Naravno, ja ću ispuniti obećanje, samo sam dužan da ponovim naš stav da smo mi apsolutno protiv ovakve licence koja se nameće i smatramo da u ovom zakonu treba brisati čitav taj stav koji to reguliše.
Neću obrazlagati, smatram da ovako zamišljena licenca ne treba da postoji (to sam juče obrazlagao, javnost je mogla da čuje), da lekarima to ne treba. Lekari su ozbiljna profesija, onakav niz mera kaznenih koje ste predvideli na jedan način zaista nas je iznenadio; da uzimate pare, da dajete ljudima određene mogućnosti da mogu da rade samo, a druge da ne mogu procedure da obavljaju u zdravstvenoj ustanovi, pa da onda potpuno zabranite da rade ili da rade pod kontrolom, stvarno je ponižavajuće.
Nijedna struka sebi to ne dozvoljava, sem ukoliko nije zadovoljeno nekom diplomom, nekom kvalifikacijom određenom da obavlja te poslove, pa onda se može to dozvoliti. U medicini nemojte to uvoditi, zamislite vi sudije, pa sada da sudi pod nadzorom i da kaže – mi ćemo te nadzirati; sedi neko i nadzire sudiju kako sudi. To nema nigde, nemojte to u medicinu da ubacujete, nemojte takvu licencu, skidajte to, to neće naići na dobar odjek kod lekara. Tako se ne uređuje sistem.
Represijom se sistem ne uređuje, vi ste posegli za represijom u vašem sistemu, a to je sistem od 2005. godine. Represija je jedan od glavnih elemenata kojima se služite i to je lako dokazati. Neću sada pričati. Ja ću ovde govoriti tačno dva minuta. Molim vas, skidajte to, mnogi lekari su me zvali i slažu se sa mišljenjem SRS; kako ste to zamisli, to ne valja. Samo toliko.

Rekao sam da se nećemo javljati, ali stvarno moram i biću vrlo kratak. Govorite o javnom ukoru i da će to da podigne kvalitet. Tako stresan posao radimo i toliko imamo tih stresova u poslu koji radimo, nemojte nas još vi koriti. Ja imam jedno dete, ćerku, nikada je udario nisam, nisam podigao glas na nju. To je nehumano. Borite se ovde za prava deteta, protiv nasilja. To je nasilje što vi hoćete, da me ukorite, ozbiljnog čoveka. Ja ću neki put, kada nemam para, kada nemam ovo, dođem na posao onako izbezumljen, možda i zbog nekog premora, zbog neke loše situacije u zdravstvu, napraviti neku omašku i vi ćete me zbog toga ukoriti. Manite se toga. Tako se ne diže kvalitet.
Pazite šta ste sve u zakonu predvideli – akreditaciju. E tako može kvalitet da se akreditacijom podiže. Kontinuiranom edukacijom se diže kvalitet, u uslovima rada koji su dobri podiže se kvalitet. Radimo toliko stresan posao, a vi nam još udarate dodatne stresove i smatrate da je to nešto dobro. To apsolutno nije dobro. Ako vi tako mislite, mi u Srpskoj radikalnoj stranci ne mislimo tako i strašno smo protiv toga.
Molim vas, nemojte da mi kažete sada da će jedna takva institucija, te vaše licence, kroz komoru... Zašto smo strašno protiv? Zato što nećemo da trpimo monopol državnih moćnika koji su danas korumpirani u velikoj meri, koje niko ne juri, a jurite sitne doktore za 100 evra. Nećemo njihov monopol. Gonite Srpsko lekarsko društvo. To društvo od 2005. godine je potpuno politizovano.
Zadnji predsednik nije biran uopšte na demokratski način, niko nije znao ni ko ga je predložio, ni kako ga je predložio i nije imao protivkandidate.
Osudili ste prošla vremena. Da vas podsetim, za akademika Šulovića ste kazali da je nedemokratski izabran u Srpskom lekarskom društvu. Ne vi lično, nego oni vaši pajtaši od 2000. godine što su duvali u zviždaljke i lupali u šerpe. Dalje lupaju ovako kao maksimi po diviziji, da onda nije bilo demokratije. Profesor Šulović kada je biran za predsednika Srpskog lekarskog društva biran je od tri protivkandidata tajnim glasanjem.
Šta je Srpsko lekarsko društvo? Produžena politička ruka, da vam sada kroji kapu. Zbog toga nećemo, a vi nas izazivate, da to govorimo; prećutali bismo sve to, gospodine ministre, ne bismo našu bruku iznosili ovde pred javnost.

Samo hoću da apelujem na gospodina ministra: gospodine ministre, tu priču je trebalo pričati na vreme. Kada vi mene ne možete da ubedite, kakva je tek situacija sa ostalim lekarima. Molim vas, nemojte da kažete, stalno nam podmećete. Gospodin Cvetković je ljut izašao i rekao da zamenjujete teze. Nije hteo više da sedi ovde. Znači, nisu samo radikali. To je naš opšti utisak da se vi prema nama odnosite nedolično. Vi izvrćete naše reči.
Mi smo vam juče govorili i objašnjavali koncept kako smo zamislili komoru i ja sam jasno rekao – umesto tog vašeg kažnjavanja, umesto te vaše licence, stavite obavezu kontinuirane edukacije, propišite šta moramo da ispunimo, koliko kongresa da obiđemo, koliko stručnih sastanaka da imamo, to propišite i ima smisla. Nemojte više to o kažnjavanjima, dosta nam je toga, nećemo trpeti taj vaš teror i te monopolske uspostavljene grupe. Zna se gde je monopol. Hoćete i to da vam kažem?
Mogu i to da vam kažem, ali neću sada da kažem, molim vas, nemojte da sada ovde širimo diskusiju, vaš stav smo čuli i videli, nemojte nas osporavati na takav način, zamenom teza. Dali smo vam čitavu konstrukciju kako zamišljamo komoru. Ne mora da se usvoji. Molim, poslanici će glasati, znamo da će to izglasati.
Rekao sam, biće izbora, a mi ćemo to izmeniti za godinu dana, neće vam to zaživeti na takav način, znate i vi, na takav represivan način to ne može da zaživi.

Ključni amandman, oko koga je najviše bure bilo i na Odboru, gde je najviše predloga palo da se izmeni ovaj član.
Ja ću kratko kazati, da ne ponavljam, možete uzeti zadnji "NIN" koji je izašao, ima čitav članak o tom članu i kaže da se time generiše korupcija. Upozorio sam i ovaj parlament i predlagača da ova zamisao da neko može...
Ja ću vrlo kratko ovo obrazlagati, jer to je već sada javnosti poznato, mnogo se o tome pisalo; ona našminkana televizija ekspozitura, ne znam čija, B92, koja dovede u emisiju gospodina Tomislava Nikolića, pa ga onda direktnom lažju iznenadi i prepadne, prenela je samo to kao čitavu našu debatu u ova tri dana.
Dakle, izjave gospodina ministra povodom tog člana i izjave gospodina Vučićevića. Ništa drugo, a mi stignemo i to da propratimo. Interesantno je da vidite, kompletno je citiran kolega Vučićević i ja ću njemu prepustiti da on detaljno obrazloži svoj amandman.
Mi smatramo da to treba brisati, da je to konflikt interesa, nedopustivo je u današnje vreme.
Možemo da razumemo da možeš da ideš na više mesta da radiš, ako si državni službenik, ili na jedno, kako ste vi zamislili, ali da u istoj ustanovi nastaviš po podne, pa kažeš da je to sada, sada smo se setili, nije to, kaže, piše, privatna praksa, a uzimaš pare narodu.
To sa ekonomskog stanovišta, kada narod mora iz svog džepa da plati, to više nije ono što je vaš zakon propisao kada je fond u pitanju i kada su u pitanju obavezni vidovi zdravstvene zaštite.
Vi tu nećete davati samo ekskluzivne usluge, koje niste propisali onim što ste propisali u zakonu o fondu.
Ako vi kažete nama ono što je vaša argumentacija, a to je krajnje smešno, kaže, imamo kapaciteta, pa ima interesa iz Makedonije da dođe, operišite ga pre podne, zašto ga operišete po podne, vi ćete od Makedonca naplatiti to, on će platiti, i to nije sporno.
Imate prostora, uposlite smenu, napravite smenski rad pa neka smena radi i po podne, a imate viška radnika ionako, pa šta radite.
