Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8574">Paja Momčilov</a>

Govori

Poštovane koleginice i kolege, pošto smo već istakli glavne tačke kojima ćemo da osporavamo nama upućene predloge, samo da podsetim, što se tiče zakona o sanitarnoj zaštiti rekli smo da sužavanje nadležnosti sanitarne inspekcije, tj. nadzora kako ga zakon naziva, smatramo lošim rešenjem u odnosu na postojeća i na rešenja koja postoje u okolini i u svetu.
Rekli smo da smatramo lošim rešenjem to da sanitarni nadzor bude jedan sektor u okviru Ministarstva. Smatramo da bi to trebalo da bude ili uprava koja bi imala svog direktora i jedan pogon koji će imati više stotina ljudi, moći normalno da funkcioniše i radi.
S druge strane, znamo da je u jednoj od studija koje su stranci radili za Ministarstvo, koja je plaćena nekih 105 hiljada dolara, dat savet da se inspektorat osnuje unutar Ministarstva za zdravlje Srbije, tako da možda nije na odmet da se to ispoštuje.
Vi kažete da ovde nema spora i da mi iz političkih razloga vodimo ovu raspravu. Vodimo i iz političkih i ne smatramo politiku nečim što je pežorativno i što je loše. Mi jesmo političari. Doduše, pošto sam ja i lekar, sebi dozvoljavam da vodim i kao lekar ovu raspravu, da imam neka stručna znanja.
Ta znanja nisu uvek dostatna, moram da priznam. Onda je naš manir, srpskih radikala, da ne pametujemo sa svojom ograničenom pameću, nego da pitamo istaknute stručnjake iz naše struke, koji su poznata imena, da nas oni posavetuju, da oni sagledaju ovaj problem, pa da u zajedničkoj raspravi dođemo do nekakvih rešenja. Te javne rasprave u Srbiji danas, kada je zdravstvo u pitanju, nema.
Da krenemo od početka. Pogledajmo kakvo nam se obrazloženje daje za usvajanje ovakvog zakona i gledajte pravni osnov. Jedno pravničko pitanje, ovo je politizacija. "Imajući u vidu da se sanitarni nadzor definiše kao inspekcijski nadzor nad primenom zakona i drugih propisa i nad sprovođenjem propisanih mera...", onda kaže - "indirektno bi se mogao izvoditi i iz člana 72. stav 1. tačka 7) Ustava Republike Srbije, u kome je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva."
Kada uzmete Ustav Srbije i dotični član, koji kaže: "Republika Srbija uređuje i obezbeđuje", da preskočimo sve članove, i kaže tačka "7) sistem javnih službi". Kakav sistem javnih službi kada je sanitarni nadzor u pitanju? Tražim odgovor. Ne može to biti indirektni ustavni osnov za ovo.
Imate iznad toga – sistem u oblasti zdravstva (tačka 6); da ste se na to pozvali pa da čovek kaže - može. Ono što ste se pozvali je tačka 11) i to može. Ako uzmete Zakon o radu, govori se o državnim organima i o javnim službama. Kakva je to veza? Šta to znači? Kako to može biti javna služba? To nam objasnite. Da ostavimo da to razjašnjavaju pravnici, ali molim da ne pišu takve nebuloze u ovakvim obrazloženjima stavova.
Rekli smo da je sam naslov neodgovarajući. Naslov je - Predlog zakona o sanitarnom nadzoru, a mi kažemo da je to u stvari o sanitarnoj inspekciji, jer zakon tretira rad, predmet rada, polje rada sanitarne inspekcije. Sanitarni nadzor je nešto šire. Sanitarni nadzor se sprovodi u zdravstvenim ustanovama, a ne sprovodi ga sanitarna inspekcija. Prema tome, treba poći od onog što jeste i tako nazvati sam zakon.
Da bismo bili potpuno jasni, smatramo da kada se govori o sanitarnom nadzoru treba poći od najšire definicije.
Smatramo da sanitarni nadzor nije ono što je ovde napisano, nego ono što je udžbenička definicija, a to je da je sanitarni nadzor inspekcijski nadzor nad sprovođenjem zakona i drugih propisa koji obuhvataju nadzor nad licima i delatnostima, građevinskim objektima, prostorijama i prostoru, postrojenjima i uređajima koji bi mogli na bilo koji način štetno da utiču na zdravlje ljudi i sanitarno-higijenske uslove.
To je opšta definicija i svakako mora, kad se govori o zdravlju, a inspekcija je ta koja se bavi zdravljem, da bude kompletna. Ne mogu se iz ovog konteksta izuzeti otrovi, buka, štetno delovanje pušenja, jonizujuće zračenje. Ministarstvo za nauku može se baviti i tim problemima, ali ono nije kvalifikovano da ceni zdravstvenu ugroženost. Zato postoje specijalisti medicinske struke čija je to nadležnost.
Uzmite zemlje u okolini, hrvatski zakon. U zakonu je sve to pobrojano, hrvatski zakon to ne da van sebe. Zbog ovakvog nakaradnog tumačenja, gde smo se mi toga odrekli zbog jednog propisa o ministarstvima, a gomilu drugih preskočili (mogu i to da citiram, koje smo druge zakonske odredbe preskočili), došli smo u situaciju da nam dođe vagon radioaktivnog materijala u Niš, da nam dođe otrov sa olovom preko Preševa i da ne govorim ostale podatke. Došli smo do toga da ne možemo da otkrijemo radioaktivnu borovnicu, nego treba Crnogorci da nam kažu da se u ovu zemlju uvozi radioaktivna borovnica. Ima gomila problema. Naša granica je stravično porozna. Razlog za to je što se ovo ministarstvo odreklo nadležnosti i direktno ugrozilo zdravlje građana Srbije.
Ovde je napravljen jedan galamatijas. Ovde normalan čovek ne može da se snađe u definicijama i pojmovima. Kada vi čitate sam tekst, onda se kaže - određuje se oblast i objekti. U srpskom jeziku oblast je teritorija, a to može biti – delatnost i objekti. Onda možemo precizno da specificiramo koji objekti. Na Odboru sam dobio odgovor – naš Ustav tako reguliše. Može u sociološko-pravnoj sferi da reguliše šta hoće, u zdravstvenoj ne može. Mi u zdravstvenoj govorimo, mi lekari Srbije, još srpskim jezikom; kad nemamo adekvatne termine koristimo latinski, a koristimo i anglosaksonske. Druge pojmove i termine ne koristimo.
Mora se poći od opšte definicije, ne može se izbaciti iz ovog ono što smo kazali. To ćemo detaljno obrazložiti u svojim amandmanima. Šta ovaj sanitarni zakon, po nama, treba da sprovođenjem mera obezbedi? Zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, zaštitu zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u proizvodnji i prometu, zaštitu zdravstvenog stanja stanovništva. Mi tu pobrajamo tačno ono što treba da sadrži zakon.
E, sad, tamo je sve razbacano. Tu ne možeš da se snađeš, ne zna se ni šta je objekat, ni šta je predmet, ni šta je oblast. To je jedan galimatijas. Ova rešenja smo preuzeli iz prethodnih zakona koji su na čistom, lepom srpskom jeziku, razumljivom, ovu oblast regulisali. Zašto to sada nekom smeta i zašto to neko zove politizacijom, ne znam.
Mi smo to tačno specificirali našim predlogom, pošto smo davali kontrapredloge, i ne kritikujemo mi zato što smatramo da treba kritikovati kritike radi, nego uvek dajemo svoje rešenje, za koje smatramo da je ispravno. Naravno, ne moramo uvek biti u pravu.
Ono što je jako interesantno kod donošenja ovog zakona jeste da ste vi imali mišljenje Naučnog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu koje je tražilo odbijanje ovoga i vraćanje starog predloga. Prema tome, ako je ovaj institut to uradio zbog SRS i ako je ovo politizacija, gospodo poslanici, ja ću se sa vama složiti. Evo ga ovde, da ne čitam šta su oni napisali i zašto traže povlačenje zakona. Ne traži SRS to iz političkih razloga, to traži struka, nauka.
Ono što je još jako interesantno za vas koji ste evropejci, evo vam mišljenje Karl Bro agencije, koja kada govori o ovom zakonu kaže gde nije ispoštovana regulativa Evropske unije. I evo, ovde je taksativno nabrojano sedam direktiva, a potpisala se izvesna gospođa Maja Sandić, ekspert na nekom projektu koji radi naše ministarstvo.
Ako je to isto politizacija, u redu, i ako je ovo naš ekspertski tim koji je radio, Srpske radikalne stranke, složiću se sa vama uvažene kolege. Imate gomilu dopisa Ministarstva za poljoprivredu, koje neću čitati. Znači, jedno resorno ministarstvo sa tri-četiri podneska u kojima se protivi ovim rešenjima, to je vama takođe politizacija, znači i to nije struka ...
(Predsednik: Gospodine Momčilov, hoćete li da koristite i drugih 10 minuta?)
Da, u kontinuitetu ću iskoristiti ovo sve. Takođe smatramo da u ovom zakonu ima nedozvoljenih zakonskih rešenja, odnosno zakon je s jedne strane i nedostatan, on neke stvari koje treba da bliže odredi ne određuje, ali dozvoljava da kada su sanitarni inspektori u pitanju to bude i neko ko je zatečen sa višom stručnom spremom. Molim vas, nađite mi propise Evropske zajednice, nađite mi propise zemalja u okruženju koji predviđaju takvu mogućnost.
