Poštovane koleginice i kolege izvinjavam se, molim vas, nemojte da kršite Poslovnik. Ovde je jasan odgovor Vlade na amandman. Ovo je u materijalu o amandmanima, ovo nije načelna rasprava. Molim vas, nemojte tako grubo kršiti odrebe Poslovnika. Možete da kažete da je ovo amandmančić i lepo piše "amandman se odbija" itd. I stavili ste ga ovde i Vlada je dala odgovor. Ovo je jako čudno.

Nije u redu da vodimo dijalog, ali gde to piše?

Konsultovali smo pravnu službu kako tačno da postupimo. Poslanički klub SRS je tražio pravnu pomoć i rečeno nam je, postupite ovako, uložite amandman, i upravo kako nam je stručna služba kazala mi smo uradili. Rečeno je da to ide pod amandman.

Mogu da konstatujem da je ovo ipak skandalozno da se ne dozvoljava da se govori o amandmanu. To je jako važan amandman, jer ovde se na brutalan način krši zakon, npr. Zakon o budžetskom sistemu, gde se u članu 5. lepo kaže "budžetska primanja i izdaci moraju biti uravnoteženi". U Statutu Zavoda u članu 55. piše jasno "prihodi i rashodi u finansijskom planu moraju biti uravnoteženi". To nije urađeno ovim planom.
Imam u svojim rukama republički plan koji je uravnotežen i donet je na sednici.
A posle tri dana donet je ovakav neuravnotežen finansijski plan, bez odluke upravnog odbora. To je sve skandalozno i ako na ovakav način branite neću dalje govoriti, ali ide set zakona o zdravstvu i onda ćemo o tome naširoko govoriti.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, imam za mene jednu vrlo neprijatnu dužnost da kao predsednik Odbora za zdravlje konstatujem neke činjenice koje ne mogu da služe na čast ni Odboru za zdravlje, a ni ovom parlamentu u celini.
Mi danas raspravljamo o izuzetno važnom setu od pet zdravstvenih zakona od kojih su tri sistemski zakoni. Međutim, ono što se dogodilo sticajem okolnosti (a neke od tih okolnosti mogle su biti sprečene), mi vodimo jednu oktroisanu raspravu danas.
Naime, ovo zbog javnosti mora da se kaže jasno i otvoreno, Odbor za zdravlje nije uspeo da raspravi amandmane koji su upućeni na sistemske zakone. Odbor za zdravlje nema amandmane Vlade, nema odgovor Vlade i mi vodimo jednu oktroisanu raspravu. Ovo današnjim danom postaje oktroisani parlament i ovo je danas početak, verovatno, tiranije, kada je u pitanju zakonodavna procedura u Skupštini Srbije.
Molim vas, dve stvari moraju da se kažu. Kada se o pet zakona vodi objedinjena rasprava, a od toga su tri zakona sistemska, to je nečuven presedan u svim parlamentima civilizovanih zemalja. Time se hoće potpuno onemogućiti iznošenje suprotnog mišljenja koje, kada su radikali u pitanju, a verujem i drugi poslanici, nije u funkciji opstrukcije, nego isključivo da se kroz razmenu mišljenja i kontraargumentaciju dođe do najboljih rešenja za izuzetno važan set zakona koje treba ovaj parlament da donese.
Molim vas, da razjasnimo stvari. Na 27. sednici Odbora za zdravlje koju sam zakazao 20. septembra i stavio na dnevni red sistemske zakone, zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o komorama, gde je bio prisutan i gospodin ministar i sa svojom ekipom izložio zakone, Odbor, tj. pozicija je odbila da se izjasni o tim zakonima, na šta je upozorio i ministar da to nije korektno, da on dolazi, da mi pričamo, debatujemo, a da odluku ne donosimo.
Šta se dalje događa? Famozni sastanak 7. oktobra u parlamentu, gde najveći deo Odbora nije prisutan, predsednik Odbora nije obavešten, predsednik Skupštine otvara sastanak i iza toga javno saopštenje koje glasi – Odbor za zdravstvo DSS-a odbio koruptivne zakone. Kaže se dalje – na okruglom stolu koji je održan 7. oktobra u Skupštini Srbije zdravstveni odbor DSS-a izneo je stav da je potrebno povlačenje Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti i Predloga zakona o komorama zdravstvenih radnika iz skupštinske procedure. Ko je to rekao?
Argumentujući temeljnom dokumentacijom ovaj stav Odbora za zdravlje, izvestilac dr Vukašin Čanak, kolegu ne poznajem, na sastanku nisam bio prisutan, lekar iz Novog Sada, naveo je da su nacrti pomenutih zakona bili na javnim raspravama, ali da nisu dobili pozitivno mišljenje. Neću dalje čitati. Na sajtu se ovo može naći, čitav dokument.
Molim vas, odmah iza toga zakazujem 28. sednicu Odbora za zdravlje, sa predlogom da se između ostalog raspravlja i da se donese odluka o dva sistemska zakona o kojima nas je informisao ministar i koji u Skupštini šest meseci stoje.
Evo, sada ću da pročitam zapisnik – na predlog Miroljuba Marića za povlačenje 3. i 4. tačke iz predloženog dnevnog reda, većinom glasova (šest za, dva protiv i jedan uzdržan) skinuto je izjašnjavanje o zakonu. Upozoravao sam da ćemo doći u vremenski cajtnot, da nećemo imati vremena da raspravljamo. Zapisnik je ovde i moje upozorenje je konstatovano zapisnički, zapisnik je regularno usvojen.
Šta je bilo rešenje i šta je Odbor zauzeo kao stav? Da treba sačekati zakon o budžetu i da treba u paketu raspravljati sve to i da treba sa raspravom početi kada dođe na dnevni red ovaj paket zakona.
Ispoštovali smo volju većine, dobili smo saziv koji smo dobili i sazivam 29. sednicu za utorak 15. novembar, amandmani na zakone koji su bili dati u redovnoj proceduri i oni su mogli do subote u 10,00 časova da se predaju i nije imalo svrhe raspravljati ranije i to sam smatrao logičnim.
Čitav dan (ponedeljak) služba je sređivala amandmane koji su joj dati tek od 10,00 u ponedeljak i onda smo mogli u utorak da raspravljamo. Rasprava je prekinuta zbog glasanja u Skupštini, znači zbog objektivnih okolnosti i nismo mogli da radimo. Rad je prekinut i zakazan je nastavak sednice za sutradan. Šta se događa?
Sutradan je obavljena rasprava na način da se, na predlog poslaničke većine, sasluša i ministar sa stavovima u vezi sa zakonom o osiguranju i rasprava se prekida.
Saznajemo, potpuno slučajno, da se produžava rad Skupštine dok se ne iscrpi i poslednji set zakona i da ćemo mi danas govoriti.
Znači, potpuno je jasno da ovde nije ispoštovana redovna parlamentarna procedura kada se donose ovakvi zakoni. Sa ovog mesta ja molim prvenstveno predsednika Vlade Koštunicu, zatim predsednika Skupštine Markovića da se ne igraju sa zdravljem srpskog naroda i ostalih naroda koji žive ovde.
Sistemske zakone na ovakav kriminalni način donositi nije još zabeleženo. Ako ćete da stanete iza toga, srpski narod će vam to zapamtiti.
Zašto tako govorim? Nije ovo moja ocena, da se na ovakav način ne može zakonodavna procedura donositi. Žurilo se jako predlagaču zakona da hitno donese ovaj zakon i uvezao ga je na jedan neprincipijelan način sa budžetom, a mi ćemo jasno objasniti, jer nikakve veze nema budžet sa sistemskim zakonima, da je to jedna igrarija i razobličićemo to do kraja.
Svetska banka, znamo, dobili smo informaciju da vam je uputila pismo gospođa Karolajn, ne znam joj ime, direktor predstavništva ovde i kazala vam je: "Since the Ministry of Health would like to move ahead quickly on the finalization...", pa onda kaže tamo, vi sada prevedite, jer ovde ima jezičkih stručnjaka.
Lepo vam je to kazala i kazala vam je četiri stvari: prvo, velika brzina finalizacije. Drugo, ogroman paket beneficija neprimeren sredstvima, rekla vam je. Nema nijednog instrumenta za povećanje efikasnosti i sputavanje cena. Nedostaje unutrašnja kontrola i to generiše korupciju. To su vam rekli.
Rekli su vam da ovo što ste uradili niste finansijski odradili kako valja, niste videli da li možete to da pokrijete, ovaj vaš paket, finansijski. Znam tačno, pismo sam video, nemam ga, a može da se ponovo dođe u njegov posed. Vi ćete kazati ako to nije tačno.
Sada finale, Skupština i malverzacije na koje smo navikli. Predlog poslaničke grupe G17 plus, ja verujem da je to iz neukosti, ne verujem da je iz namere. Ne verujem da je koleginica koja je ovde potpisana ovo namerno htela. Ne krivim koleginicu, krivim vođstvo Skupštine.
Ide se na zajednički načelni pretres, pa onda ide set ovih finansijskih zakona, a onda ide ovaj naš, i uopšte se ne navodi da je zakon o osiguranju po hitnom postupku. Ja ukazujem na povredu Poslovnika i onda egzibicijama levo, desno, tralala, šalili smo se, nismo, mislili smo hoćemo, nećemo, ispalo je da to nema veze, to je tako slučajno.
Ne može se ovako u proceduru, na ovakav način objedinjavati ovih pet tačaka.
Ono što je daleko važnije, ja sam dužan da vam pročitam sledeće pismo.