Zamislite sada mene, hoće li biti moj interes da radim punom snagom pre podne, kada mogu po podne da zarađujem i moram da ostanem, kao što sada ovde moram da sedim bez potrebe i bez veze, nepotrebno, zato što ste vi upakovali pet zakona na jedan sraman način i hoćete da ih sve u paketu ovako proturite, jer znate da pojedinačno nemaju šanse da prođu.
Znači, ako to dozvolite, šta će da kažu oni ljudi koji nemaju posao – zašto nas niste uposlili, pa mi da radimo. To će prvo da bude.
Ako moram da radim po podne, ja ću se štedeti pre podne i neće mi to biti teško.
Onda, ko će to da radi po podne, evo u mojoj klinici ima viška radne snage, ko će da odredi to i da kaže nekome ko radi u tercijarnoj ustanovi, u vrhu piramide – ti možeš, a ti ne možeš. Ko? To će da stvori takav haos u struci i takvo nezadovoljstvo.
Znam, vi štitite interese jedne uske grupe ljudi koji su se već obogatili i koji su strašno bogati.
Vaši direktori imaju privatne ordinacije, i to je opštepoznata stvar, i vi sada tom interesnom krugu, interesnoj grupi obezbeđujete komfor da ne moraju da trče i da se šetaju, nego neka sedi ovde pre podne, pa onda po podne naplaćuju još dodatno. Ne može, ministre, tako.
Potcenili ste privatnu praksu, degradirali ste nizom zakonskih odredbi i članova koji su ovde naznačeni. Sada idete dodatno na uspostavljanje monopola i konzervaciju jednog lošeg stanja. To nije dobro. Građani Srbije nemaju interes da plaćaju iz svog džepa na takav način. Neka budu čisti poslovi.
Hoćeš da budeš privatnik, izvoli, radi; hoćeš da budeš državni službenik, istroši se na poslu.
Šta nekom profesoru, hajde da uzmemo ginekologiju i akušerstvo, treba da dodatno radi po podne, ako će obaviti sve ono za šta ga je društvo nominovalo, ako radi operacije pre podne, ako pregleda pacijente, ako ima svoje studente redovne nastave, poslediplomsku nastavu, pa ako ima ispite svoje; on treba da crkne samo od toga, a država mora da ga plati maksimalno i da mu ne padne na pamet da ide bilo gde drugde.
Svako ko radi u tercijarnoj ustanovi treba da radi najkomplikovanije i najteže slučajeve i da mu ne padne na pamet da negde trči i da kesari i da čergari. Vi hoćete da ukinete čergarenje, znam, ali za jedan uzak krug ljudi. Nemojte. Svet je regulisao to drugačije. Nemamo ništa protiv, čak lično nemam ništa protiv ako je neko privatnik na sto mesta da trči, pa neka ide i neka radi, ako može neka zakupljuje prostore, tako je u razvijenom svetu, to mi ne smeta. Ovako nešto što hoćete da nam uvedete, to je ružno, to nije dobro. Evo, čitajte štampu šta sve pišu, čak i ova filovana, frizirana televizija vam je to istakla kao glavni problem i tu vas dosta napada.
Neću više, ovo je ključni amandman, mi smo protiv njega, glasaćemo protiv njega, pozivamo sve narodne poslanike i sve poslaničke grupe da budu apsolutno... Nećete biti za naš, ali ima sličnih i kolega Vučićević sigurno će daleko bolje obrazložiti svoj amandman, a on je na liniji našeg stava.

Kao predsednik Odbora moram da iznesem jednu konstataciju pred vama. Uvaženi kolega Marić, čiji stav apsolutno poštujem, koji se zalaže za amandman koji je on sa svojim koleginicama podneo, kaže da je na Odboru tesnom većinom izglasan. Tesnom većinom su svi amandmani i Vlade i predlagača prolazili. To je opšta pojava.
Sa druge strane, legitimno pravo je da se Odbor izjasni i Odbor je smatrao, u većini, da je to bolji predlog. To je cela istina. Znači, Odbor, treba znati i treba kazati, smatra da je predlog kolege Vučićevića, za koji smo glasali, daleko bolji. To je istina.

Poštovani narodni poslanici, bliži se već 21,00 sat, a mi smo ovde od 10,00 pre podne. Poslanici SRS su uradili ono što smo i obećali. Povodom šest amandmana nismo izlazili da ih obrazlažemo. Delimično smo već davali obrazloženja ranije.
Neću obrazlagati ovaj amandman, jer apsolutno je apsurdno da išta i pokušam sada da objasnim malom broju narodnih poslanika ovde. Apsurdno je i da naše gledalište zamaramo dalje jednom sterilnom raspravom.
Dozvolite mi samo nekoliko rečenica na kraju, pošto se više neću javljati.
Zdravlje, socijalno blagostanje, pa i znanje, bile bi možda neke najviše vrednosne kategorije koje neko može imati ili nemati. Neću da govorim o drugim apstraktnim, kao što su pravda, to i nije na ceni ni u ovom društvu, da neko razmišlja o nekoj pravdi.
Pobunio bih se i za neke druge važnije stvari koje se događaju nama kao narodu, ovaj parlament bi verovatno doneo i neku rezoluciju da se oslobodi naš predsednik Vojislav Šešelj, koji čami u zatvoru, a ne zna se zašto, a ne počinje mu suđenje.
Verovatno bi imao šta da kaže i o onome što se radi Slobodanu Miloševiću, ali ne treba sad tražiti to, kad vremena očigledno nisu takva.
Ono što bih na kraju ove rasprave želeo da kažem, ako je to najveća vrednost i čitav svet priznaje zdravlje kao vrhunsku vrednost, danas je sasvim jasno ko snosi odgovornost ako tog zdravlja ima, ako je ono dobro ili ako je loše, Svetska zdravstvena organizacija kaže jasno – vlada. Sada bih poručio dve stvari Vladi.
Zameram kabinetu Vojislava Koštunice, u ime poslanika SRS i mnogih lekara koji su mi se javljali ovih dana, zato što je na ovakav način dozvolio da se donose sistemski zakoni o zdravstvu.
Drugo, što je još važnije, zameram kabinetu Vojislava Koštunice što je, nakon pet godina od revolucije kojom je DOS došao na vlast, Srbiji dao ovako loše zakone. Praksa će pokazati, mi nećemo da ulazimo u duel.
Na samom kraju, par reči o ministru. Gospodine ministre, vi ste sjajan stručnjak i to niko ne spori, ali ste izuzetno loš ministar. Gospodin Toma Nikolić vam je to rekao u ime poslaničke grupe SRS. Evo, kazaću dodatno zašto.
Gospodine ministre, vi imate slab demokratski kapacitet. Gospodine ministre, vi hoćete da budete jedini vlasnik istine. Gospodine ministre, vi ovde u parlamentu kažete "dobar primer, loš primer". Ne sme tako da se govori u parlamentu.
Nemojte vi da vrednujete. Ministar znači sluga narodu. Vi hoćete da budete vrhovni arbitar, hoćete da namećete svoje mišljenje, i to je loš ministar.
Prema tome, gospodine ministre, mi smo imali i pitanja koja smo hteli da vam postavimo.
Mi ćemo biti prinuđeni da ih pismeno postavimo.
Takođe zameramo i medijima što sve ovo prećutkuju. Mediji dirigovani, kako elektronski, tako i pisani, ovu sramotu i ovu bruku prećutkuju.
Hvala Bogu što se ovo gleda, srpski narod je ipak informisan šta se događa.
Toliko mi imamo da kažemo i nećemo da polemišemo više ni sa kim ni o čemu. Verovatno ćemo na konferenciju za štampu postaviti naša pitanja vašem ministarstvu i vama lično. Hvala.

Evo, mi nastavljamo drugi dan; "Maratonci trče počasni krug", moglo bi da se nazove ovo zasedanje, sa svim karakteristikama koje su i sadržane u tom delu.
Ono što smo mi kazali u načelnoj raspravi, za koju nismo imali dovoljno vremena, jeste da nećemo glasati za ovako zamišljen projekat zakona o Crvenom krstu. Nismo stigli možda da budemo dovoljno jasni i da obrazložimo, zbog nedostatka vremena, zbog čega to činimo.
Pošto je sad prilika, možemo neke stvari i da možda razjasnimo. Pored toga što radimo nepotrebno i subotom i nedeljom, kad donosimo paket od pet zakona iz zdravstvene oblasti, od kojih su tri sistemska, za koje je DOS-ovska vlast imala pet godina vremena da ih na vreme i u normalnom postupku donese, uz konsenzus struke, ne mogu da se otmem još jednom utisku, a to je od juče, da mi, ako usvojimo ono što smo čuli od predlagača zakona o zdravstvenom osiguranju, u današnjoj Srbiji uskraćujemo pravo građaninu da odabere svog lekara.