Naime, šta se radi, kakvo smo objašnjenje dobili na Odboru? Dobili smo zamenu teza. Kažu – imamo mi ljude koji idu u srednju školu sanitarnog smera i imamo višu sanitarnu školu. Pa, ti ljudi i treba da rade. Kada je neko biohemičar on ima laboranta, taj mu laborant radi gro posla, kod nekih radi sve, a potpiše se biohemičar.
Sanitarni inspektor je lice sa posebnim ovlašćenjima, koje treba da vodi i upravni spor, kao zadatak; i sada vi hoćete da delegirate takva ovlašćenja nekome ko nije dovoljno kompetentan, u današnje vreme kada su vam biroi prepuni stručnjaka, kada imate ljude koji vape za poslom iz struka koje ste predvideli da vam budu sanitarni inspektori.
Postoji i druga stvar, što idete i dalje, pa kažete ovako, a to ste obrazlagali – da je takva naša društveno-politička situacija, da ako se neko zatekao a nije sa određenim kvalifikacijama, on treba da ostane i dalje kao sanitarni inspektor. Ne može da ostane i ne treba da ostane, ako hoćete da uvodite savremena rešenja, da ne pravite presedane, ali tu postoji i još jedna druga stvar – vi ste dužni da u prelaznim odredbama napišete da ste dužni te ljude, unutar vašeg ministarstva, da zaposlite i da im nađete odgovarajuće poslove. To bi bilo čestito i sa jednog humanog gledišta opravdano.
Ono što je još jedna naša zamerka – vi ste centralizovali maksimalno i stravično ovu službu. Mi pričamo o decentralizaciji, pričamo o privatizaciji, a vi niste dali nadležnosti ni mogućnosti da pomislite da postoji gradski sanitarni inspektor. Postoje neki poslovi koji su možda manje složeni, a koje bi ti gradski sanitarni inspektori lepo uradili. To poznaje i svet i naše okruženje. Pozivam se opet na hrvatski zakon, uzmite pa pročitajte, videćete kako on izgleda.
No, da pređemo malo i na ovaj drugi zakon. Imalo bi o ovome da se priča dosta dugo, nadam se sa stručnog aspekta, a ne političkog. Mislim da možemo slobodno da pređemo na ovaj drugi zakon.
Zakon o zaštiti od zaraznih bolesti je i te kako važan zakon. Ono što smo mi stavili kao načelnu primedbu jeste da smo ukazali na to da je on nesavremen. Kazali smo da je neprimeren zemljama Evropske unije. I evo, odmah da se uhvatimo tog broja od 70 bolesti, koji je ovde specificiran. Mi smo kroz amandmansko rešenje dali ono što nalaže direktiva Evropske unije, a to je 2119/98 EC, koja u svom aneksu daje i specificira bolesti na način kako to Evropa danas vidi.
Ovo što ste vi dali, što kažete da je Svetska zdravstvena organizacija dala, to jeste možda, ali ona obuhvata i Afriku, dok mi živimo u Evropi, hoćemo da idemo u Evropu i mi pričamo o tome da treba da harmonizujemo zakone sa evropskim zakonima. E, ako je tako, onda je trebalo kod ove specifikacije da stavite to.
Zašto svih 70 bolesti moraju da se prijavljuju, pitam vas. I dan-danas, onaj ko hoće da bude pošten i realan mora da prizna da vi nemate 100% prijavljivanje ni za trbušni tifus. To je realnost u Srbiji, a vi sada tražite dodatni namet; nismo u stanju ni ovo što danas treba da prijavljujemo da prijavimo kako treba, a vi još proširujete to. Za tim nema potrebe, to je sasvim sigurno.
Dalje, vi ovde govorite o definicijama. Na Odboru smo imali spor u vezi sa tim šta je to definicija. Kaže meni opunomoćenik – nisu to definicije. Lepo piše – pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje. Opet se pozivam na Evropsku uniju i definicije koje su date u aktima Evropske unije, to je taj dokument (drži u rukama materijal), prepišite i prevedite to kako treba. U ovoj definiciji fale dve ili tri ključne stvari, koje niste sagledali, niste znali, pa je ona štura, stara i ne može da bude dobra za Jugoslaviju kad nije dobra za Evropu.
Samo čitajte ovo i ja neću da trošim vreme, a vi meni nađite dokument iz kog ste ovo prepisali, da uporedimo dokumente, pa da ja kažem – ovaj vaš je noviji, savremeniji, svaka čast, tako treba. (Komentar se odnosi na dobacivanje iz sale). E, tako razgovarajte, molim vas, a ne dobacivanjem i onda – Momčilov je uzurpator, Momčilov je onaj kome ne treba dati da govori zato što je nekulturan. Izvinite, ova vaša kultura se ogleda i danas ovde, u ovim poslaničkim klupama.
Dalja tri-četiri stava sadrže opet nekompletne definicije. Isti je dokument, pozivam vas, neću da prevodim bukvalno, nema potrebe da vam čitam. Ali, ono što kaže u članu 4, pazite – primena mera utvrđenih međunarodnim konvencijama, odnosno kaže da će se primenjivati međunarodne konvencije, a nigde se ovde ne kaže koja je to konvencija.
Meni je dat lakonski odgovor – pa, nećemo sada valjda da pišemo, zakon se menja, pa mi stalno da pišemo izmene. Pogledajte bilo koji zakon Evropske unije. Na ovom na kome vam egzemplarno prikazujem na tri stranice su naznačene izmene koje sledi ovaj zakon i zadnja varijanta koja se daje na usvajanje.
Pravi zakoni, naši stari zakoni su imali sve izmene pobrojane. Kada se pozivate na stranu konvenciju vi morate da je specificirate, da je imenujete, a čak ste dužni da kažete kada je ratifikovana kod nas, da bi za nas bila obavezujuća. Ta vaša šarlatanska objašnjenja stvarno nećemo da prihvatimo i da ovo usvojimo.
Uvek ćemo se javljati za reč, trošiti vam vreme, dok god se vi drugačije ne ponašate, dok ne počnete da se ponašate profesionalno i onako kako se čitav svet ponaša.
U članu 4. npr. se kaže da mere iz ovog zakona imaju najveći prioritet u odnosu na druge mere zdravstvene zaštite. Pa, da je to čak i tačno, ovaj zakon to ne može da reguliše. To mora stariji zakon da reguliše, tu delom pravnicima upućujemo primedbu, a zna se koji je taj stariji zakon, to je zakon o zdravstvenoj zaštiti. Taj zakon ne možemo da vidimo, tog zakona nema, kao ni zakon koji reguliše finansiranje zdravstvene službe. To su sistemski zakoni koji su morali prethoditi ovom predlogu, pa tek bismo onda mogli da pričamo i o ovim tzv. tehničkim zakonima.
Ovaj zakon je prepun nepotrebnog administriranja. Posebno ukazujem na članove 12. i 13. Zatim, ako se uzme član 19, tu se navodi tuberkuloza, koja je sada i kod nas u porastu, i naše ministarstvo je uzelo jedan veliki projekat, dobilo je donaciju za tuberkulozu. Zašto zakonom ne regulišete tu oblast po tim savremenim principima DOC-a? Zašto držite u karantinu tog pacijenta i kažete – dok je on potencijalno zarazan za okolinu. Po tim dokumentima samo 10% tuberkuloznih pacijenata treba da bude hospitalizovano. Treba da budu hospitalizovani ljudi sa teškim komplikacijama.
Kada pričate o karantinu, ne može ministar da određuje, ako se pojavi neka druga bolest, da je potreban karantin. Međunarodna svetska organizacija može, ukoliko se neka bolest pojavi, da da preporuku i sigurno ćemo je mi usvojiti. Karantin je na jedan opstruktivan i čudan način ovde definisan kao zatvor. To je upravo ono što je suprotno novom međunarodnom pravilniku koji će biti usvojen u maju mesecu 2005. godine i to treba da znate. Tu se sprečava da se karantin sprovodi na ovakav način kako ste predvideli.
Pošto ističe moje vreme za govor, još jednom vas pozivam da Predlog zakona ne usvojite. Poslanici SRS će sigurno biti protiv njega, a vi možete terorom većine i skupštinskim terorom da izglasate ovo. Ovo će ostati kao trajan dokumenat, ovo će biti nekada gledano i neko će se nad ovim možda zamisliti, a neko će se i smejati.
Poštovane koleginice i kolege, vidim da gospodin ministar beži, što je već manir od prošlog zasedanja, ali dobro, ipak ovo govorim zbog naše javnosti, zbog vas ovde u sali, i neće mi biti teško da i u njegovom odsustvu kažem ono što sam naumio.
Vidite, pošto potičem iz zdravstvene struke, lekar sam po zanimanju, najviše ću se baviti onom četvrtom tačkom - Predlogom zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije i Crne Gore po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje urgentnog projekta zdravstva, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Ne mogu a da svoje izlaganje ne započnem skretanjem pažnje, ponovo svima nama, a i našoj javnosti, na jedan nedoličan način na koji nam resorni ministar plasira dokumente, iz kojih treba da nas ubedi da je opravdano da se mi zadužimo kod Evropske investicione banke za ova sredstva, koja su namenjena za različite stvari.