Društvo lekara Vojvodine upućuje na moje ime i Odboru 11.11. sledeće pismo: "Poštovani gospodine Momčilov, molimo vas, kao predsednika Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Republike Srbije, da upoznate poslanike sa stavovima Društva lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva, koji su prezentovani na javnim raspravama održanim u Skupštini Vojvodine u organizaciji ministra zdravlja Republike Srbije.
Društvo lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva posle održanih javnih rasprava ima suštinske zamerke na sva tri sistemska zakona iz oblasti zdravstva, koje smo u pisanom obliku dostavili predsedniku države, predsedniku Vlade i svim ministrima.
Primedbe se odnose na diskriminacione, monopolističke, centralističke i visokokoruptivne potencijale odredbi, što je u skladu i sa mišljenjem dobijenim u diskusijama od predstavnika OEBS-a, "Transparency international" i vladinog Saveta za borbu protiv korupcije". Iskreno rečeno, za mene i nas radikale je relevantno ovo zadnje, ali stoji u ovom dopisu, i ja sam dužan i ovo da pročitam.
"Predlozi sistemskih zakona iz oblasti zdravstva o kojima će se raspravljati u predstavljenom obliku su u potpunosti odbijeni od stručne javnosti AP Vojvodine, jer nijedna od suštinskih primedbi koja je data na njih nije usvojena. Uz srdačne pozdrave, u potpisu predsednik Saveta za reformu zdravstva Društva lekara Vojvodine primarijus dr Branislav Kardašević".
Imam deset minuta na raspolaganju, neću da koristim više. Koristiću izdvojeno mišljenje, pa ću nastaviti, neću da zloupotrebljavam ovu govornicu i onda ću nastaviti argumentaciju da vidite šta stručne i relevantne stručne organizacije kažu o predlogu ovih zakona.
Još jednom vas upozoravam: ovo je kraj parlamentarizma, ovde se ne dozvoljava normalan rad Odboru za zdravlje. Zašto? Neću da ulazim u motive mojih kolega iz pozicije, koji nisu hteli da obezbede juče kvorum, mada moram radi korektnosti da kažem da su kolege iz DSS-a bile prisutne sve vreme, čitav dan su proveli sa nama radikalima, nadajući se da ćemo mi moći ipak da se na ovako neadekvatan način izrazimo našim amandmanima.
Izvinjavam se, gospođa Živodarka Dacin je takođe bila prisutna sve vreme sa nama. Oni nisu žalili ni truda, ni obaveza koje su imali, a znamo da je juče bio i verski praznik i da su mnogi i to morali da otkažu. Za sada toliko.

Ja sam rekao da smo izuzeli mišljenje, poslanici Srpske radikalne stranke. Prvi razlog je sigurno taj koji sam već naveo – da se ovde vodi jedna oktroisana rasprava, da se ovde zbrzava sa usvajanjem zakona.
Mi ćemo videti kakva će biti diskusija, da li će i ona potvrditi ovo što ja govorim. Ono što mogu da kažem je da će SRS glasati protiv predloženih zakona.
Nije ispoštovana volja većine stručnih udruženja i sindikata. Sistemski zakoni nisu reformski, a novinama i načinom na koji se one donose samo se konzervira postojeće loše stanje u zdravstvu, a to loše stanje se karakteriše povećanom smrtnošću i obolevanjem, visokim stepenom prisutne korupcije, nedostupnošću zdravstvene struke kategorijama stanovništva, neracionalnim trošenjem sredstava i sprovođenjem potpuno netransparentnih projekata sumnjivih na korupciju. To ćemo dokazivati, naravno, u raspravi o pojedinostima, svaku tačku od ovih koje smo ovde rekli.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o osiguranju su preopširni, sa mnogo nepotrebnih i deklarativnih članova. Oba zakona, zajedno sa zakonom o komorama, još više promovišu centralizaciju moći ministra i daju mu niz nepotrebnih ovlašćenja. Sva tri navedena zakona potpuno diskriminišu privatni zdravstveni sektor.
Pored velike opširnosti moraće se velikim brojem podzakonskih rešenja normirati niz drugih nepokrivenih oblasti iz zdravstvene zaštite. U suštini, sistemski zakoni nisu zdravstveni, već više zakoni o bolestima i bolesnički.
Zakon o komorama ne vodi brigu o interesima lekara, stomatologa, farmaceuta i zdravstvenih radnika srednjeg obrazovanja, već je pokušaj da se preko licenci nametne nepotrebna, skupa dodatna kontrola ministra nad zdravstvenim radnicima. Nijednim svojim članom ne govori o pravima lekara.
Sistemskim zakonima se odražava i održava monopol državnog zdravstvenog sektora, što je za društvo u tranziciji, a pogotovo za one koji za sebe kažu da su demokrate i da hoće u Evropu, nedopustivo. Sramota je da vam to radikali kažu da vi ne znate da je najbolji vid decentralizacije u uslovima tranzicije i slabih institucija pravnog sistema privatizacija. To je alfa i omega koju svako zna.
Sistemski zakoni su generator korupcije, posebno član 199. zakona o zdravstvenoj zaštiti, i ovim rešenjima – loše određen i finansijski neodrživ paket usluga i usmerenjem na kresanje javne potrošnje, zakon o osiguranju, na njega mislim, potpuno se zanemaruje socijalna briga o građanima.
Ovde ću da promovišem jedina dva cilja koja mogu biti relevantna za svakog lekara i za svaku zdravstvenu službu zemlje u tranziciji. Prvi, očuvanje biološkog integriteta nacije, koja je ozbiljno ugrožena kako belom kugom, tako i bolestima i smrtnošću, što se jasno dokazuje brojčanim podacima i to ćemo dokazivati u raspravi o pojedinostima.
Drugo, socijalna pravda. Mora se brinuti, a vi u zdravstvu krešete prava. Daćemo vam sliku (smeju se iz G17 plus, to im je smešno) siromaštva, daćemo vam sliku primanja našeg stanovništva i onda ćemo vam dati i druge dokumente iz Svetske banke koji vam govore da li socijalnu komponentu treba zanemarivati ili ne.
Zakon o Crvenom krstu, kroz naglašeno insistiranje na prenosu javnih ovlašćenja na republičku organizaciju, važne i za naciju vitalne interese dovodi u pitanje - dobrovoljno davalaštvo krvi, i zadire u druge važne nadležnosti savezne države i zbog toga nećemo glasati za taj zakon.
Samo jedno pojašnjenje: kada je ratni sukob u pitanju, onda je država nadležna, vojska je nadležna za ratne žrtve i sve, i to je nadležnost savezne države. Mi nećemo da pod firmom prenošenja javnih ovlašćenja budu preneta suštinska ovlašćenja jedne države.
Zakon o opojnim supstancama je neophodan i potreban zakon, na koji nemamo suštinskih primedbi. Hvala vam, ja sam bio i kraći od pet minuta.

Poštovane koleginice i kolege, javljam se pošto je pomenuto moje ime. Mislim da je pogrešno protumačeno ono što sam govorio. Sva tri člana Odbora iz G17 plus su krajnje časni i pošteni ljudi i to hoću ovde da kažem. Međutim, žrtve su manipulacije i naloga, najverovatnije sa druge strane. Možda i nije, možda sam pogrešio.
Što se tiče mojih kolega članova Odbora iz G17 plus, to su krajnje časne i poštene kolege, ali sasvim je jasno da juče kada smo... Znači, slažete se i vi da ovakav tempo nije izdržljiv, slažete se da u jučerašnjem danu odluka da se radi po dve tačke sa dva paketa, da se mora završiti rasprava i da se nameće brži tempo za naš rad... Nije od nas zavisilo. Upravo to zameram Skupštini i zato kažem da se ovde ne poštuje procedura. Ponavljam Vladi, narodu i vama, ako imate savesti, da se ovako ne sme raditi.
Shvatite kako hoćete, govorim u ime 50.000 dece sa kojima sam se zajedno porađao. Govorim u ime nekoliko hiljada... Jeste, vi se smejte, da li imate dete, da li ste se porađali, ne znam. Možda imate, pa ste to doživeli kao jednu finu simfoniju i uživali u svemu tome, moguće je i tako. Govorim u ime nekoliko hiljada operisanih žena. Meni savest i nešto što je lekarska etika ne dozvoljava da ovako postupam i radim, a vi se smejte. Sram vas bilo što se smejete kada ukazujemo na ozbiljne propuste gde se država, koja za sebe pretenduje da kaže da je pravna država, u ovakvom svetlu pokazuje pred javnošću i pred nama narodnim poslanicima.
Da završim priču, svi smo bili umorni, umoran je bio i kolega Vučićević, kolega Dunjić koji se iz Čente vratio nazad da bi prisustvovao Odboru. Slažem se da smo svi bili umorni, ali nismo imali drugi izlaz. Nama je to nametnuto. Da li tako treba da se ponaša vođstvo ove skupštine i čudi me da predsedavajući uopšte ne reaguje na ono što sam rekao na početku. Znači, psi laju, karavani prolaze, mi idemo, Srbija propada.
To je realnost, ali opet vas upozoravam, kao lekar, nemojte se igrati sa zdravljem srpskog naroda, nije situacija u zdravstvu dobra. Možete vi pričati bajke, možete govoriti ono što govorite, ali situacija nije takva. Mi ćemo vas ubediti, nadam se bar delimično, u to podacima u koje vi najviše verujete.
Evropskim prijateljima kojima najviše verujete mi ćemo posvetiti najviše pažnje, pa ćete čuti šta vam oni kažu.