Srbija je zemlja za koju kažemo da je demokratska zemlja. U toj zemlji građanin može da bira političku stranku, može da bira banku, TV program, može da bira skoro sve, ali ne može da bira lekara za svoje rođene pare, jer je isključena mogućnost da se on opredeli za svog privatnog lekara, pa da onda taj privatni bude obeštećen.
Još jedna čudna stvar koja mi je ostala kao upečatljiv utisak, to je da koncept privatnog lekara koji je uključen u jedan dobar sistem ne ruši i taj sistem, pogotovo ako imate jasno definisan paket i ako imate regulisano kako osiguravajuća društva treba da rade.
No, da se vratim ovome. Nama je čudno zašto je došlo do promene ovog zakona. Naime, šta nam nije jasno principijelno? Prvo, čega je Crveni krst Srbije član? Jasno nam je da je član onog iznad, a to je zajednica Srbija i Crna Gora. Nije nam jasno čega je član zajednica Srbija i Crna Gora, Crveni krst Srbije i Crne Gore.
Poznata je stvar da postoje tri organizacije, koje se čudno mešaju. Nama sad nije jasno čega smo mi član. Postoji Internacionalni komitet Crvenog krsta, koji postoji od 1863. godine i tu su članice 80 zemalja. Postoji Internacionalna federacija Crvenog krsta, koja obuhvata 180 i nekoliko organizacija. Na kraju, postoji Pokret Crvenog krsta. Ovim vašim zakonom vi niste jasno razgraničili čiji ste vi član, preko onog organa iznad - Crvenog krsta Srbije i Crne Gore.
Da stvar nije sasvim bezazlena, potpuno je jasno već samim tim što su 80 zemalja članice Internacionalnog komiteta Crvenog krsta, koji ima potpuno drugo sedište, potpuno drugu namenu od Federacije Crvenog krsta. Znamo i koje su to namene. To su namene da se pomaže i interveniše u slučaju ratnih sukoba, da se pomaže kod pritvorenika, da se insistira na ljudskim pravima. Jasno nam je da postoji organizacija koja objedinjuje i ovo, pa sebe naziva pokretom, ali to u ovom vašem zakonskom projektu uopšte nije jasno.
Principijelni stav SRS-a, koji je izneo u prethodnom izlaganju moj uvaženi kolega Cvetanović, jeste da Crveni krst treba da postoji, treba da bude humanitarna organizacija, da pomaže i državi, nemamo ništa protiv, ali ne treba da dobije javna ovlašćenja, jer onda se na njega prebacuje odgovornost. Država mora biti odgovorna za ključne probleme kojima hoće da se bavi i Crveni krst.
U vašem odgovoru koji smo dobili kažete ovako: sedam osnovnih principa Crvenog krsta usvojenih '65. godine obavezuju nas da prebacujemo ovlašćenja. Mi smo onda otišli da vidimo tih sedam principa. Nije nam bilo teško da pročitamo i mi, da vidimo: 1. humanost; 2. impartitnost; 3. neutralnost; 4. independence - nezavisnost; 5. dobrovoljnost - voluntary service; 6. unity - jedinstvo; 7. universality.
Vi ste sigurno pošli od ovog independence - nezavisnost i uhvatili ste se za to.
Da vidimo šta kaže taj princip nezavisnosti. Kaže - the movement is independent. Znači, on je nezavisan. Nacionalna udruženja, pošto su auksilijarisi, humanitarni servisi, pošto su pomoćni organ, zna se šta je pomoćnik, nije upravni organ, znači pomažeš, nema javna ovlašćenja.
Kaže - pošto je to pomoćni organ za humanitarne aktivnosti Vlade, on potpada i pod zakonsku regulativu. To nije sporno. Imamo zakon, regulišemo njegovu aktivnost. Kaže - ali mora uvek ostati autonoman, ne nezavisan. Vojvodina je autonomna pokrajina, ali nije nezavisna. I ova ovde klauzula isto to govori - autonomna, ne nezavisna organizacija. Vi pogrešno prevodite ili ne znate te termine. Kaže i ovo, moramo biti sasvim načisto, da tu mora postojati jedan balans fini, izbalansiran, da ovo sve bude dovedeno u sklad i red.
Naravno, nisam se zadržao samo na ovome, ovo bi bilo jako šturo objašnjenje kada čitate, nego sam otišao i na dalje razjašnjenje, teorijsko, detaljno, ovog principa. Postoji i to, može se lepo naći. Govori se o autonomnosti, ne nezavisnosti. Zašto autonomnost? Da samostalno donosi svoje odluke, ali nije nezavisan.
Ovo što ste vi govorili kao finansijska nezavisnost, ne mislimo mi samo to. Hoću da vam kažem zašto mi smatramo da ne treba ovlašćenja za koje država mora odgovarati prebaciti na leđa Crvenog krsta. Nepotrebno je, neka rade oni svoju aktivnost, ništa nemamo protiv, neka budu i finansirani iz budžeta. Mi se ne bunimo nikada da budžet odvoji tu stavku i ne bunimo se protiv svih onih aktivnosti koje će on raditi, ali nećemo da on bude odgovoran.
Videćete u kasnijim stavovima i članovima gde to dolazi do jedne smešne situacije da prevelika ovlašćenja hoće zakonodavac da mu da. U jednom od kasnijih članova ćemo o tome govoriti. Čak su obavezni pravni subjekti ili pojedinci da daju podatke Crvenom krstu iz svoje delatnosti, a koji su od interesa za ostvarivanje aktivnosti iz javnih ovlašćenja. Postoji službena poslovna tajna. Zašto su ljudi dužni da otkrivaju šta rade i kako rade i čime raspolažu i koliki im je promet? Ne možete ih vi terati. Dajete sada nešto Crvenom krstu, a konto tih javnih ovlašćenja, što je isključiva nadležnost države. Država ne treba da ima tu nadležnost, sem u izuzetnim okolnostima, kao što su elementarne nepogode, kao što je ratni sukob.
Zašto od ovih 188 članica pokreta 80 nisu članice Internacionalnog komiteta Crvenog krsta? Nemaju poverenja mnogo u ovu organizaciju, jer uglavnom, gde se ta organizacija pojavila, nisu uvek bili građani zadovoljni aktivnostima. Predstavnik te organizacije... Ako se sećate onog kadra iz Vukovara, Šljivančanina i jednog gospodina, gde se vodi jedan vrlo neprijatan razgovor povišenim tonom, to su predstavnici tih organizacija.
Ne znam da li je potpuno jasno šta smo želeli, ne znam, možemo da otvorimo raspravu, zato je i ovde gospodin ministar. Ako već vodimo objedinjenu, i kako ja kažem oktroisanu, raspravu o veoma važnom setu zakona iz zdravstva, ovo je prilika da razmenimo mišljenja.
U članu 2, ja sam ukazao na to, dato je jedno literarno rešenje, pa je rečeno: "Crveni krst ima za cilj da olakšava ljudsku patnju"; znači, patite i dalje, ali biće vam lakše, mi smo uz vas. Moralna neka kategorija. Prvo, ne možete da merite patnju, ne možete da je kvantifikujete, možete samo opisnim terminima da se o njoj izražavate, a onda, kako ćete vi doći do toga da olakšavate ili da je ne ukinete. Valjda treba...
Ima tu još jedna stvar. U tom članu, koji je pun raznih stvari, kaže se, ono što nama smeta – obavlja svoje delatnosti, vezano za ostvarivanje ciljeva i zadataka Crvenog krsta, u skladu sa međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima. Šta to znači? Mi ne znamo šta je to. Morate taksativno nabrojati: to, to i to, i onda mi kažemo - to je u redu, to treba zakon da ima. Vi ste, ja ne znam zbog čega je to, uzeli pa prepisivali neke principe.
Ako ste govorili o ciljevima, ako smo mi sada deo pokreta, hajde da se složimo. Znači, deo je pokreta i to je jasno definisati, ali pokret ima četiri strateška cilja iz 2002. godine. Ako je ovo vama savremen zakon... Neću da vam čitam koji su ciljevi. Neću da vam prevodim, evo ovde stoji preda mnom. Vi ste bili dužni četiri strateška cilja da ovde napišete, a ne ovako jedan galimatijas svega i svačega, u kome je jako teško snaći se i mislim da je puno verbalizma nepotrebnog. Gde su vam četiri strateška principa za koja se zalaže pokret i koja je usvojio 2001. godine? To vas pitam, a ovo ovako ne lični ni na šta.