Kao što je predlog rebalansa budžeta vrlo loše urađen i u formalnom i suštinskom pogledu, isto tako se mi danas suočavamo sa istim problemom. Dobili smo jedan mali papir na kome se lepo kaže, naslovi su krupni, poveći, i kada čovek pročita same naslove prosto ne zna šta je u pitanju.
Sada ću vam pročitati naslov obrazloženja za ovu četvrtu tačku o kojoj raspravljamo: "Obrazloženje za donošenje Zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije i Crne Gore po zajmu Evropske investicione banke za urgentan projekat zdravstva, po hitnom postupku". Posle toga slede četiri redića i to je obrazloženje. Ovo nije nikakvo obrazloženje. Ovo čak nije ni grubi pokušaj da se nešto objasni. Ovo je sramota i ovo je ponižavanje Skupštine, Vlade i nas narodnih poslanika.
Gospodin ministar je pokušao nešto da obrazloži i onda je pričao, poprilično neupućen, o tome kako je kredit, o kome sada pričam, namenjen za kliničke centre. Ne zna gospodin ministar da kredit uopšte nije namenjen za kliničke centre. A, jedan drugi projekat, i trošenje para, koji ide, namenjen je za kliničke centre. Ovo su bolnice u unutrašnjosti, kojima hoće da se nešto pomogne.
E, sad, ovde prvo imamo jednu terminološku farsu koja meni smeta. Ovde raspravljamo o urgentnom projektu i po hitnom postupku. A, gledajte (pokazuje materijal) 30. decembra 2003. godine je potpisan projekat između Evropske investicione banke i Srbije i Crne Gore, kakva je to sada urgencija kada mi tek danas pričamo da treba da pružimo garancije da bismo mogli da povlačimo ova sredstva.
A, šta je onda ovde redovan postupak? Možda decenija, možda sto godina. Kako Vlada radi, i neki njeni ministri, verovatno su to godine koje su određene za normalan postupak kod nas.
Dalje, ono što je jako interesantno, pošto obrazloženja nema, a ovo što je Dinkić kazao o bolnicama, sakloni bože, to veze nema sa realnošću i sa nekim objašnjenjem, i pođe se lepo na sajt Ministarstva zdravlja, gde postoji naslov "Kredit Evropske investicione banke za hitnu obnovu zdravstvenih ustanova u Srbiji". I, naravno, ni tu nema obrazloženja, nego samo namene - za šta se namerava utrošiti ovaj novac i pobrojane su izvesne stavke; recimo, građevinski radovi, infrastruktura, poboljšavanje opštih uslova za boravak pacijenata, bez specifikacije; ni koliko para kome od 20 bolničkih centara u Srbiji, ni zašto.
A što je najcrnje, nema obrazloženja zašto je to potrebno, pa da se kaže - iz fondova se za zdravstvenu službu obezbeđuje toliko, a nama nedostaje toliko, pa onda uzimamo ovoliki kredit da bi te i te manjke namirili; onda bi to bilo obrazloženje, onda bi to "pilo vodu", i onda bismo mogli da to pozdravimo i, eventualno, usvojimo neku ovakvu kontragaranciju.
Ali, ako malo pažljivije pročitate ovo, onda dođete do nečeg vrlo interesantnog. Kaže - tehničku podršku će pružati konsultantska kuća Karl Bro, angažovana za Projekat unapređenja kapaciteta Ministarstva zdravlja; tehničku podršku da bolnice gradite, odnosno da radite građevinske radove. Evo šta su ti radovi - velike popravke i zamene delova postojećih građevinskih objekata (krovovi, vrata, prozori).
Ovde nema srpske pameti da može da uradi projekat tehničke obnove zgrada, a da ne nabrajam šta je sve ovde navedeno. To su sve obične, rutinske stvari i potrebe. Ovde nema ničeg suptilnog, što se uvodi u zdravstveni sistem, od opreme, da bi bilo potrebno da nas Karl Bro uči šta da radimo.
E, sad, ako čovek ode malo kod Karl Broa na sajt, da pogleda šta to Karl Bro kaže kada radi projekte u Srbiji, i gle, kaže - radimo tri projekta za 22,6 m. Da li se radi o milionima? Verovatno miliona. Pa onda kaže - dkk, verovatno su to danske krune. Kada to preračunate, to je tri miliona evra. A, gledajte šta kaže u obrazloženju - to su tri vrlo važna projekta za kontrolu hrane, zdravlja i životne sredine.
A šta je cilj? Vidite, vrlo je kratko obrazloženje (pokazuje materijal). Cilj je ulazak Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju i promocija trgovine EU sa Srbijom za sva tri projekta. Suština je ovog projekta trgovina i to je uloga Karl Bro agencije kod dobijanja ovog kredita.
Mi znamo ovo, što je zlo, da stranci koji nam tobož pomažu donacijama i kreditima, u startu uzimaju oko 35%. Kakva je to pomoć? Zašto da mi dajemo, da se zadužujemo, da bi nam stranci kazali gde da ugradimo prozore i vrata na bolnici. Da li je to pošteno i racionalno trošenje para?
To mi zameramo gospodinu ministru i ovim kreditima. Nećemo takvu konsultaciju. Nećemo pranje para na taj način i nećemo da uspostavljamo spregu između stranih i naših lopova. Mi u našim medijima ne možemo da pročitamo o aferi koja sada hara Zapadnom Evropom i Nemačkom, to što piše "Štern". Evropska zajednica je oštećena za 50 miliona evra, odnosno za sredstva koja su namenjena rekonstrukciji Termoelektrane A, i jure onog lopova koji je uzeo tih 50 miliona evra u džep. Sto ljudi je bilo pod istragom nemačke policije.
Zato smo mi protiv toga. Ovo "miriše" sve na to. Imamo iskustvo s projektima koji se rade u našoj zemlji, kada se radi o transfuziji, i pitamo se gde su pare, sredstava Evropske zajednice i evropskih poreznika, utrošene do sada i koji je rezultat. Ko je sve uspeo da od toga ima materijalne koristi? Neka se kaže tačno koliko je otišlo konsultantskim grupama, pa neka se kaže i da li su te konsultantske grupe imale čak i naše visoke funkcionere iz Vlade kao konsultante, koji su bili korisnici tih sredstava.
E, to se događa danas u Srbiji i mi nećemo više da učestvujemo u očiglednoj pljački koja nam se kroz ovakve projekte nudi.
Na samom kraju, da pomenem ova razna populistička tumačenja gospodina ministra o tome kako je pre bilo strašno; jeste, bilo je strašno, jeste Srbija osiromašena, ali je ovi današnji lopovi čerupaju, i to je nemoralno, siromaha pljačkati. Kada bogatom ukradeš nije u redu, etički nije u redu. Ali, kada siromahu staviš ruku u džep, e to je nemoralno, i zbog toga smo protiv ovakve politike i ovakve sofisticirane krađe kroz kredite.
Gospodin ministar se hvali kako stalno vraćaju deviznu štednju. Pa, onda - vraćaju onaj zajam za obnovu Srbije. Zašto ne vrate dinarski iznos ljudima koji su dali za zajam za izgradnju Srbije? To ne postoji. Znači, ko je tada bio lopov, ko je švercovao devize, zamenjivao, znate kako smo svi na ulicama zamenjivali, pa je mogao da plati u devizama, njemu ćemo vratiti. Onaj koji je bio pošten i nije hteo da trguje devizama, pa je dao to u dinarima, taj ne može to da vrati. Postavljam pitanje ministru - hoće li obeštetiti te ljude?
Lako je to utvrditi – kao pojela inflacija. U momentu kada je davan taj kredit i zajam, neka se vidi kurs deviza i dinara i neka se ti ljudi obeštete. Ono što se kaže – mi smo od Pariskog kluba dobili... šta smo mi dobili? Mi smo u sankcijama i u ratu koji je sledio polupani, i kada bismo našu poštenu ratnu štetu dobili, ne bi nama trebali nikakvi krediti, a za to se ne zalaže gospodin ministar i većina ovde. To je naša surova realnost. Nismo za ovakve kredite, nismo za ovakvu farsu, nismo za ovakav sofisticirani vid pljačke države u režiji naših mešetara sa strancima. Hvala.
Poštovane koleginice i kolege, kao što znate, srpski radikalni neće glasati za predloženi rebalans budžeta, iz jasnih razloga: zbog ciničnog rušenja osnova državne i ekonomske nezavisnosti naše zemlje. Vi znate gde se kreše, čuli ste. Predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić, jasno je rekao da se vašim kresanjem budžeta najviše uzima vojsci, poljoprivredi i nauci. Jasno je da se time direktno podriva i ekonomska samostalnost i naša bezbednost.
Svima koji bilo šta znaju o opstanku jedne države i kako to može danas, jasno je da država koja ima hranu, vodu i energente može da opstane. Svi znate da poljoprivreda predstavlja okosnicu i naše privrede, a i ona je nama omogućila da mnoge teške godine ekonomskih sankcija preživimo. Sada direktno krešete ona sredstva koja ste namenili, navodno širokogrudo, našoj poljoprivredi.