Znate da sam juče za ručkom pokušao da zamolim sve poslanike da dođu; ko je došao došao je, ko nije nije, i to ne može drugačije da se zove nego opstrukcija rada Odbora, kada nemaš kvorum. Bolju reč ne znam.

Poštovani narodni poslanici, gospodin ministar je pokušao da odgovori na neke stvari i još je više bacio krivicu na Odbor time što dva puta naglašava da smo šest meseci imali zakone i nismo odradili svoj posao. Objasnio sam vam dinamiku kako je stvar tekla, da vi vidite ko je skidao sa dnevnog reda odlučivanje, čak i protiv vaše volje i vi ste se zbog toga ljutili.
Ono što ste kazali na početku, u vaš stručni integritet apsolutno niko ne sumnja. Vi ste vrhunski stručnjak, slobodan sam da kažem evropskog formata, ne mogu da kažem svetskog, mi sada težimo Evropi, a mogao bih i to da kažem. To niko ne dovodi u pitanje.
Ovde se kaže da mi citiramo pogrešno. Sve što citiramo držim kod sebe, ništa mi pogrešno ne citiramo. Kad neko to kaže, verujte da on onda ne govori istinu. U 19. ulici u Vašingtonu, tamo gde je sedište Svetske banke, na zgradi lepo piše "Naš san je svet bez siromaštva". Ti vaši saradnici, gde ste im držali predavanja, ovo je strategija pomoći u zdravstvu Svetske banke, i šta se kaže u toj strategiji – Vlada Srbije nema verodostojnu koherentnu strategiju i plan akcije da racionalizuje, prestrukturira i preorijentiše sistem zdravstva u pravcu poboljšanja kvaliteta itd. Jeste malo star dokument, ali jeste pre toga postojala doneta politika. To vam je Svetska banka kazala i nemojte da kažete da pogrešno citiramo. Koga interesuje da li sam ja ovo pogrešno čitao, može da pročita.
Ono što je izašlo u NIN-u 1. septembra, što je napisala Karolin Junger, kad to pročitate, onda se vi saberite i nađite se gde ste. Kaže se, pazite, ironiše se čitavo vreme: "Da li biste voleli da odete kod doktora kada ste bolesni?" Pazite, 1. septembra ove godine. "Ako mislite da je ovo pitanje glupo, jer naravno da bi svako odgovorio sa "da", veoma grešite. U stvari, mnogo ljudi u Srbiji ne ide kod lekara kad su bolesni. Zašto? Da budem iskrena, iz mnogo razloga." Kaže i ovo: "Jedan od najvažnijih je da je lečenje, jednostavno, suviše skupo. Analiza siromaštva koju je Svetska banka uradila za 2004. godinu u Srbiji kaže da je 45% ljudi koji nisu otišli do lekara kada su bili bolesni navelo da im je preskupo." To vam kaže Svetska banka sa kojom vi sarađujete odlično.
A kako ide ironija dalje, i to ćemo vam čitati. Mi upravo na to ukazujemo. Gospodine ministre, vi ste kazali da se čudite zašto mi postavljamo amandmane, a odbijamo zakon. Pa, da pokušamo, jer znamo da ćete silom većine i ovakvim mahinacijama kojima pribegavate...
Predsedavajućem uopšte ne smeta da vodi ovakvu sednicu, on smatra da njegov moralni integritet time nije očuvan i ja mu čestitam na tome, čestitam i predsedniku Skupštine, čestitam i srpskoj Vladi, na čelu sa premijerom. Postavljam vama pitanje, gospodine ministre - da li vi smatrate da je ovakva rasprava u redu?
Ponovo kažete šest meseci, a kažem vam da sam to stavio više od mesec dana pre, a pozicija je to vratila.
Još jedna stvar: kad kažete da je Odbor izglasao, jeste, na molbu da se izjasnimo - šest prema pet. To je vrlo tesna većina.

Poštovani narodni poslanici, sada koristim prvi deo, možda ću i objedinjeno da iskoristim oba dela. Na početku ovog svog izlaganja izvinjavam se vama poslanicima koji niste lekari, pošto ćemo možda voditi neke rasprave koje nisu za vas interesantne i koristiti malo stručniju terminologiju, neprimerenu ovom visokom domu. No, prinuđeni smo na to, vremenski je tesnac i škripac.
Kaže uvaženi kolega da je ranije bilo loše i ministar često zna da kaže da je bilo loše ranije.
Šta kaže MMF? "Uprkos nepovoljnim uslovima, poslednjih godina Srbija pokazuje prilično dobre rezultate u odnosu na slične zemlje u pogledu očekivane dužine života u momentu rađanja i smrtnosti dece. Međutim, ovi rezultati su verovatno u vezi sa poboljšanim opštim uslovima života, sa jedne i, sa druge strane, sa ranijim ulaganjima u zdravstvu." Ovo je izveštaj iz 2002. godine.
Prema tome, samo da kažem da je Srbija imala dobar sistem pod socijalistima, zašto ne reći otvoreno, i brojčani pokazatelji to govore. To je iz 2002. godine i videćemo kada pogledamo podatke iz 2005. godine kakvi će ti pokazatelji biti, pa ćemo moći da sudimo o postrevolucionarnim vremenima.
Ono što bih na samom početku želeo da kažem, pošto sam rekao da smo protiv ovih zakona i jedan važan razlog je naveden na samom početku, zbog nepoštovanja same procedure i opstrukcije izjašnjavanja, da vidimo kako se stručna javnost odredila prema ovim zakonima. Ništa ne citiram, precizno čitam, Srpsko lekarsko društvo i zamerke koje je potpisao predsednik prof. dr Vojkan Stanić. Pazite šta je kontraodgovor – to je bilo davno, izmenilo se.
Samo da pročitam dve stvari, suštinske: "U nacrtu se zanemaruje integralni pristup prema porodici kao osnovnoj jedinici kojoj se pruža zdravstvena zaštita na primarnom nivou. U zakonu o zdravstvenoj zaštiti u potpunosti treba izjednačiti položaj privatne prakse i državnih ustanova". Kako je to izmenjeno vi mi dokažite i pokažite pa ću biti veoma zadovoljan. Neću da čitam ovo ranije gde se kaže da ničega praktično novog nema, a da su neka rešenja odranije bila dobra.
Ako je iko merodavan za ovu oblast, onda su to specijalisti socijalne medicine. Evo mišljenja o ovim zakonima Sekcije za socijalnu medicinu, koje je potpisala predsednik doc. dr Slađana Jović, kaže: "S obzirom da preduslovi za donošenje jednog zakona nisu ispunjeni, Ustav, prihvaćena politika od strane parlamenta", prihvaćena politika od strane parlamenta, ponavljam i to je veoma važno, to ćemo na kraju objasniti zašto je to jako važno, "prihvaćena zdravstvena strategija sa ciljevima, nepostojanje koncepcije daljeg razvoja sistema zdravstvene zaštite i posebno primarne zdravstvene zaštite i privatizacije zdravstvenog sektora, ne bi trebalo prihvatiti ponuđene verzije nacrta zakona, niti dozvoliti da ovakva verzija zakona bude ponuđena na razmatranje Skupštini Republike Srbije".
Ništa suštinski od onoga što je traženo nije izmenjeno. To je mišljenje struke. Privatna lekarska komora u dopisu od 20. septembra, neću čitati sve, tri dopisa, vraćanje, vraćanje, vraćanje. Ko ne veruje može da proveri.
Za tu komoru sam rekao da oni možda jesu legitimni, ali nisu legalni, jer zakon ne predviđa, ali oni su postojeći živi ljudi, koji postoje. Država njih ne sankcioniše zbog njihovog postojanja, pa prema tome oni su onda ilegalni. To je mišljenje privatnih lekara, sindikata lekara i farmaceuta i da ne nabrajam dalje.
Znači, pokažite mi dokument, molim vas, gde je javnost, osim direktora kojima vi komandujete i osim onog udruženja zdravstvenih ustanova, državnih, dala suprotno mišljenje i da smatra da je to sve dobro.
Ponovo upozoravam da moramo biti potpuno svesni situacije i okolnosti u kojima danas živimo. Kada citiram ovu gospođu Junger, dužan sam da vam ponovim ono što vam je pričala ovde na sednici Odbora. Zašto vam to kažem? Upravo vam kažem zbog toga što je ta priča, koju ćemo mi razobličiti do kraja, da je neophodno doneti zakon o osiguranju zbog toga da bi se kresala javna potrošnja i to javna potrošnja u zdravstvu, falš priča.
Uvažena gospođa direktor Svetske banke kaže – potrebno je stvoriti veći pristup organizacijama socijalne pomoći, a ne manji. Proširenje socijale. Kaže – potrebno je učiniti pouzdanim sistem socijalne zaštite, potrebno je omogućiti širi pristup sistemu zdravstvene zaštite, kao i obrazovnom sistemu. Da li su liste čekanja širi pristup? Da li je rad popodne za pare, preko reda kod lekara koji nije tada privatnik, taj širi pristup?
Neću da čitam šta je ironično kazala, i kaže – hvalite se da u Beogradu imate veliku bolnicu, i onda kaže – pa lepo. Tako vam kaže, tako ironiše. Do sada još nije zabeležen takav slučaj ironisanja jednog visokog funkcionera i vi se niste oglasili. Kaže – a šta će vam to tako, zašto bolje ne ulažete u primarnu zdravstvenu zaštitu i daleko ćete bolje rezultate postići. Dobro, neću da kažem da je ona apsolutno u pravu.