Prema tome, ovo nije kritika radi kritike, ovo je razgovor o principijelnim stvarima. Ja cenim ono što je kolega Krstin pokušao da objasni, poštujem i njegov stav, on misli tako, a mi mislimo ovako.
Kolega Cvetanović je ukazao na jedan veliki problem. Mi ćemo o njemu možda govoriti malo više. Transfuzija krvi, dokle smo mi došli? Mi sada imamo opadanje davalaštva krvi, imamo pretnje davalaca krvi, koji prete da neće davati krv, ne iz oblasti Užica gde je krenulo kao plamen da se širi između davaoca, nego imate sada u Novom Sadu i čitajte štampu.
Kaže ministar - citira štampu. Koga ću da citiram? Nemam drugih informacija. Vi imate više informacija, vama je lakše, a mi se informišemo iz sredstava javnog informisanja. Ne bih ja osuđivao štampu da ona ne valja i da je ona loš izvor. Civilizovano društvo ne poznaje druge izvore, bolje. Ja ne kažem da su oni savršeni. Ta štampa se često i među nama deli na žutu štampu, sa pravom ili bez razloga, ali molim vas, mi nemamo drugih načina da se informišemo i nemojte nam zamerati.
Kada bi bilo transparentnije, kako vi volite da kažete, ono što vlast i Vlada radi, e onda mi verovatno ne bismo ni posezali za štampom. Opet znamo da vi držite konferencije za štampu, da vi koristite te medije, da je to vaš način komunikacije sa publikom, sa narodom. Ili možda hoćete da kažete da postoje podobni ili nepodobni. Tu već ja ne mogu ništa da vam pomognem.
Znači, Srpska radikalna stranka iz ovih razloga je protiv toga da se ovako definiše Crveni krst, a nije protiv Crvenog krsta, nije protiv finansiranja Crvenog krsta. Nećemo da snose odgovornost i nećemo smutnje da se kroz sve i svašta, pokret, federacija, komitet, ovde uvodi nešto što nam se ne dopada. Možda ću kasnije kazati šta je to što nam se ne dopada.

Uvažena koleginica Dacin je rekla da je šokirana onim što je čula. Govorilo je nas dvoje, troje, ne znam na koga se odnosi šok i koje su to šokantne reči, nije mi jasno i ne mogu da budem potpuno precizan.
Na osnovu onoga što ste rekli da je stav Srpske radikalne stranke otprilike takav da to nije u redu, da mi ne podržavamo akcije Crvenog krsta kao humanitarne organizacije, to nije tačno i nemojte da izvrćete osnovnu ideju. Mi Crveni krst priznajemo kao organizaciju. Tražimo da se tumači jasno njegova nadležnost, njegovi ciljevi i zadaci, po međunarodno usvojenim principima koje smo vam iščitali ovde.
Pročitajte obrazloženje Vlade, poziva se na taj dokument i u tom dokumentu se precizira da je to pomoćna i autonomna organizacija i samo smo utoliko intervenisali. Čemu i gde ste vi tu šokirani?
Samo kažemo da ne sme biti dosadašnjih propusta koji su se dogodili u praksi i o kojima ćemo govoriti kasnije i smatramo da država mora biti odgovorna za važne probleme koji se tiču zdravlja naših građana, koji se tiču organizovanja spasilačke službe. Ne možete dati javno ovlašćenje organizaciji za spasavanje na vodama i u planinama, samo toj organizaciji. Mora država stati da bude odgovorna; slažemo se da oni možda izvanredno rade, da možda rade i više od izvanrednog.
Prema tome, SRS nije protiv Crvenog krsta, nije protiv humanitarne organizacije, nije protiv humanitarne funkcije; jeste da bude pomoćni organ Vlade, jeste da bude finansirana od Vlade, ali ne da bude nezavisna, jer to nije i teško može da bude.
Ono što je najvažnije u celoj stvari, ako pogledate obrazloženje za razloge zašto je donet zakon, predlagač kaže ovako – da bi uskladio naše zakonodavstvo sa izmenom međunarodnih propisa. To je prvo. Onda kaže, drugo, da bi regulisao funkcionisanje Crvenog krsta Srbije.
Samo jedno zaboravlja, kada stavlja to kao prvo, da postoji još državna zajednica Srbija i Crna Gora, da mi imamo i dalje organizaciju Crvenog krsta Srbije i Crne Gore koji je nadležan za međudržavne aranžmane. Na taj način, indirektno zakonodavac ruši državu, državnu zajednicu u obliku u kakvom je i dokle će trajati ne znamo.
Mi samo zbog tih razloga jasno kažemo – apsolutno nismo protiv Crvenog krsta i svih aktivnosti koje on sprovodi, ali se mora definisati odgovornost preciznije, a to je država.

Obrazložio je moj stranački kolega Nedeljković šta je želeo gospodin Stevanović. Da pojasnimo stvari. On je uvideo svu apsurdnost situacije da sada bude odgovornost za prikupljanje krvi prebačena na Crveni krst, koji treba da ostane dobrovoljna humanitarna organizacija. On je onda kazao da ne mogu samo oni da budu tu odgovorni, nego kaže ovako – zajedno, crveni krst sa službama i zdravstvenim ustanovama za transfuziju krvi, da učestvuju u tim akcijama.
Znači, on je hteo da pomiri ono što mi hoćemo potpuno jasno da definišemo. Država je odgovorna za tako važnu stvar. Zašto? Vlada Republike Srbije je odgovorna za zdravlje. Transfuzija krvi, obezbeđivanje dovoljnih količina kvalitetne krvi i krvnih derivata je od vitalnog značaja, strateškog, državnog i zdravstvenog. Prema tome, tu je odgovornost par ekselans Vlade. Tu može da ti pomaže ko hoće i dobrodošao je, ali odgovornost mora počivati na Vladi.
Ministra opet nema i mi sad ne možemo da vodimo kvalitetnu raspravu. Naši ministri ne poštuju Skupštinu. Eto, mislio sam da ga pohvalim da je on jedan od retkih, pored gospodina ministra pravde Stojkovića, koji izdrži raspravu sa narodnim poslanicima. No, kako je tako je, mi moramo da radimo.
Oko projekta transfuzije krvi digla se velika prašina. Verujte, došao sam u veoma nezgodnu situaciju. Iz kabineta gospodina Rodoljuba Šabića dojavljeno mi je, tražio sam da dobijem to pismo, da postoji pismo sledeće sadržine, kaže: "Poštovani, po osnovu Zakona o dostupnosti informacija od opšteg interesa, uputili smo zahtev predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću, premijeru dr Vojislavu Koštunici i predsedniku Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine da nam dostave informaciju šta su preduzeli u cilju sprečavanja zloupotrebe sredstava namenjenih dobrovoljnom davalaštvu krvi i pokušaja komercijalizacije krvi dobrovoljnih davalaca".
Onda kaže: "U zakonom predviđenom roku premijer dr Vojislav Koštunica i predsednik Odbora za zdravlje i porodicu nisu dostavili nikakav odgovor. Odgovor savetnika predsednika Republike predstavlja evidentan primer izbegavanja odredbi Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja (pismo u prilogu), jer davaoce ne interesuje stav kancelarije i sekretarica, već iskrenost i lični stav demokratski izabranog predsednika u zaštiti institucije - dobrovoljno davalaštvo krvi."
Upućena je ozbiljna kritika na račun predsednika Odbora za zdravlje, ta osoba sam ja, da ništa nisam preduzeo u zakonskom roku da se odgovori na njihove zahteve. Fakat je, 17. oktobra upućeno je pismo koje nije zavedeno redovnim putem, nema pečata da je zavedeno.
Ja sam to pismo pronašao. Kaže ovako: "Poštovani, po Zakonu o dostupnosti informacija od opšteg značaja, član 5. stav 2, zahtevamo da nam dostavite punu dokumentovanu informaciju iz koje možemo videti koje mere i korake ste preduzeli po našem dopisu od 16. avgusta, a u kome smo javno naznačili zloupotrebu sredstava evropske pomoći i nestručno rukovođenje sredstvima donacije u okviru projekta reforme transfuziološke službe finansiranog iz javnih sredstava evropske pomoći. Budući da je dobrovoljno davalaštvo krvi, temelj zdravstvenog zbrinjavanja stanovništva Srbije, ovim postupcima ozbiljno ugroženo, a ti u našem kraju i poljuljani međunacionalni odnosi, informacija mora biti dostupna javnosti."
