama i organizacijama po pitanjima iz svog delokruga; Zavod služi kao nastavna baza za stručno usavršavanja farmaceutskih kadrova. Vi jedan zavod od nacionalnog interesa pretvarate u laboratoriju. Ko će vam raditi, ministre, ove poslove?

Poštovane koleginice i kolege, evo, sada je rasprava krenula neki čudnim tokom. Hajde da se mi vratimo našem zakonu i tumačenjima. Uvaženi kolega Ilić nije dobro razumeo, nije ni prvi put, i ja razumem, sednice su u letnjem periodu, po hitnom postupku, izmrcvareni smo i moguće je da čovek sve ne može da poveže.
Poslanici SRS su ovaj svoj predlog, a mi ćemo vam ga dati (u rukama drži materijal) i u ovakvoj formi, šematizovan, dobili od vrhunskih eksperata, naših akademika. Za razliku od našeg cenjenog ministra, koji tamo nije čest gost i ne ide na stručne medicinske skupove, koje organizuje naša Akademija nauka, mi poštujemo naše učitelje. Uvek ih konsultujemo o svim pitanjima značajnim za ovu zemlju.
Mi znamo da ne potiče sve od nas, da svet ne potiče od nas. Mi cenimo i mudrost koja je omogućila i nama da budemo danas ovo što jesmo. Pa, ako baš nismo najbolji, razumemo i to. Opet se ne ljutimo na naše učitelje, jer uvek treba prevazići i svoje učitelje. Znači, ovo što mi pričamo nisu budalaštine gospodine Iliću. Ovo su ekspertska mišljenja vrhunskih ljudi.
Stalno vam ponavljam - tako radi Amerika, Engleska, tako rade vrhunski razvijene zemlje. Ove ću vam šeme dati sa zadovoljstvom. Ali, molim vas, to smo vam objašnjavali i to je jasno. Hoću samo da vam kažem - ovu priču koju vam je ispričao gospodin Mirčić uzmite ozbiljno u razmatranje. To je dobronamerna priča. To je priča koja interesuje građane Srbije. Ona ne interesuje poslanike pozicije i ja to razumem.
Gospodin Mirčić se obratio građanima Srbije, jer, nažalost, biće da smo mi radikali ostali oni među poslednjima koji bar malo nade ulivaju da će konačno država makar pokušati da se bori sa kriminalcima i sa kriminalom. Hvala.

Evo, uvaženi kolega Ilić je dobro primetio da mu nisam odgovorio - kako će sada, ako se usvoji ovako kako mi predlažemo, da bude manje kriminala i mafije.
Vrlo prosto. Hajde da počnemo kliničko ispitivanje lekova. Po Predlogu zakona kliničko ispitivanje lekova je ono koje se vrši kada je evo, recimo, neka fabrika neki novi lek izmislila i kaže da sada to može da, ide, krene u klinička ispitivanja.
Ko finansira, ko plaća? Samofinansirajućoj agenciji plaća firma koja je zainteresovana da plasira to. A kada je u upravi organ koji se time bavi, on je budžetskim sredstvima finansiran. Sigurno. Objašnjeno vam je kako će on imati svoje prihode, ali ide u budžet. Smatra se u svakoj normalnoj civilizovanoj zemlji da je daleko manje moguće vršiti uticaj na organe uprave. Ni u Srbiji, ja znam, to kad mi kažete, to ne vredi, ali mi hoćemo da budemo Evropa.
Ako izmestite neku agenciju van sistema uprave, daleko je lakše uticati na nju, pogotovo na bastardnu ustanovu gde je pomešana i struka i uprava. Zamislite vi, tamo je laboratorija, tamo je Pera koji daje dozvole, pa kaže onom - hajde malo ubrzaj to ili nemoj baš sve da gledaš. To je sve moguće. A kada je struka sama, kada stručnjaci rade i kada rade po zakonu, kada postoji farmaceutski institut i tu može da bude korupcije, ali su šanse daleko manje i civilizovan svet to poznaje, zna i razume.