Ovde, u sali negde pored nas, ovaj dokument je na dnevnom redu i zove se – Srbija i Crna Gora 2005. godina, znači izveštaj evropske komisije. Vi nosite značke. Tamo, kada se govori o korupciji, kaže ovako, znači, kako se to vodi - konflikt interesa i onda kaže ovako: slobodan pristup informacijama – nisu još na zadovoljavajućem nivou i vlada ne omogućuje da se poboljša situacija koja ne valja.
Znači, ono što sam već rekao, nije dobra zdravstvena situacija i pogoršavaju se parametri koji pokazuju kakvo je stanje zdravstva; ubica broj jedan, koronarne bolesti i vaskularni insulti su u porastu za 25 posto od 2000. godine naovamo.
Imamo odgovor, to se ne može merama sprečiti za godinu ili dve, gospodine ministre, to se može sprečiti i mi ćemo objasniti kako i pokazaćemo vam izveštaj Svetske zdravstvene organizacije gde su se za godinu dana smanjivali ovi pokazatelji, nepovoljni za svaku populaciju.
Kazaće vam i koji je to metod, sprečavanje ovih nepovoljnih stvari, a to bi trebalo vaši kompetentni saradnici da vam kažu.
Vi ste se oslonili na strane, dobro plaćene saradnike, koje veličate. Vama je konsultant gospodin Keber iz Slovenije, internista imunolog, za pitanje finansija zakona, a Svetska banka vam kaže – niste uradili adekvatnu finansijsku simulaciju da ste sigurni da je ovo što ste predvideli paketom ostvarivo sa vašim prihodima. Ovde imate gomilu naših vrhunskih stručnjaka koji bi vam to uradili i koji to znaju da urade.
Pozvali ste se na gospodina profesora Lalića, ali ne cenite vi svoje stare profesore i ove koji su danas još profesori i koji su i danas eksperti Svetske zdravstvene organizacije.
Licenca eksperta Svetske zdravstvene organizacije se daje na četiri godine. Jedan živi je ovde prisutan i pismeno ću vam pokazati, pošto vi putujete po svetu a ne znate da imate u zemlji jednog.
Želim još nešto da vam kažem o tome, da se razumemo oko naših stručnjaka, 35 lekara i medicinara iz Srbije je bilo u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji na službi 1978. godine. Od toga su četvorica bili predsednici komiteta sa sedištem u Ženevi, a četiri su bili predstavnici Svetske zdravstvene organizacije u inostranstvu.
Danas imamo jednog eksperta Svetske zdravstvene organizacije, a da vam ne govorim o ostalim stručnjacima koje je trebalo konsultovati, ne bacajući i ne rasipajući pare. Tu je trebalo da štedite, a ne na nečem što je socijala i što ugrožava zdravlje naših građana.
Nešto želim da kažem i o samim zakonima. Naravno, ne može se o pet zakona u 20 minuta reći ništa ozbiljno. Mene će razumeti građani Srbije.
Ne smeta to ništa gospodinu ministru, ne smeta to predsedavajućem. Rekao sam, to je njihova slika, to je njihov deo ličnosti i mi tu ne možemo ništa da uradimo.
Hajde da kažemo nešto, zakon o zdravstvenoj zaštiti, interesantan zakon, 278 članova, zakon o zdravstvenom osiguranju - 269 članova.
Molim vas, gde ste videli ovakve zakone i sa ovolikim brojem članova, u kojoj to zemlji, da li u toj Sloveniji; taj Keber, koji vam je 500 evra na dan uzimao ovde i ukupno ste mu platili 100 hiljada evra na račun ovog naroda, da li vam je on rekao da vi treba da napišete 269, a slovenački ima 90?
Verovatno vam je to on rekao, samo vi nećete da ga slušate, to nije dobro. Ako ga već plaćate, onda slušajte i ugledajte se.
Šta kažete u obrazloženju? Kažete da ovi zakoni predstavljaju zakonodavno-pravni osnov za reformu zdravstvenog sistema u ovoj fazi reforme kao kontinuiranog procesa.
Molim vas, reforma kontinuirani proces nije, odmah da se razumemo. U svetu i u Evropi pod reformom se podrazumevaju suštinske promene u ciljevima i zadacima zdravstvene službe.
Dokument o zdravstvenoj politici u svim razvijenim zemljama sveta donosi parlament, gospodine ministre, donosi zdravstvenu politiku. Ovaj parlament od 2000. godine to nije doneo.
Zašto nije doneo ne znam i neću da ulazim u to. Pošto Narodna skupština nije imala priliku da o tome raspravlja, onda ne može ni sled događaja da bude normalan dalje.
Na osnovu tog dokumenta gde se jasno odrede ciljevi, vi donosite strategiju u Vladi, Ministarstvu i ne treba Skupština da se strategijom bavi. To je više stručna stvar.
Mi treba da se bavimo ciljevima, šta hoćemo da postignemo, a onda će stručnjaci da strategiju uspostavljaju, a ne parlament i oni koji ovde predstavljaju građane Srbije. Iza toga tek može da dođe predlaganje kvalitetnih zakona.
Ništa od toga vi niste uradili. Ništa ne postoji. Ono što zovete bela knjiga ili vizija, to nije to. Pročitao sam šta vam je rečeno od strane Svetske banke – da nemate koherentnu, konzistentnu politiku i strategiju. To vam kaže Svetska banka, ne kažem vam ja.
Sa njima to raspravite šta je tačno. Mi smo dužni, kao članica Svetske zdravstvene organizacije, a vi putujete, idete, da napravimo dokument o ciljevima i merama zdravstvene politike u skladu sa dokumentom koji se zove – Zdravlje za sve u 21. veku. Zašto mi to od 2000. godine, a više nema sankcija, nema blokade, nismo uradili? To je sada jedno pitanje i nije jasno.
Kada sve to ne postoji, onda vi možete da imate jednu izreku u zakonu koja je deklarativna i koja je prazna priča. Naša zamerka je da ima mnogo deklarativnosti, da je pola članova nepotrebno i da se mogu komotno brisati.
Pravnici znaju mnogo bolje. Imate i pravnike ovde, ćaska sa gospođom državni sekretar za zdravlje, zabavlja se lepo, ona bi morala da kaže kako treba da ide član zakona, imate normu, izreku, pa ako se to ne poštuje kako će to da se sankcioniše.
Kaže se ovako u stavu 2 – da je osnovni cilj zdravstvene zaštite da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana i porodice.
To je fraza i ako je hteo da uzme nešto iz deklaracije sa osnivačkog skupa 22. jula 1966. godine i da tumači tako jedan od tih članova, mogao je da uzme misao i da ugradi u zakon, i trebalo je da ga prepiše kako glasi u originalu, ali ja ga neću čitati.
Ono što se kaže da je diskrepanca između sredstava i troškova, sigurno da postoji razlog zašto sve zemlje idu u reformu i zašto reformišu taj sistem i tu nema nikakvih dilema.
Međutim, rečeno je da ovaj zakon hoće da uvede decentralizaciju i dva se sistema koriste: koristi se onaj koji je već nametnuo Zakon o lokalnoj samoupravi, gde vi imate da lokalna samouprava osniva ustanove i postavlja direktore.
Međutim, ministar nije iskoristio, ono što mi zameramo, četvrti jak način kojim je mogao da ovu decentralizaciju iskombinuje sa ovom koju je on predvideo, i verovatno bi to bilo u ovom momentu najefikasnije, a to je privatizacija.
Ono što ćemo da kažemo, cilj decentralizacije treba da bude, bar prema Ljubljanskoj povelji, da se građanin dovede u centar odlučivanja. Ovim vašim zakonima građani uopšte nisu dovedeni u centar odlučivanja.
Imate, doduše, jednu odredbu gde kažete – formiranje saveta osiguranika na nivou filijala u zdravstvenom osiguranju koji imaju savetodavnu ulogu. Nema odlučivanja.
Vi ste građane potpuno doveli do krajnosti, oni nemaju prava nigde i ne mogu da se izjasne o sistemu i da kontrolišu sistem. Govorite o osmišljenoj decentralizaciji, to je nešto novo, jer takvu terminologiju ne poznajemo. Kada koristite u zakonu, lepo bi bilo da definišete, jer sve nove stvari koje se upotrebljavaju trpe i definiciju.
Efikasan referijalni sistem ne postoji i to je sada, da vam kažem suštinu, za nas je cilj očuvanje biološkog jedinstva naroda, a kada je to tako onda moramo imati zdravstvene pokazatelje, a pokazatelji kažu jasno da je smrtnost od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i karcinoma na prvom mestu.
Onda mi moramo da se usmerimo, i to je zdravstvena politika, jer je cilj da smanjimo tu smrtnost, na kvalitet života, prevenciju i sve ono što ide. Ako je to tako, najefikasniji način je borba na primarnom nivou, a ne angio-sale, ne skeneri, ne magnetne rezonance, ne sekundarna, ne tercijarna zaštita.
Da sam ja u pravu, samo pogledajte budžet i pogledajte koliko ima sredstava izdvojenih za primarnu zaštitu, a koliko imate izdvojenih sredstava za sekundarnu i tercijarnu.
Piramida: 70% dole se obavi u primarnoj do 80%, a ovo gore 30 u sekundarnom delu; treba da bude i u finansijskom pogledu isto. Kod nas je obrnuto, mi imamo dole, kada su u pitanju finansijska sredstva, proporcionalno kada se gleda, manja sredstva izdvojena.
Vidite samo šta je u fondu predviđeno i budžetu i sve će vam biti jasno, kako se mi borimo za primarnu zdravstvenu zaštitu i za otkrivanje i eliminaciju faktora rizika.