Tačno je da je i avgusta meseca upućeno na adresu Odbora i moje lično ime pismo koje nije zavedeno opet uredno, redovnim putem. Ja sam i to pismo pronašao. Suština je, kaže se ovako, a to je boldirano: "Molimo sve nadležne institucije ove države, javne ličnosti i političke partije i nevladine organizacije da u svom domenu rada i autoriteta spreče korumptivne interese u zdravstvu u odnosu na dobrovoljno davalaštvo, a u svojim sredinama ispitaju stanje u davalaštvu i da pomognu sprečavanju progona koji je prema nama uspostavljen od strane rukovodstva Zdravstvenog centra Užice, kao i institucija koje zdravstveno pokrivaju čitav Zlatiborski okrug."
To je potpisao potpredsednik komisije dobrovoljnih davalaca krvi Zlatiborskog okruga i predsednik komisije dobrovoljnih davalaca opštine Požega gospodin Lazar Panić.
Ono što me najviše nagnalo da govorim o ovom problemu je to što imam sada pismo koje je upućeno gospođici Beniti Ferero Valdner iz Evropske komisije, gde su tri potpisnika: mister Fadil Delić, davalac krvi 110 puta, mr Vladan Popović, davalac krvi 115 puta, Nova Varoš i Lazar Panić, davalac krvi 76 puta. Neću da čitam pismo, pismo je opširno i upućeno... Ko ga je uputio – Kiprijanu. Znači, osoba koja je zadužena za zdravlje u Evropskoj komisiji i uniji je uputila gospođici Benito Ferero Valdner ovo pismo i kaže da je u njenoj nadležnosti. Šta to znači? To znači da je ona nadležna za međunacionalne odnose i za kršenje ljudskih prava. Prepiska se vodi između dobrovoljnih davalaca krvi ove zemlje, i to onih koji su najistaknutiji dobrovoljni davaoci, i evropskih institucija, a da se ovde ništa ne preduzima, to nije dozvoljeno.
Ja snosim i deo odgovornosti što se nisam možda i više angažovao. Odbor je dao jasne zaključke. Ja tu nemam šta da dodam. Komisija, višestranačka, sastavljena je slobodnim izborom članova Odbora na osnovu rasprave i mišljenja koja su izneli određeni ljudi iz transfuziološke službe.
Mislio sam da je time aktivnost Odbora završena i mi nemamo zakonskih nadležnosti i mogućnosti da bilo šta više uradimo.
No, ono što štampa piše, opet se vraćam na sredstva javnog informisanja – davaoci krvi prete bojkotom. Onda, da ne čitam sve ovde šta sam dobio.
Interesuje me samo šta je to problem bio, zašto su se gospoda obratila Rodoljubu Šabiću i zašto su optužili mene kao predsednika za neaktivnost.
Evo šta su tražili: imena autora i učesnika u implementaciji reforme transfuziološke službe, koja je plaćena sredstvima pomoći građana Evrope i koja traje već četiri godine; uvid u kompletan sadržaj rešenja reforme koja se implementiraju već četiri godine; treće, uvid u budžetske liste iz kojih bi mogli da saznamo ko od nosilaca javnih funkcija je plaćen iz sredstava pomoći građana Evrope, kao i na šta su potrošena sredstva iz ove pomoći.
Znači, tri jasna stava koja su zatražena. Da li su dobili ili nisu, ja ne znam, verovatno nisu, čim su morali da krenu put Evrope. Mislim da to nije dobra situacija za našu zemlju.
Samo nekoliko reči opet da kažem o ovom projektu. To je projekt koji je napravio veliku pometnju i veliku uzbunu među davaocima krvi. Ta uzbuna se sada iz regiona Užica preselila u Vojvodinu, što apsolutno nije dobro.
Ovde je i potpisnik ovoga, izvesni gospodin Požega, koji je apsolutni jugoslovenski rekorder u broju davanja krvi. Preko 160 puta je čovek dao krv i on je potpisnik i mi se moramo ozbiljno odnositi prema ovim stvarima.
Šta je problem? Netransparentni projekat, koji je izgleda dosta opterećen i nekim koruptivnim radnjama, u svom inicijalnom dokumentu jasno je rekao da će se projekat usredsrediti na to da omogući rad institucije za transfuziju krvi u Beogradu, koja ima svoju fabriku za izdvajanje krvi iz derivata.
Gde je zapelo? Prvo, zapelo je na tome što se premešta proizvodnja derivata koji se dobijaju od krvne plazme u inostranstvo, a prvobitnim rešenjem je rečeno da sa vrlo malim ulaganjima možemo osposobiti naš centar da to radi. Drugi problem, centralizacija koja ne odgovara nama, od koje su se uplašili ljudi iz unutrašnjosti i to su problemi o kojima se mora jasno govoriti.
Ako smo demokratsko društvo, ako kažete da je transparentnost važna, ako smo stvarno doneli Zakon o dostupnosti javnih informacija, onda ovi podaci moraju biti dostupni i dobrovoljnim davaocima krvi, pa i našoj javnosti.

Javljam se po ovom istom amandmanu. Vidite, nas opet buni, još da vam ukažemo na jednu stvar samo kada se radi o tim javnim ovlašćenjima, ako je dobrovoljna organizacija, kako onda možeš da mu daš nešto, ako je nešto dobrovoljno. Kada je na principu dobrovoljnosti zasnovano, da li je ono što je zadatak državne uprave moguće spojiti sa dobrovoljnim radom, pa da kažeš, ako je njemu dobrovoljan rad, a on sada kaže – sada hoću, a sada neću.
Znači, to je još jedna stvar koja nas zbunjuje, ali ne javljam se zbog toga. Javljam se upravo zbog onoga što sam govorio, ministar nije bio ovde, ali, gospodine ministre, možete svoje saradnike da zamolite da vas obaveste i da vam kažu da ne morate da intervenišete vi lično i da budete van ove rasprave, jer eto vidite, važne zakone raspravljamo, a vas nema.
Čitao sam ono što sam optužen da nisam ništa preduzeo povodom akcije dobrovoljnih davalaca krvi koji traže da date jasne podatke o projektu transfuzije. Niste bili ovde i neću ponavljati, ali stvoren je veliki problem.
Rekao sam da smatram da ne snosim odgovornost za to, mada sam dosta ružnim rečima napadnut da se neodgovorno ponašam. Čitao sam ovde te apele, a stvar je stigla do međunarodne zajednice. Imam i pismo koje je upućeno Beniti Ferero-Valdner od dobrovoljnih davalaca.
Imamo i u štampi izveštaje da se preti dobrovoljnim davaocima krvi. Došli smo dotle da vaši službenici prete tužbama dobrovoljnim davaocima krvi, i to prete najvećem davaocu koga imamo, nekom gospodinu Požegi iz Novog Sada, koji je 169 puta dao krv, kaže – zbog napada na reformu moguće tužbe. Ne izmišljam ništa.
Nije to novinski napis. Pričali smo da novine nisu nešto za bagatelisanje. Vi se njima služite. Vi ih pozivate na konferenciju za štampu. Vi ih ugošćavate po raznim mestima, da ne nabrajamo gde i kako. Gospodin Dinkić opet vodi ekipu sa sobom.
Pa, kada vam ne valjaju novinari, zašto ih vodite sa sobom? To čini i Labus. Vi izgleda imate neku svoju komisiju koja selekcioniše – ovi su dobri, ovi nisu.
No, suština je ovo: da su vaši direktori dozvolili sebi toliko drskosti da proganjaju ljude koji su se suprotstavili nekim reformskim rešenjima kroz ovaj projekt, koja su loša rešenja.
Nemam vremena sada da o tome govorim. To će biti naše poslaničko pitanje na kraju.
Ne može u užičkom regionu direktor da smeni načelnicu Službe za transfuziju... To kažem zato što ovde ima jedna tačka o transfuziji krvi, pa hoću da vas obavestim jer niste bili prisutni. Moram da objasnim ministru, ne zna o čemu pričamo.
Smenjena je načelnik Službe za transfuziju, koja je imala suprotna mišljenja i zabranjeno joj je da govori. Nije smenjena zato što nije obavljala svoj posao, što je loše uradila svoj posao, što je nemarna, što je kasnila na posao, ne, nego zato što je imala suprotno mišljenje.