U isto vreme pričate priču kako nećete da dirate u primanja penzionera, u isto vreme postižete i to da se pokazujete revnosni izvršioci naloga MMF-a i Svetske banke. Time vi hoćete da jednim udarom ulovite više muva. Sada se pitam - ako ovim vašim rebalansom budžeta rušite ekonomsku samostalnost i bezbednost naše zemlje, pričom da štitite interes naših građana, jer ne dirate u te plate; kazali ste da ste vojsci dali 8,5% povećanja, šta znači 8,5% na vojničke plate koje su bedne, a znamo da je inflacija već preskočila tih 8,5%. Sada se samo pitam ko je tu populista i ko je tu demagog. No, ne bih se time bavio.
Gospodin Tomislav Nikolić je uložio protest zato što ovde ne prisustvuje čitava Vlada, a mi sada nemamo ni resornog ministra koji treba da brani ovaj dokument. Ovaj dokument, u ovakvoj formi, ovako stilski koncipiran, predstavlja uvredu i sramotu za Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ovakva neujednačenost, paginiranje rukom, u današnje vreme, u vreme kompjutera, kad imate jednu mešavinu stilova, nekoherentnost u izlaganju u pojedinim odeljcima, predstavljaju veliku bruku i sramotu.
Poneo sam i pokazaću gospodinu ministru, ako je potrebno, da vidi kako izgleda budžet SAD-a. Ali, mi hoćemo u Evropu, vi ste evropejci, pokazaću mu kako izgleda budžet Nemačke, i rebalans, a on neka vidi ovo i neka nastavi i dalje ovako da radi. No, da se manemo mi formalne strane.
Sada ću iskoristiti par minuta da se osvrnem na ovaj budžet sa stanovišta jednog običnog lekara. Na strani 35. u Glavi 27 objašnjava se funkcija 760, priča se o rashodima i prihodima.
Tu se nameću tri pitanja. Rekao sam da je ovo nejasan, neuređen tekst koji je teško tumačiti. Interesuje me na strani 35. šta to znači – zgrade i građevinski objekti, koji vuku milijardu i nešto dinara. Uopšte nema specifikacije šta sa tim zgradama, jesu li to nove zgrade, da li je to popravka, a razdeo 27 govori o Ministarstvu zdravlja. To mi je nejasno.
Drugo, ovde je interesantno pogledati dve stavke –izvori finansiranja van budžeta. Među tim izvorima finansiranja za potrebe Ministarstva zdravlja navodi se – sopstveni prihod, donacija i primanja od inostranih zaduženja. Donacije su jako tanke, 14 miliona dinara, a kad pogledamo treću stavku – primanja od inostranih zaduženja, milijardu i 500 hiljada. Znači, danas poslove Ministarstva zdravlja finansiramo onim što treba da otplaćujemo, kreditima iz inostranstva, donacija više nema.
Ove brojke kad se gledaju nisu same po sebi interesantne, ali postoji jedna interesantna stvar, to su izvori finansiranja van budžeta, a potom postoje izdaci iz dodatnih primanja. Kada se uporede izdaci iz dodatnih primanja i ono što treba finansirati, nailazite na razliku od 222.949.000 dinara. Ako to pretvorimo u evre, gde su tri miliona evra? Na 35. strani u ovoj tabeli ovde, fali tri miliona evra.
Ovakav materijal dati nama, ovo je skandalozno. Ako je neko u neprincipijelnoj koaliciji i neće ovo da čita, ima zadatak da prihvati, mi srpski radikali nikada to nećemo prihvatiti. Uzmite digitrone, saberite na strani 35. ono što je izdatak iz drugih sredstava finansiranja i ono što je specifikacija, nema tri miliona evra.
Sada je jako interesantno videti ovaj aneks koji je dat, on je sastavni deo budžeta – odluka o izmenama finansiranja plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Jedan galimatijas, gde imate na dvadesetak stranica dato sve i svašta. Imate adresu ustanove, i-mejl imate, gde postoji mreža zdravstvenih ustanova, gde ne postoji. Može i to da bude jedna informacija, nama se to izdvoji i kaže se, to je aneks, gde se kaže kako funkcioniše sistem u Republičkom zavodu. Onda ne bismo imali ništa protiv. Tu se cepa dlaka na tri dela: za šest meseci šta su dobili i potrošili para, za sedam meseci šta su dobili i potrošili para i za osam meseci šta su dobili i potrošili para. Da je trend urađen pa da vidimo šta se događa, kazali bi – pratimo trend. Toga nema, to je samo gomila podataka.
Šta je ključno u svemu ovome? Katastrofalno po zdravlje srpskog naroda, i to moram da kažem, a budžet i te kako dira i u zdravstvenu politiku.
Kaže ovako: "Prema zdravstvenim ustanovama obaveze se i dalje uredno izmiruju po osnovu plata zaposlenih, pri čemu je isplata pomerena za nedelju dana; preneta ugovorena sredstva za ostale ugovorene namene, energente, lekove, sanitetski materijal, materijal za dijalizu i ostali troškovi takođe se ne izmiruju u visini ugovorenih za ovaj period." Kaže se da je šest milijardi u dubiozi, da nema šest milijardi para.
Kako je zamišljeno da se ispliva sa ovim rebalansom budžeta. Zamišljeno je na kriminalan način i to ću vam pročitati – u okviru troškova zdravstvene zaštite menja se struktura učešća troškova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, i to – smanjuje se učešće rashoda za primarnu zdravstvenu zaštitu, a uvećava učešće rashoda za sekundarnu i tercijarnu zaštitu.
Šta to znači? U tabeli je prikazano da će od planiranih sredstava biti 66% dato primarnoj zaštiti. Temelj svake dobre medicine i svakog sistema zdravstvene zaštite je primarna zdravstvena zaštita. Ovde se prepolovljuje ono što će se dati primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Ovo je vanreformski, vanevropski, skandalozno. Ovo predlažete vi ovim rebalansom i vi ćete svi da dignete ruku za ovo.
Na samom kraju, hoću da kažem još nešto. Pošto smo objedinili raspravu i mi raspravljamo i o kreditima koji treba da se donose ... Nije, onda se izvinjavam.
Molim da mi sada odbijete tri minuta, pošto postavljam poslaničko pitanje.
Koliko je dobijeno donacija i kredita iz inostranstva za zdravstvo, na šta su sredstva utrošena i koliko su strani eksperti uzeli za sebe od tih sredstava? Kad bude rasprava o kreditima, videćemo i tu kako stvar stoji. Biće po onoj narodnoj, "što kuma donela, u cegeru odnela nazad" sa ovim donatorskim sredstvima.
Ovde je bilo par interesantnih diskusija upućenih nama radikalima. Govori se o radikalizaciji Srbije, da mi širimo maglu. Ovde dolazi do demokratizacije Srbije. Naime, narodna volja dolazi na svoje. Hoću da kažem da mi danas ne možemo da vidimo, od sredstava koja su data, mnogo sredstava je dato, gde su ta sredstva, ne vidimo gde se troše, a vidimo da samo Ministarstvo troši supstancu tih kredita za svoje aktivnosti. Zbog toga postavljam ovo pitanje i hvala vam na pažnji.
Poštovane koleginice i kolege, evo, mi raspravljamo već treći dan o ovoj veoma značajnoj temi.
Smatram da je jako dobro što smo vodili ovu raspravu, mada smo čuli i dosta različitih mišljenja. Ako je neko hteo da prati pažljivo ovu raspravu, mogao je da zaključi da postoje ovde izvesna pitanja koja su se konstantno pojavljivala i ona su se mogla svesti na ova – prvo, treba povući tužbu protiv NATO zemalja koje su izvršile čin agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, što je otvoreno zastupala poslanička grupa SPO.
Naravno, argumentacija kojom su se oni služili, u velikoj meri je bila naivna. Dokaze možemo naći i danas u naše dve pokrajine. Ako pogledate kakva je sada situacija na Kosovu, možete da vidite koliko se popravila ta situacija kada je u pitanju srpska manjina na Kosovu u prisustvu međunarodne zajednice. Isto tako, dobro znate kakva su bila obećanja da, kada međunarodna zajednica uzme stvari u svoje ruke, šta će se na Kosovu i u zemlji dogoditi.
Sa druge strane, ako pogledate Vojvodinu i ono što je već neko u prethodnoj raspravi izrekao da danas imamo u toj Vojvodini, mada svi to ne možemo da uočimo, veliki problem za mađarsku nacionalnu manjinu i taj problem danas počinje da se internacionalizuje. Sve to vidite, koliko možete da verujete nekakvim verbalnim obećanjima nekakvih tobožnjih predstavnika zapadne civilizacije.
Sa druge strane, imamo jedan stav, za koji se zalagala grupa G17 plus, da ne treba u ovom momentu povlačiti ovu tužbu, što znači da u nekim budućim vremenima treba, pa se to može na neki način opet izjednačiti sa onim prvim stavom.
Dalje, ovde smo čuli da nema realnih izgleda da ovu tužbu dobijemo. Zatim, da Skupština Srbije nema nadležnost da o ovome raspravlja, a isto tako smo čuli i interesantne stvari da smo mi građani zapravo krivi zbog agresije koja je izvršena na našu zemlju.