Možete vi da utičete na ponašanje nacije onim vašim akcijama u kafanama sa ambasadorima, sa trčanjem – to je vrlo dug put i tu se ne postižu brza rešenja. Tu treba 10 godina. Da vi tražite sistematski faktore rizika i da njih eliminišete, vi biste mnogo pomogli srpskom zdravstvu.
Gospodine ministre, kada bi hteli da se držimo vaših deklaracija, vi biste prvo opremili primarni nivo i to kompletno, onda, naravno, ne bi vi zapostavili ni sekundarni, ni tercijarni, ali ovo je conditio sine qua non da kompletno bude taj nivo zaštićen.
Usred Beograda, pre tri dana, mog dobrog druga, kolege majka padne na ulicu, posle 45 minuta dolazi ekipa hitne pomoći sa EKG-om – ne radi nam EKG.
Ne može tako, gospodine ministre, angio-sala, jer u hitnoj pomoći mora da radi i u ambulanti primarne zdravstvene zaštite EKG i to je prvo. Aktivnim stavom, kombinacijom promene ponašanja populacije doveli bi sigurno do boljih rezultata.
No, ima tu niz stvari i mi ćemo, nemamo vremena sve da obuhvatimo, da obrazložimo kroz amandmane na osnovu činjenica, podataka i stavova savremene svetske nauke, jer smeta nam zašto vi govorite o zdravstvenim ustanovama i praksi.
Ne možete mešati babe i žabe. Zna se šta je praksa, zna se šta je ustanova i nema tu znaka jednakosti u srpskom jeziku. To vi pokušavate da napravite znak jednakosti.
Otvarate spomenik Vladanu Đorđeviću i uvodite sistem – zavod za javno zdravlje. Ne možete, gospodine ministre. "Public health" je postojao u 19. veku, kada je bio gospodin Đorđević živ, i Batut, i ni jedan ni drugi nisu prevodili "public" sa "javno", nego sa "narodno". Ako hoćete da menjate ime zavodu, koristite tradiciju i nazovite – zavod za zaštitu narodnog zdravlja ili zavod za zaštitu zdravlja, kao što je do sada bilo.
Kažete – u okolini su prihvatili. Nije tačno, prihvatila je Hrvatska zato što beži od srpskog jezika, izmišlja okolotrupni opasač, a sada će oni da se zovu za javno zdravlje, a vi odmah za Hrvatima.
Kako Slovenci, kako Keder - Zavod za zdravstveno varstvo, nema - javno, kolega ministre, i nije tačno, nemaju ni Makedonci, samo Hrvati i za Hrvatima odmah skočili.
Ja sam se samo dotakao nekih problema. Žalim što nemamo vremena, ali verujte, kroz amandmane ćemo detaljno sve obrazložiti.
Došao je još jedan zamenik predsednika Skupštine, ja isto i vama hoću, i time završavam, da postavim pitanje da li je vaša savest, gospodine Anđelkoviću, mirna, kada se na ovakav način donose zakoni veoma važni za zdravlje građana, koji direktno tangiraju i u socijalnu komponentu, da li je vama savest mirna?
Vladi je mirna, predsedniku je mirna.
Ja sam rekao da se danas vodi u ovom parlamentu oktroisana rasprava, jer Odbor za zdravlje nije bio u situaciji i nije mogao, ne svojom krivicom, da se izjasni o amandmanima, nije čuo mišljenje Vlade, a raspravlja o pet zakona iz zdravstvene oblasti, od kojih su tri sistemska.
Pitam vas da li vam je savest mirna? Ne morate odmah odgovoriti, biću opet zadovoljan.

Da odgovorim na ono što je koleginica rekla "što bi radikali rekli, narodno zdravlje". Nisu radikali to izmislili. Nećemo da nam vi dajete važnost koju ne zaslužujemo. To je rekao Vladan Đorđević. Ministar je pre izvesnog vremena otvarao spomen statuu Vladanu Đorđeviću, osnivaču srpskog saniteta. Lepo sam rekao da je u 19. veku termin "public health" u Engleskoj postojao.
Prema tome, taj termin je uveo Vladan Đorđević, i Batut. Ko je Batut lekari dobro znaju, a prihvatio je taj termin i Andrija Štampar, koji je osnovao u Zagrebu Školu narodnog zdravlja. U Zagrebu i dan-danas postoji Škola narodnog zdravlja. Ustašoidna vlast Hrvatske nije to promenila, neće svoje tradicije da menja. Ukoliko hoće novu terminologiju da usvoji, to imamo kao konačan rezultat.
Naravno, ne polemišem sa koleginicom ništa, njena primedba je bila sasvim dobronamerna i ja joj ne zameram, ali ovo je istina. Mi se zalažemo samo za nešto što je naša ustaljena terminologija, a protiv smo ovakvih inovacija i to smo jasno kazali.

Poštovani narodni poslanici, ističe polako vreme koje je dodeljeno Srpskoj radikalnoj stranci u ovoj sumornoj raspravi o važnim zakonskim predlozima, o setu zakona iz zdravstva. Ja sam na neki način prozivao sve ljude koji vode ovu sednicu, pa neka mi bude dozvoljeno da zapitam uvaženog gospodina Markovića – da li vam je savest mirna kada vodite u ovom parlamentu jednu ovakvu raspravu na jedan ovakav način?
Verujem da nećete imati nikakvih moralnih problema i dilema, ali vas ja pitam zbog naše javnosti, jer očigledno je da Vladu Srbije i premijera nije sramota da oni idu svojim putem, zacrtanim, idu jednom stazom koja, po meni, povratka nema. Naredni izbori će okončati taj neslavan put.
Što se tiče zdravstva, smatram da sam kompetentan da kažem nešto više. Pada u oči vrlo interesantna činjenica da niko od kolega lekara iz najveće stranke pozicije ne govori o ovom zakonu. Šta je motiv, to oni sami znaju.
Ja bih sada na neki način sveo ovo izlaganje srpskih radikala da dođemo do nečega što je kostur, da prenesemo poruku našim građanima. Ovaj put ne razgovaramo više ni sa ministrom, ni sa Vladom, ne razgovaramo ni sa uvaženim predsedavajućim parlamenta, vodimo dijalog sa našim narodom. Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj set zakona. Prvi razlog, nije ispoštovana volja većine stručnih udruženja i sindikata.
Drugo, manipulacijama nije omogućena korektna procedura rasprave u Skupštini, objedinjavanjem rasprave za pet veoma širokih zakona, od kojih dva broje po skoro 300 članova, u jednu raspravu od pet sati i onom pričom o radu našeg Odbora koji nije uspeo da odradi, na svoju žalost, a možda i sramotu, posao koji je morao da odradi.
Sistemski zakoni nisu reformski, po srpskim radikalima, i to jasno kažemo. Reforma nije kontinuitet, reforma je nešto što je diskontinuitet i ne može biti kontinuitet. Ono što je pričano da su novine u zakonu, hajde da krenemo od zakona o zdravstvenoj zaštiti, pa je prva novina izabrani lekar. Dakle, kratko pamćenje. Godine 1962. je izabrani lekar postojao u zakonu Srbije; ne da je postojao lekar, nego i izabrana ustanova. Mogao si da biraš i ustanovu gde hoćeš da ideš, mogao si iz Kraljeva u Čačku da se lečiš, iz Čačka u Beogradu, i imao si tu slobodu 1962. godine i to je dobro funkcionisalo.
Kada vi sada govorite - izabrani lekar, ne možete da lišite tog svojstva lekara privatne prakse. Zašto? Ne zato što smo društvo u tranziciji, već zato što Ustav Srbije govori u jednom od svojih članova da su izjednačene ove dve kategorije. Dakle, državno vlasništvo i privatno vlasništvo. Ako Ustav kaže da su ravnopravne, ne možete vi uvoditi neravnopravnost i diskriminaciju.
Ako mislite da možete, može, ali društvenim dogovorom. Ako to stavite na referendum, dakle ono što vi hoćete, monopol društvenog sektora, vi ste dužni da raspišete referendum i da čujete šta građani kažu. Ne pada vam na kraj pameti, vi nećete da izdržite nijednu normalnu, korektnu skupštinsku raspravu, a kamoli da pitate građane.
Vas ne interesuje šta većinska stranka opozicije i ostale stranke o tome misle, vi tražite svaki način da sprečite to mišljenje. Dakle, smicalicama i raznim trikovima. O tome imamo dobru dokumentaciju, nećemo o tome jer to nije tema.
Ono što ću pokušati da vam objasnim... Uvek se kaže – radikalska priča je kritizerska priča. Ne, mi kritikujemo iz razloga što verujemo u ono što pričamo i iz razloga što mislimo da su nam argumenti jaki. Krajnji naš cilj je da kroz ovu raspravu... Znamo da vas ne možemo ubediti, a zašto ne možemo? Zato što je koalicija koja danas postoji neprincipijelna. Evo, da ste principijelna koalicija mi bismo mogli da vas ubedimo svojim argumentima i snagom argumenata, ali kada imate neprincipijelnu koaliciju, tu šanse nema da je urazumite.
Ja sam vam kazao, ne može biti cilj održavanje najvišeg nivoa, jer ako ga održavaš, on stoji tu po logici stvari, i to je fraza. Rekli smo šta je cilj zdravstvene politike, koju nemamo. Država Srbija nema zdravstveni dokument te politike koju je morao parlament da donese. Sve razvijene države sveta imaju politiku i tamo stoje ciljevi. A onda nemamo ni odgovarajuću strategiju. Sve to nemamo, a bavimo se nekim velikim reformama. To ne ide, jednostavno nije moguće.