Poštovane koleginice i kolege, ja sam već mislio da je ministar uzeo taktiku - "psi laju, karavani prolaze", možda će na kraju tako i biti, ali, evo, on se pojavi i videli ste šta nam je rekao.
Uvaženi gospodine ministre, rekli ste da smo zloupotrebili citat. Hajde da vam pročitam šta su napisali direktori laboratorija, da vidimo ko to zloupotrebljava mišljenje stručne javnosti. Kaže ovako: "Poštovani dr Momčilov", u prilogu vam dostavljam dopis potpisan od direktora gotovo svih srpskih instituta koji rade u oblasti i u medicini...

Upravo o tome i pričam.

Evo sada vidite gospodin Marković me prekida. Ja razumem gospodina Markovića, njegovi motivi su mi jasni. Gospodine Markoviću, vi ste čovek određene širine i vi se bavite izdavaštvom. Vi valjda znate da svako izlaganje ima uvod...

Upravo o tome ja i govorim.

Nemojte mi vraćati, prvo, ružno je da ja sa vama vodim dijalog, svakom slučaju, vi ste stariji od mene u po položaju, ne po godinama. Nemojte da vodimo dijalog, ja vas poštujem, vašu funkciju poštujem, ne vas, znate, ali ovo što vi radite, ovo je zloupotreba. Molim vas, to je zloupotreba.
Pazite, kao opozicioni poslanik, a u okviru tri minuta ja bukvalno mogu i da mučem ovde, to je moje pravo, meni su to građani dali koji su me birali. Nemojte mi misli ispravljati, nemojte mi reči vi voditi! Pustite da prethodno sa dva ili tri uvodna citata obrazložim amandman. Ako to ne može, bože moj.

Apsolutno govorim upravo o amandmanu. Upravo koristim ovu priliku obrazlažući ovaj naš koncept SRS koji se i u ovom amandmanu spominje. Želim samo gospodinu ministru da dam jednu informaciju, nema on vremena da dobije sve informacije, a kaže da mi zloupotrebljavamo, kada branimo amandmane, mišljenja stručnjaka.
Samo sam hteo ta tri reda da pročitam, a ako mi to ne date, ja ću to dati gospodinu ministru, pa će on sigurno da mi se izvini posle toga.
Evo, daću ministru da on to pročita, pa da kaže da li ja zloupotrebljavam ovu govornicu i da lažne stvari pričam.

Poštovane koleginice i kolege, mi dosta dugo raspravljamo, a tek smo na 19. članu, i gle čuda, još pričamo o agenciji, nismo se ni dotakli lekova. Jedna od formalnih zamerki ovom zakonu je da liči na jedan zakon o agencijama. Svi zakoni evropskih zemalja nemaju u ovim uvodnim, početnim delovima ovoliko priče o agencijama koje postoje u njihovim zemljama. Svuda se počinje sa definicijama, sa lekovima, pošto je zakon o lekovima, ali ovaj naš zakon hoće da bude malo originalan.
Da me ne biste opet upozoravali, pitam ministra kako će, u članu 19. se govori o izdavanju dozvola za kliničko ispitivanje lekova i medicinskih sredstava, te dozvole da se izdaju? Jasno mi je. U članu 6. je rečeno: "Izdaje dozvole za klinička ispitivanja lekova i medicinskih sredstava i vrši kontrolu sprovođenja kliničkih ispitivanja". Pitam kako će to da vrši, sem inspekcijski. Da li ja sada, gospodine ministre, ovo dobro govorim? Na osnovu čega ćete naplaćivati i na osnovu čega ćete davati dozvole, a pratićete klinička ispitivanja. Nije li to inspekcijski posao i da li je onda, ako je tačno to što ja govorim, ovo moglo da se izmesti iz uprave, jer u nekim drugim slučajevima ste govorili da poštujemo naš zakon, da ne može agencija da bude van uprave.