Šta je urađeno? Stavili su za načelnika urologa. To je skandalozno. Šta su još uradili? Povukli su iz penzije transfuziologa da bi mogla Služba da radi, jer su se bojali da će doktorka Rada da ode i da neće da radi.
Ne može tako da se ponaša, gospodine ministre. To su veliki problemi.
Upravo zbog toga insistiramo, valjda je i drugima jasno, da ova javna ovlašćenja kada je u pitanju transfuzija krvi moraju biti nadležnost države. Država je odgovorna i niko drugi.

Hvala lepo. Samo da pojasnim: da ste vi napisali ovde "kao i svom članstvu angažovanom na zadacima", onda bi bila druga stvar. Kada napišete ovako uopšteno "kao i svom članstvu", onda to znači može svako. Upravo ovo što je govorio i gospodin Šarović. Mi samo kažemo, ako već hoćete tu mogućnost, precizirate, kažete – ljudi angažovani na zadacima, normalno, tog momenta. Onda je to jasno. Ovako je nejasno i ne sme da se meša sa privremenim smeštajem i sa ishranom i ljudima kojima su potrebni izdaci iz socijalnih razloga. To smo samo hteli i to vas molimo, a vi najverovatnije nećete prihvatiti, kao i većinu naših amandmana. To je već vaš problem. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, evo došao nam je i predsednik Skupštine, odmorio se. Mi nismo imali tu mogućnost, nažalost, ali kako je tako je, moramo da idemo dalje, moramo ubrzanim tempom da raspravljamo o zakonima koji apsolutno nisu morali da danas budu u paketu doneti.
Pitanje je zašto su upakovani ovde. Pitanje je uopšte zašto je čitav set uslovljen budžetom, pitanje je opet da li obrazloženje drži vodu da ukoliko ovakav budžet ne bude donet, a on neće biti donet ako nema ovakve zakone...
Da li je sve to tačno – mi tvrdimo da nije, da je nepotrebno, da je napravljena namerna konglomeracija da se u opštoj gužvi, a ja sam slobodan sada, potpuno sam uveren u to, da iznesem mišljenje nas srpskih radikala, iskoristi prilika i zakoni koji nikada ne bi u redovnoj proceduri mogli da prođu ovim veštačkim vezivanjem i uslovljavanjem u paketu izglasaju pod moranje.
Znači, radi se o svojevrsnom pritisku, a kada se pod pritiskom donose zakoni koji nemaju konsenzus stručne javnosti, onda to nije dobro za građane i za državu.
Dolazimo do onoga što će opravdati naše rezerve vezane za rešenja koja su data, prvenstveno mislimo na to da li treba da bude nezavisna; smatramo da treba da bude autonomna. Ako je dobrovoljna, da li treba da ima nadležnost države, da li treba da ima javna ovlašćenja.
Član 12. ću ceo pročitati zbog građana. Kratak je. "Na zahtev Crvenog krsta Srbije organi, organizacije i lica dužni su da daju podatke kojima raspolažu u obavljanju svojih delatnosti, odnosno koje poseduju, a koji su potrebni za vršenje javnih ovlašćenja iz čl. 6. i 7. ovog zakona."
Onda kaže dalje: "Organi, organizacije i lica dužni su da, po službenoj dužnosti, Crvenom krstu Srbije dostave sve podatke utvrđene ženevskim konvencijama i dopunskim protokolima o licima zaštićenim tim konvencijama i protokolima, u roku od 15 dana od dana kada ostvare kontrolu nad tim licima."
To su obaveze organa, organizacija i lica prema Crvenom krstu. Da li je to moguće da se to traži, da Crveni krst ima pravo da traži od privatnih lica, od organizacija podatke iz njihove delatnosti. Prosto neverovatno. Otkud im to ovlašćenje? Šta je sa poslovnom tajnom? Kako mislite da to može da se ostvari?
Ne bih sada da vam čitam ponovo ove četiri tačke koje ste svrstali u javna ovlašćenja, pa kaže – pokretanje, organizovanje i sprovođenje ili učestvovanje u redovnim i vanrednim akcijama solidarnosti; osposobljavanje građana, dobrovoljno organizovanih za obavljanje poslova civilne zaštite; organizovanje, obučavanje i pripremanje ekipa za prvu pomoć, higijensko-epidemiološku zaštitu i okupljanje i organizacija dobrovoljnih davalaca krvi.
Šta iz ovih ovlašćenja vas tera da dajete pravo Crvenom krstu da traži od organa, organizacija i pojedinaca da daju podatke? Koje podatke i o čemu? Apsolutno nedozvoljeno, time se krše ljudska prava i ustavna prava. Neću kazati koja, ali mogu da dokazujem.
Ovo drugo, Ženevska konvencija, da li je to ona konvencija koja govori o ratu, ratnim zarobljenicima, koja govori o ranjenicima i o uslovima koji se stiču u ratnim dejstvima? Ako je to tako, to je valjda nadležnost države, valjda je vojska nadležna da ima podatke vezane za to i da država komunicira sa međunarodnim zajednicama, sama. Ili će biti zaobiđena država, pa da se preko Crvenog krsta tj. funkcionera Crvenog krsta obavlja i ova komunikacija, koja apsolutno potpada pod nadležnost države? Mislim da to ne ide, da to ne može i da time apsolutno kršite osnovne principe na kojima počiva organizacija Crvenog krsta. Ovo postaje agencija, da ne zovemo slobodnijim rečima, za špijunažu, na ovaj način. To je potpuno jasno.
U ratnim uslovima Ženevska konvencija propisuje kako se postupa i šta se radi. Kada vi tako prikupljate podatke i kada prikupljate podatke iz delokruga rada jednog preduzeća, jednog privatnog pojedinca, šta je to i na šta to liči. Znači, previše je uzeto od države i ovaj član je po meni najeklatantniji primer nedozvoljenog.
Kako to možete da branite ne znam, voleo bih da mi objasnite. Uđite u dijalog. Vi izbegavate dijalog, dijaloga nema. Nije ga ni na Odboru bilo, jer ni vas na Odboru nije bilo. Mi smo ukazivali na to i na Odboru, pravog dijaloga nema. Izađite i kažite - nisi u pravu, po tom i tom dokumentu, obrazložite građanima Srbije, obrazložite nama poslanicima Srpske radikalne stranke. Nemojte nas samo optuživati da pravimo opstrukciju i da pričamo priče radi. Nemojte nam uvek podstirati zlu nameru i prazno stranačko prepucavanje. Izađite i objasnite.
Niste objasnili u javnoj raspravi, nije je bilo. Niste objasnili na Odboru, nije bilo rasprave. Vaši službenici, ni krivi ni dužni, bili su izloženi našim pitanjima na koja su davali odgovore za koje su smatrali da su adekvatni, ali vi ste odgovorni za taj zakon. Oni nisu. Ja njih poštujem, poštujem njihovo znanje, poštujem njihov trud i oni su ubačeni u jednu mašinu koja melje ljude. Šta imamo kao rezultat? Nakaradne zakone.
Ako mislite da ovom voljom i veštačkom matematikom ovde prisutne pozicije sve možete, možete trenutno, ali razmislite o budućim danima koji dolaze i razmislite kako ovo primenjivati i šta sve ovo može da donese. Vi ste državni službenik. U podeli vlasti između izvršne, zakonodavne i sudske parlamentarna sigurno ima primat. To svi ministri ne znaju i ne poštuju. Ne moraju ni da znaju, ne moraju ni da poštuju, ali zašto vi kao predstavnik izvršne vlasti derogirate državu, zašto uvodite pravila kojima suštinske zadatke i funkcije države na ovakav način potirete i uništavate. Objasnite nam to.
Ženevska konvencija, rat, zarobljenici, Crveni krst je nadležan da prikuplja podatke i naravno da daje centrali, ne znam kojoj centrali, verovatno komitetu, ne federaciji ili pokretu. Zašto to ugrađujete? Zašto rušite pravni sistem i autoritet države? Vi ste predstavnik izvršne vlasti, to je naše pitanje za vas, a vi nam ne odgovarate tokom čitave ove debate.