Moguće je samo danas, kada imamo neprincipijelnu koaliciju i kada svi koji su iz pozicije i Vlada, to njoj služi na čast, ja kažem da nju treba da je sramota, pristaje na ovako nešto, da ovako ponižava i vređa srpski narod.
Ono što smo pokušali da vam kažemo da su jedini ciljevi, dva cilja: prvi cilj očuvanje biološkog integriteta koji je delimično i zbog bele kuge ugrožen, a mnogo više nepotrebno visokom smrtnošću, u kojoj je preventabilna... ne angio-salama, tu požar gasiš, nego sprečiti požar pravom primarnom zaštitom.
U pauzi me zovu kolege iz opšte medicine i kažu – zašto ne kažeš nešto i o porodičnoj medicini, zašto ne govoriš o WONCA projektu iz Svetske zdravstvene organizacije, zašto ne govoriš o projektu porodične medicine Evropa 2002. godine? Govorićemo kada budemo govorili o pojedinostima.
Ideju koju ste napustili niste shvatili. Za porodičnu medicinu se u Jugoslaviji, u Srbiji izjasnilo 70% građana. Istraživanje je sproveo UNICEF i Svetska zdravstvena organizacija pre par godina. Vi ne poštujete volju građana. Vi namećete građanima ono što vi želite. Zašto? Iz nerazumevanja. Zato što imate eksperte kakve imate, neću da kažem hohštaplere belosvetske, koji ovde dolaze za velike pare i sada tobože nama pomažu. To je i onaj vaš Keber.
Ono što je drugi zadatak, porodičnom medicinom, počeo sam da govorim, vi možete da štitite najbolje, po želji naroda, zdravlje na primarnom nivou.
Niste napravili odgovarajući reteralni sistem, da bude centar taj porodični lekar, sa ginekologom i pedijatrom kao konsultantima, i stomatologom.
Engleska ima porodičnog lekara, privatnog, svi su privatnici u Engleskoj. Privatizovali su privatni sektor, državno je zdravstvo, ali su oni to uredili ovako. Oni imaju problem što nemaju dom zdravlja. Sada se oni udružuju, privatni lekari, i udružuju se zajedno sa laboratorijom, sa rendgenom, a mi već imamo dom zdravlja, već imamo nukleus oko koga možemo da napravimo nešto što bi funkcionisalo odlično na primarnom nivou zdravstvene zaštite.
Znači, niste proučili ono što Svetska zdravstvena organizacija predlaže, da negujete porodičnu medicinu zajedno sa ginekolozima i pedijatrima, što je naša specifičnost, naši pacijenti su navikli da imaju tu zaštitu. Morali ste tu zaštitu prvo maksimalno obezbediti i snabdeti, pa onda graditi dalje.
Sada samo nekoliko reči da mi bude dozvoljeno da vam kažem i o ovom zakonu o budžetu. To je zakon koji je na brzinu donet, koji je deklarativan i jasno je. Vi ste se opredelili da obuhvatite zdravstvenim osiguranjem kompletno stanovništvo. Nije sporno. Čak ste išli toliko daleko da ste i one kategorije, za svaki slučaj, koje eventualno nisu članom 28, centralnim članom 45, gde se nalazi vaš paket zdravstvenih usluga... U tom vašem paketu ima neracionalnosti na koju je ukazala i Svetska banka, vi to niste shvatili.
Oni su vam jasno kazali kada su kazali šta su kazali, da ne ponavljam sada, da hemofilija i reumatska groznica ne mogu biti od socijalnog značaja, da sve zarazne bolesti ne mogu biti od socijalnog značaja. Imate grip, epidemiju gripa i sada je to od socijalnog značaja i sto posto pokrivate troškove. Ne može, niko to u svetu ne radi, nepotrebno je.
Isto tako, što treba da kažemo, ako ste se odlučili na ovakav paket koji je preširok, a tu je i HIV, narkomanija, tu je sve sto posto. Oni su vam rekli – smanjite to, ljudi, ne ide, to ne možete finansijski da uradite. Ako ste hteli taj pristup kojim ste krenuli, onda može, ali šta ste morali pre toga imati, i to su vam kazali i ovi iz Svetske banke, kakve su stvarne zdravstvene potrebe našeg naroda. Da bi znao kakve su zdravstvene potrebe prvo moraš reći koliko je bolestan, od čega se najviše umire, u šta treba ulagati, gde se treba baciti. Da li ćemo HIV i narkomaniju ili ćemo kardiovaskularna oboljenja, koja su glavni uzrok smrtnosti, ili ćemo zaštitu reproduktivnog zdravlja.
Meni ne smeta, mogu oni da pričaju koliko hoće, navikli smo mi.

Zakasnili ste, trebalo je ranije. Koleginica kaže da čuva mentalno zdravlje, a ja joj kažem zakasnila je, kasno se setila. Nažalost, meni je žao. Idemo dalje. Bolje čuvati neke druge stvari.
Ako ste to hteli, gospodine ministre... Mi danas raspravljamo o stručnosti sa gospodinom ministrom, sa jednim konceptom, ja o tome pričam; ja sam se izvinio građanima ako neću biti uvek razumljiv, vi ćete to sve razumeti.
Kolika su sredstva potrebna za realizaciju toga? Vi morate tačno znati. Onda tu uz taj zakon mora da ide dokument o obimu, sadržaju, standardu zdravstvene zaštite, jer se samo na osnovu njega mogu proceniti potrebna sredstva. Ovim što vi uvodite u zakon, promena standarda i svega što sam sada nabrojao, znači da niste uradili tu finansijsku konstrukciju, pa ćete od godine do godine menjati, jer je sada nemate. To je znak da vi sa ovim zakonom žurite.
U obrazloženju ni reči nema o ovim stvarima o kojima sam ja govorio. Niste izmerili koji su prioriteti gde moramo da idemo, kojim sredstvima, koliko nam treba. Što niste uradili za ovaj vaš koncept, to ste morali uraditi i to vam kažu ovi iz Svetske banke, ne znam zašto niste uradili.
Vi posle kažete – dobro, radikali, šta vi hoćete? Mi kažemo ovo – zašto niste lepo uradili osnovni paket zdravstvenih usluga, koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija i naravno Svetska banka, a slali ste ljude na kurseve da se edukuju upravo za to? Nekoliko ljudi je bilo na kursevima, koji je trebalo to da nauče. Da li je trebalo, da li su naučili, zašto nisu, to je drugo pitanje.
Ako hoćete na ovakav način da radite, šta onda prvo mora da sadrži paket – da izdvojite najosetljivije kategorije. Ko su? Sirotinja, bolesti od socijalnog značaja, pa da onda odredite mere kojima ćete da suzbijate pojavu bolesti kod tih ranjivih kategorija. Neću da nabrajam decu, neću da nabrajam trudne žene, to se zna. Znači, morali ste prvo u paket staviti kategorije. I onda ono, što kažu socijalisti, živi.
Ako imam grip ja i gospodin Karić, mi smo po ovom njihovom sto posto oslobođeni, ali ako ja imam sto posto sa kategorijom sirotinje, nema Karić, nemaju ljudi sa visokim primanjima. To je Svetska zdravstvena organizacija, to je Evropa, to je ono što vama tupi ono što vi zovete mentalna sposobnost. Mi se zalažemo za to i pitamo vas zašto to niste primenili.
Kada odredite te ranjive kategorije, to je u svetu model koji postoji svuda, onda kažete koje ćemo mi mere da odvojimo da budu glavne, udarne.
Da li će to biti angio-sale ili će to biti prevencija, EKG, aparat za pritisak, vaga, pa da se sprečava da ne dođe do tih komplikacija ili će to biti skeneri, magnetne rezonance itd.
Ono što ovaj paket mora da sadrži, a vaš ne sadrži, to je apsurd, vi morate sto posto pokriti oboljenja i povrede koje direktno ugrožavaju vitalno pacijente. Kada pacijent doživi infarkt na ulici vi ga morate 100% pokriti ako hoćete da budete humani, i ako hoćete da budete u redu, ako je on siromah. Vi morate otvoreni prelom, moždani udar svrstati u tu kategoriju i onda taj paket živi.
Neko će kazati – gde to živi, mi eto ne možemo da stignemo sve da pročitamo. Evo, paket u Republici Srpskoj urađen kako treba i to funkcioniše. Može neko da kaže nama ne treba, ne treba bogatom društvu. Ja se slažem, ko je bogat, on može kako hoće, on može da radi šta hoće. Srpska radikalna stranka se zalaže da se ovaj paket Svetske zdravstvene organizacije i banke primeni i na našu situaciju, zato što nam nije situacija dobra i najefikasnija je mera borbe za očuvanje zdravlja sirotinje.
Još nekoliko stvari treba kazati, da budu jasne. Ovaj zakon o osiguranju je vezan za budžet, to nikakve veze jedno sa drugim nema. To može da se vezuje, ali tu ne postoje funkcionalne nužne veze. Ne zavisi budžet od donošenja ovog zakona nimalo. Kada se donosi sistemski zakon on mora da traje. Onaj ko ga donosi mora da ima ambiciju da mu traje makar tri dana. Ovako kako je zamišljeno i kako je neodrživ finansijski, lako je dokazati, on neće trajati.
Ovako kako je zamišljen, prihvaćeno je od Svetske banke, kazano im je ovako "veliki prostor imate da krešete javnu potrošnju, ako nemedicinski deo prava koja ste dali građanima, oduzmete". Znači, oduzmite im pravo na troškove sahrane, oduzmite im putne troškove, skrešite im bolovanja. Da li je to za naše društvo rešenje? Da li je to za društvo koje je siromašno, objektivno, gde je došlo do velikog raslojavanja, gde se svuda kaže da je socijalna briga i politika jedna nužna komponenta društva u tranziciji, dozvoljeno da krešeš na ovim kategorijama? Po srpskim radikalima ne.