Dobro je što je gospodin Minić izašao i rekao da smo mi u Rambujeu klečali. Odmah je upućena kontraargumentacija da nismo dovoljno na vreme počeli da klečimo nego je to trebalo mnogo ranije uraditi, pa onda ne bi doživeli ovu sudbinu kakvu smo doživeli.
Znam da se rasprava odužila, da nije od interesa ovakva tema i žrtve koje je ova zemlja doživela u NATO agresiji za veliku većinu narodnih poslanika, i pokušaću da u svom izlaganju odgovorim na tri pitanja.
Prvo, zašto treba danas donositi ovu rezoluciju?
Drugo, koji su razlozi koji nalažu donošenje ovakve rezolucije?
Treće, biću slobodan da pokušam da kažem da li je NATO agresija, izvršena na našu zemlju, predstavljala agresiju? Naravno, to ću kazati sa stanovišta jednog lekara.
Prvo, danas ulazimo u petu godinu od NATO agresije i nije ni čudo zašto se javljaju ovi glasovi da treba našu tužbu povući. Potpuno su jasni razlozi, vreme leči i zaborav je ono što poravnava sve, zaborav pomiruje i neprijatelje, i neko je smatrao da je sada momenat, da su rane zalečene, da je vreme to uradilo i da treba sa nečim ovakvim i da se izađe u javnost, jasno, zbog toga što ni onaj tribunal, kvazisud u Hagu, koji sudi Miloševiću i drugim našim građanima zbog tobožnje krivice i genocida, ni do današnjeg dana, posle više godina, nije utvrdio ono što je na početku tvrdio.
Dalje, imamo sada jednu urušenu državnu zajednicu, koja se zove zajednica država. Imamo Ustavnu povelju i imamo Savet ministara. Imamo državu kakvu svet ne poznaje, tobožnju državu, gde imate državu sa dva ekonomska sistema, sa dve monete, gde je i pitanje ljudskih prava delegirano na državne zajednice.
Najspornija u celoj toj priči u toj kvazidržavi je upravo ova institucija Saveta ministara. Gledajte ko tamo sedi – gospodin Vuk Drašković, gospodin Ljajić, gospodin Davinić i gospodin Marović. Šta je problem sa tim ljudima?
Problem je koliko glasača stoji iza političkih opcija koje su oni zastupali. Jeste, neko će meni odgovoriti, to formalno jeste legalno izabrano telo, ali to nije legitimno telo. Ti su ljudi, evo već od 2000-te godine, po drugi put imamo istu situaciju, ljudi iz minornih stranaka, zauzimaju ključne pozicije, gde se odlučuje o vrlo bitnim državnim pitanjima.
Kako se to događa? Događa se pomoću vektora. Danas je taj vektor Demokratska stranka Srbije i gospodin Koštunica, koji ljude iz minornih stranaka dovode na ključne pozicije u društvu, a šta je rezultat, građani Srbije dobro znaju – urušen ekonomski sistem i propadanje države i državne zajednice.
Takođe treba raspraviti da li Skupština Srbije ima prava da raspravlja o ovome i da li ona treba da bude odgovorna za povlačenje eventualne tužbe ili ne?
Molim vas, u ovakvoj kvazidržavi, kakvu mi danas imamo, sa ovakvim "Savetom ministara", mislim da ćemo se svi složiti oko dve stvari. Nosilac najvišeg suvereniteta je Skupština Republike Srbije. Sa druge strane, mislim da će se većina složiti da u društvenoj podeli vlasti pripada malo više prava Skupštini nego izvršnoj vlasti. Onda mislim da je najlegitimnije pravo u ovoj skupštini da, kad već niko ne razmišlja o referendumu, kad nećemo bitne stvari iz nacionalne problematike da rešavamo referendumom, delegiramo to pravo ovlašćenim predstavnicima naroda koje je ovde narod delegirao.
Da samo nabrojim taksativno koji su nas razlozi naveli da smatramo da ovu tužbu nikako ne treba povlačiti. Prvo, pravni razlozi. Oni su navedeni i neću ih čitati.
Ali moram za našu gospodu evropejce da napravim 2-3 citata - 27. marta 1999. godine, kada je započela ona silovita, brutalna i kukavička agresija NATO pakta, "Mond" francuski donosi članak iz pera Maksa Galoa, istoričara, koji kaže: "Duboko sam skandalizovan NATO udarima, ali ne treba se zadržati samo na emotivnoj reakciji. Ovo je prvi put od 1945. godine da je napadnuta neka suverena zemlja. I taj napad je organizovala jedna skupina sila u okviru NATO, pod vođstvom SAD, koje su marginalizovale Ujedinjene nacije, čija je funkcija da sprečava sukobe. Marginalizacijom prava u Veću bezbednosti SAD se ponašaju kao hipersila koja se ne obazire na međunarodno pravo."
Godinu dana iza toga ugledni izraelski list "Haarec" piše ovako - način na koji je NATO prošle godine izvršio agresiju na SRJ je veoma sličan zločinu Hitlerove politike u toj zemlji. Piše istoričar Anat Peri, u tekstu "Dajte da se čuje istina", objavljenom danas u uticajnom izraelskom listu "Haarec".
Neću sad da vam nabrajam gomilu drugih mišljenja međunarodnih eksperata, pravnika, profesora prava, koji ista ova mišljenja zastupaju, ali vi evropejci, oni koji kažete da treba sarađivati sa svetom, molim vas da čujete i glas ovih drugih građana sveta iz svetske zajednice, koji su i te kako kompetentni da o ovom pričaju.
Drugi razlog zašto mi treba ovo da odbacimo su politički razlozi. Zašto? Zbog toga što treba da sprečimo dalje slabljenje i urušavanje države i potpuno prihvatanje kolonijalnog statusa.
Opet vama evropejcima preporučujem da pročitate Aleksandra Zinovjeva i njegovu knjigu "Velika prekretnica", gde je to detaljno objašnjeno i gde ćete moći da se informišete o svemu tome.
Treći su razlozi moralne prirode. Ne daju nama pravo više od hiljade poginulih i nekoliko hiljada ranjenih da mi od toga odustanemo. Možete vi govoriti da je to politički marketing i da je to sramota ponavljati. Mi ćemo vam to ponavljati, to je istina, moralni ljudi će znati da procene da li je to politički marketing ili je to naš dug koji smo mi dužni da ispoštujemo.
Patriotski i rodoljubivi razlozi su takođe oni koji nam nalažu da od ovoga ne odustanemo. Mi smo ovde čuli od jedne mlađane koleginice da nam je dala definiciju šta je patriotizam, pa je rekla - patriotizam je želja da bude dobro narodu i državi. To nije patriotizam.
Dve su različite kategorije patriotizam i rodoljublje. Patriotizam znači ljubav prema patriji, otadžbini, rodoljublje znači ljubav prema rodu ili narodu. Kako se može iskazivati? Može se iskazivati verbalno, pričom, ali to nije dovoljno. On se potvrđuje delima, a u skali dela vrhunsko delo je za iskazivanje tako nečega žrtvovanje, a žrtva života i zdravlja je vrhunsko u toj skali vrednosti, i to je patriotizam, i to je rodoljublje, i to treba znati.
Neka mi bude dozvoljeno samo da treće obrazložim - zašto smatram da je NATO agresija genocid. Sedamdeset osam dana i sve ono što se događalo ovde rezultiralo je da smo mi imali ekocid nad našom zemljom, da je prekršeno 15 deklaracija koje govore o zaštiti životne sredine. Mi smo ovde imali bombardovanje radioaktivnim oslabljenim uranijumom i molim da se ovde jasno kaže - to bombardovanje tim sredstvima jeste genocid i ono je ostavilo traga na zdravlje našeg naroda, i ono i dan-danas urušava to zdravlje, i ne da ga samo urušava, ono dovodi do biološkog nestanka ovog naroda. Neko će mi kazati - ti si to lepo rekao, hajde dokaži. U minut vremena pokušaću to da vam dokažem.
Molim vas, 25.000 žrtava veterana iz Zalivskog rata je platilo glavom zbog raznih oboljenja, karcinoma, leukemije i drugih bolesti uzrokovanih efektima oslabljenog uranijuma. Postoji tajni izveštaj prof. Prajsa sa Midlseks univerziteta i prof. Tibela sa Londonskog univerziteta. Utvrdili su da je 16 osoba koje su oni ispitivali neposredno posle rata imalo kontaminaciju. Četvoro su bili Srbi iz Bratunca, gde je ovom municijom gađano, a 12 je bilo Albanaca. Od tih Albanaca je jedna bila beba, a četiri su bile žene. Kod svih je nađena kontaminacija i potvrđena, i to je tajni izveštaj koji se krije od ovog naroda i od međunarodne javnosti.
Molim vas, 1991. i 2000. godine na području centralne Srbije i Vojvodine broj stanovnika je smanjen za 78.000, iako se u tom periodu na ovaj prostor doselilo oko 380.000 izbeglica.