Neki poslanici misle da mi imamo nešto protiv Crvenog krsta. Ne, nemamo, mislimo da ta organizacija treba da postoji i radi posao koji je radila i koji treba da bude humanitaran, a isto tako smatramo da nije u redu kada se Crvenom krstu oduzme od izvršne vlasti deo sredstava. Znači, to je upravo ono što zameramo izvršnoj vlasti. Ne možeš tim sredstvima raspolagati kako hoćeš, a da li je to naknada – sada ćemo zbog toga što su jednom uzeli malo para koje je budžet vama namenio, sada ćemo da vas nagradimo nečim što apsolutno ne stoji. Mislim da to nije to, mislim da je to nešto drugo, da je to uključivanje u totalitarizam koji se zove novi svetski poredak i da je to prava suština, donošenje jednog ovakvog zakona.
Vi pripadate tom pokretu, nemamo ništa protiv, to je legalna opcija. Mi srpski radikali smatramo da to nije dobra opcija za ovaj narod i ovu državu i zbog toga, to kažem i drugim poslaničkim grupama koje se čude i koji su šokirani stavom SRS-a, mislim da nama totalitarizam tipa novog svetskog poretka neće doneti ništa dobro i nije doneo ništa dobro.
Pet godina je prošlo od uspostavljanja tzv. demokratske vlasti i režima u ovoj zemlji, putne vize još važe za nas, još smo "crna ovca" na Balkanu, još nam se priča da treba da idemo u Evropu. Doduše, juče ste lepo kazali da nije Evropska zajednica Evropa. To su 54 države. Tačno, ali zašto držite ovu značku na reveru? Slažem se da je Evropa Rusija i ostale zemlje. Mi radikali tako vidimo Evropu, u toj dioptriji, ali nemojte kada treba neka zakonska rešenja, koja vama odgovaraju, odjedanput kažete da nije Evropska unija Evropa, a vi nas vodite u Evropsku uniju i insistirate na tome.
Da zaključim, objasnite ovaj član, kako je moguće da se Crvenom krstu daju ta ovlašćenja. Bili bismo vam jako zahvalni za to.

Imao sam pravo da govorim i po amandmanu 15 minuta, ali cenim i auditorijum, doduše malobrojan, koji sa naporom prati sve ovo što mi danas radimo.
Smatramo da je zakon važan i makar je subota moramo da radimo onako kako treba raditi kada se donosi jedan važan zakon.
Da ne bude zabune, mi srpski radikali nismo protiv učešća Crvenog krsta, moramo to stoti put da ponovimo, kod akcija dobrovoljnog davanja krvi, motivacija građanstva kroz edukacione programe, kroz deljenje propagandnog materijala, apsolutno nismo protiv toga.
Da smo mi srpski radikali za dobrovoljno davalaštvo krvi, to vam je i primer naših poslanika, svi smo dobrovoljni davaoci krvi i nema nijednog od nas koji nije dobrovoljni davalac krvi. Ne znam da li je u svim poslaničkim grupama ista situacija.
Sa druge strane, kada je nedavno usvajan zakon, za koji ste vi hteli da glasate, da se smanji broj slobodnih dana dobrovoljnim davaocima krvi, poslanici Srpske radikalne stranke su svojim amandmanima insistirali da se ne ukida to pravo dobrovoljnim davaocima krvi.
Znači, kada konkretno treba da se da krv, tu smo i tu ne može nama niko ništa da zameri. Mi problem razumemo.
Ali, postoji jedan dokument, opet u ovoj aferi koja je vezana za transfuziju krvi, za reformu, za čitav taj projekat koji se radi pod velikim velom tajnosti, koji je verovatno opterećen i nekim koruptivnim radnjama o kojima se govori, a čuli ste da je iz budžeta jedne godine nekih sredstava bilo ne znam koliko, pa su trošena za nabavku neke opreme, što je apsolutno nedozvoljivo po zakonu.
Hoću da kažem da je doneta tzv. strategija; na jednom skupu ove godine u hotelu "Hajat" dobili ste jednu lepu knjižicu. Kaže se da je za bezbednu krv u dovoljnim količinama odgovorna sada Vlada Republike Srbije. Ministre, ne znam da li to piše tako? Da li je odgovorna Vlada za bezbedne količine krvi? Prema tome, nemojte prebacivati javno ovlašćenje koje je strategijom, koju su pisali stručnjaci transfuziološke struke, dato to pravo.
Ministar kaže, kako to stručnjaci pisali; jedanput mu valjaju stručnjaci, jedanput mu ne valjaju. Ne ulazim u to da li mu valjaju ili ne valjaju, samo kažem da rešenja koja su data projektom koji vodi jedan gospodin iz Švajcarske, sociolog po struci, koji to negira, ali ne kaže šta je po struci...
On je poprilično mlad i neko je licitirao da je on imao 24 godine kada je stupio na čelo projekta, a on kaže da to nije tačno, a ne saopštava svoje godine. Ali, ono što je apsolutno tačno, totalno je nekompetentan da vodi taj projekat. Dobro, to je stvar međunarodne zajednice i onih koji su ga postavili.
On je pokazao svojim delovanjem, svojim činjenjem, kao i sam projekat svojim rezultatima do kojih dovodi, da je nekompetentan. Ne kažem da strategija, koja je fokusirala pažnju na Vladu, da je odgovorna za bezbedne i dovoljne količine krvi, ovim dokumentom nije dovedena u prvi plan. Samo toliko da se razumemo.

Dobar dan, gospodine predsedavajući. Mi smo ovde stalno, predsedavajući se menjaju. Cirkus ide dalje.
Nama predsedavajući dođe naspavan, a mi smo, mnogi ovde, poprilično već i umorni. Ali, šta je tu je. Iz ove se kože ne može. Sami smo hteli i ne treba da se žalimo. Na kraju krajeva, dosta smo dobro i plaćeni. To narod zna, pa nema mesta nekoj žalbi.
Žalba je, naime, intonirana iz drugih razloga. Kad vi ovako radite non-stop, maratonski, već tri-četiri dana, ne spavate noću, kad ste ovde do dva sata u ovim klupama, onda vi ne možete punim kapacitetom da koristite svoj mozak na pravi način i onda vodite možda jednu lošu raspravu. Kao krajnji rezultat ćete možda imati i dobijanje loših rešenja.
Kao lekar moram da ukažem da kapacitet ljudskog organizma, kada je mentalni deo u pitanju, a Skupština se bavi mentalnim radom, isključivo ima tu nadležnost, mi se ne bavimo drugim aktivnostima, isključivo mentalna aktivnost koja kroz ove naše govore i replike dolazi i do naših građana, nije programiran da ovako radi. Programiran je da radi osam sati.
Čudi me da se gospodin ministar, kao čovek koji promoviše zdravlje, pa onda prevenira bolesti, koji zna definiciju zdravlja, psihofizičko blagostanje, ne buni protiv toga. Neću da kažem da je zagovornik toga. Ne verujem da je on zagovornik. Zato je kriv gospodin Marković, ne ni gospodin koji trenutno vodi ovu skupštinu.
Gospodin Poskurica je tražio brisanje tačke 3) koja govori o finansiranju. Rečeno je: članarine, igre na sreću, pa je onda rečeno – iz budžeta. Ovde kaže – od pruženih usluga čije su vršenje državni organi, organi teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave poverili Crvenom krstu Srbije. Koje su to dužnosti? To je potpuno neodređeno. Posebno finansirate ovlašćenja koja prenosite na Crveni krst i kažete da to ide iz budžeta. U redu. Koji su to dodatni zadaci koje vi dajete? Kažite, da znamo o čemu se radi. Vrlo je nejasno.
S druge strane, ako gledate, rekao sam da ovaj zakon ne valja ništa, tu nema četiri strateška cilja pokreta Crvenog krsta iz 2001. ili 2004. godine, ne mogu sad više, mozak mi ne radi kako treba. To niste ugradili, a kažete da pravite savremeni zakon. Šta kaže Internacionalna federacija Crvenog krsta?
Kaže, šta je osnovna misija – da olakša život osetljivim kategorijama ljudi, mobilišući snagu humanosti. Onda kaže – vulnerabilni ljudi su oni koji su pod velikim rizikom da prežive ili da njihov kapacitet života bude zadovoljavajući u socijalnom i ekonomskom smislu i ljudskom dostojanstvu. Kaže – često su ove žrtve žrtve prirodnih nesreća, siromaštva izazvanog socijalno-ekonomskim krizama, to su izbeglice, i žrtve hitnih stanja u medicini. To je zadatak Crvenog krsta.
Gde je ovde to opisano u ovom zakonu od ciljeva i zadataka? Od ovog što sam ja rekao, gde su vam izbeglice, gde su vam ljudi ugroženi hitnim medicinskim stanjima? To je suština. Toga nema u vašem zakonu uopšte.