Šta ste vi uradili, umesto da troškove države smanjite, neracionalnosti, a toliko ih je, gde god se okreneš možeš prstom da upreš na nešto što nije u redu u zdravstvenoj službi, svuda. Gledajte zgradu Ministarstva finansija, tri miliona evra ili dolara za rekonstrukciju, da bi se uselila jedna grupacija i da živi u raskoši i luksuzu. Da ste te pare uzeli, ne bi bilo liste čekanja za kukove. To je ona količina novca koja bi skinula vašu listu čekanja za kukove i svi bi imali besplatne kukove. Da li mora onako da blješti i da li su morali biti isterani odande statističari u daleko lošiji prostor Republičkog zavoda za statistiku, koji je gore na bulevaru?
Ako se gleda šta se događa u zdravstvu, prošle godine je 240.000 doza vakcina za grip bačeno. Zašto? Zato što je centrifuga stara 50 godina. Onda je kupljeno 240.000 doza tih vakcina. Znate koliko je to para?
Još jedan primer: "Galenika" - ko to može da opravda srpskom narodu i nama lekarima da neko u ime naroda da tri miliona dolara jednoj firmi da kupi pravo na "palitreks" i "pentreksil"? Nepotrebno. To je generika. Kupiš od "Bristol Majersa", preko nakupca koji se zove ne znam kako, pravo da bi se zvao "pentreksil", a istu sirovinu od tri do pet puta jeftiniju možeš kupiti u Indiji, Kini i lek nazvati, kako naš narod kaže, "pentraksil", ili nekako drugačije i miran si. (Dobacivanje iz sale.)
Kažite slobodno glasno, ne smeta, mislim da je dobronamerna upadica.
(Predsednik: Budite ljubazni, nemojte diskutovati sa poslanicima. Budite ljubazni i nastavite svoje izlaganje.)
Ja diskutujem, a poslanici dobacuju. On ne opominje da je po Poslovniku zabranjeno dobacivati govorniku, ali meni je zabranjeno da razgovaram sa poslanicima. Dobro, slažem se. Izvinjavam se, gospodine predsedniče, pogrešio sam.
Da uzmemo ono što je kazala Karol Junger, ja nisam ubedljivijeg članka pročitao, da je neko u nečijoj zemlji objavio ono što je ona u NIN-u objavila 1. septembra. Sa toliko cinizma i sarkazma je pričala o našim zdravstvenim problemima, da je to jedno čudo.
Ona kaže da korupcija u našem zdravstvu odnese 2 do 4% bruto nacionalnog dohotka. Da je država odgovorna, ne kažem vi, nego da funkcionišu institucije, da je država odradila svoje i da je pola od toga uvela u normalne tokove, ne bismo mi morali 1,3% bruto nacionalnog dohotka da nadoknađujemo kresanjem zdravstva. Nije rešenje da zavrćeš prvo ruku penzioneru, pa kad malo spreče socijalisti, daj sad na bolesne. To jedna odgovorna socijalizovana država neće sebi da dozvoli, a bogami, ova naša vlada i te kako hoće. Zašto, ja to ne znam.
Hoću da kažem da se moglo na drugim stavkama i te kako nadoknaditi sve ovo što se smatra nekim probijenim troškom koji nam međunarodna zajednica ne priznaje, a pogotovo racionalizacijom u zdravstvenoj službi.
Neko je tu govorio od kolega da je velika potrošnja lekova. Ako pogledate šta je u Fondu od prošle godine do ove godine, koji su troškovi za lekove, to nisu racionalni troškovi. Nije racionalan sistem u beogradskim bolnicama sedam direktora. Šta se onda dogodi – haos. Onda peticije, onda su vam te ustanove pred štrajkovima. Sedam direktora, to su veća primanja, veće plate. Nije to ključno i presudno, ali ne funkcioniše sistem. To su neracionalnosti.
Time što niste restrukturirali u ovom momentu na pravi način i napravili reteralni sistem, gde primarna zaštita nije primarna, nego glavna, a sluškinje sekundarni i tercijarni nivo, nećete ni poboljšati zdravstvenu situaciju našeg naroda, a bogami nećete ni finansijsku situaciju ove države popraviti. To je suština.
Srpski radikali su vam je kazali, a vi možete kvalifikovati to kako hoćete. Ovo nije pamet srpskih radikala, ovo je pamet, mogu slobodno da kažem, sveta struke, intelektualne elite zdravstva, koja nama piše, sa kojom komuniciramo i nemamo nikakvih problema. Ne slažemo se uvek sa svim njihovim stavovima, ali ovo je ono što kroz naša usta govori prava, ne lažna struka. Mi nećemo da se kitimo kukavičijim perjem, da pričamo našu priču; pričamo priču eksperata Svetske zdravstvene organizacije, vrhunskih stručnjaka koji su ovu medicinu bili uzdigli na visok nivo u ranijem periodu, koji će i te kako biti teško da mi dostignemo, a i buduće generacije.

Reklamiram član 104. stav 1. Vi ste, gospodine predsedniče, mene pogrešno razumeli. Vi ste malopre rekli da ste pustili vreme da teče da biste ispunili želju jednom poslaniku. Verovatno bi taj poslanik trebalo da budem ja. Niste razumeli situaciju. Gospodin ministar je pogledao na sat i ja sam hteo samo da mu kažem otprilike da se orijentiše, dobronamerno, kolegijalno, koliko će ova rasprava da traje.
Vi ste napravili jedan komentar da ste pustili, pošto ja vodim dijalog sa narodom, a mi vodimo dijalog sa narodom i mi smo deo naroda i mi smo pravi predstavnici naroda, naš broj to kazuje, naša priča isto tako kazuje i onda ste kazali – evo vam odgovor. Šta je bio odgovor? Tišina. Miloš Veliki naš, kada je čuo tišinu, vi znate šta je rekao. Niste se meni izvinili, izvinite vi, ja nisam čuo. Ne tražim to izvinjenje, samo vam kažem, kada čujete muk i tišinu onda treba da se zabrinete. Ta tišina može da ima mnoga značenja. Vi razmišljajte o tome. Ja hoću da kažem da ste hteli da ispunite moju želju. Ja od vas nisam tražio da od parlamenta pravite cirkus, možete, nastavite, nemam ništa protiv.

Poštovane koleginice i kolege, izvinjavam se zbog ovog kašnjenja, međutim, to je jedna sasvim normalna situacija, jer na ovakav način na kakav mi danas radimo ne pamtim da se ikada radilo u parlamentu. Naime, o čemu se radi.
Zbog ovakvog zbrzavanja i aglomeracije velikog broja zakona o kojima moramo po hitnom postupku da raspravljamo, bio sam na sednici Odbora za zdravlje koji mora da da amandmane na predložene zakone. Mi smo radili dosta dugo i moramo i dalje da nastavimo taj svoj rad, tako da smo potpuno sprečeni i paralisani i ne možemo da učestvujemo u ovoj raspravi.
Ono što bih hteo odmah da kažem je jedna interesantna stvar. Za budžet se kaže da je najvažniji zakon koji se donosi u parlamentu, a juče kada je gospodin ministar ovde imao svoj ekspoze, onda smo videli tužnu situaciju, jer je na početku bilo jedva 50-ak narodnih poslanika, koji se ubiše od rada i kojima je jako stalo da se radi efikasno i dobro.
Ono što bi hteo da kažem, neke stvari u vezi sa budžetom moramo da naglasimo. Mi iz SRS prvo protestujemo zbog ovakvog načina rada u parlamentu. Začuđeni smo da ovde nema više narodnih poslanika, koji treba da govore o najvažnijem dokumentu koji treba da usvojimo.
Dalje, ono što ističemo kao nešto što smatramo da apsolutno nije dozvoljeno je i to što se budžet, koji se donosi za jednu godinu, vezuje za pakete zakona, sistemske. I kaže se da je neophodno da bi budžet bio dobar da se donesu i sistemski zakoni iz zdravstva, koji će omogućiti smanjenje javne potrošnje.
Prvo, to uopšte nije neophodno, to je notorna neistina. Svima je poznato da je deo budžeta plan Fonda za zdravstveno osiguranje i da se jednostavnom izmenom plana Fonda zdravstvenog osiguranja može i potrošnja kresati. Uopšte nije potrebno žuriti i sistemske zakone vezivati iz zdravstva, kao jedan preduslov koji će omogućiti da ispunimo zahteve MMF.
Ovde često i u medijima dobijamo netačne informacije, pa dobijamo informaciju da MMF traži da se penzionerima krešu penzije, a onda ona gospođa Sorsa kaže – poručujem građanima Srbije, MMF nije protiv penzionera i nije za smanjivanje penzija, to je rekla na odlasku iz Beograda.
Neko je pustio glas, budžet i zakoni iz zdravstva i zakon o osiguranju, to je povezano, to jedno bez drugog ne može. Nije tačno, neistina, sramota je da nadležni članovi Vlade i odgovorni ministar to tvrdi, a to uopšte nije tačno!
Nešto što je interesantno. Mi smo čuli jedan ekspoze, ako ste slušali juče pažljivo gospodina ministra, vi biste pomislili da se nalazimo u jednoj visokorazvijenoj zemlji koja ima određene teškoće, ali evo sunce se rađa uveliko, dan je već uveliko počeo i sunce nas je jako ogrejalo. Znači, najgore smo prošli, jedna milina.