Da nije bilo izbeglica, Srbija bi za 11 godina imala 460.000 stanovnika manje. Tačnije rečeno, u Vojvodini je svake godine više umrlih nego rođenih od 1989. godine, a u centralnoj Srbiji od 1992. godine, s tim što je 1992. godine više umrlih nego živorođenih bilo 6.600, 2002. godine 25.000 je više umrlo nego što se rodilo u ovoj zemlji. Znači, ova zemlja ima belu kugu, mi nestajemo sa ovih prostora, mi smo biološki gubitnici.
Sada će mi neko kazati - kakve to ima veze sa NATO bombardovanjem? Sada ću vas uputiti samo na još jedan podatak.
U Srpskoj akademija nauka 24. juna održan je skup "Medicina i kvalitet života" i publikovana publikacija "Reproduktivno zdravlje stanovništva Srbije 1989. i 2001. godine". Akademik Vojin Šulović, koji je na čelu Međuodeljenskog odbora za biologiju i humanu reprodukciju, uradio je studiju sa ginekolozima i akušerima Srbije i nedvosmisleno dokazao da je povećan broj oboljenja od karcinoma ženskih genitalija, da se u ovoj zemlji rađa više dece sa anomalijama i umire zbog anomalija. To su nedvosmisleni podaci.
Stavite ovo jedno sa drugim u kontekst. Tvrdim da su NATO agresija, kao i zločinačke NATO sankcije u prethodnom vremenskom periodu, doprineli uništenju i genocidu nad srpskim narodom. Molim evropejce da izađu i da ovo negiraju, da kažu da ovo nije tačno.
Na kraju, Lefonten je davno rekao - kneževi mali, neka vas ta beda ne snađe, da moćni kraljevi rešavaju vaše krađe, jer kad ih uvučete u vaše čarke, i pustite ih da stupe na vaše tlo, tad znajte da vas čeka veliko zlo.
A šta je rekao Zmaj Jova Jovanović, time sam završio - al' narod nijedan do narodne sreće dopuzao nije, pa ni odsad neće. Znajte i to, evropejci.
Poštovane koleginice i kolege, ja sam rekao da, uvek kada budu obrazloženja koja ne stoje i sa kojima nismo zadovoljni mi ćemo intervenisati. Dobili smo obrazloženje da evropske Direktive ne predviđaju da se govori o pretkliničkom ispitivanju. Stručnjaci koji se ovim ispitivanjima bave, laboratorije, njih devet je potpisnika,  šefova tih laboratorija, mole i zahtevaju da i oni budu regulisani zakonima.
Doneo sam zakon Savezne Republike Nemačke. Nadam se da ćete se složiti da je to zemlja Evropske zajednice i u tom zakonu u poglavlju 15. lepo su pobrojane poimence struke koje moraju da budu zastupljene u pretkliničkim ispitivanjima. Molim vas, nemački zakon je izvanredan zakon, a Zakon iz 1993. godine, koji su neki ovde osporavali i kazali da je loš, da je on doveo do haosa na našem farmaceutskom tržištu, može se reći da je "prepisan" nemački zakon i spada u zakone tvrde regulative. Taj zakon je bio dobar. Ne kažem da ne treba donositi nov, zbog promenjenih uslova u proizvodnji i prometu lekova koje se dešavaju naglo zadnjih godina u Evropi i u svetu.
Nemačka je zemlja Evropske unije koja poštuje sve Direktive Evropske unije, i u tom zakonu se govori o svemu tome. Vi tvrdite da ne treba govoriti o pretkliničkim ispitivanjima, a sami govorite o Dobroj laboratorijskoj praksi, u svom zakonu. Ako govorite o Dobroj laboratorijskoj praksi šta je to nego ispitivanje kada dajete dozvole za Dobru laboratorijsku praksu. Zar to nije pretkliničko ispitivanje? Vaša je intencija da jako plitko regulišete stvari i to je problem.
Mi vas molimo da malo dublje regulišete i precizirate stvari. Ne morate kao nemački zakon, koji to radi na dve strane u jednom članu, ali bar spomenite u tri reda koji su profili stručnjaka potrebni za ovakva istraživanja.
Poštovane koleginice i kolege, javljam se da samo malo još neke stvari ovde pojasnimo. Ovo su ključni članovi na kojima se vidi, kada se ovako na jedan nedosledan i neprincipijelan način  zakon uređuje, do čega sve to može da dovede.
Po konceptu SRS, mi smo govorili o upravi za lekove i medicinska sredstva, koja bi imala i kompletnu inspekciju. Nama je pričano da Zakon o upravnom postupku ne dozvoljava izmeštanje iz uprave inspekcijskih službi. Mi to apsolutno poštujemo i razumemo i tim našim konceptom se upravo to i poštuje.
Pazite sad, govori se šta agencija radi, kako će da povuče dozvolu za lek i onda kaže: "ako Agencija utvrdi:" ..., znači, agencija utvrđuje, samo vam skrećem pažnju, ... da li je lek u skladu sa zahtevima specifikacije kvaliteta, da li je bezbedan ili efikasan u propisanim uslovima upotrebe, da li lek u prometu ne odgovara uslovima iz njegove dozvole za stavljanje u promet. "Agencija utvrdi" - ali kako? Samo inspekcijski se to može utvrditi. Ne može se vračati, gledati u karte, zvati baba vračara, pa utvrđivati.
Vi ste ovim članom uveli mogućnost da i agencija ima inspekciju. Krijete je, doduše, ne prikazujete je taksativno u određenim članovima ovog zakona.
Objasnite mi, gospodine ministre, kako će agencija da povuče, na osnovu čega će to ona da povlači ovo?! Koja će to inspekcija da im kaže da ono što je upakovano ne odgovara onome što je deklarisano?! Samo mi to objasnite. Kad se napravi jedan ovakav "galimatijas", nije ni čudo, pišu stranci, naši stručnjaci bačeni u zasenak, naši pravnici pomažu.
Kada se taj spoj napravi, naših pravnika i tzv. "eksperata", dođe se do ovog "galimatijasa i haosa". Mi ćemo vam još ukazivati na to.
Dokle smo mi pali, dokaz je i ovaj dokument gde naše Ministarstvo ne može ni da prebroji lekare i osoblje u zemlji Srbiji, nego mora gospodin Dejvid Kokrejn da dođe i da sastavi koliko ima zaposlenih u ovoj zemlji i da kaže šta raditi sa ovima, da li isterivati ili ne.
Nema srpske pameti i stručnjaka, a "biroi rada" puni pravnika, puni ekonomista. Mi imamo dva eksperta Svetske zdravstvene organizacije, koji su živi i koji i te kako istupaju u javnosti. Imamo doživotnog eksperta gospodina Jakovljevića; skrajnuti, oni ništa ne znaju. Mislim da to nije dobro.
Mi ćemo još jednom ukazati na glavnu nedoslednost ovog zakona i kršenje normi Evropske unije. Žalosno je da Radikalna stranka Srbije mora da brani pare evropskih građana, koje se uludo troše ovde na uludo zamišljene projekte.
Poštovane koleginice i kolege, vi ste videli na šta je ukazao gospodin Nikolić i mislim da ovakva jedna opservacija stvarno pokazuje moć Narodne skupštine i moć građana koji predstavljaju naše građanstvo. Posebno što je gospodin Nikolić  jedna posebna ličnost koja sigurno svojom voljom, erudicijom i svojom političkom zrelošću daleko odskače u ovom parlamentu, pa i u našem političkom ambijentu.
Da raščistimo, gospodine ministre, stvar sa ovim. Vi jako uporno, tvrdoglavo, stojite iza svojih stavova. Ja sam morao da izađem zato što je Odbor smatrao da je ovo prihvatljivo, većina članova lekara, koji sede u tom Odboru. Vi jeste naš vrhunski stručnjak iz jedne važne oblasti medicine, to vama niko ne spori, ali nemojte da samo branite svoj stav. Ja ću kazati šta je.
Ovo što sam kazao, iskreno sam kazao, nemojte to da polemišete, držite se zakona. Molim vas, zakone nam tumačite. Rekli ste - član 50. omogućuje da se duševni bolesnik zaštiti, onemogućuje. Postoje afektivne psihoze, manijačko depresivne.
Koliko je depresivnih pacijenata koji rade i koji nisu lišeni svoje sposobnosti? Jedna od udarnih stvari u psihijatriji je da ti ljudi moraju biti integrisani u kolektiv. Oni moraju raditi.
Ti ljudi sa depresivnom psihozom rade na svojim radnim mestima, imaju porodice i nisu više lišeni svojih građanskih prava. Te ljude treba zaštiti. Možda ćete mi kazati - kako? Gospodine ministra, "anamnezom".
To su oni vaši standardi Evrope koje Evropa traži za pretkliničko ispitivanje. Moraš pitati njega - da li je imao u familiji duševnih bolesnika, da li je sam bolovao od nečega i onda ćeš ga na taj način isključiti i zaštiti. To je ono što je nas nateralo da ovde amandmanom reagujemo, a vi tvrdokorno ne odstupate od svojih stavova koji su medicinski neutemeljeni.
Poštovane koleginice i kolege, posle pauze nastavljamo. Znam da je teško raditi u ovim uslovima i znam da možda ovako veliki broj amandmana predstavlja opterećenje za sve nas. Međutim, verujte, iza nekih amandmana ne možemo da ne stojimo i da ih ne branimo.