Šta onda to naplaćuju oni, kada ne rade ovo što je osnovni cilj i zadatak i sadržina njihovog rada?
Ako gledamo relevantne međunarodne dokumente, ja to čitam iz relevantnog međunarodnog dokumenta federacije koji kaže šta je osnovni cilj, tih ciljeva u vašem zakonu nema. Ima delimično i ima loše. Šta onda?
Sada ovo kada pogledate, cene, onda nam stvarno Crveni krst pomalo liči ne na ono humanitarno, neprofitno, nego na jedno preduzeće koje je najviše ovde iskazano bavljenjem raznim zadacima da može da stiče prihode. To je u disproporciji sa ostalim ciljevima i zadacima, koji bi trebalo da budu dominantni, a ne ovo, namicanjem sredstava na ovakav način. Samo toliko.

Poštovane koleginice i kolege, narodni poslanici koji ste ovde prisutni, koji izdržavate ovaj maraton koji je nepotrebno nametnut nama poslanicima, ja ću na početku da se izvinim tehničkim službama koje prate ovaj naš rad, koje nas u ovoj pauzi pitaju – dokle ćete, umorni smo, molim vas skratite. Nije krivica do poslanika Srpske radikalne stranke, oni jednostavno odgovorno rade svoj posao. Naš predsednik Skupštine često apeluje na nas da treba odgovorno da radimo svoj posao. Mi jednostavno želimo da jedan loš zakon potpuno razgolitimo i objasnimo njegovu suštinu, ne bismo li naterali predlagača da ipak povuče ovakav zakon.
Podneo sam amandman na član 19. To je kratak član, koji glasi: "Nadzor nad radom Crvenog krsta Srbije u obavljanju javnih ovlašćenja vrši organ državne uprave u čijem delokrugu je utvrđena oblast iz koje je javno ovlašćenje povereno Crvenom krstu Srbije."
Znači, više organa će sada biti. Svako će sada parcijalno da vrši nadzor nad nekom od funkcija koje su prenete na Crveni krst.
Logično je onda da to bude Vlada Srbije, pošto se multidisciplinarno prilazi tom nadzoru. Na kraju krajeva, Vlada Srbije je onaj ko iz budžeta obezbeđuje finansijska sredstva za ove namene, kako ste vi to zamislili, a mi bili protiv. To je suština ovog mog amandmana.
Na samom završetku ovoga mislim da je onome ko je pažljivo pratio šta su srpski radikali govorili i šta je bio naš stav potpuno jasno da se mi zalažemo da Crveni krst ostane humanitarna, neprofitna, dobrovoljna organizacija. Može po nama da bude i autonomna, ne može da bude nezavisna iz više razloga, to smo objašnjavali, i može pomagati u poslovima Vladi Srbije za neke delatnosti koje je i do sada obavljao. Znači, to je potpuno jasan naš stav.
Jasan je potpuno naš stav da treba da zadrži nadležnosti koje je imao i da za to bude plaćen iz budžeta Republike Srbije, znači parama svih građana Srbije. Znači, to je potpuno jasno.
Ja sam vama pročitao šta je Internacionalna federacija Crvenog krsta kazala da je suština. Ona je u dve rečenice sažela suštinske zadatke. Ne bih to ponovo citirao, nego ću parafrazirati – da se pomogne svim žrtvama elementarnih nepogoda, siromašnima koji su zbog socijalno-ekonomske krize dovedeni u nezavidan položaj, izbeglicama i žrtvama hitnih medicinskih stanja.
Znači, ako je to suština i suštinski zadatak, u kojoj zemlji mi danas živimo, koliko ima siromašnih, koliki je prosečan lični dohodak, da li je to 18.000 dinara, ako je to tako, da li to možeš delegirati Crvenom krstu ili je to zadatak države? Da li je to za svaku zemlju tipično? Jeste, kazaće neko da ima teških finansijskih problema i da je većina stanovništva sirotinja, a onda postoji i Ministarstvo za socijalna pitanja i tamo prvenstveno treba da se razmišlja. Država treba da bude odgovorna prvenstveno.
Da smo mi zemlja u kojoj imamo ekonomsko i socijalno blagostanje, mi bismo kazali – može Crveni krst to da radi, nema problema, ali ovde je većina stanovnika i građana ove države u teškom socijalnom i ekonomskom stanju. Ovde država mora na sebe maksimalno preuzeti kompletnu odgovornost za boljitak. Ne može Crveni krst to da radi.
Ono što je jasno, i zašto ja kažem da je loš zakon... Ako pogledate razloge za donošenje, kaže se: "Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je nastojanje da se položaj i ovlašćenja Crvenog krsta usklade sa promenama nastalim u razvoju Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, kome pripada Crveni krst Srbije i sa društvenim promenama nastalim u Srbiji i Crnoj Gori, kao i u Republici Srbiji.
Sa druge strane, neophodno je domaćim zakonodavstvom jasno utvrditi položaj, prava i obaveze Crvenog krsta Srbije kao pomoćnog organa vlasti u humanitarnoj oblasti..." i neću dalje citirati.
U članu 2. kaže se: "U obavljanju poslova vezanih za ostvarivanje cilja i zadataka Crveni krst Srbije deluje u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava, a naročito sa Ženevskom konvencijom o zaštiti žrtava rata od 12. avgusta 1949. godine."
Ako je 1949. godina savremeno doba i ako su to zakoni i konvencije zbog kojih se zakon donosi, a nijedna druga novijeg datuma nije nabrojana, pitamo se o čemu se radi. Znači, nijedna nova konvencija, imenom i prezimenom, sa kojom se navodno ovo usklađuje ne postoji. Slažem se, ako je možda bio pesnički raspoložen pisac i predlagač ovog zakona, pa je rekao da je "vreme buduće sadržano u vremenu prošlom, a vreme prošlo u vremenu sadašnjem", to je napisao jedan nobelovac, tako počinju "Četiri kvarteta" u nadnaslovu, ali neću da kažem koji je. Ako je to tako, možemo reći da ste donekle u pravu, ali to je poezija, mašta, koja čini svašta kada je ovaj zakon u pitanju.
Shvatili smo suštinu i to vam kažemo. Mi smo prinudno dovedeni ovde da raspravljamo o paketu zakona od kojih su tri jako važna, mada su važni i ostali, ne kažem da nisu. To su sistemski zakoni. Nikada oni ne bi mogli u normalnoj proceduri biti doneti, jer ih je struka generalno odbacila. Veštački smo ih onda vezali u jednu vreću, pa smo ih vezali za budžet i kazali smo – ako ne bude budžeta neće biti nekih 700 i nešto miliona.
Da se razumemo, što se nas srpskih radikala tiče, mi ništa ne dugujemo tom svetu, 100 milijardi imovine su oni uništili, ne brojimo ljudske živote. Nismo zlopamtila, ali ne zaboravljamo. Mi to pamtimo. Ništa nikome mi ne dugujemo. Te vaše priče da se sada nama nešto otpisuje – ne, oni su nama dužni i te kako. Oni su ti koji našeg predsednika drže u Hagu bez razloga, a vi svi ćutite. Prema tome, ta priča kod radikala ne prolazi. Nikome ništa ne dugujemo, ništa nismo dužni da uradimo da bi se eventualno dobio neki otpis dugova.
Znači, to je jedan veštački stvoren paket, koji se sada nasilno usvaja bez javne rasprave i na brzinu. Drugačije nikad ne bi mogao proći. Šta je ovaj zakon? Čudim se zašto neće da ga povuku. Ovaj zakon... Da li znate, kada se maratonska trka trči, onda vi imate, kada gledate ove mitinge, pejsmejker, a to je onaj prvi što povuče, pa istrči. Loš zakon - zec, loš zakon, evo ga zec u mojoj ruci, koji je dat ovde loš, da bismo se mi ovde gložili i iscrpljivali da dokazujemo da je loš, a nemamo nijedan odgovor ni kontraargument da nam se kaže – pa ljudi, pričate bezveze. Evo taj vaš papir nije i ja ga potirem ovim papirom, i onda, to je suština, ovaj zec, pejsmejker, zakon je dokaz zadnjeg trajanja nekadašnjeg moćnog DOS-a, to je njegovo ishodište. Logično, on ovim završava jedan propali projekt, srpski narod će to znati da na narednim izborima i te kako osudi. Toliko i hvala lepo.