Ako čovek hoda ulicama, ako se malo samo druži sa ljudima koji su većina ovog našeg naroda, onda će videti sasvim drugačiju sliku. Treba kazati da je 32% ovde u ovoj zemlji nezaposlenih i više. Kaže se, pa dobro, ima ih u sivoj ekonomiji. Jeste, ima ih, ali gledajte sada i prođite našim ulicama i pogledajte one tezge, silne, po glavnoj ulici.
A pričano je da je to relikvija jednog bivšeg režima i sistema. Šta je to danas? Otkud taj silni narod na tezgama, po ulicama Beograda i ostalih gradova Srbije? Pita li se neko to. Znači, 20% je apsolutno siromašnih po najstrožim merilima koja se danas u svetu primenjuju, a koliko je onih koji su i te kako u toj zoni siromaštva i da ne govorimo.
Kao lekar moram da podsetim i na još jednu stvar. Srpski narod, u celini gledano je danas opterećen bolestima više nego ikad. Najveća smrtnost kod nas je zbog kardiovaskularnih bolesti i zbog moždanog udara. Od 2000. godine naovamo povećana je smrtnost našeg naroda od ovog ubice broj jedan, ne da je zaustavljena, nego je povećana.
Ako čitate štampu, pogledajte, 1. septembra u NIN-u, Karolin Jinger daje neke svoje opservacije na naš sistem zdravstva.
Naslov članka je – Vreme je da ozdravimo srpsko zdravstvo. Šta kaže Karolin Jinger? Na osnovu ispitivanja Svetske banke, vezano za projekat istraživanja siromaštva u Srbiji, 45% građana se prošle godine, 2004, nije javilo lekaru, a imalo je zdravstvene potrebe! To kaže direktorka Svetske banke u Beogradu. A kaže i zašto se nisu javili. Zato što nisu imali dovoljno materijalnih sredstava da plate ono što je bilo neophodno da se plati!
Dalje, ista osoba kaže da na mito i korupciju u zdravstvo, odlazi, po procenama Svetske banke, između 2 i 4% bruto nacionalnog dohotka. Molim vas, 2 do 4%.
Ovde je bila jedna svečanost, uparađena kako zna da bude, povodom Svetskog dana siromaštva. Ta gospođa je bila gost ovde. Mi iz SRS nismo bili prisutni. Da vam pročitam samo zapisnik šta piše: "Karolin Jinger je svoje izlaganje zaključila isticanjem ključnih poruka – nije bilo značajnih promena u nivou siromaštva u prethodnom periodu u Srbiji, ali je ekonomski rast ostavio izvesne praznine, što je uslovilo da veliki broj ljudi živi u uslovima ekstremnog siromaštva". Veliki broj živi! Nije nego jeste, svakome je jasno šta je.
"Stanje siromaštva je izraženije u selu nego u gradu. Potrebno je ostvariti veći pristup organizacijama socijalne pomoći". Potrebno je veći pristup socijalnoj pomoći! Pazite! "Potrebno je obezbediti da ekonomski rast bude održiv. Potrebno je učiniti pouzdani sistem socijalne zaštite." Sistem socijalne zaštite! "Potrebno je omogućiti širi pristup sistemu zdravstvene zaštite, kao i obrazovnom sistemu". Širi sistem!
Šta smo mi čuli od gospodina Dinkića? Moramo da 1,3% bruto nacionalnog dohotka potrošnje krešemo. Gde ćemo kresati? Na zdravstvu i školstvu. Jinger govori jedno, ovde klimaju glavom i dive se; čuli smo da su se učesnici divili, da su kazali da je to baš tako. Ali, gospodin Dinkić ima drugu priču. Mi ćemo da krešemo ono što je socijala – zdravstvo i školstvo. Kako ćete, gospodo narodni poslanici, vi ste deo ovog naroda?
Šta su komentari, izvinte? Voleo bih da čujem komentare.
Ako je to već sve tako, jasno vam je saopšteno – 0,55% bruto nacionalnog dohotka će biti kresano od zdravstva, i kako: od nezdravstvenih troškova, a to su bolovanja, nadoknada za smrt i putni troškovi. Zamislite sada siromašan, bolestan narod, kome se zakonom daje pravo na sve ove troškove i hvalimo se da omogućujemo novom zakonskom regulativom ta prava narodu – i sada krešemo. Kako to može da se poveže jedno sa drugim? Kako to može da bude koherentno, da uzimate, siromašnom, bolesnom narodu u trenutku kada mu je najpotrebnije i ono malo sredstava koje ste do sada davali?
O čemu se radi? Vidimo da je predložen finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje 2006. godine. U tom izveštaju lepo stoji, nama je podeljeno, da se ostvaruje suficit. Pazite, narod bolestan, 45% naroda ne ide kod lekara zato što ne može da plati ono što treba, a zdravstvo ima suficit. Ministar jasno kaže, idemo na suficit da bismo dogodine smanjili izdvajanja za zdravstvenu zaštitu.
Pobogu ljudi! Mi imamo mali nacionalni dohodak, hajde da mi ministar kaže, naravno, nema ga, neće nam to kazati, da li Albanija ima veći bruto nacionalni dohodak od nas? Možda i ona ima, ne bi me čudilo da je to tako. Kada gledate koliko izdvajamo po glavi stanovnika za zdravstvo, vi ćete to da krešete.
Šta ste pokušali? Prvo, da raspalite po penzionerima, da njih ubrzano oslobodite od ovako ''velikih'' penzija. No, usporen je tempo, zahvaljujući amandmanima socijalista. Kada to niste uspeli, sada na drugu, nezaštićenu kategoriju – udarićete na bolesne ljude. To je vaš način vođenja politike i društva.
Može da se kaže ovako: da, vi radikali samo kritikujete, a gde bi vi našli tih 1,3% bruto nacionalnog dohotka. Ako je u korupciju već otišlo od 2 do 4% bruto nacionalnog dohotka, da je to neko kontrolisao i da nije dozvolio, mi bismo imali dostupna ta sredstva.
Dalje, da li je potrebno da Ministarstvo finansija tri miliona dolara potroši na rekonstrukciju ove zgrade koja je pored Vlade, koja najviše blješti u Beogradu, istera statističare iz namenski građenih prostorija, sa nekoliko kilometara razvedenih linija užičenih kompjutera, da bi se Ministarstvo raširilo i baškarilo. Znači, od ta tri
miliona isplatili bismo sve kukove koji su potrebni tokom jedne godine za zdravstvo Srbije.
Prema tome, rasipanje postoji i ima na svim stranama. Sam Fond je jedan izvor rasipništva, a kada budemo govorili o ovim stvarima o amandmanima, to ćemo vam i dokazati.
Hoću da kažem još jedno, ovakva matematika i ovakvo igranje je nedozvoljeno. Na sednici Upravnog odbora Republičkog zavoda od 24. oktobra 2005. godine, držim taj zapisnik, donet je uravnotežen finansijski plan. Tri dana posle toga, na nečiji mig, imamo suficit. Ovakvo igranje brojevima, to je sramota, to je skandalozno! Kasnije ćemo kazati i zašto.
Prema tome, postoji još jedan dodatni motiv koji treba kazati. U statutu Zavoda jasno piše, kazaću vam koji je član i broj, moraju prihodi i rashodi u finansijskom planu biti uravnoteženi. Krši se zakon – koga briga šta piše u statutu i budžetskom zakonu, uopšte nije važno, mi imamo suficit. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 140. Poslovnika, gde se govori o sazivanju sednice i o organizovanju rasprave u načelu.
Naime, smatram da nije primereno da mi danas ovde usvajamo jednu takvu odredbu da spojimo pet zakona iz oblasti zdravstva i da o njima raspravljamo zajednički u načelu. Jasno je šta to znači. Hoće da se skrati rasprava u načelu na pet sati.
Ono što sam dužan da kažem ispred svih članova SRS je to da, ako imate tri sistemska zakona u paketu, to ni jedna ozbiljna država neće da dozvoli.
Ako tu dodate još tehničke zakone, koje pomešate sa sistemskim zakonima i kažete da vam Poslovnik daje mogućnost da nađete vezu između njih, onda vam čestitam.
Vi onda možete vašim tumačenjem da nađete vezu između zakona o verskim zajednicama i zakona u zdravstvu. No, da se ostavimo ironisanja.
Na ove zakone su dugo čekali zdravstvena javnost, a i građani Srbije i te kako mnogo od njih očekuju. Na jedan ovakav neprimeren način, stavljanjem u koš pet zakona i svođenjem rasprave na jednu minimalnu raspravu, mislim da se samo nanosi sramota ovom parlamentu. Ovo govorim građanima Srbije. Građani Srbije treba da budu svesni kako se Vlada Srbije i kako se skupštinska većina odnosi prema veoma važnoj zakonskoj regulativi. Složićete se da je zdravstvo, ipak, veoma važna stvar za svaku zemlju.
Ono što je ovde posebno interesantno, imate zakon o osiguranju koji ide po hitnom postupku, pa ste i njega spojili sa zakonima koji idu po redovnoj proceduri; nema veze što imaju još poslanici mogućnosti da daju svoje amandmane.
Prema tome, jedan smešan, sramotan galamatijas koji ne služi na čast ni jednom ozbiljnom parlamentu. Da, gospodo poslanici, koji vičete iz ovih redova, pronađite mi gde je u francuskom parlamentu, engleskom parlamentu raspravljano o setu sistemskih zakona, pa onda arlaučite i vičite. Hvala vam.