Mi smo došli do jednog amandmana koji je blizu onoj ključnoj ideji vodilji, koja nas tera da stalno ukazujemo na nelogičnosti ovog zakona. Naime, citiraću član 66. koji kaže: "Zahtev za dobijanje dozvole za proizvodnju lekova podnosi se nadležnom ministarstvu. Nadležno ministarstvo u roku od 90 dana, od dana prijema potpunog zahteva izdaje dozvolu za proizvodnju lekova ako su ispunjeni uslovi". Dalje se kaže da nadležno ministarstvo od podnosioca zahteva da zatraži potrebne podatke. To nije ni bitno.

Gledajte kakav smo odgovor dobili mi na naš amandman. Mi smo kazali samo da umesto "Ministarstvo" stoji "Uprava".

Ako pođemo od vašeg objašnjenja da je agencija jedna stručna i moćna institucija, koja struku objedinjuje, koja objedinjuje administrativni postupak, koja je nezavisna od uprave, kako sada ovde nadležnom ministarstvu dajete i delegirate ova prava? Zašto odjedanput ministarstvo? Kada smo dali naš amandman i kada smo rekli uprava za lekove, hteli smo da oslobodimo ministarstvo da može da se bavi politikom, donošenjem zakona, da bi kvalitetnije radilo. To je intencija Evropske unije.

Vaše objašnjenje, koje ste dali za ovaj amandman, molim ministra da izađe i da kaže da li ono što ste vi nama dali, vi stojite iza toga, jer je to potpuno nelogično. Vi nama tvrdite da mi ovim rešenjem kršimo zakone. Stalno to tvrdite, stalno se služite neistinom.

Pročitaću šta ste napisali: "Dobijanje dozvole za proizvodnju podrazumeva i sprovođenje inspekcijskog nadzora nad oblašću proizvodnje. Kako je Zakonom o državnoj upravi propisano da su inspekcijski poslovi isključivo u nadležnosti državnog organa, odnosno da se ne mogu poveriti drugim organizacijama, pa time ni regulatornom telu za oblast lekova, inspekcijski poslovi, odnosno nadzor nad oblašću proizvodnje i prometa lekova regulisani su čl. 101. i 104."

Pitam vas kako mi to kršimo zakon, kad mi u upravu za lekove delegiramo ova zaduženja. Nemojte da tvrdite neistinu. Obrazložite usput, pošto imate eksperte pravnike, šta vam je to regulatorno telo. Takav termin ne postoji u našem zakonodavstvu.

Ovo su vam advokati pisali, pa objasnite. Nezgodan prevod?! Bili ste pre neko veče na emisiji, bavili ste se sa ovom nedonesenom decom i prevremeno rođenim i mogao bih s punim pravom da nazovem da je to jedan lex praematuritas i pretemporarius. Mi vam upravo na to ukazujemo.

Da ne zloupotrebljavam i da ne izlazim drugi put za govornicu, sada nam objasnite ključnu stvar: kako je dozvoljeno agenciji da daje dozvole za klinička ispitivanja i praćenje kliničkih ispitivanja? Kako se to može dati bez inspekcijskog nadzora? Kako ste to dozvolili agenciji, kako vi smete da kršite Zakon o upravnom postupku i kako ste dozvolili dozvole za puštanje u promet leka, kada je za to neophodan inspekcijski nadzor, pogotovu kad povlačite lek?

Odgovorite na to konačno. Znam da vi jednostavno ćutite kada odgovora nemate. Ćutite vi kada vam nekoliko hiljada nezaposlenih lekara traži da im rešite status. Ćutite vi i kada mi pomenemo da postoji korupcija, a sinoć ste videli na televiziji da smo vodeći po korupciji i da nas građani u anketama tako ocenjuju, odnosno da je jedna trećina anketiranih građana izjavila da su morali da plate mito.

Gospodine ministre, molimo vas, da ubrzamo ovu raspravu, izađite i kažite poslanicima SRS da ova obrazloženja, kako nam ih vi tumačite, stoje ili ne stoje. Izjasnite se o tome. Ako se ne izjasnite i dalje ćemo insistirati na ovome - našim građanima i javnosti da ukažemo na sve mane ovog zakona, a ovo nije dobar zakon u ovom trenutku ni za naše građane a ni za našu farmaceutsku industriju.

Pričali ste, biće dobro - farmaceutskoj industriji. Kojoj? Prodali ste zrenjaninsku fabriku onom sumnjivom tipu iz Makedonije, leskovačku fabriku ste prodali albanskom lobiju. "Galenika", čuli smo, izgubila je na međunarodnoj arbitraži i treba da plati 500 miliona dolara. Da li je to tačno? Obavestite nas i o tome. O kom dobitku naše farmaceutske industrije vi govorite?
Pošto je kolega Blažić isto dao amandman povodom ovog člana, ovo je jedan od ključnih članova ovog zakona kojim se dovodila u neravnopravan položaj naša farmaceutska industrija i sa druge strane bezbednost naših građana.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je u ovom trenutku oko 8% svih lekova na svetskom tržištu lažnih lekova. Zbog toga nalaže Rezolucijom iz 1988. godine, broj 41/16, da su sve države članice dužne da se bore protiv lažnih lekova.
Naravno, ako gledate jedno istraživanje Svetske zdravstvene organizacije iz 2000. godine onda ćete imati da je najviše bilo od svih registrovanih lažnih lekova, onih bez aktivne supstance 30%, sa nedovoljnom koncentracijom leka 20%, nov sastojak, neispravan 21%, loše upakovan 15% i drugi problemi su takođe nalaženi u drugom postotku.
To je jedna velika opasnost za građane čitavog sveta, od loših lekova i od falš lekova. Svaka zemlja se brani svojom čvrstom zakonskom regulativom. Zbog toga sve zemlje Evrope i sveta, koje imaju uređen sistem, upravo ne puštaju regulativu koja je vezana za lekove van državne uprave. To je istina i to je činjenica. To je intencija nas, srpskih radikala, zašto smo sve ovo vreme izlazili i govorili.
SAD danas imaju 10 velikih procesa sa lipotorom, sa epogenom, sa serosinom, sa neupogenom, sa somatotropinom, ogromne sume su u pitanju, vode se sudski procesi i velike firme koje su potpisane iza ovih lekova imale su lažne lekove i tamo se vode veliki procesi. Mala Srbija mora se maksimalno zaštititi. Sve zemlje u okruženju čine ovo. Zahvaljujem kolegi Iliću na ovakvom obrazloženju i gospodinu ministru što je konačno, najzad, nešto i prihvatio.
Poštovane koleginice i kolege, uporno molim ministra da nam odgovori na naše zamerke, odgovor ne dobijam, no, kako je, tako je. Ovaj amandman SRS i komentar koji je predlagač dao, mora da dobije i odgovor.
Naime, šta je rečeno? Kolega Cvetanović je jasno rekao šta smo mi želeli i koje smo sve stvari želeli da uvedemo ovim amandmanom. Nama je odgovoreno ovako - predlogom zakona, praćenjem neželjenih reakcija lekova i medicinskih sredstava u nadležnosti je agencije. Onda kaže - evropska regulativa za oblast lekova i medicinskih sredstava, u ovom momentu, još uvek nije prihvatila zvanični akt, kao obavezujući za oblast farmakovigilance, praćenje neželjenih reakcija, mada postoje brojni standardi, vodiči i uputstva za praćenje farmakovigilance od strane agencije za lekove.
Naime, vi, gospodo radikali, tvrdite nešto što nije tačno. Farmakovigilanca je jako važan problem u čitavoj regulaciji i smatra se da je to možda najvažniji deo gde treba biti i te kako oprezan. EU i ICH govore o premarketinškom i postmarketinškom praćenju neželjenih dejstava lekova. Direktivom o kliničkim ispitivanjima lekova 2001-20 tc stupa na snagu ta Direktiva 01. 05. 2004. godine, uvodi se obaveza novog sistema prijavljivanja, praćenja i distribucije podataka o neželjenim dejstvima leka.
Gospodine ministre, da li znate za ovu direktivu? Kako tvrdite da EU nije direktivom regulisala ovu oblast? Ja direktivu imam, neću vam je dati. Ne zaslužujete je, jer ne odgovarate na naša pitanja.
Harmonizacijom između EU, Japana i SAD kroz Internacionalnu konferenciju za harmonizaciju, smernice koje regulišu, koje su obavezujuće i za EU, koje upravo govore o ovome su: Dobra klinička praksa E6, o planiranju farmakovigilance E2E, o rukovođenju podacima o bezbednosti leka nakon stavljanja u promet E2B, o periodičnom izveštaju obezbeđenosti lekova, dopuna ICH E2C, o transmisiji pojedinačnih izveštaja slučajeva E2B /M, definicija i standardi pri ekspeditivnoj prijavi E2A, sva dokumenta u okviru internacionalne konferencije za harmonizaciju se usaglašavaju sa EU i EU je dužan je da ih se pridržava.
Nemojte tvrditi neistinu da nešto mi u svom predlogu kažemo. Oslobodite se tog manira, ne obmanjujte narod, isto kao što ste juče obmanjivali kada ste rekli – veledrogerije će dobiti prošireno tržište. Koje gospodine ministre? Znate li da u svetu 3 - 4 velike multinacionalne veledrogerije haraju svetom i da nema prostora za male veledrogerije? Koje tržište ćemo mi osvojiti?
Hvala.
Smatramo da je i ovaj amandman dosta važan, a evo iz kojih razloga. Šta mi kažemo? Mi sugerišemo da uprava, kako smo mi zamislili, započne sa radom 1. juna 2005. godine. Naime, smatramo ako počne, po ovom zakonu koji će biti usvojen, to nam je jasno, da radi već od jeseni, da će nastati veliki problemi za kompletnu farmaceutsku industriju i za čitavo operativno telo, koje treba da radi ove poslove. Moram ponovo da istaknem činjenicu koju vam stalno ponavljam, ne ulazi se u Evropu prihvatanjem zakona koji Evropska unija neće da reguliše, i nijednom svojom direktivom to ne zahteva.
U Evropu se ulazi prihvatanjem standarda koji su obuhvaćeni na nekoliko hiljada stranica, u fajlovima Evropske unije, koji regulišu ovu materiju. Šta nama sada sledi?
Vratolomni skok, da sve to pokušamo da primenjujemo, što Evropa zahteva. To je jako teško. Rekao sam već da je Francuska 1998. usvojila agenciju i prešla na nov način rada. Dve godine su ostavili za polako prihvatanje svega onoga što treba ubaciti u to. Nama to apsolutno treba.
Pošto je ovo moje zadnje izlaganje, dozvolite mi da se osvrnem sa par opservacija na čitav tok rasprave. Prvo, izražavam svoje nezadovoljstvo što nam je ovlašćeni predlagač na ovakav način tumačio naše amandmane. Drugo, zato što nije odgovorio na suštinske stvari koje smo zamerili. Izbegava to. Može se neprincipijelnom koalicijom usvojiti sve, ali mi smo dužni da srpskom narodu ukažemo na opasnosti koje ovaj zakon sa sobom nosi.
Ovaj zakon je dozvolio da uprava bude izmeštena na dva mesta, krijući, ne pominjući je, dozvolio je agenciji da, kao samostalnoj i samofinansirajućoj ustanovi, koja će isključivo zavisiti od stranih fabrika, koje će biti zainteresovane da dođu na ovo tržište, omogući lak pristup. Nije smela da se dozvoli kontrola kliničkih ispitivanja i kvaliteta leka, apsolutno.
Zbog toga mi smatramo da ovde, jednim produženim rokom, treba dozvoliti i mogućnost da se uoče opasnosti, zamke koje vrebaju iz svega ovoga, da se lakše prilagodimo svemu tome. To je razumno. To velike zemlje čine. I, zato apelujemo na vas da ovo usvojite. Znamo da usvojiti nećete, ali je žalosno i opet ponavljam da predstavnici SRS treba da brinu o parama poreskih obveznika Evrope, koje se troše na jedan loš način. Ovim što se sada usvaja, privileguje se uvoznički, strani lobi i to jasno kažimo.
Četiri projekta još postoje iz ove oblasti, koje je radila Evropa. Prvi projekat im je bio - došli su i snimili stanje naših fabrika. Drugi projekat im je bio - ova zakonska regulativa i ovaj zakon koji je proistekao, koji Evropa ne poznaje. Treći im je projekat bio - to gospodin ministar dobro zna, smernice. Znači, opredelili su lekove koji će doći. Već su ih ubacili u okvir lekova koje ćemo mi koristiti i sada ide četvrti projekat, koji je još u toku, a to takođe gospodin ministar dobro zna, koji prati potrošnju ovih lekova.
Sve im to treba, da jednostavno uđu slobodno na ovo tržište i da ostvaruju veliki profit. To je osnovna intencija ovog zakona. Stranci su ga radili, na našu žalost i na našu sramotu. Ne kažem da Evropska unija nema dobre namer, ali ovi ljudi koji su se predstavljali kao Evropska unija imali su loše namere. Neću da pričam o njima pojedinačno. Imamo dokumentaciju i o svemu tome.
Znači, sve ovo što se usvaja nije dobro. Nismo mi protiv puta u Evropu, što vi kažete. Nemojte to da nam pričate. Mi samo kažemo - standarde moramo da ispunjavamo, pa ćemo biti Evropa. Mi, poslanici SRS, sledbenici našeg predsednika Vojislava Šešelja, koji je arestiran u toj vašoj Evropi, od tih vaših eksperata, koji trune bez razloga u toj Evropi, sanjamo dan kada će nam se predsednik vratiti i kada ćemo još jače i intenzivnije nastaviti da pričamo istinu srpskom narodu i da se borimo za naš boljitak. Hvala vam.
Poštovane koleginice i kolege, pošto sam pomenut ovde od kolege Vučićevića, a već sam juče pokušao da objasnim naš stav, radikala, u Odboru za zdravlje kada smo glasali o spornom članu 86.
Ponavljam, radikali su dali svoj amandman i taj amandman nije usvojen od članova Odbora. Nemojte tražiti od nas toliki stepen mazohizma, pa čak ni za ljubav pozicije, da glasamo za isti amandman koji je predložila DSS. Valjda moramo biti za svoj amandman, valjda je to elementarna logika. Nikakav drugi razlog tu ne postoji, nikakvo zamajavanje ove skupštine. Kada budemo izlazili za ovu govornicu, sve što budemo rekli možemo materijalno da dokumentujemo i to je na čvrstim i stabilnim osnovama istine. Samo toliko.
Izvinjavam se, samo bih molio da predsednik ustanovi kvorum.
Javljam se povodom obrazloženja koje je nama upućeno kada je ovaj amandman odbačen. Ja sam već rekao da nismo imali priliku da ovlašćeni predstavnik, gospodin ministar, brani ove amandmane, nego je to praktično uradila pravna služba.
Da se jednom dogovorimo oko te agencije, da raščistimo neke pojmove i oko onoga što je gospodin Blažić rekao, da ne širimo nejasnoće i da ne pravimo maglu.
U pravu odnos koji postoji kada jedna osoba ili stranka angažuje drugu, agenta, da radi za njega neki posao, da prodaje za njega, da upravlja njegovim poslovima, Zakonom o agenciji regulišu se pravni odnosi u kojima agent posluje sa trećom strankom u ime principala. Naime, zašto sam ovo naveo? Ovo je iz enciklopedije "Britanika" koja govori o agenciji: koren reči je "ago, agere", srednjovekovni latinski jezik i zna se šta to znači.
Ovo je definicija, a nama se kaže u odgovoru zašto nam odbacuju amandman - agencija se ne prihvata s obzirom na to da je u suprotnosti sa predloženim konceptom zakona, odnosno sa potrebom da se za oblast lekova i medicinskih sredstava osnuje samostalno regulatorno telo kao stručna, profesionalna, samofinansirajuća služba, nezavisna od državne uprave. Ne može nijedna agencija biti nezavisna. Agencija je posrednik između principala i treće stranke. To je besmisao i tako nešto kazati je nepoznavanje elementarnih postavki, leksike i logike!
Dalje, u istom obrazloženju, koje je dosta opširno, kaže nam se da je osnivanje agencije u skladu sa savremenim tekovinama evropskog zakonodavstva za oblast lekova i medicinskih sredstava, i još se kaže - "imajući u vidu iskustva velikog broja zemalja u tranziciji". Ja sam juče izneo jasan broj od 100 i nekoliko država sveta, samo 14 država poznaje agenciju. Četrnaest država u Evropi. Zemlje u tranziciji, u našoj okolini, koje su usvojile ovakav koncept, da imaju agenciju, su u manjini: nema Austrija, nema Nemačka, nema Italija, nema Grčka, nema Mađarska - ne poznaju agenciju. Prema tome, takve neistine iznositi mislim da nije u redu.
Na kraju, harmonizaciju sa Evropskom unijom i sa Internacionalnom konferencijom za harmonizaciju biće moguće postići kada primenimo devet fajlova Evropske unije koji regulišu ovu oblast, a to su: stotine stranica smeštenih u zakone, u direktive, u pravilnike, odluke i smernice. To je jedini način kako ćemo se harmonizovati, a nikako ako prihvatimo agenciju kao organizacionu formu.
Upravo sam rekao za ovom govornicom, dok sam izlagao ovo što sam imao, da nije tačno da je mnogo zemalja, veliki broj zemalja u tranziciji, numerički, molim vas, nabrojte koliko je zemalja u tranziciji i koje su. Nemojte da ovde širimo neistine. Tačno, molim vas, ja sam rekao 14 zemalja u svetu, od 198, poznaje agenciju. Ako je to mnogo, ako je to većina, ja onda povlačim svoju reč.
Molim vas, nemojte da nam sada tvrdite da je to nešto što je svuda prihvaćeno. Juče sam vam govorio da nijedna od velikih agencija: engleska, francuska, američka, nisu na samofinansiranju, sve su budžetski vezane. Nađite mi jednu jedinu od ozbiljnih zemalja koja ovako reguliše - da bude na samofinansiranju. Mi to uvodimo na štetu našu!
Molim vas, dajte konkretne podatke, nemojte čitati to što su vam napisali! I govorite istinu!